Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/86-21

3. dan rada

25.03.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:20

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se, potpredsednici Skupštine.
Reč ima zamenik potpredsednika poslaničke grupe SPS Snežana Paunović.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem potpredsednice Kovač.

Uvaženi gosti visokog doma, poštovane kolege, građanke i građani Srbije, dve važne tačke svakako i o tome su moje kolege govorile.

Ja ću krenuti na način što ću najpre reći da ćemo podržati izbor sudija, iz mnogo razloga, ali ono na šta želim da se osvrnem, to je da uvek osetim zadovoljstvo kada biramo profesionalce na ovako važna mesta kakva su mesta sudija. Zašto to kažem?

Zato što vreme iza nas govori o tome da smo neretko znali da napravimo grešku, ili još gore, da sudovi odrade svoj posao, da sudije donesu nepristrasnu odluku, a da politika napravi krupnu grešku koju danas plaćamo.

O čemu govorim, 24. marta, jučerašnji dan, premijer tzv. Kosova, Aljbin Kurti, dozvolio je sebi luksuz da da izjavu da proslavlja dan i rado se seća 1999. godine u kome su nato avioni, obrušavali se na srpsko nebo, obećavajući slobodu, zoru slobodu.

Citiram „ Danas slavimo pobedu snage, ljudske savesti nad nasiljem i srpskim šovinizmom“. Ne vežem ovo slučajno sa sudijama, zato što da smo imali dovoljno političke svesti, Aljbin Kurti nikada ne bi bio na slobodi, čak ni danas.

U trenutku kada je optuženi osuđen za zločine kao terorista, ja mislim da je bio osuđen na neki rok koji ga ni danas ne bi držao van zatvora, pa mu ne bi ostavio, čak ni mogućnost da u ovoj tzv. državi glumi premijera i još se brutalno podsmeva srpskim žrtvama, optužuje nas za nešto što, ne da nije naš greh, nego je naša najveća i to, otvorena rana.

U tom smislu mislim da je jako važno kada biramo sudije i kada im ukazujemo poverenje, ali i kada o tome vodimo računa da su to ljudi koji , pre svega nisu podložni bilo kakvom uticaju, jer smo u godinama iza nas imali neki period kada smo birali sudije, zato što su podobni i zato što se nekome sviđaju.

Ja ne poznajem kandidata, ali iz biografije vidim da imamo kvalitetan predlog i nadam se da će se nastaviti ova kvalitetna praksa, da samo takve ljude i biramo na te funkcije.

Druga tačka dnevnog reda, ne manje važna, gospodine Marinoviću, mi smo se videli na Odboru za kulturu. Ja sam privilegovana, pa sam imala čast i priliku da predloženu gospođu Sanju Unković i čujem i upoznam i shvatim o kojoj se energiji radi. Međutim, pre nego se vratim na samog kandidata, pohvaliću vaš rad. Mi smo tamo čuli, sve ono što ste vi bili u obavezi da uradite u vreme pandemije, u vreme korona virusa, kada ste čak i sami u jednom, ne kratkom periodu bili u izolaciji.

To govori o vašoj profesionalnosti i nasledili ste čoveka koji nije bio toliko profesionalan. Nasledili ste čoveka na čiji smo rad imali zamerke i te kako, otvorena pitanja koja nisu mala. Sve su moje kolege govorile o tome.

Ponavljala bih se ja, ako bih krenula da pričam tu priču, ali hoću da upozorim i o tome sam govorila kada je ministarka Matić neki dan bila u Skupštini, a to je o toj štetnosti društvenih mreža kada su u pitanju naša deca.

Ja pamtim da ste nam i na Odboru rekli, a čini mi se i ponovili kada je kolega Starčević govorio, da od Fejsbuka niste dobili nikakav odgovor. Međutim, mislim da je najveća opasnost zapravo sada za naše najmlađe upravo na jednoj drugoj društvenoj mreži, koja se zove Tik Tok, na nečemu čega su nam deca žrtve u bukvalnom smislu te reči.

Ja znam da to nije problem koji možete da rešite sami, ali znam da postoji i rešenost i narodnih poslanika i vas i izvršne vlasti, i da tome stanemo na put.

Negde sam mišljenja da pratiti trendove po svaku cenu nije nužno, naročito ne ako ti trendovi u dobroj meri ugrožavaju vašu decu, a mi imamo, nažalost, ja se sada neću baviti statistikom, pre svega da se ne ogrešim o nekoga, čini mi se ne mali broj slučajeva samoubistva kao posledica inspiracije upravo sa te društvene mreže koja je prilično nekontrolisana.

Rizikujem da će me ljudi koji su oduševljeni „Tik-Tokom“ kao prostorom za neku samoreklamu ili čak i profit, ja mislim da tamo postoji i neka mogućnost profita kada se koriste te mreže, optužiti za činjenicu da danas pokušavam da nešto omalovažim, međutim, prihvatiću svaku kritiku, ja ostajem pri svom stavu - o određenim društvenim mrežama treba razgovarati na način da one možda ne treba da postoje.

Zloupotreba ličnih podataka, kako da ne, toga negde svi imamo svest kada se uopšte upustimo u jedan takav vid komunikacije. Sa druge strane, oni imaju svoju prednost. Ja to govorim sa pozicije nekog ko je, kao i 200 hiljada Srba sa KiM ili raseljenih iz Bosne ili iz Srpske Krajine, Republike Hrvatske, preko tog „Fejsbuka“ možda našao jedini način da se poveže sa svim svojim sugrađanima i poznanicima, jer to bi drugačije bilo teško. Ima ona svojih prednosti.

Naravno, vi nemate lak zadatak. Ja znam da su zloupotrebe uvek nešto što se najbrže prima u našem narodu. Mi najpre prihvatimo sve te pošasti koje nam ne trebaju i kada bi bili efikasni na neke druge teme, ko zna gde bi nam bio kraj.

Ponovo naglašavam, taj „Tik-Tok“, po meni, ne znam kako funkcioniše, jeste mreža koju bi trebalo debelo preispitati i možda razmišljati o odluci šta i kako sa njom.

Kada je u pitanju Sanja Unković, kandidat kog ste predložili, na to imate pravo, ja moram da kažem svojim kolegama koji nisu imali priliku da Sanju čuju, upoznaju i vide, da se radi o jednoj mladoj ženi koja je pre svega, čini mi se od 2011. godine, zaposlena u kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja, da ona osim što poznaje ovaj posao i vrlo predano ga radi, ima sjajne ideje i ogromnu energiju i nekako, čini mi se, dovoljno vaspitanja da bi vam pre svega bila beskrajno zahvalna na činjenici da ste joj ukazali poverenje.

Ja uvek reagujem pozitivno, rodno-patriotski, kada su u predlogu žene i to nikada neće proći, ali mislim da sa druge strane jeste povukli dobar potez, zato što stoji ona krilatica – kada birate muškarca, on pita – šta ću biti, a kada birate ženu, ona pita – šta ću raditi.

Nije nas Sanja pitala šta će raditi. Ona je nama rekla šta su joj ideje, objasnila nam je i šta su problemi sa kojima se susrećete, pre svega zbog te razuđenosti problema. Kada to kažem, onda mislim da, ako se ne varam a vi ćete me ispraviti, ja imam pravo i da pogrešim, slučajevi koji se događaju u Vranju, na krajnjem jugu, na krajnjem severu, nekada traže i fizičko prisustvo, što nije lak posao za jednog čoveka. To jeste bio motiv da iskoristite svoje pravo koje vam uopšte garantuje ovaj zakon, da izaberete zamenika, ali i da napravite te timove sa kojima ćete sarađivati. Tu je Marija u pravu, lakše je prijaviti jednu takvu situaciju ako imate na lokalu mogućnost da to uradite, nego ako to morate da radite pismeno ili da eventualno fizički dođete u Beograd ili u bilo koji od većih centara.

Koliko god Beograd bio najbrojniji grad, mislim da su možda problemi u ruralnim sredinama veći a da ih nismo svesni i da možda tamo gde ćemo sada i unaprediti pre svega taj signal interneta, o tome smo doneli ili treba tek da glasamo, mislim da je to u ovom plenumu sada, odluku o zajmu koji će nam omogućiti da i ruralne sredine pokrijemo pre svega boljim internet signalom, onda ćemo verovatno još jedan broj ljudi izložiti ovom riziku, ali, bogami, i još jedan broj dece, što je za mene uvek veća opasnost.

Apelujem na vas da u krajnjoj liniji budete inicijatori, jer znam da ne možete da rešite problem ali znam da možete da inicirate i da sa nama zajedno nađemo način kako ćemo to rešiti, a da prosto zaštitimo sve naše stanovnike od eventualne zloupotrebe.

Druga zloupotreba jeste i to što, nažalost, često vidimo da se na tim društvenim mrežama ispoljavaju kojekakve frustracije koje do kraja ne možemo da razumemo. Neke su nemilosrdne. Ja mislim da sam juče negde na nekoj od društvenih mreža pročitala čak preciznu poruku da umre Gordana Čomić, od izvesnog gospodina, što je, prosto, neka nelečena šifra, neka nelečena bolest. Ako je tako, onda mi je žao, ali ako nije tako, onda je to ozbiljna opasnost, jer to motiviše. To što ste učesnik javnog života, čak i kada pogrešite, ne daje nikome za pravo da vas na taj način proziva ili bilo koga inspiriše, jer svi mi imamo svoje porodice koje to možda i senzitivnije od nas doživljavaju.

U danu za glasanje nema dileme da ćemo podržati Sanju. Ja sam to rekla i na Odboru za kulturu. Zaista joj želim puno uspeha u radu. Vama, pre svega, čestitam na svesnosti da među svojim saradnicima izaberete zamenika. I ono što je mnogo važno, često smo mi optuživani da je to po ovoj liniji, po onoj, po političkoj pripadnosti ili po bilo čemu, Sanja nema političku biografiju, što znači da i vama nikakav motiv nije bila politička pripadnost nego strogo profesionalnost, kao dva profesionalca koja će sarađivati. Ja očekujem samo pozitivne efekte vaše saradnje. Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Snežani Paunović.
Reč je tražio poverenik. Izvolite.

Milan Marinović

Hvala.
Ja želim da vam zahvalim na svim lepim rečima, koje su istinite i tačne, a koje ste uputili danas ovde i da se osvrnem na ono što ste rekli, da se nadate da ću ja biti inicijator na putu rešavanja problema društvenih mreža i ugrožavanja ličnih podataka na društvenim mrežama. Sa zadovoljstvom ću to da uradim. Dobro ste primetili, to poverenik niti bilo koji drugi državni organ ne može sam.
Koliko sutra, krenućemo da oformimo jednu mrežu, multisektorsku, svih organa koji tu mogu da pomognu, da vidimo kako da zaštitimo podatke svih građana Srbije na društvenim mrežama, a posebno onih koji su najugroženiji, a to su u ovom trenutku najmlađi pripadnici naše populacije.
Pozivam sve organe da pruže podršku Povereniku, a Poverenik će biti barjaktar u promovisanju tog prava na zaštitu podataka.
Samo još jednom da se osvrnem na ovo što ste rekli, tako je. Zapravo, nadzor koji smo mi vršili širom Srbije u oblasti zaštite podataka o ličnosti na taj način što su naša ovlašćena lica, naši inspektori, putovali iz Beograda u sva mesta u Srbiji i putuju i dan-danas onoliko koliko mogu, uslovljeno pandemijom kovida, je pokazao da ne možete vi da se rasplinete iz Beograda, da je to nedovoljno, i to iz dva razloga. Sa jedne strane, previše opterećuje kapacitete Poverenika, ali sa druge strane, što je mnogo važnije, u neravnopravnom su položaju svi građani Republike Srbije. I dati im šansu da, ako ne baš u mestu u kojem žive, ali u blizini mesta u kojem žive, mogu da se obrate Povereniku, bilo sa žalbom, bilo sa nekim zahtevom, molbom, dobijanjem mišljenja, itd, da im damo šansu da ono što građani Beograda već mogu, da to mogu i oni.
Hvala svima koji su mi pružili podršku na tome. Nadam se i ubeđen sam da će to biti pretočeno i kroz zakonsku normu i da ćemo posle toga pristupiti realizaciji toga na opšte dobro. Hvala vam još jednom.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se Povereniku.
Reč ima narodna poslanica Ana Pešić.
...
Srpska napredna stranka

Ana Pešić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici institucija, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas razmatramo Predlog kandidata za zamenika Poverenika za zaštitu informacije od javnog značaja, i zaštitu podataka o ličnosti, predlog kandidata za jednu značajnu funkciju jednog nezavisnog regulatornog tela.

Zamenik će deliti istu odgovornost kao i poverenik. On mora biti objektivan, nepristrasan ali i nezavisan u zavisnosti od drugih državnih organa. On je posrednik između javnosti i pojedinaca, različitih udruženja i organa vlasti.

Poverenik, kao i njegov zamenik moraju da poštuju pravo na slobodu pristupa informacijama, ali i pravo na privatnost podataka o licima.

Ne mogu a da se ne osvrnem na bivšeg Poverenika Rodoljuba Šabića, koji je ovu instituciju unizio i svoju funkciju zloupotrebio u političke svrhe. Očigledno je da su i određene političke partije imale uticaj na njegov rad, ali i na selektivan izbor zahteva koji neće ostati zaključani u fioci.

Podsetiću vas da se Rodoljub Šabić bavio politikom na dnevnom nivou i to uglavnom tvitujući. Imali smo mogućnost da svakodnevno gledamo napade i uvrede na račun predsednika Aleksandra Vučića, ali i na šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke gospodina Aleksandra Martinovića.

Institucija Poverenika se vremenom pretvorila u jedan servis uglavnom opozicionih medija i organizacija. Služio je dnevnom listu „Danas“, „Ninu“, „Insajderu“ i ,naravno, "N1".

Gospodin Šabić izgleda da žali za svojom nekadašnjom političkom funkcijom i iz tog razloga vidimo da i dalje prati politička dešavanja. Međutim, primećujemo da su izostale reakcije na bahato ponašanje Dragana Đilasa prema novinarki koja je, uzgred, samo radila svoj posao i postavila pitanje koje se nije dopalo ovom političkom i medijskom tajkunu. Očigledno je jako teško sakriti istinu o računima na Mauricijusu i u Švajcarskoj i to u direktnom prenosu.

Đilas je zaboravio da je ćutanje znak odobravanja, u ovom slučaju potvrđivanja i nije lako javno priznati za sve račune koje se nalaze u zemljama širom sveta, o ciframa i da ne govorimo, jer je taj novac stekao dok je bio na visokim funkcijama i enormno se bogatio. Nije problem steći, ali je ovde jedno veliko pitanje kako se Đilas obogatio i to u vreme kada je narod Republike Srbije siromašio, ostajao bez posla i na ulicama, a on je taj koji im je u to vreme krojio sudbinu i ciljno urušavao ovu zemlju.

Građani Srbije imaju pravo da znaju kako rade oni kojima su poverili da vrše vlast, ali isto tako, drage kolege, dragi građani, zapitajte se koliko je moralno sa mesta poverenika tvitovati, trgovati informacijama i voditi hajku protiv predsednika i to još pod velom objektivnog postupanja.

Ja ću u danu za glasanje podržati predlog gospodina Marinovića.

Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je pet minuta.

Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se danas u svom izlaganju osvrnuti, pre svega, na Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.

Predloženi kandidat, kao što možemo videti iz biografije koja nam je dostavljena, već deset godina radi kod vas, ima desetogodišnje iskustvo, diplomirani je pravnik i ja sam sigurna da je to sasvim dovoljan period da ona, zapravo, pokaže svoje kvalitete i spremnost da se ovim poslom zaista i bavi i tu nemam nikakvu dilemu, ali sam isto tako sigurna da je dovoljno upoznata i sa svim onim problemima i nedostacima koji postoje kada je reč o zaštiti ovog prava i u tom smislu mislim na nemogućnost upravnog izvršenja rešenja Poverenika, o tome smo danas već govorili, ali i na sve veći broj slučajeva zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja i možda su to teme o kojima će se u nekom daljem radu malo podrobnije i raspravljati.

Sama etimologija reči "privatnost" potiče još iz antičkog doba. Još je Aristotel u svom delu politika govorio, odnosno razdvajao privatnu i javnu sferu. To su kasnije činili i stari Grci. Zatim, Francuski građanski zakonik iz 1805. godine garantuje pravo na privatnost. Dakle, jasno je da se ovde radi o jednom institutu o kome se govorilo mnogo pre nego što mi o njemu danas raspravljamo, ali očigledno je trebalo da dođe do određenog trenutka, odnosno društvene zrelosti da bi se o njoj moglo raspravljati na način na koji mi to činimo danas.

Zato kažem, privatnost je u formi kakvoj je danas poznajemo uvedena u zakonodavstvo tek u XIX veku i u tom smislu najvažniji međunarodni akt koji to reguliše bila je Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. godine. Moja koleginica Nataša je malopre govorila o nekim praktičnim primerima zaštite, odnosno kršenja prava na zaštitu podataka o ličnosti, pa ću se ja osvrnuti na pravni aspekt ove teme.

Na nivou EU, kao što je poznato, postoji Opšta uredba o zaštiti podataka i ona je stupila na snagu 2018. godine. Koliko je ona bila kompleksna govori i činjenica da je ostavljen rok od dve godine državama članicama da mu se prilagode, odnosno da svoje zakonodavstva uključe na način na koji to Opšta uredba čini i ona je, bez svake sumnje, svrstala podatke o ličnosti pod zaštitu bez presedana, odnosno stavila ih je na sam prioritet zaštite i ja očekujem da ćemo mi to jednog dana i učiniti tako što ćemo je svrstati u jednu od osnovnih fundamentalnih ljudskih prava, ako mogu tako da se izrazim.

Naš Zakon, vama je to poznato više nego meni, o zaštiti podataka o ličnosti u najvećoj meri predstavlja prevod ili adaptaciju ove Opšte uredbe. Usvojen je u novembru 2018. godine i možda je baš ta adaptacija, odnosno to preuzimanje gotovih rešenja iz same Opšte uredbe razlog brojnih neusaglašenosti, kada mogu tako da kažem. Tu mislim na neusaglašenost u pogledu pojmova, prakse, mehanizama. Ti mehanizmi i pojmovi su ili nedovoljno objašnjeni u našem domaćem zakonodavstvu ili su previše uopšteni, pa stvaraju konfuziju u trenutku kada je praktično treba i primeniti.

Na to treba dodati i neusklađenost odredaba svih ostalih zakona koji se bave pitanjem obrade podataka o ličnosti, o tome je kolega Bačevac malopre govorio, i to jesu stvari koje otežavaju funkcionalnost samog zakona i uopšte primenu ovog zakona na način na koji bi to trebalo da se čini.

Da bi se svi ovi nedostaci otklonili, ja sam sigurna da mora postojati neka sinergija i međusobna povezanost različitih institucija i organa koji se bave ovom temom svako u svom domenu. Za početak možda treba ažurirati, odnosno doneti potpuno novu strategiju zaštite podataka o ličnosti, ali i akcioni plan za njeno sprovođenje, jer ćemo jedino tako znati da li ta strategija ima svoju svrhu, odnosno da li je u krajnjoj meri i ispunjava.

Zatim, predstoji nam ratifikacija konvencija. Konvencija Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima je stupila na snagu 1. decembra 2020. godine, a Srbija ju je potpisala još 2009. godine. Kada sve ovo završimo ja sam sigurna da će naš zakon predstavljati, on i sada u stvari predstavlja, ali da će tada predstavljati jedan veliki korak na polju uređenja privatnosti u Republici Srbiji i da će manjkavosti izmenama i dopunama koje su nam najavljene svakako biti otklonjene.

Tendencija je da naš zakon usvoji najbolju praksu iz EU kada je reč o tome kako se formuliše samo pravo na privatnost, odnosno da ćemo usvojiti onu preambulu koju nemamo sada, a koja će ovo pravo svrstati u red prava bez presedana.

Ja ću izneti par podataka. Samo u prethodnoj godini Poverenik je primio preko devet hiljada predmeta, a podaci nam govore da je do sada samo 13% organa javne vlasti, uključujući i privredne subjekte, ispunilo svoju zakonsku obavezu u smislu da u okviru segmenta u kome radi imenuje lice koje će biti zaduženo za rukovanje podacima o ličnosti. To je veoma značajan podatak jer on suštinski pokazuje na možda odsustvo razumevanja pojedinih privrednih subjekata u ovoj sferi u smislu značaja koji lični podaci o svakom od nas mogu imati u svakoj sferi našeg života.

Takođe, za kraj bih samo spomenula da zabrinjava i tendencija rasta iz godine u godinu, kada je reč o kršenju ovog prava, pri čemu je čak 80% žalbi koje dođu do vas pravno osnovano i to jeste zabrinjavajući podatak.

Na kraju, kako nas i član 81. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju obavezuje da svoje zakonodavstvo u ovom kontekstu uskladimo sa njim, a s obzirom na opredeljenost Vlade da ide ka EU, ja sam sigurna da će kroz nedostatke koje smo danas izneli doći do onog nivoa koji mi zaslužujemo.

Hvala lepo.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Vreme je potrošeno, čak je i u minusu.
Reč ima Poverenik.
Izvolite.

Milan Marinović

Zahvaljujem.
Moram da kažem i da se osvrnem na dva segmenta vaše diskusije, u pozitivnom smislu, svakako. Jedno je ono što danas nije tema. Danas nije tema izbor zamenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, niti ta oblast koju pokriva Poverenik, ali ste spomenuli, ne vi prvi, ali ste jako dobro spomenuli, ja sam prvi potaknuo diskusiju, jer sam rekao da se radi na izmenama Zakona o slobodnom pristupu o informacijama od javnog značaja koje će po samoj svojoj prirodi imati veoma veliki uticaj i na sprovođenje, odnosno zaštitu prava na zaštitu podataka o ličnosti, jer Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, je u stvari, osim što reguliše slobodan pristup informacijama, istovremeno i zakon koji reguliše organizaciju, izbor, nadležnost, i tako dalje, Poverenika.
Pošto mi nemamo zakon o Povereniku, kao što imamo Zakon o Zaštitniku građana, to je istovremeno zakon o Povereniku. I zato je veoma bitno, tu će biti ove odredbe o decentralizaciji, i zato je veoma bitno i kako će on da glasi.
Ovo što ste rekli da ne postoji mogućnost kažnjavanja organa vlasti, u ovom trenutku faktički ne, formalno da, ali već tri i po godine ne i biće izmene takve da će Poverenik ponovo, da kažem, povratiti pravo koje je imao do 2017. godine, do izmena Zakona o opštem upravnom postupku, da kažnjava one organe vlasti koji ne postupe po rešenju Poverenika, a koje glasi da su u obavezi da daju informaciju od javnog značaja tražiocu te informacije.
S druge strane, uradili ste, zaista, sve češći je slučaj zloupotrebe, to moram da kažem. To je jedna od glavnih tema i jedan od glavnih razloga izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, mada tema uvek treba da bude kako ostvariti pravo, a ne kako sprečiti zloupotrebe.
Međutim, zloupotrebe su došle, uzele toliko maha i možete svaki dan čuti i pročitati za neku od njih. Verovatno ste svi čuli za slučaj veterinarske stanice ili mesnih zajednica, i to, kažem, malih mesnih zajednica, seoskih, gde je izvršena zloupotreba prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a sve u cilju sticanja neke dobiti.
Hoću da kažem da smo dali silne predloge, ja lično i kancelarija Poverenika smo dali silne predloge. Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, kako da umanjimo, da minimizujemo mogućnost zloupotrebe. To nikada nećemo moći da uklonimo u potpunosti, ali da svedemo na jednu, nazovimo je podnošljivu meru, mada tu nema podnošljive mere, ali na prihvatljivo.
Što se tiče odnosa našeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, prema evropskoj uredbi, zaštita podataka o ličnosti, pa i policijskoj direktivi, pošto je naš zakon mešavina ta dva evropska propisa, potpuno, uradili ste savršeno analize stanja, ja ne znam šta drugo da dodam, mi jesmo gramatički u ogromnoj meri usaglašeni sa tim propisima. Međutim, odlično ste primetili da nedostaje preambula koja objašnjava puno toga, koja je čak i kvantitativno veća od same sadržine uredbe, a mi toga nemamo, razne pojmove, razne odnose, ko su nadležni organi koji vrše obradu u posebne svrhe itd, ne daje odgovor i ja se nadam da ćemo izmenama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, iako se on primenjuje tek 19 meseci, da ćemo izmenama to uspeti da regulišemo.
U tom smislu sam već imao sastanak sa ministarkom pravde i posle toga usledio je i sastanak ekspertskih grupa Ministarstva pravde i Poverenika i mislim da ćemo se dogovoriti da krenemo u tom smeru.
Hvala vam na podršci za, nazovimo je reaktivaciju ili kako god, Nacionalne strategije za zaštitu podataka o ličnosti. Zapravo, to će biti prvi put da se njoj udahne život, jer ona jeste napisana, ali nikada nije važila, jer ona nam je neophodna da regulišemo ovu oblast na puni način, da zaštitimo ova prava na puniji način, a kažem, samo prvi zadatak, prvi hronološki, zbog toga što rokovi tako nameću obavezu, će biti ta analiza stanja u svim oblastima, analiza propisa u svim oblastima života koji se tiču zaštite podataka o ličnosti, koji se tiču obrade podataka i njihovo usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a istovremeno i promena tog zakona da bismo ovo pravo, fundamentalno ljudsko pravo, štitili na najbolji mogući način. Hvala vam još jednom.