Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Druga tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KORIŠĆENjU OBNOVIVIH IZVORA ENERGIJE.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević, kao i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević pisanim putem su povukli amandman na član 4. Predloga zakona.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu, potpredsednica Vlade.

Da, prihvatamo amandman, naravno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boris Bursać. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo Mihajlović, pred nama su se ovih dana našli vrlo bitni konstruktivni predlozi zakona iz oblasti energetike, a ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Kada govorimo o obnovljivim izvorima energije važno je napomenuti da oni predstavljaju vrstu neiscrpnih izvora energije iz prirode koji se obnavljaju u određenom vremenskom intervalu, nekada u celosti, a nekada delimično.

Obnovljivi izvori energije se eksploatišu sa ciljem proizvodnje električne, toplotne i mehaničke energije, a njihova značajna održiva karakteristika jeste svakako neškodljivost za okolinu i smanjena ili redukovana emisija ugljen-dioksida u samom procesu proizvodnje energije.

Energija dobijena iz obnovljivih izvora, dakle, vode, vetra, sunca i biomase olakšava pristup čistoj i bezbednoj energiji velikom broju ljudi, samim tim ona može dati podsticaj za društveni i ekonomski razvoj, doprinoseći tome da se društvo uhvati u koštac sa izazovima životne sredine, ali i klimatskim promenama.

Dakle, tehnologija korišćenja obnovljivih izvora energije pruža priliku za ograničavanje emisija ugljenika u atmosferu, a da se pri tome ne ugrožava pristup energiji, što ima značajne implikacije na osporavanje klimatskih promena.

Značaj razvijanja obnovljivih izvora energije je ogroman i ogleda se pre svega u stvaranju pristupa energiji koja je neiscrpna, čime se smanjuje oslanjanje države na strane resurse, odnosno na uvoz energetskih sirovina, kao i električne energije a povećava se njena energetska sigurnost i energetska održivost.

Pored toga, bilo da se koriste u velikom obimu radi snabdevanja nekog rada energijom ili u manjem obimu za napajanja na primer neke male seoske elektromreže obnovljivi izvori energije donose velike zdravstvene koristi jer stvaraju čistu, bezbednu energiju, dakle energiju bez negativnih efekata.

Srbija kao odgovorna država, odnosno Vlada Republike Srbije je svesna važnosti obnovljivih izvora energije predlaže upravo ovaj predlog zakona, odnosno prvi zakon u Srbiji o obnovljivim izvorima energije.

Ovaj zakon, kao i unapređena zakonska rešenja u oblasti energetske efikasnosti, podstaći će investicije i omogućiti da privreda i građani više koriste, proizvode, ali i prodaju energiju iz obnovljivih izvora, kao i da racionalnije trošimo toplotnu i električnu energiju.

Ono što je jako bitno i što treba istaći građanima Srbije jeste da se ovim zakonom uvode tzv. prozjumeri, odnosno kupci-proizvođači. To su u suštini najčešće građani ili firme koji proizvode zelenu energiju za svoje potrebe i za potrebe prodaje, dakle, na tržištu.

Da budemo precizniji kupac-proizvođač ima prava da proizvodi električnu energiju za sopstvene potrebe, da je skladišti i da višak proizvedene električne energije isporuči u elektroenergetski sistem, naravno, radi prodaje. Takođe, kupac-proizvođač ima pravo na umanjenje računa u narednom obračunskom periodu, odnosno na naknadu od strane snabdevača za višak električne energije koju isporuči u elektroenergetski sistem.

Istim ovim zakonom uvode se tzv. energetske zajednice ili zadruge, odnosno kako tačno i precizno u Predlogu zakona piše zajednice obnovljivih izvora energije. Primarni cilj osnivanja ovih zajednica jeste korišćenje obnovljivih izvora energije za zadovoljenje energetskih potreba članova zajednice na održiv način koji obuhvata ekološke, ekonomske ili socijalne koristi za članove, za lokalnu zajednicu ali i za društvo u celini.

Zajednica razvija, investira i realizuje projekte obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

Još jedna, po meni, jako bitna stavka ovog predloga zakona koji svakako trebamo istaći građanima Srbije jeste korišćenje obnovljivih izvora energije u oblasti toplotne energije. Dakle, toplane, energetski subjekti kao i domaćinstva i zajednice koje energetski na efikasan način obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja kupaca toplotnom energijom mogu da steknu podsticajne mere ako koriste toplotne pumpe, solarnu energiju, geotermalnu energiju, energiju biorazgradivog otpada, biomasu i druge obnovljive izvore a jedinica lokalne samouprave je ta koja vodi registar ovih energetskih subjekata, propisuje podsticajne mere, uslove i postupak za sticanje prava na podsticajne mere, dakle, za te navedene subjekte.

Ogromni koraci su napravljeni od kad je formirana ova Vlada i ovaj saziv parlamenta, pogotovo u oblasti stanja životne sredine. Pre svega smo usvojili Zakon o klimatskim promenama čime se Srbija svrstava među prve zemlje Zapadnog Balkana koje pitanje ekologije i zaštite životne sredine postavlja kao svoje prioritete.

Radi se na nacionalnom planu za klimu i energetiku. Radi se na novoj strategiji razvoja energetike. Četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva prošla su javnu raspravu i danas mi o njima raspravljamo u Skupštini.

Dakle, ozbiljno se radi, pokreću se i donose fundamentalne odluke kojima se menja naš energetski sektor, a istovremeno brinemo i borimo se za zdraviju životnu sredinu.

Što se tiče samog Predloga zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i amandmana koji su podneti, reč je o važnim predlozima za Srbiju, jer se njima na sistematski način uređuje oblast korišćenja energije iz obnovljivih izvora, stoga ću ja lično, a nadam se i moje kolege u danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale predloge u nadi da će one biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman sa ispravkom su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Poštovani narodni poslanici, s obzirom da predlagač amandmana ima prioritet, reč ima dr Boban Birmančević.
To znači da brišem listu. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, hvala najlepše.

Poštovana potpredsednice Vlade, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, možda opet jedan najvažniji, svi su najvažniji, ali zaista zakon koji treba da da odgovore na mnoga pitanja i koji treba da upravo kompletnu energetsku efikasnost i sve zakone vezane za energetiku jednostavno podigne na jedan viši nivo i da upravo usmerimo, i sutra zatvaranje termoelektrana. Možda pričamo o 2030, 2040, 2050. godini, a to upravo zavisi od ovog zakona. Ili pričamo o stvaranju kupca proizvođača, o stvaranju neke nove vrednosti za ljude koji se bave bilo kojim poslom u Srbiji, a smatraju da mogu na svom krovu, u svom dvorištu ili od ostataka proizvodnje kojom se bave, ili bilo koji drugi način doći do proizvodnje električne energije, jednostavno stavljeno je i nalazi u ovom Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora.

Voda, solarna energija, vetroparkovi, odnosno vetar, to jednostavno nema cenu, to nam daje priroda i ne moramo nikom da plaćamo fakturu za sunce koje sija i vetar koji duva i vodu koju nam je dala priroda. Ono gde možemo i šta možemo da uznapredimo to je upravo proizvodnja električne energije na biomasu, odnosno na gas koji se dobija iz obnovljivih izvora, odnosno iz proizvodnje koja je u Srbiji najzastupljenija, a to je poljoprivredna proizvodnja.

Mi imamo jasan izbor i prosto imamo sa jedne strane izbor zelena i zdrava Srbija, sa druge strane imamo spaljivanje biljnih ostataka i spaljivanje svega onoga što mislimo da nam ne treba, a upravo može biti korišćeno za proizvodnju biogasa, odnosno proizvodnju električne energije.

Znamo svi i prosto je neverovatno da u 2021. godini pričamo o spaljivanju biljnih ostataka, pa smo čak i svedoci da saobraćaj bude zaustavljen na autoputu ili na određenim magistralnim, lokalnim putevima i da ne pričamo, a to je sve izazvano spaljivanjem biljnih ostataka. Prosto, za verovali ili ne. Upravo taj biljni ostatak je najbolja sirovina i sirovina koja je potrebna za proizvodnju električne energije.

Zakonom, pazite, zakonom je zabranjeno. Nije to neko tumačenje, nije to uredba, nego je zakonom zabranjeno u ovom trenutku proizvodnja i izgradnja malih hidroelektrana. Znači, stavljamo na tačku na to u ovom trenutku, zakonom je zabranjeno.

Prosto, da svi znaju, nema, da, pod određenim uslovima. Ne, u ovom trenutku je zakonom zabranjeno i niko neće graditi hidroelektrane, pogotovo ne u zaštićenom području.

Ono što je takođe bitno, to je da ovim zakonom niko neće usporavati i osporavati izgradnju bilo čega što je u skladu sa zakonom i što je u skladu sa prirodom i u skladu sa interesima građana Srbije. Sa druge strane, niko neće se drznuti, niti će moći, neće mu biti dozvoljeno, da izda neku građevinsku dozvolu za izgradnju nekog potencijala za proizvodnju električne energije, a da posle određenog vremena neko kaže – e, vi sada nemate pravo na to.

Znači, država će biti odgovorna, ministarstvo će biti odgovorno, da dozvole koje budu izdate budu dozvole koje su u interesu države, u interesu životne sredine i u interesu građana Srbije. To je pravilo koje će, siguran sam, biti vodeće pravilo u ovom ministarstvu. Svi ovi zakoni idu u tom smeru da, između ostalog, kao što smo definisali jasno i glasno da nema hidroelektrana na zaštićenom području i nema, ne postoji uslov da ga neko izgradi, tako jasno i glasno moramo odgovoriti na pitanje onih koji u isto vreme štite zaposlene, pod znacima navoda, u termoelektranama a ti isti u isto vreme traže da se zatvore termoelektrane i da se proizvodi zelena energija. Oni moraju da se odluče na koji način će da lažu građane. Jer, jedino što oni rade je upravo laž.

Politika laži i Dragana Đilasa i Vuka Jeremića i Borisa Tadića i celog tog žutog preduzeća, da se neko ne uvredi, da nekoga ne preskočim, je jednostavno politika koja nema budućnost i neka vide oni šta će sa tim. Građani znaju kome veruju. Između ostalog, veruju, naravno, Aleksandru Vučiću i on je upravo pokazao da nema neosvojivih tvrđava i nema nerešivih problema, sve se može rešiti. Ali, ima ljudi koji to ne mogu da urade, ima onih koji to mogu. U ovom trenutku su u Srbiji na vlasti ljudi koji to mogu da urade, a tu su zahvaljujući, između ostalog, i samo zahvaljujući, ne između ostalog, glasovima građana Srbije.

Korišćenje obnovljivih izvora će ovim zakonom biti dostupno svima. To su obnovljivi izvori za sve. Svako ko ima ravan krov, koji ima određene resurse, ima svoju proizvodnju, može da stvori uslove da bude kupac ili proizvođač električne energije za svoje potrebe, a sve ono što ne može da upotrebi sam a proizvede, otkupiće mu država. Ima li šta idealnije?

Koliko imamo krovova na području države Srbije mi bi samo od solarne energije mogli da proizvedemo električne energije u duplo većem iznosu nego što je to u ovom trenutku proizvode termoelektrane, naravno, u idealnom slučaju, kada bi svi krovovi mogli biti pretvoreni i pokriveni solarnim panelima – 16 milijardi evra. Da, dobro ste čuli, ponoviću još jednom – 16 milijardi evra, novi planovi, novi dogovor, nova budućnost za energetski sistem Srbije, 16 milijardi evra za obnovljive izvore. Između ostalog, 4,4 milijarde evra za solarnu energiju. Za sve ono što drugima izgleda kao nemoguća misija, za ovo ministarstvo, za ovu Vladu je jednostavno i realno.

Ono što je pokazao Aleksandar Vučić za sve ove godine je upravo to da planovi i projekti iza kojih stane Vlada, iza kojih stane država, su projekti koji se zasnivaju na realnim osnovama. Ako je neko rekao da će da se uloži 16 milijardi evra u energetski sektor, uložiće se 16 milijardi evra. I da li će neko da pohvali ili neće od ovih koji se bave politikom, šta ću danas da slažem ove građane i šta ću da slažem i svoje kolege u tom nazovi opozicionom bloku, jer oni više nisu ni opozicija, oni ne znaju šta su, ja nisam siguran. Pojedini članovi tog Đilasovog udruženja, nije grubo ni reći – lopovskog udruženja, ujutru kad ustanu oni nisu sigurni u kojoj se ko stranci nalazi. Verovatno imaju neki sistem da pitaju ujutru – u kojoj se ja stranci nalazim i u ime čije stranke pričam? Jer, oni ljudi nemaju kontinuitet, nemaju podršku i nemaju poštenu politiku prema građanima Srbije.

Nova metodologija koja je predviđena upravo ovim zakonom će jasno definisati šta je ono što bilo koji pojedinac, bilo koje preduzeće, STR, malo, veliko, bilo ko ko želi da bude učesnik u proizvodnji električne energije, ima pravo. Osam amandmana koji su podneti, ja se neću više javljati po ovim amandmanima, prihvaćeni su, a imali su samo zadatak da još preciznije definišu neke nedoumice koje su postojale. I siguran sam, prosto, to je prirodno, ukoliko za šest meseci ili godinu dana, i pored uredbi i svega onoga što radi Ministarstvo, bude potrebe, pokaže tržište, pokaže jednostavno na delu, kad dođemo do realizacije, pokaže se da je nešto potrebno menjati, menjaćemo.

Da li je ovaj zakon savršen? On je najsavršeniji moguć u ovom trenutku. U proizvodnji električne energije, u izgradnji tih objekata, pokazaće se da li će biti potrebne određene promene, ali suština je u tome da država garantuje upravo budućim, naravno i sadašnjim, proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, da im garantuje sigurnost, da garantuje i sigurnost građanima da niko više neće zloupotrebljavati ni ministarstvo, ni određene dozvole, ni određene tarife, da će jednostavno sve biti transparentno i sve u interesu zelene obnovljive i zdrave životne sredine.

Ono što ću reći za kraj to je, ponovo, 16 milijardi evra za zdravu, lepšu i zelenu Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 24. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodna poslanica Violeta Ocokoljić.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, drage i uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, svakako ću podržati i ovaj amandman i amandmane koje su podnele kolege Birmančević i Matić i moram se kratko osvrnuti na ovaj set zakona iz oblasti rudarstva i energetike kao strateški izuzetno važne za našu zemlju.

Kada su ovako kompleksni zakoni na dnevnom redu, važno je da građani znaju da su prošli sve neophodne procedure, da su prošle javne rasprave, da su uvažena mišljenja stručnjaka, a i da je pre dolaska ovde na dnevni red prošlo javno slušanje kod narodnih poslanika, a to je jako važno zbog jednog šireg uključivanja javnosti u proces donošenja propisa, kako bi se otklonile neke eventualne nedoumice ili razjasnile nejasnoće, na kraju krajeva, uvažili neki konkretni predlozi, ukoliko postoje, jer na kraju krajeva, sve ove propise donosimo baš zbog naših građana.

Ono što je takođe dobro je da su ovi zakoni rađeni u saradnji i u saglasnosti sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, da nisu u međusobnoj koliziji, naprotiv, da se međusobno dopunjuju, što je izuzetno važno na taj način pristupiti izradi ovog seta zakona.

Ovom prilikom ću istaći samo one pozitivne efekte, a koji se tiču građana Republike Srbije, koji se tiču svakog pojedinca, svakog Kovinca, svakog Bavaništanca, svakog Deliblaćanina, svakog građana praktično ove zemlje.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije podrazumeva mogućnost domaćinstvima da proizvode električnu energiju, da sav onaj višak distribuiraju Elektromreži, da ostvare dodatni prihod, da eventualno umanje račun za električnu energiju ili da eventualno uskladište proizvedenu električnu energiju za neko kasnije korišćenje.

Kada sam čula frapantan podatak da se čak 40% toplotne i električne energije praktično baci zbog neadekvatne izolacije, zbog dotrajalih fasada, prozora i vrata, smatram da nijedna zemlja na svetu, pa ni Srbija, ne može sebi da dozvoli taj luksuz da se razbacuje energijom, i to u vreme kada je trgovina energentima izuzetno, s razlogom izuzetno, visoko pozicionirana u svetu.

Zato mi je drago što je ovim zakonom predviđeno osnivanje fonda za energetsku efikasnost, koji će zajedno sa lokalnim samoupravama finansirati fizička lica, ali i ustanove, naravno, za zamenu dotrajale fasade, za zamenu prozora i vrata i za postavljanje izolacije. Mislim da je to jako važno kako bi poboljšali i energetsku efikasnost i uštedeli energiju, na kraju krajeva, koju možemo u nekoj budućnosti da izvezemo.

Dopunama Zakona o energetici uvodi se status energetski ugroženog kupca, što je jako važno, naročito za građane nižih i srednjih primanja. Do sada smo imali ovaj statut praktično za građane, a vezano je za električnu energiju.

Ovog puta će oni koji koriste status energetski ugroženog kupca za električnu energiju moći da koriste i status energetski ugroženog kupca i za toplotnu energiju. Imajući u vidu da se u mnogim lokalnim samoupravama i mnogim stambenim zajednicama toplotan energija i dalje obračunava po kvadraturi umesto po utrošku toplotne energije, jako je važno, građanima će biti izuzetno značajan ovaj doprinos i umanjenje imajući u vidu da su računi od četiri, šest, osam ili 10 hiljada izuzetno, izuzetno veliki izdatak za građane niže i srednje kupovne moći.

Kada govorimo o novom zakonu, o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, mislim da smo proteklih godina shvatili koliki je značaj, koliki potencijal imamo da iskoristimo obnovljive izvore energije. Baš jedan takav primer nalazi se na teritoriji opštine iz koje ja dolazim, na teritoriji opštine Kovin u ataru sela Mramorak, gde je izgrađen najveći vetropark na zapadnom Balkanu, najveći naravno, i u Srbiji i sa 57 vetroturbina. Kolega je pomenuo, ali ono što možda nije pomenuo to je da kapacitet sa ovih 57 vetroturbina može da snabde jedan grad veličine Novog Sada u potpunosti električnom energijom.

Činjenica je da je na teritoriji južnog Banata izgrađen i najveće solarno polje u jugoistočnoj Evropi, „Banat san for“. Činjenica je takođe da je južni Banat izuzetan energetski potencijal, sedam od 10 vetroparkova se nalazi baš na teritoriji južnog Banata, gde su najjači udari vetra. Stoga, verujem da će ih biti i u budućnosti, uz naravno sve one studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine kakva treba i da prođe.

Nažalost, danas se svaka tema, a naročito tema ekologije zloupotrebljava u političke svrhe. Ono što sam ja pročitala pre par dana u jednom dnevnom listu koga neću da reklamiram je da je ovo ekološki ustanak, praktično podržala ni manje, ni više nego Demokratska stranka. To je ista ona Demokratska stranka koja je iznedrila ni manje, ni više nego onog čuvenog po zloupotrebama ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića, a taj isti Oliver Dulić je hirurški do te mere precizno očisti Fond za zaštitu životne kroz onaj projekat – Očistimo Srbiju i razne projekte zajedno sa svojom porodicom da nama praktično ne preostaje ništa drugo do da uživamo u toj čistoj i ekološki zdravoj životnoj sredini. Zato mi nije jasno ni otkud ova podrška, ni otkud ekološki ustanak kada smo mi praktično sve probleme, ekološke rešili već odavno. Kamo lepe sreće da se Demokratska stranka u potpunosti više ne oglašava, kamo sreće da nemamo ove nagomilane, višedecenijske ekološke probleme i da ne moramo da uklanjamo smeće koje nam je ostavljeno u amanet. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 58. Amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 87. Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 88. Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 89. Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Mihailo Jokić.

Poštovana ministarka, u osnovi svih ovih problema je po mom mišljenju problem vlasništva. Imamo Zakon o javnoj svojini i u okviru tog zakona regulisana je državna svojina. Mislim da nama kao društvu, državi nedostaje Zakon o privatnoj svojini. Kada bi mi taj zakon imali mnoge stvari u vašoj oblasti bi bile regulisane ili stvoreni bi bili uslovi da budu regulisani i da budu raščišćeni.

Ono što je energetika, rudarstvo danas zauzima u BDP ne dovoljno, ni tih 5%, jer ova oblast u kojoj ste vi ona može biti prisutan u sva četiri sabirka koji utiču na BDP. Pet posto, to je malo, ali s obzirom na uslove i šta ste vi tu zatekli i šta ja sve čitam i šta sve piše i šta je sve u stvarnosti, da ne pričam sad o gasu, jer ako počnem da pričam o gasu odmah zaboli glava.

Samo ovi problemi koji su nabrojani da bi bili rešeni, mislim da je taj zakon neophodan. Znači, zakon o privatnoj svojini koji tu privatnu svojinu prepoznaje i priznaje Ustav. Nemamo društvenu svojinu, državna svojina je regulisana i da to uradimo da bi se stvorili uslovi da to rešimo.

Koji je drugi problem? Oni koji su vlasnici ili korisnici prirodnih dobara i resursa, koje su njihove obaveze prema državi? Ta obaveza iskazna je u nadoknadi. To nije vaš problem, to je problem Ministarstva finansija. Kako se formira ta nadoknada onih koji koriste to bogatstvo, koje je ogromno, enormno? Tako što oni kroz knjigovodstvo, kroz knjige to konstatuju i onda ono što oni konstatuju knjigovodstveno prema tome oni plaćaju tu obavezu. Vi znate to ide Republici, pa Republika vraća lokalnim samoupravama i tako dalje. Ko to proverava? Da li je to ta količina? Niko. Znači, mora se formirati jedan tim u kome će biti, pre svega stručnjak iz vaše oblasti, finansijski stručnjak koji će moći, ima sad tehnike da se tačno izračuna koja je količina, koja je zapremina, tog rudnog bogatstva, kamenoloma i tako dalje, iskorišćena, izvađena i na koju količinu treba on da plati nadoknadu državi.

Država malo dobija, skoro da ne dobija ništa. Znači, to je ta nadoknada. Onda oni neki plaćaju ekološku taksu i ona je simbolična. Onda plaćaju porez na imovinu. Ministarka, oni plaćaju porez na imovinu tako što to knjiže u svojim knjigama i prema tom knjiženju kako oni to proknjiže oni to plate. Znači, sve rade oni i onda daju državi koliko oni misle da treba. Uopšte, da vam kažem, pošto sam stariji čovek, poznajem starija vremena, ne mogu uopšte da prihvatim tu činjenicu da niko to ne proverava, da onaj ko je obveznik sam formira svoju obavezu i plaća i da se nikad niko ne pojavljuje. Pa, kaže, alo dajte knjige, dajte da vidimo o čemu se tu radi.

Na kraju, to se mora rešiti zajedno sa Ministarstvom finansija. Na kraju, ono što potenciram, pošto sam video ovde da će biti privatizacije ovog rudnika Resavica, pošto će biti privatizacija i Petrohemije, što je dobro, znači, tu morate da istrajete do kraja. Pred vama su veliki problemi. Vi velike probleme imate i velike prepreke i tako dalje, ali ako vi to ne rešite, ja nemam razloga i tako dalje, da se udvaram ali niko neće to rešiti u dogledno vreme ako vi sada, pošto ste startovali, pošto ste tačno identifikovali probleme, a problemi su ogromni, svi dobijaju, svi su u dobrim relacijama, samo država gubi. Vi ste dužni, gospođo ministarka da zaštite državu, a time i građane Srbije. Hvala.