Zahvaljujem predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka Mihajlović sa saradnicima, mi smo danas razgovarali o mnogim amandmanima koji će na pravi način unaprediti pravnu sigurnost kada je reč o ovom setu zakona i ono što smo imali priliku da čujemo u prethodnoj nedelji kada je reč upravo o svim ovim zakonima je činjenica da mi danas imamo svakako prekretnicu u dosadašnjoj energetskoj politici naše države. Ovaj set zakona će napraviti jedan veliki korak napred zato što će ta zakonska rešenja uskladiti, upravo i harmonizovati sve ono što mi danas u Srbiji želim da unapredimo kada je reč o samoj energetici i da se primaknemo najvišim evropskim standardima.
Takođe je važno istaći da ovaj set zakona predviđa veće ulaganje u energetiku, rast zaposlenih. Najavili ste takođe da će se raditi na tome da će poveća učešće energetike u BDP naše države sa 5% na predviđenih 9%. Ovim rešenjima se težište stavlja upravo, o čemu smo danas razgovarali, na obnovljive izvore energije i trajno opredeljuje Srbiju kao državu koja poštuje evropski nivo standarda kada je reč o zaštiti životne sredine.
Drago mi je da ste i vi pomenuli malopre upravu tu temu kada je reč o ekologiji. Mnogo slušamo prethodnih dana i nedelja jedan apsolutno čudan napad na našu državu kada je reč upravo o ekologiji, kada danas i te kako imate priliku da vidite kako se čuva ekologija naše države, kako danas država izdvaja ogromna sredstva i pomaže sve one projekte koji se tiču upravo i obnovljivih izvora energije. Mi danas ovde razgovaramo i o ulaganju u zelenu agendu koja će biti, siguran sam, u narednim decenijama ovde u Srbiji sprovedena, ali neverovatno je da vam danas pridike drže ljudi koji ništa nisu govorili o ekologiji, za čijeg mandata se ništa nije ni gradilo, ni radilo i mi moramo da napomenemo danas kada imamo najveći nivo investicija. Kada gradimo toliko novih fabrika, toliko novih putnih pravaca naravno da će da se jave ponegde i problemi kada je reč o zaštiti životne sredine, što je inače praksa u svim evropskim državama koje imaju veliki nivo investicija, velika ulaganja, veliki rast BDP onda se normalno negde i javi problem životne sredine, što je problem 21. veka. Sada kada možemo da kažemo da država i te kako poklanja veliku pažnju svim tim problemima razgovaramo sa svima koji žele da unapredimo životnu sredinu i to je ono što je novost u odnosu na sva prethodna vremena. Malopre smo upravo i pomenuli razne dušebrižnike, kao što je upravo taj izvesni Aleksandar Ćuta, kako ga već zovu, neuspešni propali investitor u mini hidroelektrani, u taj biznis, koji je danas našao za shodno da se on predstavlja kao veliki borac protiv gradnje hidroelektrana, a ne pominje da je upravo taj čovek bio glavni investitor, neuspešni doduše, koji je želeo da gradi hidroelektrane u našoj državi i to mu nije pošlo za rukom, pa se nekako setio da bude glavni borac upravo protiv hidroelektrane.
Mi kad govorimo o ovom problemu moramo da napomenemo danas ovim setom zakona, kao što ste i rekli, zabranjujemo gradnju svih mini-hidroelektrana. To je velika možda možemo reći i svih onih građana koji su se bunili, zaista iz čistog srca, za zdravu životnu sredinu, ali mi vidimo da njima nije bio cilj, odnosno tim kolovođama protesta, da izdejstvuju nešto što će zaista da unapredi životnu sredinu, da kažu – hvala Vladi Srbije, saslušali ste nas, uvažili ste određene kritike, možemo da kažemo da imamo partnera u našoj Vladi, u našim organima naše vlasti. Ne, oni će da kažu, opet će da izlaze na ulice, opet će da prave probleme, i kažem još jednom, cilj im je bio politička promocija, svih ovih protesta.
Dakle, cilj protesta je bio politička promocija i da se svi oni pojedinci iz bivšeg režima sakriju iza tih protesta i da opet, kao što su uvek i radili koriste sve ove probleme za tekuću problematiku, da oni mogu da se pokažu kao neki zaštitnici životne sredine, i da na taj način pokušavaju da rušeći vlast, da se oni vrate na punu državnu kasu. Dakle, koja je danas za razliku od njihovog vremena, kažem još jednom, na stabilnim nogama, i danas imamo priliku da vidimo koliko danas Srbija izdvaja za sve ove stvari o kojima imamo priliku da razgovaramo.
Ono što je po meni paradoksalna situacija u Srbiji, jeste činjenica da vi danas imate ljude koji žele i zalažu se za svež vazduh, a istovremeno se zalažu da se ne grade mini-hidroelektrane, koje su upravo ta zelena energija o kojoj mi govorimo. Dakle, ne zagađuju životnu sredinu. Imate situaciju želimo jeftinu struju, a ne želimo s druge strane ugalj, ne želimo kopove, i ako, kao što svi znamo Srbija ima najjeftiniju struju upravo u celoj Evropi. Jeste posledica činjenice da mi danas imamo nezavistan energetski sektor, da imamo vlastitu proizvodnju električne energije i da zato upravo možemo da držimo tu cenu struje na prihvatljivom nivou, koji svi naši građani mogu da priušte. Da smo, kao što neke države rade, opredelili se za drugačiji pristup, pa da smo mi uvozili struju, sigurno da bi struja bila skuplja nego što je to danas slučaj.
Pre neki dan, slušao sam predsednika, izjavio je decidno smo pri tom stanovištu da mi nećemo gasiti ni Kostolac, ni Kolubaru, ali naravno, da želimo da razgovaramo o svim mogućim rešenjima koji će smanjiti udeo upravo loženja uglja, kada je reč o našim termoelektranama. Upravo, činjenica jeste da se 65% električne energije danas, nažalost, dobija iz termoelektrana. Mi želimo, subvencijama koje dajemo upravo spustimo taj udeo, da prebacimo određene termoelektrane, kao što je već reč o Kragujevcu, na biogas, odnosno na sam gas, i da na taj način i dalje štitimo životnu sredinu.
Moram da napomenem, da smatram, kada generalno pogledamo situaciju za zaštitom vazduha, činjenica jeste da termoelektrane nisu glavni zagađivač, s obzirom da jesu, problem bi bio tokom cele godine evidentan. Da su bili taj zagađivač, takođe bismo tokom cele godine imali zagađenje. Činjenica da je zagađenje najviše u onim zimskim mesecima, i to dolazi iz privatnih ložišta. Mi možemo prosto da primetimo, činjenicu, da danas mnogi koji eksploatišu ugalj, prodaju nam sirovi lignit, i činjenica da danas imamo velikih problema sa tim nakupcima, preprodavcima, koji zarad ličnog bogaćenja prodaju sirovi lignit u kome ima 30 – 40% gline. Dakle, Ministarstvo po meni, tu mora da reaguje da pošalje tržišnu inspekciju da vidimo šta se nalazi u tom uglju koji oni prodaju kao ugalj, a što u stvari nije ugalj. Onda imate činjenicu da se zagađuje životna sredina. Naravno da će građane da optuže, nas iz SNS, na nas će, da kažem, da isporuče tu fakturu za zagađenu životnu sredinu, a u stvari se desetak pojedinaca bogati u celoj Srbiji. Mi svi to znamo, i nema potrebe više da se u rukavicama o tome govori.
Mislim da ministarstvo mora da poradi na tome i da uputi inspekcije da vidimo kakav ugalj oni prodaju i na kakvim sve načinima zarađuju novac. U Srbiji nema nedodirljivih, to smo pokazali kada smo udarili na najjaču kriminalnu grupu na Balkanu, kada smo ih za jedan dan, praktično, sve stavili iza brave. Dakle, mislim da i na ovom pitanju država mora da pokaže snagu, i da se pokaže, zapravo gde je problem kada je reč o životnoj sredini. Svesni smo problema o kojima danas govorimo.
Takođe, gasifikacija Srbije je nešto što danas sprovodimo. Radi se Severni tok 2, radi se proširenje Banatskih dvora, radi se Balkanski tok i to će siguran sam, biti nešto što će u narednom periodu takođe da olakša pitanje zaštite životne sredine, jer kada pređete na gas imaćemo mnogo manje tih izduvnih gasova i sve će biti na mnogo boljem nivou.
Dolazim sa Zlatibora, tamo imamo dobru praksu, primer da smo završili tu prvu fazu gasifikacije celog Zlatibora. Već su se veći hoteli priključili na gas, to je činjenica posledice da danas mnogo imate manje troškove svih tih pojedinaca koji su prešli na gas. Prva faza je završena, druga je u toku i nadamo se da će to biti realizovano naredne godine.
Takođe, čujemo najave da će se Beograd kompletno gasifikovati do 2022. godine. Kompletnu Vojvodinu smo gasifikovali i to su svakako rezultati iza kojih stoji jedna odgovorna Vlada. Danas možemo da govorimo o dobrim rezultatima kada je reč o gasifikaciji.
Kada govorimo o vetroparkovima, takođe, obzirom da dolazim sa Zlatibora, možemo da kažemo da je to veliki potencijal. Naša planina predstavlja kada je reč o gradnji vetroparkova, imali smo određene investitore koji su dolazili i želeli da grade, svim ovim zakonskim rešenjima mi ćemo olakšati dolazak svih investitora i nadamo se da ćemo dovesti investitore ne samo na Zlatiboru, već na sve one predele gde možemo da pravimo vetroparkove i da na taj način proizvodimo električnu energiju.
To nije mogao biti slučaj ranije. Imali smo, kao što ste sami rekli, jedna troma zakonska rešenja, određene probleme u tim ministarstvima koji nisu prepoznali taj sav potencijal zelene energije. Danas sa ovim zakonskim rešenjima siguran sam da ćemo uspeti da dovedemo veći broj investitora i u vetroparkove i u sve ove obnovljive izvore energije.
Naravno, kada govorim o svemu tome imate opet dušebrižnike koji će reći da nam ne trebaju ovi vetroparkovi, nama ne trebaju hidroelektrane, nama ne treba apsolutno ništa što je u celoj Evropi potpuno normalno. Upravo smo videli da, gle čuda iz Austrije baš stižu velika finansijska sredstva za sve ove proteste koji se viđaju na našim ulicama, kada je reč o zaštiti životne sredine, a ne možemo da ne primetimo da danas Austrija ima 4.500 mini hidroelektrana, a Srbija ih nema ni deset puta manje. A, opet neko kaže danas da mi narušavamo životnu sredinu. Kažu – vetroparkovi nam ne trebaju zato što ubijaju ptice. To smo isto čuli, neverovatna stvar. Izgleda da evropske ptice nekako bolje izbegavaju sve te prepreke, u odnosu na srpske ptice.
Dakle, govorim o jednom apsolutnom licemerju kada je reč o svim ovim temama. Ono što je neverovatna stvar, ponoviću, da danas vam konstantno plasiraju neistine oni ljudi koji su dovodili ovde razne investitore. Evo primer Rio Tinte, ko ga je doveo u Srbiju? Nismo mi, nije SNS, njima su dali sva prava da iskopavaju, odnosno da istražuju ispitivanja litijuma u Srbiji. Dala je 2004. godine bivša vlast i 2017. godine smo imali Đilasa koji je pohvalio tu investiciju, koji je govorio da će oni da se bave time da pronalaze litijum, da će Srbija da bude po tom pitanju najjača na Balkanu, a danas vidimo da čim su videli da je možda politički korisno napasti određenu investiciju, onda se obrušavaju na tu investiciju i govore da je to sve nešto najgore i da mi apsolutno ne treba da istražujemo, ni litijum, ni uopšte da ulažemo u rudarstvo u našoj državi.
Još jednom kažemo, naravno da nećemo gasiti ni Kolubaru, ni Kostolac, ni RTB Bor, trudićemo se da zadržimo sve ove naše kapacitete zato što tu radi neki narod. Pozivamo sve te prvake u opoziciji, neka idu tamo pa neka kažu radniku Kolubare da će da izgubi posao zato što oni smatraju eto da to ne treba da funkcioniše na takav način, nek odu u Smederevo pa nek kažu za Železaru da ne treba da radi i da ne treba da primaju plate, da Srbija treba i dalje da budu u situaciji kao što je bila pre 10 godina, kad smo za Smederevsku Železaru izdvajali 300 miliona evra iz budžeta, svake godine i krpili tu ogromnu rupu u budžetu. Smatram da danas moramo da zadržimo ovaj nivo investicija, predsednik Vučić je apsolutno na tom stanovištu da se ništa neće gasiti i da ćemo mi i dalje ulagati i u naše rudarske basene i da je to nešto što podiže BDP naše države. Ali da ćemo ulagati u obnovljive izvore energije, to je činjenica.
Ovim zakonima to potvrđujemo i kažem još jednom, čuvaćemo Srbiju, sačuvaćemo sve njene prirodne lepote za buduće naraštaje. Mi ovu državu volimo iskreno i od srca i želimo da ulažemo u ovu državu, ne želimo da je posmatramo kao određenu punu državnu kasu, kao što su je podrazumevali svi oni koji su upravljali ovom državom pa danas vidimo da imamo stotine miliona evra na raznim računima u preko 50 država, koliko čujemo ovde da su uspeli da izvuku novca. Kažem još jednom, ulagaćemo u zelenu agendu. Svi ovi zakoni su u tom smislu dobri za našu državu i naša poslanička grupa će svakako glasati za ceo set zakona i za predložene amandmane. Hvala.