Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Mi iz JS ćemo svakako glasati za ovaj predlog, jer kao stranka koja drži do pravde i prava, svakako želimo da obezbedimo najkorektnije moguće uslove Đilasovom Pinokiju, Mariniki Tepić, dok bude izdržavala zasluženu kaznu zbog izgovorenih gnusnih laži na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Gospođa laž, kako možemo nazvati pomenutu Đilasovu glasnogovornicu, a sebe smatram da pratim politiku još iz svojih studentskih dana, jako davno, i da znam da je ovo bila jedna od najogavnijih i najgnusnijih konferencija za štampu u novijoj istoriji, srpskog višestranačkog sistema, je iznela toliko ogavnih laži, gnusnih laži, uvreda, obmanula je i uznemirila javnost i građane Srbije, da takvo ponašanje, da takav manir političke borbe ne sme i neće ostati nekažnjen.

Takav manir političke borbe mora se kazniti i zato je danas u 9 časova predsednik JS, Dragan Marković Palma, sam, svojom voljom otišao u Tužilaštvo i tražio i zahtevao da da izjavu i zahtevao da Tužilaštvo i nadležni istražni organi i sudski organi u najkraćem mogućem roku rasvetle sve navode sa konferencije koju je održala gospođa laž, Marinika Tepić.

Ona je na toj konferenciji za novinare pokazala i video snimak tzv. svedoka, pod znakom navoda, a ja tvrdim lažnog svedoka i pokazaću vam vrlo brzo zašto tvrdim lažnog svedoka, kome su zamaglili lice, kome su skrembovali glas, ali su tvrdili da je to svedok koji je radio za Dragana Markovića Palmu, da je to svedok koji je radio, kako oni kažu, zabranjenom hotelu „Alfa“ u Končarevu i koji će izneti činjenice šta i kako je rađeno u tom hotelu gde je on, navodno, prisustvovao tim događajima.

Da je to lažni svedok, mi smo se posle te konferencije za štampu malo pozabavili time i molio bih kameru da zumira ove fotografije, može se videti iz sledećih slika.

Ova slika, ova fotografija je deo slike sa konferencije za štampu na kojoj se vidi sat tzv. insajdera, odnosno svedoka kojim se diči Marinika Tepić.

Istražujući, mi smo našli sliku čoveka sa istim satom. Evo, možete videti ovde, molim kameru da zumira. Onda smo, istražujući dalje, došli do sledeće slike, to je slika, pogledajte čoveka u plavom džemperu sa crvenom trakom koji je snimljen u tom videu. To je taj lažni svedok koji je izneo najogavnije i najgnusnije laži na račun Dragana Markovića Palme, Jagodine, žena u Jagodini, itd.

Ispod možemo videti sliku čoveka u istom tom plavom džemperu sa crvenom trakom po sredini, kako se krevelji i kliberi zajedno sa Draganom Đilasom i Borkom Stefanovićem, na konferenciji upriličenoj povodom dve godine postojanja Đilasove stranke.

Vidimo da se radi o istom čoveku. Čak Đilas, koji je poznato da ima jako puno para, i da je, dok je bio na vlasti, radio za sebe, za razliku do Dragana Markovića Palme, koji je radio za narod, nije našao za shodno da tom čoveku plati ili kupi drugi džemper da ga preobuče.

Evo tog čoveka ovde na slici, pored Marinike Tepić, pored Đilasovog Pinokija, ili gospođe „laž“, molim kameru da zumira. Koji je taj čovek?

Taj čovek se zove Branislav Radisavljević, i na ovoj slici ovde možete videti ovde kako radi kampanju za Đilasovu stranku na Trgu Republike, a anti kampanju jednog funkcionera gradske vlasti u Beogradu. Ko je taj čovek?

Branislav Radosavljević je čovek koji je rođen u Beogradu, koji živi u Beogradu, Branislav Radosavljević je čovek koji je do pre možda godinu dana bio član stranke Vuka Jeremića, Narodne stranke i možemo ga videti ovde za ovim pultom kako vodi kampanju za tu stranku, to je čovek koji je bio u stranci Vuka Jeremića, i radio kampanju za bojkot, evo ga takođe zaokružen pored samog Vuka Jeremića, i to je čovek koji je zajedno sa potpredsednikom stranke Vuka Jeremića, gospodina Jovanovićem prešao ili se preprodao, kako god hoćete u stranku Dragana Đilasa i tog čoveka, evo ovde zaokruženog na Konferenciji za štampu, Dragana Đilasa, povodom dve godine postojanja te njegove famozne stranke.

Taj čovek je u toj svojoj izjavi, između ostalog rekao da se plaši i da zato nije izašao u javnost ranije i taj čovek je rekao da ga je strah i da je zato zamagljeno lice i da mu je skremblovan glas, ali na ovoj fotografiji možemo videti da taj čovek ima sve sem straha, jer je jedan od onih koji je upao nasilno sa testerom u javni servis u zgradu RTS. To i takve akcije, ne sprovodi neko ko ima strah i ko se plaši.

Zato smo rekli da je to lažni svedok, da on nije svedok, odnosno je funkcioner, Đilasove stranke, i ovo je sve jedno najgnusnije i najgore zamešeteljstvo jedne političke partije i jednog čoveka, koji pledira da vodi državu, koji pledira da vodi narod, ali na način što će taj narod obmanjivati i lagati, kao što ga je obmanjivao, i lagao dok je bio na vlasti.

Na toj konferenciji za štampu, ovaj lažni svedok je rekao da radio u hotelu „Alfa“, čiji je vlasnik, kako on tvrdi, Dragan Marković Palma. Godine 2010. i 2011. hotel Alfa je tada bio u vlasništvu pokojnog Radovana Vasića Brzog, jednog od najvećih i najboljih privatnih preduzetnika u gradu Jagodina. Nakon njegove smrti vlasništvo je nasledio njegov sin Vladica Vasić. Dragan Marković Palma nema nikakve veze sa vlasništvom tog hotela, to je jedna stvar. Znači, nije radio za Palmu, ako je uopšte i radio tamo.

Drugo, ni godine nisu pogodili, jer je hotel „Alfa“ otvoren 2012. godine. Znači, 2010. i 2011. godine, svakako niko nije mogao da radi u tom hotelu.

Na toj konferenciji za štampu, gospođa laž, ili „Đilasov pinokio“, je rekla, izjavila, da se Dragan Marković Palma krije iza žena, iza suknje. To naravno, nije tačno. Znam ja šta je on mislio na izjavu zamenice gradonačelnika Marije Jovanović, i na izjavu gospodina Dragana Markovića Palme, da će je tužiti sve žene zaposlene u Skupštini grada Jagodina i u javnom preduzeću. I uplašila se, naravno, toga, ali to je njena stvar, jer je ona bacila pomije i niz najgnusnijih uvreda na sve žene zaposlene u javnom sektoru u Jagodini, i njihovo je pravo da je tuže za to, jer žele da sačuvaju svoju čast. Ali, svakako, nije istina da se Dragan Marković krije iza toga, jer Dragan Marković je sam danas svojevoljno otišao u Tužilaštvo. Dragan Marković Palma je u 10.00 časova, danas sam u Skupštini grada lično održao konferenciju za štampu. A, onaj ko se krije iza Marinikine suknjice jeste upravo Dragan Đilas. Sve vreme on istura tu gospođu laž, tog svog pinokija, koji iz dana u dan obmanjuje građane uznemirava javnost, i iznosi najgnusnije laži protiv pojedinaca, koji su uspešni, koji rade u korist naroda i za narod.

Time nanose veliku štetu i građanima Srbije i državi Srbiji i tom maniru političke borbe, jednom za svagda mora da se stane na put.

Dragan Đilas je ovom konferencijom za štampu hteo, i nama je to jasno, da skrene pažnju sa činjenice da su mu otkriveni tajni računi u mnogim egzotičnim zemljama. Hteo je da skrene pažnju sa činjenice da je otkriveno da je za vreme svoje vladavine radio, pre svega, za sebe. Hteo je da skrene pažnju sa svih afera koje potresaju njega i njegovu stranku.

Dragan Đilas mora da shvati da postoji mera i način političke borbe. Očigledno da Draganu Đilasu više ništa nije sveto. Kako mi onda da verujemo u njegove lažne suze koje je lio pre godinu dana, oplakujući sudbinu, kada je on dozvolio, odnosno ne da je dozvolio, nego isturio svoju gospođu laž, Mariniku Tepić, da ona iznese najgnusnije laži protiv čoveka koji je i sin i čija staramajka, takođe, može videti te vesti, koji je i suprug, čija žena takođe supruga sa kojom živi u braku, skladnom, već više od 40 godina, što nije slučaj sa pomenutim, da iznese najgnusnije laži o ocu dva sina, da iznese najgnusnije laži o svekru, da iznese najgnusnije laži o dedi petoro unučadi. Znate, ta deca više nisu mala.

Onda se zapitate koliko može biti licemeran neko ko kada je on u pitanju lije gorke krokodilske suze, a onda bezočno, mučki, na najgori mogući način, sa najgnusnijim mogućim lažima taj isti Dragan Đilas napada ljude koji su čitav svoj politički vek, da tako kažem, proveli radeći za narod.

Tu je jedna od razlika između Dragana Markovića Palme i Dragana Đilasa. Dok je Dragan Đilas bio na vlasti je radio za sebe, Dragan Marković Palma, živi za akcije koje se tiču naroda i Dragan Đilas ovom konferencijom za štampu neće sprečiti da se i dalje radi za narod Jagodine, za narod Srbije, da se vodi računa i briga o siromašnima, o trudnicama, o porodiljama, da se vodi računa o svojim građanima, da im se obezbedi besplatni prevoz, da se obezbedi besplatno letovanje za učenike, da se vodi računa o poljoprivrednicima, da se vodi računa o lekarima, koje smo do pre par dana vodili u Egipat, i vodićemo i dalje, i 1000 u Grčku, i ponovo ćemo voditi stotinu u Egipat u oktobru, i niko nas neće zaustaviti u tome, pogotovo ne Dragan Đilas i njegova gospođa laž.

Zato, samo jedno mogu da poručim Draganu Đilasu. Dragane Đilasu, ti si provaljen. Provaljen si, ali ne samo od nas iz JS, nego, pre svega, odavno, ali odavno si provaljen od naroda, narod je video ko si, video kako radiš, šta radiš na vlasti, vidi kako bezočno lažeš. Iz tog razloga narod ti nikada više neće dati poverenje. Džabe novci, džabe bogatstvo, ali narod te neće.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nevena Vujadinović.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je pred nama Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Kao što je koleginica Žarić Kovačević obrazložila u svom izlaganju, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu utvrdio je ovaj Predlog, a na osnovu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kojim je utvrđeno da Komisiju čini pet članova koje na predlog nadležnog odbora bira Narodna skupština iz reda narodnih poslanika.

Komisija za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija ima važan zadatak kada govorimo o funkcionisanju penalnog sistema. Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija je utvrđeno da Komisija ima pravo pristupa Zavodu, podacima koji su od značaja, a takođe ima pravo da posećuje osuđena i pritvorena lica i da sa istima obavlja razgovore. Takođe, komisija ima pravo i da razgovara sa zaposlenima u kazneno-popravnim zavodima.

Ono što je takođe važan zadatak ove Komisije jeste da ona ima zadatak da sagledava status, položaj, tretman osuđenih i pritvorenih lisa, ostvarivanje njihovih prava i da predlaže mere koje se tiču unapređenja tih prava i zaštite.

Funkcionisanje kazneno-popravnih ustanova je važan aspekt celokupnog funkcionisanja jedne države. Upravo u tim ustanovama se nalaze lica koja su počinila različita krivična dela, za ista su sankcionisana i nalaze se na izdržavanju kazne zatvora.

Cilj sistema izvršenja krivičnih sankcija, odnosno procesa resocijalizacije jeste upravo taj da utičemo na smanjenje stope kriminala i prevenciju istog.

U skladu sa tim, vrlo je važno da procesi resocijalizacije i reintegracije budu uspešno realizovani i u skladu sa zakonskim odredbama.

Odgovorna i zdrava politika predsednika Aleksandra Vučića ogleda se i u efikasnosti delovanja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u preduzimanju epidemioloških mera i mera prevencije korona virusa. Veoma brzo su obezbeđene vakcine za lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, imunizacija je blagovremeno sprovedena u svim kazneno-popravnim zavodima. Uprava je pokazala jedinstven primer brige za osuđeničku populaciju od početka vakcinacije u Evropi na taj način što je i licima koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora omogućila dostupnim i ovaj vid zaštite od virusa Kovid – 19, koju mogućnost su imali i svi drugi građani Republike Srbije.

Imunizacija je u kazneno-popravnim ustanovama realizovana u koordinaciji sa nadležnim domovima zdravlja, te je svako osuđeno lice i pritvoreno lice koji su izrazili želju da se vakcinišu i primilo vakcinu.

Ono što je takođe značajno jeste da je među zaposlenima u sistemu izvršenja krivičnih sankcija bio dobar odziv, te je više od 40% zaposlenih koji su se prijavili za vakcinu vakcinisano, a najveći deo njih je i revakcinisan.

Upravo zahvaljujući odgovornom delovanju zaposlenih u penalnom sistemu, poštovanju epidemioloških mera i blagovremenoj imunizaciji lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, u kazneno-popravnim ustanovama nije došlo do širenja korona virusa.

Mere prevencije su počele da se realizuju i sprovode i pre početka proglašenja vanrednog stanja prošle godine. Intenzivno se radilo na očuvanju zdravlja, kako osuđenih i pritvorenih lica, tako i lica koja su zaposleni u kazneno-popravnim zavodima, što ukazuje na jedan odgovoran pristup ozbiljnoj pandemijskoj krizi koja nas je zadesila.

Sistem izvršenja krivičnih sankcija zahteva jedan kontinuiran rad u procesu poboljšanja uslova i načina funkcionisanja ovog sistema. Konstantna intenzivna izgradnja novih i rekonstrukcija starih paviljona u okviru kazneno-popravnih zavoda je nešto na čemu se kontinuirano radi.

Važno je istaći da Ministarstvo pravde, prateći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, godinama ulaže napore u poboljšanje uslova za boravak osuđenih i pritvorenih lica, a što je obaveza iz pregovaračkog Poglavlja 23 za članstvo u EU koja se odnosi na pravosuđe i osnovna prava građana.

Takođe, intenzivno se radi i na poboljšanju kapaciteta Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u oblasti alternativnih sankcija i postpenalne zaštite osuđenika.

Penalni sistem je jedan složeni sistem koji zahteva integrisan pristup u radu svih službi unutar penalnog sistema. Stoga u tome zaista vidim važnu ulogu delovanja komisije čije članove danas biramo. Komisija za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija ima važnu ulogu u sagledavanju svih tih aspekata koji se tiču funkcionisanja kazneno-popravnih ustanova. Stoga ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog odluke o izboru članova Komisije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Skupštine, uvaženi doktore Orliću, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, koji je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću, kao i do sada, podržati sve ove kvalitetne predloge zakona koji se tiču boljitka razvoja jugoistoka Srbije, boljeg života svih građana Srbije i onih koji žive na selu i od sela, pa i one koji su činili neka zla, i one koji su činili nešto loše, pa i onima koji su učinili nešto najgore. I tim ljudima moramo dati šansu, moramo dati mogućnost da mogu da žive normalno u tom zatvorenom prostoru, u ta četiri zida, zato što su to zaslužili.

Inače, naša Skupština će predložiti komisiju koja će ovo pratiti, raditi i u okviru toga davati određene sugestije, određene primedbe, a suština svega jeste da se svim tim ljudima koji su u tim zatvorenim prostorima, u zatvorima, obezbede elementarni uslovi da oni mogu da funkcionišu, jer u zatvorima nisu samo ljudi koji su ubice, dileri i silovatelji, ima tu ljudi koji su imali i neke saobraćajne prekršaje, koji su imali neku saobraćajku i tako došli do nečega neželjenog. Baš zbog toga mi ovde u Skupštini i naše kolege poslanici će u okviru te komisije raditi na terenu, pratiti situaciju i ukoliko nešto nije kako treba, oni će to rešavati, alarmirati i raditi tu tzv. nadzornu funkciju koja je naša obaveza kao poslanika.

Još jednom, podržavam sve ove predloge i mislim da je potrebno da se što pre to usvoji i, normalno, da pratimo ono što je bitno, da svaki naš građanin treba da primi vakcinu, da se imunizuje, da se na taj način zaštitimo od ove pandemije koja je sigurno nešto najopasnije što se desilo unazad 50 i više godina. Mislim da je to potreba svih nas, da svako ima pravo da primi vakcinu, pa čak i oni koji su u zatvorima, koji su činili zla, koji su činili loše ljudima i koji tu ostaju dok su živi.

Mi moramo biti humani i moramo svakom obezbediti vakcinu i na taj način pozivam sve ljude da se vakcinišu i da na taj način rešimo problem sa ovom pandemijom. Hvala još jednom.

Hvala, gospodine Miletiću.
Reč ima Dejan Kesar.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, trudiću se da u svom današnjem izlaganju budem što koncizniji, kao bih ostavio dovoljno vremena i mojim kolegama za debatu.

Pred nama je danas Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Sama komisija se obrazuje od strane Narodne skupštine u skladu sa njenim zakonskim nadležnostima, a zadaci i nadležnosti same komisije jesu jasno definisani, odnosno propisani kako Odlukom o obrazovanju komisije, tako i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.

Na početku je veoma važno napomenuti da se komisija obrazuje od pet članova, odnosno narodnih poslanika i to tri člana iz reda odbora u čijoj nadležnosti jeste oblast pravosuđa, kao i dva člana odbora u čijoj nadležnosti se nalaze socijalna politika, zdravstvo i ljudska prava.

Predsednik komisije se bira iz redova članova komisije, a mandat člana komisije prestaje danom prestanka mandata narodnog poslanika.

Važno je reći da su zadaci nadležnosti komisije, pre svega, usmereni na sagledavanje postojećeg stanja u oblasti izvršenja krivičnih sankcija.

Takođe, ukoliko za tim svakako postoji opravdana potreba, komisija može da predloži mere u cilju otklanjanja nepravilnosti, kao i mere za unapređenje tretmana osuđenih lica, poštovanje osnovnih prava osuđenika, kao i uslove u kazneno-popravnim zavodima.

Kada govorimo o licima u odnosu na koje se može primeniti Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, svakako govorimo o dve grupe lica. S jedne strane, lica prema kojima je od strane nadležnog organa određena mera zadržavanja, odnosno mera pritvora kao jedna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i, s druge strane, licima koji se već nalaze na izdržavanju kazne zatvora po odluci nadležnog suda.

Samim izvršenjem krivičnih sankcija se ostvaruje opšta, odnosno individualna svrha njihovog izricanja, a to je ono što je najbitnije, a to je reintegracija osuđenih lica u društvu.

Ukoliko posmatramo sam termin kazne, nju možemo posmatrati kao propisanu društvenu reakciju koja se izriče od strane nadležnog državnog organa, u ovom slučaju od strane suda, u odnosu na ona lica koja su svojim radnjama izvršila određena krivična dela ili koja su svojim činjenjem ili nečinjenjem počinila određeni prekršaj.

Naš Krivični zakon je jasno decidan da ukoliko lice svojom radnjom izvrši određeno protivpravno ponašanje kojim povređuje zakonom propisanu normu se može izreći kazna zatvora. Ali je veoma važno da ukoliko prema određenom licu izreknete kaznu zatvora, da se u tom postupku poštuju sva osnovna prava, sva osnovna ljudska prava i osnovna prava koja se odnose na osuđenika, jer ono što je ključ izvršenja krivičnih sankcija, jeste resocijalizacija, odnosno reintegracija osuđenih lica u društvu. Na posledice resocijalizacije i te kako utiču uslovi u kazneno-popravnim zavodima, a istovremeno, utiče i postupak izvršenja krivičnih sankcija.

Zato, upravo polazna osnova za ovaj postupak jeste i strategija razvoja sistema krivičnih sankcija, koja definiše kontinuirano poboljšanje uslova u kojima se sankcije izvršavaju. Sam cilj ovakvih mera jeste povećanje stope reintegracije osuđenih lica u društvo i sa druge strane, smanjenje povrata krivičnih dela.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u svom sastavu ima kazneno-popravne zavode, okružni zatvor, kazneno-popravni zavod za žene, za maloletnike, vaspitno-popravne domove i specijalnu zatvorsku bolnicu. Ali, veoma je važno da ukoliko nadležni sud uputi određeno lice na izdržavanje kazne zatvora, da u tom postupku dođe do punog poštovanja svih zakonom propisanih procedura, a pogotovo da se poštuje načelo zabrane diskriminacije, odnosno da nijedan osuđenik ne može biti stavljen u neravnopravniji položaj od ostalih osuđenika.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija iz godine u godinu preduzima različite mere i aktivnosti u cilju poboljšanja uslova u kazneno-popravnim zavodima, sve u skladu sa standardima EU, što je veoma važno istaći. I to se radi kontinuirano od 2013. godine do dan danas, a jasni pokazatelji toga jesu izgradnja novih kapaciteta, kao i proširenje i rekonstrukcija postojećih kapaciteta.

Tu bih želeo da istaknem da je 2013. godine počeo sa radom Kazneno-popravni zavod u Padinskoj skeli, sa smeštajnim kapacitetom od 850 mesta, i da je rekonstruisan postojeći Kazneno-popravni zavod u Padinskoj skeli, sa smeštajnim kapacitetom od 150 mesta.

Ali, isto tako, Ministarstvo pravde i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, gotovo iz godine u godinu rade i ulažu značajne napore u poboljšanju infrastrukture i kvaliteta kazneno-popravnih domova. Dokaz da smo kao država uložili maksimalne napore, kako bi tretman osuđenih lica bio u skladu sa evropskim principima i poveljama, pokazuje Izveštaj Saveta EU od 2018. godine, u kojem se kaže da je u srpskim zatvorima došlo do smanjenja preopterećenosti i da veće probleme sa smeštajnim kapacitetima imaju i pojedine zemlje EU, kao što su Malta, Grčka, Belgija itd.

Sve ovo jasno govori o nameri nadležnih institucija i Republike Srbije da ulože značajne napore u poboljšanje uslova u kazneno-popravnim domovima i u oblasti izvršenja krivičnih sankcija, kao što su to radili u gotovo svim segmentima života.

Kako je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija sastavni deo Ministarstva pravde, svedoci smo u zadnje vreme i beskompromisne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ta borba, pre svega, ima za cilj smanjenje opšte stope kriminaliteta i jasan i odlučan stav kada govorimo o borbi za bolje i zdravije društvo, jer borba protiv organizovanog kriminala nije samo borba protiv svih vidova kriminala, nego je to borba za nove investicije, nova radna mesta i bolju sliku Srbije van njenih granica, što mi svi ovde svakako radimo od 2012. godine, donoseći određene zakonske i podzakonske akte, kao i akcijama na terenu.

Smatram da formiranje Komisije za nadzor jeste još jedan korak u unapređenju sistema izvršenja krivičnih sankcija, koje će doprineti transparentnosti, zakonitosti i kako bi građani Srbije stekli još veće poverenje u institucije, a tako i nameru države da svake godine radi na unapređenju svih segmenata društva.

U danu za glasanje ću podržati navedenu odluku. Hvala.

Hvala.

Reč ima Sanja Lakić.

Pravda drži i zemlju i gradove i pravda i pravo u demokratskoj zemlji treba da je prisutna i u Narodnoj skupštini i u Vladi i na ulici i u sudnici, ali pravda i pravo moraju da budu prisutni i među zatvorskim zidinama. Mi moramo kao demokratska zemlja da poštujemo osnovna prava svih građana, pa čak i onih građana koji su se nekada drznuli da zgaze i pravo i pravdu i zakone i Ustav ove zemlje, zato što to radi svaka demokratska država.

Jedan od primarnih zadataka Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, čije članove danas biramo između narodnih poslanika, upravo jeste i da predlaže mere za otklanjanje nepravilnosti i mere za unapređenje uslova života, tretmana i zaštite prava lica lišenih slobode. Jednostavno rečeno, Komisija je tu da razgovara sa licima lišenim slobode. Komisija je tu da brine o njihovom životu, ali Komisija je, takođe, tu da brine o svakom čoveku.

Zahvaljujući merama koje je Komisija sprovodila, ali i merama koje je samo Ministarstvo pravde sprovodilo u delo, ulagalo je proteklih godina zaista veliku snagu da poboljša uslove kod lica lišenih slobode u kazneno-popravnim zavodima i ostvarilo je značajne rezultate. Ulagalo je napore kako bi ispunilo sve obaveze koje imamo na evropskom putu. Ulagalo je napore da ispunimo sve one obaveze koje proističu iz Poglavlja 23, jednog od najzahtevnijih poglavlja, poglavlja koje se odnosi direktno na reformu pravosuđa i osnovna prava svih ljudi, osnovna prava svih građana, pa čak i onih koji su lišeni slobode i imalo je zaista značajne korake u tome.

Danas možemo da kažemo da je upravo Srbija pre 20, pre 15 i pre 10 godina pucala upravo u te dve tačke, pucala je u reformu pravosuđa i pucala je u osnovna prava građana. To je Srbija koja je želela u Evropu i pre 20 i pre 10 i pre 15 godina, ali želela je u Evropu da ide makadamom i zaprežnim kolima. Želela je u Evropu da ide tako što nije poštovala osnovna prava građana i sprovodila je apsolutno neuspešne reforme pravosuđa. To je Srbija koja je bila na dnu evropske lestvice po poštovanju osnovnih prava građana i po prebukiranosti u kazneno-popravnim zavodima.

To je ista ona Srbija koja je sprovodila užasne mere u Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu, jedinstvenom zavodu tog tipa u Republici Srbiji, zavodu gde se nalaze žene, majke i maloletnice. To je bio zavod gde nismo imali ispunjene ni minimalne uslove. To je bio zavod koji je bio apsolutno prebukiran po kapacitetima. Danas nije to više Srbija koja puca i u pravosuđe i u osnovna prava građana. Danas Srbija razume latinsku res non verba, dela, a ne reči. Zato Kazneno-popravni zavod u Požarevcu, gde se nalaze žene, majke i maloletnice izgleda ovako posle renoviranja i posle izgradnje iz temelja 2.200 kvadratnih metara. Rešili smo prebukiranost sa 160 dodatnih smeštajnih jedinica i sprovodeći različite programe pomažemo im u njihovoj resocijalizaciji.

Nije Požarevac usamljen slučaj. Brine Srbija i o drugim kapacitetima. Srbija brine o svojoj infrastrukturi. Isto smo učinili i u Sremskoj Mitrovici, gde se nalazi najveći kazneno-popravni zavod u Republici Srbiji. Sagradili smo zgradu kapaciteta 316 lica. Isto činimo u Kragujevcu, gde se gradi jedan od najsavremenijih zatvora kapaciteta 500 lica i isto činimo, tj. učinili smo u Pančevu, gde se nalazi jedan od najsavremenijih kazneno-popravnih zavoda ne samo u Srbiji, već u celom regionu, zato što je ova zemlja shvatila napokon da su nam potrebna dela, a ne prazne reči i mrtva slova na papiru.

Zato svojim dragim kolegama, koji će danas biti izabrani za članove Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, želim da ostave iza sebe i dela, a ne samo prazne reči i mrtva slova na papiru. Želim im da se služe pravom i pravdom, jer naposletku, pravda i pravo drže i zemlju i gradove. Hvala.