Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, naravno da podržavam izbor Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Vidim da je sastav Komisije izvanredan.
Nastaviću tamo gde je stao gospodin Rističević svojim izvanrednim govorom. Navešću par primera dvostrukih aršina u vezi izvršenja krivičnih sankcija.
Novinar Daško Milinović je napadnut od strane dvojice napadača 16.4. ove godine. Zadobio je lake povrede ruke. Najoštrije osuđujem napad na Daška Milinovića. Srećom napadači na Daška Milinovića su odmah uhapšeni, dvojica od trojice. Jedan je u bekstvu, ali biće i on uhapšen. Vidimo da su, i to moram da jasno kažem, napadači na novinara Daška Milinovića veliki neprijatelji Srbije.
Pred tužilaštvom u Novom Sadu se već vodi postupak protiv sve trojice okrivljenih i nadam se da će sva trojica ići na izvršenje krivičnih sankcija.
Kao što vidite, nadležni organi su reagovali munjevito. Napad je osuđen u svim medijima i vezano za ovaj predlog – članovi Komisije će na primer moći, kada za to dođe vreme, da odu da provere kako se izvršavaju krivične sankcije protiv ova tri nasilnika.
Međutim, svi su zaboravili, da li nam pamćenje toliko kratko traje, da je pre dve godine novinar Daško Milinović, tada voditelj i učesnik Đilasovih protesta, skriven iza Tviter naloga i pseudonima „Zapad Todorović“ 29.12. pretio ubistvom poslaniku SNS gospodinu Vladimiru Đukanoviću. Iz mraka interneta Daško Milinović je poručio sledeće, izvinjavam se što je ovoliko odvratno što ću da pročitam, ali moram da citiram novinara Daška Milinovića: „Hoće li sad svinja nacistička njištati da ga ugrožavaju na internetu“, kaže Daško Milinović o Vladimiru Đukanoviću. „Fašistički vepru nećemo ti dva put reći, na ražnju ćeš se peći“, poručuje Daško Milinović Vladimiru Đukanoviću.
Slučaj je prijavljen Odeljenju za visoko-tehnološki kriminal u Beogradu, gde je gospodin Milinović priveden, MUP je okarakterisao ove pretnje kao ugrožavanje sigurnosti, kao pretnje smrću. Potom je gospodin Milinović priveden Višem javnom tužilaštvu i nakon kraćeg pritvora gospodin Milinović je pušten na slobodu.
Svi Đilasovski mediji tj. nijedan Đilasovski medij nije osudio pretnje gospodinu Đukanoviću, već su svi horski zavapili i zakukali zbog navodnog maltretiranja gospodina Milinovića. Pazite, kao da jedan novinar ima veća prava od na primer advokata, što je gospodin Đukanović.
Udubimo se malo u sadržanu pretnji gospodina novinara Milinovića. Sigurno se sećate sjajnog filma „Banović Strahinja“ i scene u kojoj Vlah Alija nabija na kolac Abdulaha. Upravo to je novinar Daško Milinović želeo da učini našem kolegi Vladi Đukanoviću. Da li je to esencija posla novinarskog Daška Milinovića da skriven u tami interneta iza jednog opskurnog pseudonima preti smrću poštenim ljudima? Sigurno da nije, ali su svi to zaboravili i tada te 2019. godine gospodin novinar Daško Milinović umesto da se izvini javnosti i gospodinu poslaniku Vladi Đukanoviću, on je izjavio – ovo društvo je u jako velikom problemu, a stranka koja nam upropaštava živote toliko je moćna i toliko umešana u sve živo. Međutim, da nismo moćni, niti umešani u sve živo dokaz je baš novinar gospodin Daško Milinović koji nije snosio nikakve zakonske sankcije zbog toga što je pretio smrću Vladi Đukanoviću.
I da ponovim, pretnje smrću koje je Milinović pre dve godine uputio advokatu gospodinu poslaniku Vladi Đukanoviću, osudio je retko koji mediji. Videli smo, da ako si novinar onda možeš mirno i nekažnjeno da pretiš smrću bilo kome iz SNS-a. Ako to nisu dvostruki aršini ja ne znam šta su.
Drugi primer dvostrukih aršina u vezi izvršenja krivičnih sankcija je sledeća činjenica. Stefanović B. je napadnut 23. novembra 2018. godine. Mnogo puta sam najoštrije osudio napad na B. Stefanovića. Trojica napadača, i to ću opet ponoviti, su veliki neprijatelji Srbije. Povređen je i policajac koji je pokušao da zaštiti B. Stefanovića. Tri sata posle napada policija je uhapsila dvojicu od trojice napadača. Treći je uhapšen sutradan. Odmah su identifikovani, dakle uhapšeni, procesuirani i prvostepeno osuđeni.
Srpska napredna stranka je odmah posle napada najoštrije osudila ovaj napad. Predsednik Aleksandar Vučić je dan posle tog napada pred svim medijima izjavio da i on osuđuje to što se dogodilo i rekao je – država je reagovala hitno, pokazala je da Srbija nije država u kojoj bilo ko sme da udara bilo koga. Osuđujem taj napad. Važno je da je država uradila svoj posao, i da kažem sva tri napadača na B. Stefanovića naravno ići će na izvršenje krivičnih sankcija kada se ponovi postupak, pošto je Apelacioni sud poništio prvostepenu presudu. Očigledno iz procesnih razloga. To je dokaz da pravosuđe u Srbiji funkcioniše. Naravno članovi ove komisije, kada ih izaberemo, kada za to dođe vreme, moći će da provere kako se izvršavaju krivične sankcije protiv ova tri nasilnika.
Međutim, godinu dana posle napada na B. Stefanovića u decembru 2019. godine u Zemunu je napadnut gospodin Gavrilo Kovačević, funkcioner SNS i tada član gradske Vlade, danas predsednik opštine Zemun.
Gospodina Gavrila Kovačevića je metalnim šipkama napalo više osoba. Odmah su ga onesvestili tako da se ne zna koliko ih je bilo, napali su ga sa leđa i naneli su mu višestruke povrede, potres mozga, raskrvarili mu glavu, povrede levog ramena, lakta leve ruke i leve podkolenice. Gospodin Gavrilo Kovačević je od posledica tog napada dobio tešku trombozu, a znamo da je to opasna bolest po život.
Napadači nikada nisu uhapšeni, niti identifikovani i nijedan opozicioni mediji nije izvestio o ovom nasilju. Niko iz opozicije nije osudio na napad na gradskog većnika Gavrila Kovačevića, pa ni gradski odbornici. Pazite, Dragan Đilas i B. Stefanović.
Ja se usuđujem da utvrdim vrlo drsko da su sve glave jednako vredne i glava B. Stefanovića i glava gospodina Gavrila Kovačevića. Više puta sam ovim putem javno pitao gospodina B. Stefanovića - zbog čega je glava Gavrila Kovačevića manje vrednija od njegove glave? Zbog čega je krvava košulja B. Stefanovića postala nekakav simbol, dok krvava košulja Gavrila Kovačevića nije zanimala nijedan đilasovski mediji?
Da li je B. Stefanović ima veća građanska prava od Gavrila Kovačevića? Da li je B. Stefanović građanin prvog reda, a Gavrilo Kovačević drugog? I, ovde ću parafrazirati onu čuvenu Orverlovu rečenicu iz „Životinjske farme“ - svi ljudi su jednaki, ali su neki ljudi jednakiji od drugih. E, ako to nisu dvostruki aršini, onda ne znam šta su.
Treći primer. Tokom nekoliko poslednjih godina dogodili su se, ja bih samo molio malo pažnje, nebrojani slučajevi, znači ovo što vam iznosim prvi put ćete čuti, dogodili su se nebrojani slučajevi razbijanja prostorija opštinskih odbora SNS. Dokumentovano imam sa datumima da je napadnuto, razlupano, čak i spaljeno tokom tih nekoliko godina, više od 50 prostorija SNS. Neke su razbijane čak i tri puta. Brzo ću preći, Smederevo, Bečej, Surdilica, Zrenjanin dva puta, Ćuprija, Voždovac, Kragujevac, Lajkovac, Zvezdara, Rakovica, Požarevac, Sombor, Sevojno, Lazarevac tri puta, Čukarica, Železnik, Petrovaradin, Novi Beograd, Savski kej, Stari grad četiri puta, Zemun dva puta istog dana, Novi Sad Stražilovska, Novi Sad Podvara, Novi Sad centar, Čačak, Vračar, Bački Petrovac dva puta, Bač, Šabac, Mladenovac dva puta, Bečej, Pančevo, Niš, Palilula u Beogradu. Znači, sve su to napadi na prostorije SNS koje su uništavane, spaljivane, razbijane itd.
Tih napada je bilo mnogo više. Zamislite da je samo neko, bilo ko, jednom napao prostorije Đilasove stranke, što neće da se desi, i ponavljam da to ne sme da se deli. Ali, samo jednom, tada bih odmah reagovao u parlamentu UN plavi šlemovi, a Đilas bi u Briselu ridao tamo u naručju bilo koga, a za prostorije SNS koga boli uvo.
Ako to nisu dvostruki aršini, onda ne znam šta su, ali niko nije otišao na izvršenje krivičnih sankcija za ove zločine. Pazite, bilo ih je 50 i više, međutim, moram da vam prikažem i još jedno svetlo da vam bacim na ove činjenice.
Od kada se krajem 2017. godine Dragan Đilas vratio u politiku, broj napada na prostorije SNS je mnogostruko uvećan. Imam to dokumentovano. Dakle, korelacija je jasna, do 2018. godine broj napada na prostorije SNS je iznosio 10, to je u periodu od 2013. do 2018. godine. Od početka 2018. godine kada je Dragan Đilas završio prvobitnu pljačku Srbije, vratio se u politiku, do danas, znači, za tri godine, broj napada na prostorije SNS iznosi preko 40. Dakle, od kada se Đilas vratio u politiku, broj napada na prostorije se učetvorostručio. Zbog pljačke teške 619 miliona evra, Dragan Đilas će, da je živ i zdrav, kada, tada ići na izvršenje krivičnih sankcija.
Za ljude nalik Đilasu velika pesnikinja Desanka Maksimović u svom velikom delu „Tražim pomolovanje“ nije imala razumevanje i u svojoj pesmi za zavidnike, upravo je govorila o takvim ljudima, ali nije tražila sa njih pomilovanje. Kaže Desanka Maksimović – za zavidnike koji pomodre od odblesaka sunčanog dana, što u nečije dvore prodre, za čoveka koji mrzi i vodu zato što žubori iza tuđeg plota i zemlju, jer rađa i kod druga i selica jato koje na tuđu kuću sleće, za zavidnike koji pisnu kao zmija u procepu, iziđe li čija smelost na videlo reknuli ljudi koju lepu reč za nečije nedelo, za ljude koji priželjkuju da sudba nanese na čardake veće od njihovih zemljotrese, dok jezik požara stogove nečije lazne, a oni da ga motre negde izbliza. Za zavidnike, kaže pesnikinja – njima care, ne treba gore kazne od zlobe koja im srca nagriza.
Na kraju, Desanka Makimović je u ovoj svojoj čuvenoj zbirci pesama zatražila pomilovanje za one poput nas, za sve obične, napaćene i ugnjetene ljude. Tako bi neko mogao, kažem samo figurativno, zatražiti pomilovanje za sve nas, pod znacima navoda krezube sendvičare, za sve nas pod znacima navoda nedostojne i prezrene, za sve nas pod znacima navoda neobrazovane botove, za sve nas pod znacima navoda ružne, prljave, zle, za sve nas dežurne krivce i obeležene negativce, za sve nas pod znacima navoda građane drugog reda.
Velika pesnikinja iz Brankovine i time završavam, je zatražila pomilovanje za svakoga u svojoj pesmi, za naivne, za one kojima se čini da su jednaki, siromašni, bogati, slabi, jaki, nesuđeni onaj koji se sa robije vrati, bezruki i čovek sa rukama obema, miropomazani i odlučen od vere, zvani i onaj što pred vratima čeka, za njih, za sebe, za svakog čoveka tražim pomilovanje, živela Srbija. Hvala.