Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Imate osam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o pravima osuđenih lica, odnosno lica koji izdržavaju zatvorsku kaznu, uvek je to jako osetljivo pitanje. Pre svega, u zatvor ne idu ljudi koji su gazili travu tamo gde to nije smelo da se radi, nego u zatvor odlaze ljudi koji su po presudama naših sudova počinili teška krivična dela i svakako da sama zatvorska kazna smanjuje obim ljudskih prava koje osuđeno lice ima, pre svega po pitanju ograničenja prava kretanja, ali svakako i da sama osuđujuća zatvorska presuda ne sme da naruši osnovna ljudska prava koja svaki građanin Srbije ima, pa čak i lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne.

Uvek je tu jako teško pronaći meru koja je to da svrha kažnjavanja bude, pre svega, kako to neke kolege rekoše, resocijalizacija, odnosno prevaspitavanje lica koje je činilo krivično delo, a da pri tom ne dođe do ugrožavanja njegovih osnovnih ljudskih prava. Recimo, ne sme da bude prisilan ili prinudan rad i u toj valjda želji da neke stvari malo popravimo, često naš sistem i društvo odlaze u sasvim drugi kraj.

Nije samo kazna zatvora predviđena u svrhu resocijalizacije. Kazna zatvora je kazna, zato što je neko kršio zatvor, odmazda države što je neko prekršio pravila i time narušio ne pravila države, nego pravila građana koji žive u toj državi.

Treća svrha kažnjavanja jeste, svakako i preventivna, kakvu to poruku država šalje prema nekom potencijalnom učiniocu krivičnog dela, jer krivično delo ne čine oni koji razmišljaju šta će se sa njima desiti ako državni organ otkrije da su počinili krivično delo, već onima koji o tome uopšte ne razmišljaju. I je jedan od ciljeva kažnjavanja jeste da do što više ljudi dopre poruka da postoje zakoni koji moraju da se poštuje, a ko ih ne poštuje, da će biti osuđen na vremensku kaznu zatvora.

Međutim, imamo i krivična dela koja se čini iz nehata, predviđene su zakonske kazne, krivična dela bez elemenata nasilja, krivična dela sa manjom materijalnom štetom itd. I tu se išlo na jedan sasvim drugi institut, kazna zatvora ostaje, možda bude i uslovna osuda, može da bude kazna zatvora gde bi se kazna izdržavala u vanzavodskim uslovima i kazna zatvora, naravno, u zavodskim uslovima. I tu već počinjemo da gubimo svrhu onoga zašto smo mi kao narodni poslanici donosili određene pogodnosti za lica koja prekrše zakon.

Pre svega, to je bila naša namera za lica, a za krivična dela koja su učinjena iz nehata, bez namere, ili gde nije pričinjena značajna materijalna šteta. Zahvaljujući reformi pravosuđa koju je bivši režim sprovodio, došli smo u situaciju da se lica koja su počinila najteža krivična dela osuđuju na vanzavodsko izdržavanje sankcija.

Da stvar još bude gora, čak i u tom vanzavodskom izdržavanju sankcija, gde je opet namera bila da se poboljšaju uslovi života u zatvoru onima koji održavaju kaznu, imajući u vidu da lica koja izdržavaju kaznu van zavoda to rade u kućnim uslovima, pa će više država imati novca i sredstava da stvori i ovima drugima bolje uslove.

Data je još jedna mogućnost, a to je da lice koje je osuđeno na kaznu zatvora koja je duža u trajanju od šest meseci, ne izgubi posao, jer u zakonu piše, o vanzavodskom izdržavanju krivičnih zatvorskih sankcija, da može da ide i na posao. E, to se tumačilo da mora da ide na posao i onda se svrha kažnjavanja prema licima, gde je i sam smisao bio da to budu počinioci lakših krivičnih dela, prevalili su naši pravosudni organi na teške. Evo, jedan primer. Velja nevolja prebio čoveka, dobio kaznu zatvora koju će da izdržava u vanzadovskim uslovima, još da ide na posao. Koji mu je posao? Da bije ponovo nekog? E, to je to izigravanje zakona i to je ta igra između ljudskih prava i izdržavanja zatvorske kazne.

Pod ljudskim pravima se podrazumeva da svako ima pravo na advokata i pravično suđenje. Potpuno se slažem. Osumnjičeno lice ima pravo na poverljive razgovore sa svojim zakonskim zastupnikom. I sa tim se slažem. Ti razgovori ne smeju da se prisluškuju, ne smeju da se snimaju, ne mogu da se koriste u sudskom postupku itd. Advokat ima pravo da prećuti čak i ako mu osumnjičeno lice koga on zastupa prizna izvršenje krivičnog dela. I to je ljudsko pravo. Njegov branilac ima pravo da zna istinu o celom slučaju, ne mora da je predstavi sudu.

Ali, je li pravo i advokata da osumnjičenom ili okrivljenom licu unese mobilni telefon u zavod za izdržavanje zatvorskih sankcija, jer i istražni zatvor je zatvor? Nema. Ima li pravo advokat da prenosi naloge osumnjičenoga ka pripadnicima grupe koji nisu uhapšeni, da im prenosi naloge koga treba, na koje svedoke treba uticati i treba ih zastrašiti? Nema pravo. Jer, svrha pritvora jeste na prvom mestu da ne utiče na svedoke. A ako to radi njegov advokat sa njegovim nalogom? Na drugom mestu, da ne ponovi izvršenje krivičnog dela. Ako se prenosi pretnja, postoji mogućnost i da se ostvari ta pretnja. Šta ćemo sa tim kad je mera pritvora izrečena, u vezi ovog slučaja?

Samo hoću da kažem kako je jako tanka nit između sprovođenja zakona i određenih prava koja imaju osumnjičena ili osuđena lica. I gde je ta mera koju treba da pronađu, pre svega, naši tužilački, sudski organi, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, pa i ova Komisija koju mi danas biramo?

Naravno, moram da postavim pitanje – advokatura, Advokatska komora, ustavna kategorija, da li i oni nešto misle da učine u vezi svojih kolega koji zloupotrebljavaju procesna i ljudska prava, krše zakon, učestvuju u izvršenju krivičnog dela, da li oni treba da budu samo osuđeni za saučesništvo ili može i Advokatska komora da reaguje preventivno i jednostavno, oduzme im dozvolu za rad, zato što nisu dostojni obavljanju jedne takve profesije?

Ovo je samo jedan deo svega onoga sa čim će ova Komisija koju sada biramo morati da započne jedan proces rešavanja svih ovih problema koje imamo u samom izdržavanju kazne zatvora, kršenju ljudskih prava, znam da se ne krše, samo sam naveo primer kako pod izgovorom za ljudska prava možete da zloupotrebite, obesmislite Krivični zakonik, Zakon o krivičnom postupku i svrhu kažnjavanja.

Nažalost, to se dešava danas u realnom vremenu, dešavalo se i ranije, danas mnogo manje, a cilj nam je da se takve stvari više ne dešavaju.

Znači, ne može sud da zaključi sporazum o priznanju krivice ako je počinjeno teško krivično delo da bi zbog tog sporazuma on dobio vanzavodsko izdržavanje krivične sankcije. Sporazum o priznanju krivice je institut kada je neizvesno hoće li tužilac da dokaže krivicu, odnosno da se osumnjičeni ili okrivljeni odbrani. Tad se ide na sporazum o priznanju krivice. Ako je krivično delo čisto i dokazivo, onda ja moram da postavim pitanje šta radi taj tužilac, šta radi taj sudija?

Onda dolazimo do ovog dela koji se zove vanzavodsko izdržavanje krivičnih sankcija. Onda dolazimo do ovog dela da advokat prenosi naloge okrivljenog šta treba da rade sa svedocima, da li da ih zastraše, da li da ih potkupe, da li da ih ubiju. Mislim da će Komisija imati ozbiljan posao pred sobom. Ja sam uveren da ćemo imati prve rezultate već u sledećih nekoliko meseci.

Zahvaljujem.
Prijavljenih na listama više nema.
Ovlašćenih predstavnika po članu 96. koji žele reč nema.
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je pozvana da sednici prisustvuje prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministar rudarstva i energetike sa saradnicama, ja je pozdravljam.

Vraćamo se na 1. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Veroljub Matić, dr Boban Birmančević, Đorđe Milićević, Snežana Paunović, Uglješa Marković i Dijana Radović, kao i Odbor za privredu regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li se neko javlja za reč? (Da.)

Podnosilac Veroljub Matić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospodo, ja sam sa kolegom Birmančevićem podneo više amandmana po tri zakona i te amandmane je prihvatila Vlada na predlog Ministarstva, što smatramo da su amandmani kvalitetni. Mislim da su predloženi predlozi zakona kvalitetni, ali su i popravljeni sa ovim amandmanima pošto ih je Vlada već prihvatila i oni su već sastavni deo zakona.

Oblast koja se rešava ovim zakonima, naravno i amandmanima, koji će biti sastavni deo zakona, je sigurno nešto što nije moguće kvalitetan život bez ovih oblasti koje rešavaju ovi zakoni. Prvenstveno to je energetika, rudarstvo, geologija.

Ono što privlači posebnu pažnju u okviru ovih zakona, to je recimo u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima. To je odobrenje koje se izdaje za istraživanje i gde je rok do sada bio 150 dana, sada je 15 dana.

Molim vas, to je deset puta. To je ogroman pomak, nadam se da će i realizacija biti takva. Na kraju, imali smo prakse kroz one građevinske zakone da vidimo da je i praksa pokazala ono što se predlagalo ili što ste i vi predlagali, da je pokazala da je moguće.

Ovo je, po meni, jedan od najvećih pomaka zato što jednostavno ne možemo se više držati starih navika „neka, rešićemo“, „ima vremena“ itd. Jednostavno, svuda u svetu, pa i kod nas, život ide brzo, žuri, moramo ga sustizati. Naravno da to regulišemo zakonima.

Dalje, ova naknada za korišćenje binarnih sirovina, ona je podeljena, 60% ide budžetu Republike, a 40% ide lokalnim samoupravama tamo gde se te mineralne sirovine koriste.

Ja ću kratko reći što se tiče lokalnog dela tih 40% što pripada lokalnom budžetu, jednostavno ta sredstva popravljaju, koja dođu u lokalnu samoupravu, uglavnom ona treba da se koriste i mislim da se koriste za bolji život tih mesnih zajednica tamo gde se koriste određeni ti rudni resursi.

Dalje, izgradnja infrastrukture, naravno da sve to daje, raspored tih sredstava, naravno za realizaciju, saglasnost daje Ministarstvo i mislim da one treba da budu namenske, jednostavno da tamo gde se degradira to, taj deo jednostavno vratimo jedan kvalitetan život.

Dalje, postoji tu obaveza, obaveza i onih preduzeća koja eksploatišu određene mineralne sirovine ili rudna bogatstva da prilikom realizacije toga dođe do degradiranja zemljišta, jednostavno posle završene eksploatacije to zemljište u određenom periodu treba dovesti u neko pređašnje ili pređašnje stanje, da treba uložiti, da jednostavno to je i zakonska obaveza. Ali, ako se to ne uradi zakon predviđa da se može čak i uvesti stečaj za preduzeća koja to ne rade. Mislim da je to nešto ozbiljno i da se niko neće igrati sa takvim nečim ako ozbiljno radi svoj deo posla.

Nešto što ja hoću da naglasim je da je to aktuelno ovih dana, to je poznati naš jadarit ili litijum. Jadarit je dobio po nazivu, pošto se nalazi kraj reke Jadar, on već donosi određene rezultate, jer dolaze određeni investitori koji na osnovu tih nalazišta predviđaju da će im ta sirovina trebati za svoj razvoj.

Prvenstveno mislim da je to deo automobilske industrije ili deo baterija, jer litijum se koristi najviše za baterije, a nadamo se i zbog ekološkog momenta da će sve više biti automobila na baterijski pogon.

Dalje, ovde se malo govorilo, ali mislim da to zaslužuje pažnju – gasifikacija. Prema prostornom planu Srbije, regionalnim planovima, meni je najpoznatiji moj predeo Zapadne Srbije i jednostavno tamo gde ima gasa nama investitori lakše dolaze, te sredine se brže razvijaju. Najavljeno je da će u Valjevo relativno brzo doći gas, odnosno izvršiće se gasifikacija. Da bi on došao u Valjevo, on ide kroz opštine Kolubarskog okruga i mislim da iz tog dela Kolubarskog okruga treba da skrene i prema mojoj Koceljevi, odatle ide prema Vladimircima i spaja se sa šabačkim gasom. U Koceljevi ima čvorište gde se odvaja i ide preko Kamenice i Donjeg Crniljevo, gde postoji visoka peć, mislim dolaskom gasa da će se ta visoka peć ugasiti, odatle ide prema Osečini, od Osečine prema Krupnju, Ljuboviji itd. Tako da ta gasifikacija Zapadne Srbije, jednostavno taj kraj će učini mnogo boljim za život a ujedno i ekološki čistijim.

Još nešto što hoću da napomenem, mislim da je bitno za taj kraj, odnosno za tu lokalnu samoupravu, to je u samoj Koceljevi u ovoj godini treba da se uradi trafostanica 110/20 kilovolti. To je nešto za lokalnu samoupravu vrh u smislu i snabdevanja i kvaliteta električne energije, tako da korisnici, mislim naravno i na građane, a i na industriju i oni koji dosta koriste električnu energiju jednostavno će dobiti sigurnost i stabilnost u snabdevanje električnom energijom. Dalje, predviđena je i rekonstrukcija, odnosno rezervno napajanje da to ide iz pravca Banjana prema Koceljevi na dalekovodu od 35 kilovolti.

Ono što želim još da kažem i neću dugo, to su zelene investicije, zelena energija, poštovanje ekoloških standarda. Mislim da je to budućnost. To je nešto što nas sve štiti, što nas čini ozbiljnim i u regionalnom okruženju, a i šire.

Ovde je potpredsednica Vlade, odnosno ministarka rekla da ćemo imati 2040. godine 40% energije iz obnovljivih izvora, a da ćemo 2050. godine imati 50% energije iz obnovljivih izvora. Mislim da je to sjajno. Da bi se to realizovalo mora se ozbiljno prići i jedan od uvodnih koraka je sigurno donošenje ovih propisa o kojima danas raspravljamo.

Želim nešto da kažem o biogasu. Mislim da on zaslužuje pažnju zato što on ima jednu širinu, biogas u smislu primene u proizvodnji električne energije i zaštiti čovekove sredine, zato što jednostavno njihovim korišćenjem nemamo apsolutno zagađenje životne sredine, a on pored električne energije obavezno proizvodi i toplotnu energiju koja nije zanemarljiva i ako se pravilno koristi mislim da tu lokalne sredine imaju ozbiljne koristi.

Dalje, on čisti jedan teren od jednog viška biljne proizvodnje, gde obično ljudi spaljuju tako nešto. Svedoci smo da jednostavno to spaljivanje ima niz negativnih efekata, od kvaliteta zemljišta i uništavanja mikroživota, do zagađenja vazduha, do smetnji u saobraćaju itd. a može se kvalitetno iskoristiti.

Tako da elektrane na biogas mislim da su nešto što je korisno, a da bi ta elektrana mogla da radi ona jednostavno zahteva u procesu svoje proizvodnje i određen broj zapošljavanja. Tako da kada ukupno sagledamo čini mi se da tu imamo jedan pun kvaliteta uz priznanje svih ostalih obnovljivih izvora energije.

Nadam se i mislim da smo na dobrom putu da primenom ovih zakona u Koceljevi treba da nikne elektrana na biogas. Ja još se nadam, da praktično primenom ovih zakona i njihovom realizacijom da će relativno brzo doći do primene ovih zakona, odnosno do izgradnje elektrane na biogas.

Da bi ovi zakoni, naravno sa amandmanima, bili dobri mora da se obezbedi dobra primena ovih zakona. Na vama je tu odgovornost, prva odgovornost da se oni sprovedu i nadam se da ćemo imati dobru realizaciju, dobre zakone, dobro sprovođenje i ja vam želim sreću u tome. Hvala vam.

Narodni poslanik Viktor Jevtović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, energetska efikasnost je jedna od najvažnijih oblasti za čovečanstvo u 21. veku.

Svedoci smo iscrpljivanja prirode i njenih resursa do krajnjih granica, a zagrevanje planete se ubrzano bliži kritičnom povećanju od 2% prosečne temperature kada ćemo verovatno izgubiti okruženje kakvo danas imamo i koje smatramo za Bogom dano. Višedecenijska istraživanja i rezultati u pogledu energetske efikasnosti ukazuju na to da ne mora sve da bude tako pesimistično i zato sa velikim zadovoljstvom podržavam Predlog ovog zakona u celosti.

Ono na šta treba da obratimo pažnju nakon usvajanja ovog zakona su brojni podzakonski akti, pravilnici i smernice koji treba da omoguće da Srbija bude svrstana u red zemalja sa visokom energetskom efikasnošću.

Ovo je prvi poseban zakon s tim što će naravno i potrošači moći i biti u mogućnosti da budu i proizvođači energenata, što nas stavlja u red najmodernijih zemalja Evrope. Ovim zakonom uređuju se uslovi i efikasno korišćenje energije i energenata, politika efikasnog korišćenja energije, sistem energetskog menadžmenta, mere politike energetske efikasnosti, korišćenje energije u zgradama, kod energetskih delatnosti i krajnjih kupaca, finansiranje kao i podsticajne mere od značaja za fizička i pravna lica u vezi sa korišćenjem energije, gde je prioritet zaštita ekosistema, stvarajući profitabilne projekte za građane Srbije koji će imati i finansijske benefite od predloženog zakona, ostvarivanje ušteda energije, sigurnost snabdevanja energijom, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene održivim prirodnim resursima, povećanje konkurentnosti privrede, poboljšanje uslova za ekonomski razvoj, smanjenje energetskog siromaštva.

Ovim zakonom Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, obezbeđuje i uređuje ravnomerni razvoj pojedinih delova Srbije uključujući prvenstveno i razvoj nedovoljno razvijenih područja koji su od vitalnog interesa za Republiku Srbiju za koju se bori predsednik Aleksandar Vučić i SNS.

Važna stvar koju moram da napomenem i istaknem, pošto je reč o energetici je Balkanski tok koji čini krvotok Evrope, gde Srbija predstavlja ne samo potrošača, nego i distributera gasa ga Zapadnoj Evropi. Predsednik je istakao da Srbija gasovodom Balkanski tok je obezbedila energetsku stabilnost i bezbednost, što je veoma važno za privlačenje novih investitora kao što je na delu i dokazano, kroz stotinu novih kompanija koji investiraju u Srbiju. Pa i to baš zato što je narod u ovoj zemlji i šta je narodu u ovoj zemlji dragoceno, danas, to isto smeta bivšem režimu.

Oni su, doduše pokrenuli pregovore o otvaranju fabrika litijuma, pregovori koji naravno nikad nisu sprovedeni u delo sve do danas kada predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa zapadnom firmom koja je partner Srbiji stvara nove projekte budućnosti, kada su u planu ne jedna, nego dve fabrike uz poštovanje svih ekoloških mera kao prioritet zaštite životne sredine.

Sa ovim potezom koji je strateški važan za našu državu ići ćemo u korak sa najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta. Konstantne investicije Srbiji od naših mnogobrojnih partnera u svetu, za samo njih su trn u oku, jer tu nisu mogli da urade ništa, niti da se ugrade kao što inače rade i znaju, samo to i umeju i da profitiraju na novcu građana Republike Srbije, nesposobni da bilo šta sprovedu u delo. Zbog toga Đilas i Marinika vrište.

Za razliku od njih, osnovni postulat Aleksandra Vučića danas je suverena politika, dobri odnosi sa svima, sa Rusijom koja je omogućila Balkanski tok, sa Kinom sa kojom smo našli rešenje za Bor i Smederevo, aranžmani Aleksandra Vučića sa kineskim predsednikom da se obezbede vakcine za sve naše građane. Umesto da pruže podršku kada vide da se nešto dobro radi za našu zemlju, da se rade veliki projekti koji će doprineti i boljem standardu našeg stanovništva i sačuvati živote, iz zavisti i ljubomore oni svake nedelje napadaju sve što se čini za Srbiju i stvari koje su od životnog značaja za građane Srbije.

Srbija pamti količinu i ne pamti licemerje koje oni pokazuju svakodnevno kao na primer, navešću, Đilasovo - neću da primim vakcinu koja nije sa zapada i konstantno pljuvanje i omalovažavanje Kine, ali i Srbije, nesuvislost Marinike Tepić koja traži referendum i njena neprimerena izjava da će nečiji život biti ugrožen primanjem kineske vakcine, a oni su naravno prvi stali u red za te iste vakcine.

Kada smo već kod licemerja, ima li goreg i strašnijeg licemerja od onoga što su uradili pretprošli vikend u Beogradu? Doveli ste ljude na otvoreni masovni skup, navodno zbog ekologije, a 99% vremena samo ste pljuvali vlast i pri tom kršili sve epidemiološke mere zaštite u vreme pandemije. Zbog takvih i sličnih postupaka naše su bolnice pune, naši ljudi umiru.

Vi koji lažete kada kažete da je navodno ugrožavanje zdravlja kada SNS organizuje jedan štand, običan na kome ljudi imaju maske i drže distancu, vi ste nakon svih tih napada na našu stranku i predsednika Republike Srbije napravili masovni skup na kom masku ne nosi niko, ne drži distancu i to vam je onda u redu i time se ponosite.

Sve stranke bivšeg režima su na tom skupu učestvovale, a podržavale su ih samozvani lekari protiv kovida, može li biti to licemernije i luđe? Samo zato što je protiv Vlade i Vučića, samo zbog toga vam je sve to u redu. Pa takvi ništa nisu bolji od Đilasa koji je stao prvi u red da primi rusku vakcinu Sputnjik V, koja zahvaljujući Aleksandru Vučiću i odgovornoj politici SNS je počela sa proizvodnjom prošle nedelje i našem Torlaku, koji su devastirali. Pa, takvi licemeri su se zaneli i pomislili da mogu da pobede Vučića zahvaljujući kome Srbija ima Balkanski tok, novčanu pomoć građanima u vreme pandemije, vakcine kada ih niko drugi nema i milionske investicije, pa nema šanse ni za pet života. Bar ne u Srbiji. Za Mauricijus to već ne znam, možda mogu da probaju tamo i živela Srbija.

Zahvaljujem.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmanečvić.

Vlada i Odbor za privredu i regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade sa timom iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, četiri izuzetno važna zakona i prvi po redu, ali ne kao najvažniji nego kao jedan od četiri najvažnija na današnji dan, Zakon o energetici i amandman koji se pre svega odnosi na proizvodnju vodonika, između ostalog u skladu sa razvojem tehnologije i onom ka čemu teži upravo ovaj zakon i ovo ministarstvo, a to je najnovija tehnologija na najbolji mogući način i u skladu sa interesima i građana Srbije, ali naravno i u skladu sa zakonom.

Zato je bilo potrebno definisati proizvodnju vodonika kao nešto predviđa ovaj zakon i nešto što ćemo naravno u budućnosti i imati na našem energetskom tržištu.

Hteo sam da zahvalim na prihvatanju ovog amandmana i da skrenem pažnju na to da Srbija ovim zakonom i ovim setom zakona zaista ide krupnim koracima napred. Ono što je evidentno, a to je da ovaj tim koji predvodi dr Zorana Mihajlović zaista i daje najbolje moguće rezultate i ako ćemo pričati o Zakonu o energetici, podsetiću iz 2014. godine zakon koji je trebalo menjati i nekoliko godina ranije i ako smo hteli da budemo u korak sa Evropom, hteli jesmo, ali čini mi se da nije bilo dovoljno volje, ali ni dovoljno kapaciteta u prethodnim godinama da se ovaj zakon i promeni i uskladi i sa potrebama EU, ali pre svega sa potrebama Srbije.

Ono što znam i što hoću da podelim sa građanima, da ih podsetim zašto očekujem da ovi zakoni daju prave rezultate, upravo zahvaljujući tome ko predvodi ovo ministarstvo i ko će između ostalog biti odgovoran za to što se dešava u ministarstvu i za rezultate koji budu postignuti, uz primenu ovih zakona.

Ako smo se u Ministarstvu građevine kretali korak po korak, odnosno stepenicu po stepenicu, ovde uz ove zakone, ako budu prihvaćeni naravno kada bude dan za glasanje, kretaćemo se po tri, četiri stepenika tom brzinom.

(Predsedavajuća: Izvinite, trošite vreme grupe? Pošto ste vreme predlagača iskoristili.)

Hvala.

Ne mogu se složiti sa nekim kolegama. Naravno, njihovo mišljenje je iz najbolje namere, ali ta konstatacija da idemo polako, mi ne možemo da idemo polako i prosto Evropa, samo tržište, sam život traži brže, traži efikasnije i ono na šta bih insistirao na ovom zakonu i na primeni ovog seta zakona je upravo da idemo brzinom koja bude moguća i najboljom mogućom brzinom, a upravo brzina reformi, brzina primene ovih zakona će zavisiti od podzakonskih akata i od sistema koji će biti uveden kroz ministarstvo.

Između ostalog, mi skoro svako zasedanja, svaka sednica počinje najvažnijim zakonima i zaista svaki zakon je u tom trenutku najvažniji zakon, a sve ovo što smo uradili kao država, sve ovo što je uradio Aleksandar Vučić, ali i Vlada Republike Srbije i skupštinska većina, odnosno Skupština je pre svega, sistem sklopljen iz niza kockica, iz niza zakona koji jedan drugog podržavaju i koji u suštini prave metodologiju koja daje najbolje moguće rezultate.

Ako neko misli da je ovo plod slučajnosti i nečije dobre volje, e pa nije. Ovo je proizvod velikog rada, sistemskog rada i rada celog ministarstva.

Kada je pre nekoliko godina dr Zorana Mihajlović rekla da ćemo biti među prvima u izdavanju dozvola, to je u tom trenutku izgledalo kao nemoguća misija. Skoro da su, i jesu se neki smejali i podsmevali toj izjavi, a mi smo za vrlo kratko vreme sa 180 i nekog mesta došli u situaciju da budemo država od koje drugi prepisuju.

Kada je neko rekao – evo, ukinućemo pečat, imamo elektronski potpis, pa ko će ukinuti pečat u Srbiji? U to vreme, onog žutog preduzeća, ni ugovori overeni sa 20 pečata i 20 svedoka nisu vredeli ništa, jer nije postojala država koja je bila sigurna i koja je bila garant za sve ono što se potpiše i uradi u ovoj Srbiji.

Ova država, država Aleksandra Vučića i država koja u ovom trenutku ide zaista krupnim koracima je država koja će garantovati da ovi zakoni, Zakon o energetici i obnovljenim izvorima rudarstva, da ih ne nabrajam, su zakoni koji će ovoj Srbiji, ovim građanima omogućiti sigurnu Srbiju, Srbiju sa zdravom životnom sredinom, zelenu Srbiju koja će dati odgovore na pitanja.

Upravo svi ovi amandmani su samo podneti da poboljšaju zakon, ali zakon kao zakon je garant da imamo svetlu budućnost i da imamo zelenu budućnost za našu Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku dr Birmančeviću.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.
Izvolite.