Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Beograd je metropola sa preko 1,5 miliona stanovnika, grad koji je kroz svoju istoriju bio imperativ mnogih osvajača, nasilno rušen više puta, ali on i dalje stoji postojano na ušću dveju reka Save i Dunava.

Za Beograd se vezuje i činjenica da je to grad koji nikada ne spava, poznat po istoriji i tradiciji koju prati arhitektura, grad koji sve prihvata raširenih ruku. Njega čine i krase ljudi koji su došli sa svih strana, ali i način života Beograda se utkao u njihovo postojanje i njihovo biće.

Šireći se, Beograd je menjao svoju fizionomiju, prilagođavao se, trudeći se da zadrži i svoju dušu i svoj stil. Nažalost, jedan ovakav grad i dan danas nema metro. Ta činjenica utiče na postojeću, ali zasigurno, sve više će uticati i na buduću funkcionalnost i kvalitet života u njemu.

Prva ideja izgradnje metroa je postojala pre skoro 100 godina. Postojali su i tada ljudi koji su prepoznavali potrebu Beograda za jednim ovakvih idejnim rešenjem. Poslednji gradonačelnik koji je na strateški način prilazio rešenju ovog problem bio je Branko Pešić, čovek koji je ostavio ogroman i neizbrisiv trag i zahvaljujući kome možemo i danas biti ponosni na sve ono što je tada urađeno.

Zahvaljujući njemu, Beograd je dobio sportske objekte u svakoj opštini. Urađen je autoput kroz grad, Mostarska petlja, Beograđanka i Terazijski tunel i mnogi drugi objekti koji danas krase Beograd.

Ta generacija je definisala da on treba da bude grad usluga, kao što su, uostalom, i sve svetske metropole i napravljen je i program za razvoj.

Uslov jeste upravo povezanost grada sa svetom. To podrazumeva sve vidove komunikacija, od putnih do telekomunikacijskih. Ali, čini se da je za projekat izgradnje metroa uvek falila ili politička volja ili novac ili i jedno i drugo.

Sporazum koji je zaključen u novembru 2020. godine uliva nadu da će izgradnja metroa postati java. Ovaj projekat je od kapitalnog značaja za našu zemlju. On ne može biti završen bez podrške Vlade Republike Srbije. Raduje činjenica da su se napokon i ti uslovi ispunili.

Od njega neće imati korist samo njegovi stanovnici, već celokupna privreda. Dovešće nove tehnologije i uticaće na upošljavanje visokokvalifikovanih stručnjaka.

Sama investicija za prve dve linije je vrednosti 4,4 milijarde evra, koji će pozitivno uticati i na zaposlenost i na naš BDP. Početak izgradnje metroa, najavljen za novembar ove godine, uliva nadu da počinjemo da rešavamo veoma veliki i važan problem našeg glavnog grada. Realizaciju ovako velikog infrastrukturnog projekta ne možemo očekivati brzo, ali celokupan konsenzus i odlučnost u sprovođenju ove odluke će zasigurno imati i svoje benefite u budućnosti.

Verujem da je došao trenutak u kojem postoji politička volja, kao i sredstva koja se delom za tehnologiju obezbeđuje od naših francuskih prijatelja, ali koliko sam razumeo i od kineskih naših prijatelja, koji će zajedno biti nosioci izgradnje i opremanja samog metroa.

Samo ne smemo izgubiti jednu veoma važnu stvar iz vida. Raduje činjenica da su naši partneri najavili da će insistirati da na poslu izgradnje budu angažovane i domaće firme i da će biti angažovani i naši inženjeri. To je posebno važno iz dva razloga, prvi je, doduše, na dugačkom štapu i prerano je, naravno, govoriti u ovom trenutku o tome, ali je veoma važan za razmišljanje, a tiče se toga da je metro živa stvar i on će se razvijati kako se grad u daljoj perspektivi bude razvijao. Takođe, možda će se i u regionu graditi neki sličan projekat i mislim da bi smo mogli da imamo time jednu komperativnu prednost da u nekom delu čitavog procesa učestvuju i naše firme i naši ljudi.

Drugi je da će nam biti potrebni i znanje i veštine, kako bismo sami uspevali da održavamo sam metro i sve ono što je vezano za njega.

Brojni su benefiti od završetka ovog kapitalnog projekta, kao što su veće vrednosti nekretnina, veća atraktivnost grada, stvaranje bolje infrastrukture, veće funkcionalnosti, efikasnosti i bržeg protoka ljudi.

Želim da verujem da je došao trenutak i da se mogu nadati da ćemo 2028. godine imati priliku da se vozimo na prvoj liniji metroa koji će biti jedan od novih simbola našeg glavnog grada.

Poslanička grupa SPS će danas podržati usvajanje ovog sporazuma, kao i preostala druga dva sporazuma koja su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tri sporazuma su sa tri zemlje stalne članice Saveta bezbednosti. To je dokaz da se ova zemlja podigla iz pepela i prašine u koje su nas gurnule bivše prethodne vlasti do 2012. godine i ovi sporazumi garantuju privredni razvoj.

Postoji kineska izreka - kada čoveku daš ribu nahraniš ga za jedan dan, a kada ga naučiš da peca nahraniš ga za ceo život. Kaže - kad čoveku daš ribu nahraniš ga za jedan dan, a kad ga naučiš da peca nahraniš ga za ceo život. Mi smo od Kineza dobili jedno i drugo, više puta su nam pomogli, a da nam to nisu ni na koji način naplatili i, drugo, naučili su nas kako treba biti strpljiv, kako treba raditi, kako treba graditi, kako svoju zemlju valja izgrađivati i kako treba biti posvećen.

Kina je po meni prva industrijska sila u svetu i treba je poštovati. Ja sam to saznao pre sedam godina. Prvi moji inostrani gosti u Narodnoj skupštini su bile kineske privredne delegacije, sastavljene od 15 predstavnika kineskih firmi. U tom trenutku ni ja nisam znao koliki je značaj i koliki će značaj kineske privredne aktivnosti u Srbiji biti i koliko će to Srbiji značiti.

Samo da podsetim da su nam preuzeli probleme koji su se zvali „Sartid“, preuzeli su nam probleme koji su se zvali „Bor“, a to su bile firme koje su visile o budžetu Republike Srbije i koje su pravile astronomske gubitke.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma bitno i zbog izvoza. Svi strani investitori, bilo da dolaze iz Amerike, bilo da dolaze iz Francuske, bilo da dolaze iz Kine, uglavnom prvo ovde otvore firmu. To su domaće firme gde su stranci članovi društva, oni su osnivači domaćih firmi. Čisto radi naših građana, zbog onih nesrećnika iz opozicije koji strane investitore predstavljaju kao neke porobljivače koji su kao ovde došli itd, treba da znamo da nema razlike, recimo, između „MK Komerca“, koga je osnovala strana firma, čini mi se, negde u Lihtenštajnu ili tako nešto ili „Delte“, inicijalna firma na Kipru, koja osnovala sve druge njihove domaće firme ovde. Dakle, oni osnuju firmu ovde, a samo je kapital poreklom iz inostranstva i to treba ceniti.

Posebno ih treba ceniti zato što, bilo da dolaze iz Kine, iz Francuske, bilo da dolaze iz Rusije, bilo da dolaze iz Nemačke, a zanimljivo ova Velika Britanija što nema sporazuma, imali bi i četvrtu članicu Saveta bezbednosti, Rusija je peta i sa njima imamo izuzetnu saradnju… Međutim, mene Velika Britanija baš onako i previše ne brine i sporazumi sa Velikom Britanijom su se obično Srbiji obijali o glavu, a to nas je dovelo do komunizacije bivše Jugoslavije itd. i mnogobrojnih problema, jer su oni uglavnom odlučivali šta će se dešavati na ovoj teritoriji, na teritoriji Balkana. Kad se dve ribe posvađaju na dnu okeana, to je izreka, kažu, mora da iza nekog obližnjeg kamena ima neki Britanac ili Englez.

Dakle, strani investitori koji ovde investiraju nama uglavnom donose komad tržišta. Za razliku od domaćih investitora imamo siguran plasman i siguran izvoz, što utiče na smanjenje trgovinskog deficita i, samo da vas podsetim da smo prošle ili pretprošle godine, po prvi put sa Hrvatima imali suficit, čini mi se da sa Italijanima imamo suficit, sa Nemačkom smo veoma blizu, jer su ti strani investitori, kako ih popularno zovemo, doneli prilikom dizanja proizvodnje u Srbiji i komad svog tržišta na kome će se ta roba prodati i time povećali naš devizni priliv i rešili mnoge probleme tim novcem. Male zemlje, kao što je Srbija, samo ofanzivnim izvozom mogu da obezbede veće plate, veće penzije, mogu da obezbede stabilnost u svojoj državi, jer kada prodaju tu robu u inostranstvu mogu da zadovolje potrebe od javne potrošnje, pa i do nabavke oružja i municije za svoju vojsku.

Moram priznati da smo mi uspešni, zahvaljujući sadašnjoj opoziciji, onim nesrećnicima o kojima sam već pričao. Zamislite da su oni izgradili sve pruge i puteve, pa šta bi mi sada gradili? Ovako misle da su nam olakšali posao, jer eto ostavili su razlokane puteve, ostale su neizgrađene pruge po kojima vozovi idu brzinom diližanse. S obzirom da su to uradili, oni misle da su zaslužni zbog toga što sada mi možemo da gradimo puteve, pruge, možemo da gradimo fabrike, jer su ostavili opustošene fabrike i otpuštene ljude.

Sada pitam – da oni nisu divljom, predatorskom privatizacijom i na razne druge načine opustošili zemlju, da nisu uništili naše fabrike, da nisu proizveli stotine hiljada nezaposlenih, kako bi mi zapošljavali već zaposlene ljude? Znači, tih 320 hiljada što smo zaposlili uglavnom, ne u javnom sektoru jer je stranačko zapošljavanje u javnom sektoru bilo zabranjeno, u privredi, u privrednoj aktivnosti, što je posebno dobro za zemlju, jer iz te privredne aktivnosti, po prvi put posle promena, ova vlast je doprinela da se putevi, pruge grade direktno iz budžeta, a ne uvek nekim novim zaduživanjem, jer to novo zaduživanje ima svoje limite.

Naši daleki preci su nam ostavili zadužbine, a bivša vlast nam je ostavila dugove i nisu problem dugovi i što su se zadužili, već što oni sa tim dugovima nisu napravili nikakvu fabriku, nikakve puteve, nikakve pruge. Hoću reći, nisu napravili nikakav izvor za vraćanje dugova.

Nisu napravili veći BDP pa da taj dug uklope, da taj dug ako treba da raste srazmerno BDP, to je kao kada vi podignete kredit na selu, kupite traktor i ako ste kupili traktor za očekivati je da dogodine zarađujete više, da otplaćujete taj kredit i da među ukućanima ima više novca pa možete da idete na more, možete da kupite bolju odeću, možete da kupite bolji automobil.

Ne, oni su radili suprotno, nije im bio bitan izvor vraćanja duga, živeli su zaduženi, zaduže se, podignu potrošnju i uglavnom se za taj novac kupovala roba stranog porekla, što je opet uticalo na smanjenje proizvodnje.

Srbija sada ne pravi tu grešku. Srbija se gradi. Ja mislim, postoje izreke, da će svakog dana da nam bude bolje. Da bi nam bilo bolje mi moramo biti sve bolji. Hvala.

Narodna poslanica Justina Pupin Košćal. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD.

Početkom ove godine, tačnije 21. januara Vlada Republike Srbije i Vlada SAD potpisale su međudržavni Sporazum o podsticanju investicija koji je preduslov za otpočinjanje aktivnosti Američke međunarodne razvojne korporacije u Srbiji.

Američka međunarodna razvojna finansijska korporacija DFC je institucija Savezne Vlade SAD za finansiranje razvoja, koja je prvenstveno odgovorna za obezbeđivanje i omogućavanje finansiranja projekata privatnog razvoja u zemljama sa nižim i srednjim prihodima.

Ovaj Sporazum o saradnji u oblasti investicija značajan je za ekonomski razvoj naše zemlje i ostvarivanje planirane stope privrednog rasta koju smo definisali u budžetu za 2021. godinu i rebalansom budžeta za ovu godinu, a to je rast od 6% BDP-a. Naša privreda je otvorena za investicije, što pokazuje veliki priliv direktnih stranih investicija, naročito u poslednje tri godine.

S druge strane, za investitore važna je i sigurnost investiranja, a da je ona na visokom nivou pokazuje upravo zainteresovanost Američke međunarodne razvojne korporacije za investicionu saradnju sa Srbijom.

Prvom fazom ove saradnje možemo smatrati i otvaranje Američke razvojne agencije u Srbiji, koja pokriva ceo region, a to je realizovano u septembru mesecu 2020. godine. Inače, otvaranje Razvojne agencije bilo je predviđeno Vašingtonskim sporazumom.

Ovim Sporazumom sada otvaramo vrata daljoj saradnji sa američkom administracijom, te zbog toga ne samo za privrednike, već za sve građane Srbije ovo je veoma važna vest.

Svakako da je otvaranje Kancelarije DFC u Beogradu korak napred ka unapređenju odnosa Srbije i SAD. Ovo predstavlja signal investitorima da je Amerika voljna da ulaže svoj novac u Srbiju, što dalje inicira realizaciju projekata i izgradnju puteva, što je značajno za naše građane, ali i privredni rast čitave zemlje.

Ovo je jedan od dokaza o jačanju ukupne saradnje Srbije i SAD. Međutim, ovo nije prvi put da dolazi do ekonomske saradnje dveju država. Prema podacima koje nalazimo u tekstu Sporazuma, on je zapravo nadogradnja Sporazuma o podsticanju investicija zaključenog između SAD i SRJ iz 2001. godine.

Takođe, DFC je pravni sledbenik prekomorske korporacije za privatne investicije koja je nosilac izvršenja Sporazuma iz 2001. godine. Sredstva iz Fonda DFC služiće kao garancija za kredite, za srpska mikro, mala i srednja preduzeća, koja će uzimati od poslovnih banaka, a za potrebe obezbeđivanja likvidnosti obrtnih sredstava i novih investicija.

Važno je istaći i da smo prošle godine ostvarili istorijski maksimum u trgovinskoj razmeni sa SAD u iznosu od 854 miliona dolara, a zahvaljujući ovoj saradnji možemo da očekujemo samo povećanje naše razmene.

Bitno je reći da su SAD do sada u Srbiju uložile više od 14 milijardi evra i zapošljavaju više od 95.000 ljudi u zemlji, a u budućnosti se može očekivati još intenzivnija saradnja.

Ovaj Sporazum nam pruža i mnogo više u poređenju sa Sporazumom iz 2001. godine. Spektar finansijskih usluga je proširen i uključuje između ostalog i sva osiguranja, studije izvodljivosti za potencijalne projekte i grantove i predstavlja preduslov za realizaciju garantne šeme koja će u saradnji sa DFC i komercijalnim bankama u Srbiji biti sprovedena.

Imajući u vidu zakonske procedure u Srbiji, Sporazum će dobiti i puni pravni efekat ratifikacijom u Skupštini Republike Srbije, čime će i Sporazum iz 2001. godine prestati da važi.

Ako se osvrnemo na praksu DFC u svetu i brojne primere uspešne saradnje, primetićemo da je DFC obezbeđivala uspešnu podršku u razvoju obnovljivih izvora energije, unapređenju medicinske zaštite u afričkim zemljama, kao i razvoju malih i srednjih preduzeća u zemljama u razvoju.

Ono što je sigurno je da će ovi podsticaji doprineti otvaranju novih radnih mesta, ali i još boljem pozicioniranju Srbije na listi onih zemalja koje su sigurne i atraktivne za investiranje, čija je privreda stabilna i predstavlja sigurno mesto za biznis.

Ovaj sporazum možemo posmatrati kao dokument poverenja koje Srbija uživa, imajući u vidu ekonomske reforme koje sprovodi, podršku SAD na putu naših evropskih integracija i kako je sam ambasador Gotfri rekao: „Budućnosti Srbije, kao ekonomskog lidera na Balkanu“.

Unapređenje odnosa sa Amerikom predstavlja jedan od spoljno-političkih prioriteta Republike Srbije. Važno je da odnose unapređujemo i na drugim poljima poput sporta, kulture, nauke i drugim oblastima.

Posebno je važno intenziviranje ekonomskih veza i saradnja sa investicionim partnerima i zato ću u Danu za glasanje, odnosno danas popodne, poslanička grupa SPS podržati ovaj sporazum. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim učenike i predstavnike stručne škole „Dušan Trifunac Dragoš“ iz Svrljiga, koji prate deo današnje sednice sa galerije u Velikoj sali.
Molimo veliki aplauz i kojima je upriličena poseta danas u zdanju Narodne skupštine.
Sada nastavljamo.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, potpredsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, dragi sugrađani, draga deco iz Svrljiga, profesori, direktore škole, građani Srbije, ja bih se u ime i građana Svrljiga i svih ljudi koji žive na teritoriji jugoistoka Srbije zahvalio kao prvo Vladi Republike Srbije, predsedniku Skupštine, državi Srbiji što daje mogućnost da se naša Srbija razvija u svakom delu naše zemlje Srbije.

Ovo je nešto što je dobro za sve nas. Ovi sporazumi su bitni za nas, za našu zemlju, ali najbitnije za sve nas ovde u Srbiji jesu naša deca. Ovo su deca iz Svrljiga koja su veoma pametna i kada govorim da dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, ali tu su i najbolji ljudi u Srbiji, to su u Svrljigu.

To su naša deca koja su izmislila nekoliko stvari koje su bitne za budućnost i razvoj naše zemlje, za razvoj nauke. To je bio filter što se tiče zaštite životne sredine i uređaja koji će sutra zaštiti zdravlje i spasiti živote ljudi.

Još jednom kao poslanik, kao čovek, pozdravljam sve ljude, a posebno našu decu iz Svrljiga, iz svih delova Srbije. Sve najbolje i neka nam je živa i napred Srbija! Sve najbolje.

Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun.

Poštovani predsedavajući, ministre, kolege poslanici, hteo bih sa vama da podelim neka svoja zapažanja vezano za Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicije između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, čime se stvaraju uslovi za početak rada međunarodne razvojne finansijske korporacije SAD, koja je dogovorena onim sporazumom o ekonomskoj normalizaciji odnosa koji je potpisan u Vašingtonu.

Nema nikakve sumnje da se kao zemlja nalazimo na području gde dolazi do snažnog geopolitičkog sučeljavanja velikih sila, što su u poslednje vreme, naročito vidi na ekonomskom planu. Sjedinjene Američke Države kao najjača svetska sila svakako da imaju i najveći kapacitet da presudno utiču na političke, bezbednosne, ekonomske procese, ne samo na Balkanu nego i u Evropi, što se, recimo, vidi na primeru izgradnje gasovoda Severni tok 2. Zbog toga je nama veoma bitno da stvaramo uslove za poboljšanje bilateralnih odnosa sa SAD.

Imamo prilično stabilnu političku komunikaciju sa Vašingtonom, imamo razvijenu vojnu saradnju, naročito sa Nacionalnom gardom Ohajo, imamo Sporazum SOFA o statusu američkog vojnog osoblja na našoj teritoriji, imao saradnju sa KFOR-om u kome se takođe nalaze američke snage samo, čini mi se, za prva tri meseca u ovoj godini, naša vojska je imala preko 130 raznih aktivnosti sa Multinacionalnom brigadom KFOR-a, što je sve dobro, ali na ekonomskom planu mislim da trebamo da učinimo, ministre, mnogo više napora da se ti odnosi unaprede.

Zvanični podaci govore o tome da smo imali prošle godine oko 700 miliona dolara međusobnu razmenu, što je za vodeću ekonomsku silu u svetu poprilično malo. Mislim da tu moramo mnogo toga da uradimo i da će upravo DFC, odnosno ovaj međunarodni fond uspeti da nama stvori novu snažniju osnovu i zamajac za unapređenje tih odnosa.

Godine 2018. tadašnji američki ambasador je izjavio da u Srbiji radi 100 američkih kompanija koje su investirale četiri milijarde dolara i zapošljavaju 20.000 ljudi, u odnosu na nemačke kompanije koje zapošljavaju 70.000 ljudi, dok su ukupne investicije svih kompanija koje su članice Američke privredne komore 14 milijardi, a u njima je zaposlenost 100.000 ljudi. Naravno da ekonomska saradnja SAD i investicije američke kompanije mogu da pokrenu snažno privredni razvoj Srbije, ali američke kompanije donose najsavremeniju tehnologiju, donose veoma iskusan menadžment, donose savremen način poslovanja, ali ono što je, rekao bih, gospodine ministre, za našu privredu posebno bitno, a to je transparentnost u poslovanju, bez toga nema napretka nijedne ekonomije. Transparentnost podrazumeva i oštru borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i zloupotreba koje mogu da nastanu od strane pojedinaca koji se nalaze u državnom aparatu.

Povećanje transparentnosti u svemu tome je veoma, veoma važna i mislim da će pozicioniranje Američke agencije za razvoj biti u tom smislu jedan korak napred. Pored toga, mislim da ćemo u značajnoj meri moći da ojačamo bilateralne odnose sa SAD i da nam to stvori uslove za određenu relaksaciju po onom pitanju po kome se nikako ne slažemo i gde su nam stavovi potpuno suprotstavljeni, a to je pitanje Kosova i Metohije.

Znamo za stav SAD da je za njih to država i da je ta priča završena i da se od nas očekuje takozvano međusobno priznanje što je po meni neka nebuloza iako sam politikolog, moram da priznam da veću glupost nisam čuo svih ovih godina otkad se iole bavim politikom i prisutan sam u javnom životu skoro 35 godina, ali dobro, svašta čovek čuje u svom životu.

Ono što mislim da kao Vlada trebate da uradite više je da snažno promovišete mogućnosti koje će pružiti prisustvo DFC u Srbiji. Ja se sećam da je Ričard Grener posle potpisivanja, verovatno se i vi sećate onog Sporazuma o normalizaciji odnosa, rekao, da je cilj delovanja DFC između ostalog da snažno pomognu privatni sektor, mala i srednja preduzeća i da nauče te ljude, da ne razmišljaju više na ruski, na kineski način, nego da prihvataju američki način poslovanja i američki način razmišljanja. Već u tome se vidi da tu ima određene geopolitike, ali to nam pokazuje da je Srbija uspela da napravi veoma uspešan model, na jednom globalnom trusnom geopolitičkom području, gde nas teraju da se opredeljujete da li ste za ovu ili za onu stranu i da trpite štetu kada se opredelite za jednu stranu gde je Srbija upravo preko DFC-a i tog Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji uspela da napravi jedan dobar model saradnje i da natera i SAD da počnu da se ekonomski takmiče na našem području.

Pogledajte samo, EU je prihvatila da učestvuje u izgradnji brzih pruga na području od Beograda do granice sa Severnom Makedonijom nakon što je Kina ponudila svoje uslove. Evropljani su onda rekli – mi ćemo dati bolje uslove. To sve pokazuje da postoji jedna snažna geopolitička utakmica, ali to je dobro za nas i mi iz toga možemo da izvučemo određene koristi i dolazak DFC jeste određena korist jer se Vašington opredelio da se ovde takmiči sa konkurentskim silama, a ne da ide sa nekim merama kao što su mere protiv, recimo, izgradnje gasovoda Severni tog 2. Zbog toga mislim da ćemo u narednom periodu i verujem da ćemo iskoristiti na najbolji mogući način prisustvom DFC da pomognemo razvoju naše ekonomije, da dobijemo sredstva za neophodne infrastrukturne projekte, ali da naročito pomognemo razvoju privatnog sektora, tih malih i srednjih preduzeća.

Ponavljam, za to nam je potrebna transparentnost, za to nam je potrebna još snažnija borba protiv korupcije, protiv organizovanog kriminala i da na najbolji način iskoristimo prisustvo DFC da bismo mogli da poboljšamo sveukupne odnose sa SAD, jer poboljšanje odnosa sa Vašingtonom ne samo da može da nam donese ekonomsku dobit, ne samo da može da relaksira neke političke tenzije koje postoje između Vašingtona i Beograda po pitanju KiM, već na olakšava i saradnju sa nama veoma prijateljskim zemljama sa kojima imamo strateška partnerstva, sa Rusijom i sa Kinom.

Dakle, još jednom ponavljam, DFC je možda najbolji odgovor svima onima koji se podsmešljivo odnose prema ideji Srbije na četiri temeljna stuba kada je u pitanju spoljna politika. Da to je moguće uraditi i u ovim gotovo hladnoratovskim geopolitičkim sučeljavanjima na međunarodnoj sceni.

Zbog toga ja snažno podržavam ovaj zakon koji će omogućiti i rad DFC u Srbiji. Verujem da ćete i vi jednom veoma veoma intenzivnom promocijom pokazati našim ljudima, našim poslovnim ljudima i onima koji žele da započnu nove poslove da tu imaju veliku šansu da dođu do određenih sredstava. Uostalom, nemojmo da zaboravimo da DFC ne želi samo da kreditira ili da daje garancije. Oni žele čak i da učestvuju kao partneri u poslovima sa kompanijama koje već imaju neke veoma dobre poslove i koji postižu određene rezultate. Hvala vam.