Zahvaljujem se narodnom poslaniku Milovanu Drecunu.
Reč ima narodni poslanik Ivan Ribać.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja ću kao dugogodišnji radnik Uprave carina da govorim o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju Programa ovlašćenih privredih subjekata za sigurnost i bezbednost, AEO koji se potpisuje između Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine.

Na samom početku bih hteo da kažem nekoliko reči o samom ovom programu ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost AEO u Srbiji. Odredbe vezane za ovaj program se nalaze u Carinskom zakonu još od 2010. godine. Međutim, kao i sa svim sporazumima, zakonima i ostalim pravnim aktima mi smo na njih morali da čekamo tek kada je stranka SNS preuzela kormilo u vođenju državnog aparata i on je počeo da se primenjuje od 1.9.2014. godine.

Program AEO je u potpunost usaglašen sa programom zemalja EU i trenutno u Srbiji 35 kompanija poseduje AEO sertifikat. To su kompanije koje treba da ispune sledeće kriterijume: da su se pridržavale svih carinskih propisa u prethodnom periodu, da nisu činile krivična i prekršajna dela, da su finansijski stabilne u ispunjavanju svojih obaveza prema Republici Srbiji, da ispunjavaju odgovarajuće standarde za sigurnost i bezbednost u lancu snabdevanja i druge kriterijume. Sve ih to čini stabilnim i pouzdanim partnerima Uprave carina, ali i sigurnim partnerima u međunarodnoj trgovini.

Prednosti koje kompanije dobijaju ovim statusom su brojne: olakšan pristup pojednostavljenom carinskom postupku, manji broj kontrola, prioritet prilikom kontrole, manji troškovi poslovanja, bolje pružanje usluga i sledeći. Jedan od tih benefita jeste i taj što ove prednosti kompanije mogu imati i na međunarodnom planu u poslovanju u drugim državama, a to će se desiti upravo ovakvim jednim međunarodnim sporazumom o kome danas raspravljamo i koji će u budućnosti biti potpisan između Kine i Srbije.

Kada je u pitanju ovaj sporazum želim da napomenem da su bilateralni odnosi saradnje između Republike Srbije i Narodne Republike Kine bazirani na tradicionalno bliskim vezama dva naroda koji se redovno unapređuju, redovnim kontaktima na svim nivoima. Narodna Republika Kina jedan je od najznačajnijih stubova srpske spoljne politike i najveći ekonomski partner sigurno Srbije u Aziji.

Bitno je istaći da je Narodna Republika Kina do sada pružala principijelnu i stabilnu podršku RS po pitanju tzv. republike Kosovo za prijem u članstvo svetske carinske organizacije i s tim u vezi posebno treba da naglasimo da je Narodna Republika Kina članica radne grupe koja se bavi pitanjima pristupanja Svetskoj carinskoj organizaciji.

Ovim sporazumom, između carinske administracije Srbije i Kine, nastavljaju odličnu saradnju koja se tokom nekoliko proteklih godina odvijala i kroz okvirni protokol za saradnju u olakšavanju postupka carinjenja između kineske, mađarske, makedonske i srpske carine, tzv. „Tri plus jedan“ Protokol koji je potpisan u Beogradu 17. decembra 2014. godine u okviru Samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope.

Imajući u vidu da RS kao i Narodna Republika Kina posvećena pojednostavljenju i ubrzanju carinskih procedura, kao i da su programi za dodeljivanje AEO odobrenja operativni u obe države, Carinska administracija Narodne Republike Kine je predložila započinjanje pregovora u uzajamnom priznavanju čiji je krajnji cilj upravo i zaključivanje ovog bilateralnog sporazuma.

Osnovni ciljevi ovog sporazuma su sledeći: unapređenje bezbednosti u prometu robe između dve zemlje, korišćenje olakšica u odnosu na carinske kontrole, odnosno pojednostavljenja i povoljniji tretman u pogledu procene i kontrole rizika. Ostvarenje navedenih ciljeva doneće bolje poslovne mogućnosti u obe države, unaprediti bezbednost u prometu roba koje ulaze i izlaze sa teritorija država potpisnica, bez ometanja trgovinskih tokova, kao i otklanjanje prepreka u međusobnoj trgovini.

Želim da napomenem da je i ovaj sporazum još jedna potvrda izuzetne saradnje između naše dve države. Očekujem i nadam se da će ovaj sporazum predstavljati dalji osnov za jačanje ekonomskih odnosa i još bolju kooperaciju carinskih administracija dve zemlje.

Dok pored ovih sporazuma o kojima danas pričamo i koje ćemo u dogledno vreme potpisati, mi svakodnevno potpisujemo i nove sporazume koji poboljšavaju i olakšavaju svakodnevni život naših građana. Otvaramo nove bolnice, kao što ćemo za nekoliko meseci u rekordnom roku otvoriti i bolnicu u Novom Sadu. Počinjemo zajedničku proizvodnju vakcina sa našim prijateljima iz Rusije, čime rešavamo par ekselans zdravstveno pitanje na svetskom nivou. Otvaramo fabrike, kao ovu za koju smo pre nekoliko dana stavili kamen temeljac, ovu fabriku južnokorejskog giganta koji će u Smederevskoj Palanci zaposliti 700 ljudi od kojih će 700 porodica bolje i lagodnije živeti. Mi gradimo pruge, kao ovu koja je juče ili prekjuče najavljena do Severne Makedonije koju ćemo graditi uz pomoć naših prijatelja iz EU i na čemu smo im zahvalni.

Za sve to vreme našeg ekonomskog razvitka, mi stvaramo jake, prijateljske i neraskidive veze kako sa Kinom i ovim zemljama o kojima danas pričamo, tako i sa Nemačkom, Rusijom, EU, arapskim zemljama pa i sa Južnom Korejom na kraju, u svim ovim teškim okolnostima koje su nas zadesile.

Dok mi razmišljamo o progresu, o razvitku naše zemlje i naroda, ne samo razmišljamo, nego i delamo, a to je priznaćete velika razlika, moram da priupitam kako vas kolege narodni poslanici, tako i naš narod, čime se to bave naši politički neistomišljenici, da in ne nazovem oponenti? Šta oni to nude našem narodu, na šta pozivaju?

Kako vidimo, poslednjih dana pozivaju na revanšizam, pozivaju na čistke, pozivaju na progon. Onda bih postavio pitanje, da li je to govor mržnje koji se stalno nama spočitava ili govor mira, tolerancije i saradnje?

Kažu da će hapsiti sve one što su se ogrešili o zakon u startu kršeći prezumcija nevinosti. Šta se dešava, postavio bih pitanje, sa ogromnom većinom građana koji daju iz izbora u izbore sve veću podršku našoj stranci, našoj politici vodeći se onim što je u političkoj teoriji poznato kao teorija racionalnog izbora gde svako glasa za ono što misli da je najbolje za njega, za veće plate, za bolje uslove života, za bezbedniju i poštovaniju zemlju, za izvesniju budućnost, za njega i njegovu porodicu, šta će sa njima biti? Da li i oni spadaju u ovaj korpus koji je podložan revanšizmu na koji pozivaju? Da li ćete njih progoniti samo što su glasali za našu stranku, ostavljati bez mogućnosti zapošljavanja, bez posla, bez mogućnosti da upišu decu u vrtić?

Naravno da nećete, poštovana opozicijo, iz više razloga. Prvi, jer vam je program loš. Morate da kažete nešto i da ponudite nešto što će omogućiti bolji život građanima, a mi smo sve već to uradili i svakodnevno radimo sve više i više, tako da nas ne možete stići, a i imali ste prilike dugi niz godina koliko ste bili na vlasti i ništa od toga niste uradili.

Drugo, mi smo prihvatljiv partner svima, koji drži reč, na koga se možete osloniti, koji ispunjava sve svoje obaveze i na unutrašnjoj i na spoljnoj politici, a ne kao neki naši prijatelji sa Kosova koji svake nedelje potpišu po nešto, ali ništa na kraju ne ispune.

Mi smo napokon oni koji žele mir i progres i zato nas podržavaju svi značajni međunarodni politički subjekti, a i oni koji nas ne podržavaju ubrzo će svoj stav promeniti kada uvide naše iskrene i časne namere usmerene ka razvoju boljeg života svih, pa i nas.

Treće, zato što jedino što nudite kao vaš politički program to je revanšizam, to su hapšenja onih koji su se ogrešili o zakon. Poštovana gospodo, smetnuli ste sa uma da smo mi sami spremni da prepoznamo i otkrijemo i kukolj i škart u svim redovima, pa i u našim i sami ih privedemo poznaniju prava.

Na kraju, četvrto, zato jer koliko god se trudili da klevetama, lažima i optužbama ovu vlast prevarite i prevarite mudri srpski narod i učinite ga slepim kod očiju, to ne možete jer on jasno uviđa ko misli, ko radi i ko govori za njegovo dobro.

Najlepše hvala na pažnji.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku.
Reč ima narodni poslanik Adrijana Pupovac.
Izvolite.

Zahvaljujem potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, i na prvom mestu uvažene građanke i građani Republike Srbije, kada su ovakvi predlozi zakona na dnevnom redu skromno je reći da predstavljaju upravo potvrđivanje izuzetne saradnje sa SAD, Republikom Francuskom i bratskim narodom Narodne Republike Kine.

Stičem utisak da upravo oni pokazuju da postoji kategorični imperativ između svih nas, kako poslanika SNS, poslanika SPS, JS, SPP, SDPS, Spasa, ali i naših oponenata, oko čega zaista trebamo kao društvo odgovorne, moderne države da postignemo konsenzus kako bi se i kineski i francuski narod, ali i narod SAD došavši u Republiku Srbiju osećao kao da je u svojoj kući.

Koliko je napredovala naša država sa Aleksandrom Vučićem na čelu, imajući u vidu činjenicu da je Deveta sednica redovnog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije sazvana na osnovu krovnog zakona, Zakona o budžetu, a kada govorimo o projektima, paralele radi, izneću sledeće.

U 2014. godini, tadašnji načelnik Borskog upravnog okruga, Miroslav Knežević i ja, znajući da je fiskalni deficit u Republici Srbiji iznosio 2,2 milijarde evra, a javni dug je bio preko 70%, sramežljivo smo dostavljali idejne projekte koji su od opšteg značaja, nadajući se da će doći bolje vreme za njihovu realizaciju. I došlo je.

Sada Republika Srbija ima suficit u budžetu, javni dug ispod 60% BDP.

Zahvaljujući uspešnom nastavku saradnje sa sadašnjim načelnikom okruga, pojedinim ministarstvima čiji je stožer upravo Ministarstvo finansija, predsednica Vlade i naš predsednik Aleksandar Vučić, imajući u vidu činjenicu da tokovi novca nisu vodena para da mogu da ispare, bar kada je SNS u pitanju, s ponosom mogu istaći za građane istočne Srbije da je samo za puteve i pruge u Borskom upravnom okrugu u 2019. godini uloženo 10,5 milijardi dinara, kao i očekivanje izgradnje istočnog kraka autoputa „Vožd Karađorđe“. Za moje Borane bitno je da znaju da su izdvojena sredstva i za deo puta Bor-Selište, deo puta Negotin-Bor, kao i za putni pravac Bor-Brestovac-Metovnica-Zaječar.

Kada govorimo o infrastrukturnim projektima, zahvaljujući ministru Momiroviću i Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture koje predvodi, izdvojeno je 80 miliona evra za investicije komunalne infrastrukture. Pet postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, četiri u gradu, jedno na Borskom jezeru, kao i 108 km kanalizacione infrastrukture, na čemu su građani Bora posebno zahvalni.

Sedamdeset godina je bilo potrebno da se shvati kolika opasnost od brodova porinutih kod Prahova leži na tom delu Dunava, biseru Timočke Krajine. Isplanirati kompletnu rekonstrukciju brodske prevodnice na Hidroelektrani „Đerdap II“ koja će ubrzati saobraćaj na tom delu Dunava. Za izvlačenje opasnih brodova, samo za dokumentaciju i snimanje izdvojeno je 1,5 miliona evra, gde će se konačno brodski prevoz tereta, ali i putnika, bez straha obavljati i našom stranom Dunava.

Za istočnu Srbiju jedan od najbitnijih projekata je i nastavak izgradnje druge faze Bogovinskog vodozahvata koji se, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i predsednici Vlade, nalazi na listi prioriteta planirane i potencijalne akumulacije prvog nivoa značaja i koji sa stanovišta regionalnog sistema snabdevanja vode, kako stanovništva, tako i ostalih privrednih subjekata, ali i važnih objekata odbrane od poplava, ima strateški značaj za Republiku Srbiju.

Zainteresovanost Borskog i Zaječarskog upravnog okruga, ali i opštine Boljevac, Knjaževac i Sokobanja, govori o tome da su ovim projektom prevaziđene političke, geografske, demografske, prostorne i lokalne razlike. Upravo zahvaljujući bilateralnim sporazumom, realizacija projekata biće i brža ali i lakša.

Posebna mi je čast što sam član Poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom i Francuskom. Obostrano korisna saradnja i zajednički razvoj Narodne Republike Kine i Republike Srbije ogleda se i kroz kapitalne investicije u Železaru Smederevo i rudnik u Boru, koji su u 2020. godini osvojili prvo i drugo mesto po redu izvoznika u Republici Srbiji.

U početku za naš narod bilo je neshvatljivo da će Kinezi sklopiti strateško partnerstvo i postati većinski vlasnik i Železare, ali i Rudarsko topioničarskog basena Bor, ali desile su se velike promene. Porasle su plate koje prosečno u „Serbia Zijin Bor Corper“ doo Bor iznose 85.000 dinara u neto iznosu. Staro je zamenjeno novim, boljim, savremenijim. Ponovo se vidi jasna vizija budućnosti, prosperiteta, napretka.

Sa bratskim kineskim narodom ta vizija u Boru je dobila novo ime Si Đin, dok je u Republici Srbiji ime našeg predsednika Aleksandar Vučić. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Adrijani Pupovac.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Žarko Obradović. Izvolite.

Izvinite, poštovana potpredsednice, koliko imam vremena?

Preostalo vreme za poslaničku grupu je 17 minuta.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi gospodine ministre, dozvolite mi da kao jedan od prijavljenih diskutanata Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije kažem nekoliko reči o predlogu ovih zakona o kojima Skupština danas raspravlja.

Naime, svi ovi zakoni, ovi sporazumi koji su danas predmet rada Narodne skupštine Republike Srbije sa Narodnom Republikom Kinom, SAD i Republikom Francuskom, imaju svoju finansijsku, odnosno ekonomsku dimenziju, zato ove ugovore danas nama predstavlja gospodin ministar, ali mora se reći da ovi ugovori imaju i svoju razvojnu i političku dimenziju i imaju apsolutno međudržavnu dimenziju i deo su ukupnih odnosa Republike Srbije sa ovim državama.

Ne može se prenebregnuti činjenica da ovi ugovori sami po sebi pokazuju u stvari koliko mi imamo aktivnu i mudru spoljnu politiku i da naše državno rukovodstvo sarađuje sa velikim državama sveta, da su te države uključene u ekonomski razvoj Republike Srbije, da je ta saradnja veoma široka, veoma široka po sadržaju, da ima veliki broj ugovora koji su predmet zajedničkog rada, a to ne samo da unapređuje infrastrukturu Republike Srbije, ne samo da obezbeđuje otvaranje novih radnih mesta, početak rada novih kompanija, zapošljavanje ljudi, opšte blagostanje, uvećava društveni bruto proizvod Republike Srbije, nego s druge strane pokazuje Republiku Srbiju u jednom drugom, novom svetlu u odnosu na vreme pre.

Naime, posle 2000. godine imali smo jednu praktičnu situaciju, da je naša privreda pala na kolena procesom pljačkaške privatizacije i otvaranjem, liberalizacijom našeg društva za uvoz proizvoda bez bilo kakve zaštite države, sledeći slepo model društva liberalne ekonomije, mi smo dozvolili da nam mnogo toga propadne i trebalo je puno, puno vremena da se sredi ekonomski sistem, da se uspostavi ekonomska stabilnost da bi se mogli napraviti ovakvi koraci. Ali, taj rad u ekonomiji nije bio sam po sebi dovoljan da nije bilo i ove aktivnosti na planu unapređenja međudržavnih odnosa.

Reći ću nešto i ovim ugovorima i o međudržavnim odnosima, ali ne mogu da ovom prilikom ne iskoristim, s obzirom da ovi ugovori imaju, rekao sam, pored finansijske, ekonomske dimenzije, infrastrukturnu dimenziju, ne mogu da ne pomenem i ono što nam je predsednik Vučić saopštio juče iz Brisela, kada je rekao da ćemo uz podršku EU izgraditi železničku prugu, citiram, između Beograda i Niša, ali i od Niša do Leskovca, Vranja, Tabanovca, Preševa, do granice sa Severnom Makedonijom, što će nam omogućiti bolje veze i sa Bečom i sa Zagrebom, sa Atinom, Solunom, Sofijom i Istanbulom. Istakao je značaj realizacije ovih ugovora.

Ovo pominjem u kontekstu svega onoga što se dešavalo zadnjih godina u Republici Srbiji. Jednostavno, ova Vlada je promenila sliku Srbije, ne samo u međunarodnim odnosima, nego i u regionu, ali mi koji živimo u Republici Srbiji najbolje možemo videti koliko se radi, koliko se privređuje i koliko se novih kilometara autoputeva i magistralnih puteva pravi, kako se realizuju brojni ugovori, odnosno brojni projekti u različitim oblastima. Jednostavno, kako se unapredila ekonomska slika Republike Srbije, ekonomska situacija Republike Srbije.

Čini mi se, pre neki dan MMF je odao priznanje Srbiji za rezultate u oblasti ekonomije. Rekli su da smo u 2020. godini bili jedna od najboljih ekonomija u Evropi u uslovima pandemije i opšteg pada proizvodnje u gotovo svim državama sveta, a za 2021. godinu predviđen je čak rast od 6%.

Ovo pominjem u kontekstu činjenice da prvi od ugovora o kom ću nešto reći koji se odnosi na Narodnu Republiku Kinu mora da, kako bih rekao, osvetli značaj i ulogu Narodne Republike Kine u svetskim odnosima. Naime, Kina je postala glavna ekonomija sveta, ona je prva zemlja koja se suočila sa koronom, ali je i prva zemlja koja je stavila pod kontrolu Kovid-19 i tokom cele 2020. godine kineska država je bila jedna od retkih u svetu koja je imala pozitivnu stopu ekonomskog rasta, 2020. godine ta stopa je iznosila 2,3%.

Kina je ostvarila, naravno, i druge ciljeve, ali ovo govorim u kontekstu značaja Narodne Republike Kine u svetskim odnosima i značaja naših odnosa sa Narodnom Republikom Kinom. Ako samo pomenem podatak da prema novoj statistici u prvom kvartalu ove godine Kina je postigla rast BDP-a od 18,3%, a cilj je za ovu godinu da bude 6%, a Svetska banka u isto vreme prognozira da će kineski ekonomski rast na godišnjem nivou dostići 8,1%. Onda možete misliti šta to znači u svetskim razmerama za jednu zemlju koja ima 1,3 milijarde stanovnika i predstavlja jednu ogromnu ekonomiju koja ima različite, kako bih rekao, elemente saradnje sa drugim državama.

U tom kontekstu može se razumeti šta za našu ekonomiju znači saradnja sa Narodnom Republikom Kinom. Sporazum o kom danas raspravljamo, evo, samo ću pomenuti deo tog obrazloženja za donošenje ovog zakona, da se usvajanjem ovog zakona ostvaruju bolje poslovne mogućnosti u obe države za unapređenje bezbednosti u prometu robe koja ulazi i izlazi sa teritorija država potpisnica, bez ometanja trgovinskih tokova, kao otklanjanje prepreka u međusobnoj trgovini.

Ovo je nešto što je Srbiji jako potrebno i Narodnoj Republici Kini, iz prostog razloga da bi se u međusobnim odnosima i umanjio debalans u ekonomskoj razmeni koja postoji, to je jedna činjenica, jer mi imamo veoma intenzivnu saradnju sa Narodnom Republikom Kinom, a opet ta saradnja sa Narodnom Republikom Kinom je veoma široka po svom spektru i ima različite elemente.

Juče smo imali priliku da kao Grupa prijateljstva sa Narodnom Republikom Kinom ugostimo ambasadorku Čen Bo i čuli smo od nje puno lepih reči o našoj saradnji, puno važnih stvari o sadržaju naše saradnje i upoznamo se šta je Kina uradila za svet i za nas u protekloj godini.

Što se tiče Srbije, mislim da je najvažnija stvar koja se može reći za prošlu godinu jeste činjenica da je Narodna Republika Kina obezbedila u ovo vreme pandemije Kovida-19 koji hara svetom, Kina je pomogla da Srbija na vreme dobije medicinsku opremu, da dobije respiratore, da dobije sve ono što je potrebno da bi se na pravi način suprotstavili Kovidu-19. Pored toga, i kineski lekari su došli kod nas. Ovo se mora pomenuti da bi se video značaj Narodne Republike Kine i podrška Srbije u borbi protiv kovida. Ali, u vreme kada se pokazalo da je vakcina jedini način da se zaustavi kovid, mi smo nabavili zaključno sa prekjučerašnjim danom tri miliona doza vakcina iz Kine. Zahvaljujući tom broju, naravno, i činjenici da smo nabili i „fajzer“ i „sputnjik“ i „astra zeneku“, da smo jedna od retkih zemalja u svetu koja ima četiri različite vrste vakcina kojima se građani mogu vakcinisati i da postoji mogućnost slobodnog izbora. Mi smo po broju vakcinisanih i revakcinisanih među prvim državama u Evropi i u svetu. Ovo je, naravno, važno i za stanovišta razvoja i ekonomije, jer ako nemamo radno sposobno stanovništvo koje može da učestvuje u razvoju ekonomskih aktivnosti, onda to ništa ne znači.

To je samo jedna od stvari koju smo mogli čuti juče od ambasadorke, ali ono što mi svi znamo da godinama unatrag Srbija odlično sarađuje sa Narodnom Republikom Kinom, da kineske kompanije učestvuju i u izgradnji deonica auto-puta Beograd-Južni Jadran, obilaznice oko Beograda, da se zajedno sa Kinom realizuje projekat brze pruge od Budimpešte do Beograda, da su u kineskoj kompaniji učestvovali u izgradnji drugog bloka termoelektrane Kostolac B i izgradnji trećeg bloka, da ne pominjem značaj kineskih kompanija vezano za našu privredu. Kompanija HBIS je, kao što znamo, vlasnik Železare Smederevo, „Zi Jin“ je kupio kombinat u Boru. U Zrenjaninu se pravi velika fabrika guma. Ovo je samo deo svih onih ukupnih odnosa koje imamo sa Narodnom Republikom Kinom i to treba istaći.

O saradnji sa Narodnom Republikom Kinom bi se mnogo toga moglo reći, s obzirom na to da je Srbija jedan od najznačajnijih partnera, ako ne i najznačajniji partner Narodne Republike Kine u ovom delu Evrope, ne po ukupnoj sumi sredstava koja je deo projekata zajedničke realizacije, jer imate unutar procesa saradnje „17 plus 1“ ima članica Evropske unije koje imaju veći obim saradnje sa Narodnom Republikom Kinom na tim projektima, kao što su Poljska, kao što je Rumunija, kao što je Češka, kao što je Mađarska, čini mi se i Slovačka.

Znači, ima pojedinačnih projekata koji su vredniji, ali po broju ukupnih projekata koji se realizuju, po svemu onome što Srbija znači u tom procesu saradnje „17 plus 1“, vidi se da je naša uloga i te kako velika. Na kraju krajeva, mi smo bili domaćini jednog skupa 2014. godine, što govori i o tom odnosu koji Kina ima prema nama i Beogradu se nalazi Asocijacija za razvoj infrastrukture, što opet govori samo po sebi o značaju koji Beograd ima kao jedno čvorno mesto za razvoj infrastrukture. Ovaj ugovor koji smo potpisali sa Narodnom Republikom Kinom će samo dalje unaprediti tu saradnju.

Kada sam pomenuo da imamo mudru državnu politiku i aktivnu državnu politiku, to sam pomenuo juče i dužan sam da to građanima Republike Srbije kažem, mora se razumeti da ton tim odnosima daju predsednici Si Đinping i predsednik Vučić. To nije nikakvo preterivanje, to je logična stvar i u našim odnosima dobra stvar, jer to nam daje mogućnost da sa Kinom imamo posebne odnose, na kraju krajeva, jer svi znamo da smo mi 2009. godine sa Kinom uspostavili strateško partnerstvo, pa je to prošireno partnerstvo, sada je sveobuhvatno, kako Si Đinping ima priliku da, kako često naglašava, to je čelično prijateljstvo, i to samo po sebi govori o odnosima između nas i Narodne Republike Kine.

Drugi sporazum o kom mi danas raspravljamo jeste Sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama o podsticaju investicija između Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. U vezi sa ovim sporazumom mora se reći da će se realizacijom ovog sporazuma stvoriti prilika za nova radna mesta i zapošljavanje naših građana. Pored saradnje u oblasti privlačenja investicija, Srbija sarađuje u različitim oblastima, ali mi smo, ja sam lično ubeđen, zadnjih nekoliko godina, pogotovo u septembru prošle godine kada je predsednik Vučić u Vašingtonu potpisao Vašingtonski sporazum o ekonomskoj saradnji, mislim da smo tim potezom otvorili novu stranicu u našim odnosima.

Znamo sve šta se dešavalo u prošlosti tokom 90-ih godina, pogotovo bombardovanje 1999. godine, znamo kako stvari stoje, ali želimo jednostavno da odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama budu bolji. Sjedinjene Američke Države su danas jedan od najvećih stranih investitora u Republici Srbiji, uz najveća ulaganja. To u je kompanija „Filip Moris“, „Pepsi Ko“, „Koka-kola“, „Bol korporejšn“ i ostali. Ovo pominjem zato što svi ti odnosi, kažem, imaju ti i ekonomsku i ostale dimenzije i o tome se mora voditi računa, jer ovaj sporazum nam jednostavno daje mogućnost da dobijemo na kredibilitetu kao pouzdan ekonomski partner Sjedinjenih Američkih Država, ali i kao zemlja gde postoji mogućnost investicije američkog kapitala u različite infrastrukturne projekte. Realizacijom ovog sporazuma, prihvatanjem ovog sporazuma dobijamo mogućnost da obezbedimo i druge vrste finansijske podrške.

Ovaj sporazum ima svoj smisao vezano za realizaciju Vašingtonskog sporazuma, koji nije samo posvećen realizaciji projekata između Beograda i Prištine, već ima jednu širu dimenziju regionalnu i jako je važan jer unapređuje regionalnu saradnju.

Neću pominjati političku dimenziju tog odnosa, ali Republika Srbija se pridržava svih elemenata potpisanog sporazuma i mislim da pokazujemo da smo veoma kredibilan, i ozbiljan, i politički, i ekonomski partner. Mislim da tako treba da nastavimo.

Treći zakon koji je predmet našeg razmatranja je - Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja projekata u Srbiji. On formalno ima samo, da kažem, promenu nadležne institucije za sprovođenje prioritetnog projekta iz oblasti energetike. Međutim, ono što je važno, on obuhvata, on je deo sporazuma koji obuhvata realizaciju više projekata. Sama činjenica da je vezan za izgradnju metroa u Beogradu govori o značaju ne samo ovog zakona, nego i Republike Francuske u unapređenju infrastrukture u Srbiji. Mislim da je jako, jako važan. Sporazum se odnosi na izgradnju metroa. Procenjena vrednost je 4,4 milijarde evra. Izgradnja prve linije metroa trebalo bi da počne krajem ove godine, da se završi do 2028. godine, a druge linije da počne 2023. godine, da se završi do 2030. godine.

Ovo govori o značaju ovog zakona, ali moram pomenuti još jednu činjenicu koja vezuje ovaj zakon sa onim prethodno pomenutim, vezano za Kinu, ne samo sa stanovišta formalnog odnosa, nego sa stanovišta suštine. Francuska kompanija „Astom“ će finansirati 30% vrednosti projekta i radiće elektro-mehaniku, vozove, vagone, šine, električno napajanje, kompletnu opremu metroa, a kineska kompanija „Čajna pauer“ će finansirati građevinske radove, ostalih 70% projekata.

Na kraju ovog izlaganja vraćam se na početak. Ova tri ugovora, gospodine ministre, imaju ekonomsku, finansijsku, infrastrukturnu, ali i političku dimenziju. Potpuno je evidentno da će usvajanjem ovih zakona, odnosno realizacijom ovih projekata Srbija napraviti još jedan važan veliki korak u unapređivanju svoje infrastrukture. To Republici Srbiji će naravno doneti boljitak, ne samo unutar nas sa stanovišta infrastrukturnih projekata koji se realizuju, nego Srbija postaje važna tranzitna destinacija i za druge zemlje, za slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala. To će se osetiti u ekonomiji naše zemlje i u rastu BDP-a.

Moram reći da mislim da je ovo sjajna stvar i drago mi je što ste tu, jer ste u situaciji da građanima Republike Srbije objasnite značaj ovih zakona, jer kada se posmatraju naslovi oni imaju suvoparni sadržaj, kad se pogleda suština onda se tek shvati koliko je ovo važno za Republiku Srbiju i za njen budući razvoj.

Hvala vam mnogo. Mi ćemo, naravno, u danu za glasanje podržati sva tri zakona.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovani gospodine ministre Mali, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, ova tri izvanredna sporazuma doneće nove projekte, investicije, bolje poslovanje i sa Kinom i SAD i sa Francuskom. Upravo ova tri sporazuma koja su, kažem, okrenuta na tri različite strane, Kina, SAD, EU, odnosno Francuska, govore o uravnoteženoj politici Srbije i o tome da imamo pravo na uravnoteženu politiku.

Ovaj sporazum konkretno, i najviše ću se na njega osloniti, na Sporazum sa Kinom, on će doneti bolje poslovne mogućnosti obema državama. Znači, unaprediće bezbednost u prometu robe, naravno on se tiče određenih i carinskih stvari, pospešiće trgovinske tokove i otkloniće prepreke u trgovini sa Kinom. Sa Kinom, takođe, Srbija vodi veoma uravnoteženu politiku, raznovrsnu politiku, a i, pre svega, ekonomsku politiku.

Kina, i to je najvažnije, nesebično pomaže Srbiju na mnogim poljima i za razliku od nekih drugih država Kina ne nameće svoju politiku, ne uslovljava je, niti je ikada, niti će, to je očigledno, ucenjivati Srbiju.

Koliko juče u ovoj Skupštini je bila njena cenjen ekselencija ambasadorka Kine Čen Bo na prvom sastanku poslaničke grupe prijateljstva u ovom sazivu. Najbolji primer saradnje Srbije i Kine su naravno epidemija, nabavka vakcina i nesebična pomoć Kine. Već smo čuli, zaključno sa jučerašnjim danom, stiglo nam je tri miliona vakcina od Kine.

U Kini, i to je važno reći, i moj govor će sadržati dva dela, jedan će govoriti o kineskom modelu, a jedan deo govora će se odnositi na srpski državni model, a oni su vrlo povezani, to ćete shvatiti na kraju govora.

U Kini, a po meni i u Srbiji, vlada meritokratija. Meritokratija je vođstvo zasnovano na nadarenosti, inteligenciji i drugim bitnim veštinama, a ne na nasleđu, što je aristokratija, ne na bogatstvu, što je plutokratija i ne na volji većine u Kini, što je demokratija koja je mnogo precenjena, da vam ja kažem. Meritokratija je koncept po kome su ekonomska dobra i politička vlast povereni pojedincima na osnovu talenta, pregalaštva i znanja. Mogu da konstatujem da Srbija vođena predsednikom Vučićem takođe primenjuje sličan državotvoran model. Vratiću se kasnije na ovo.

Znači, Kina bez obzira na stereotipe o njoj uopšte nije jednopartijska država. U Kini, istina, dominira Komunistička partija Kine, međutim to ništa nije smetalo Kini da postane, već niz godina, najmoćnija ekonomska sila u svetu. U Kini postoji još osam, dakle u onoj Kini, ne govorim o Hong Kongu, Makau i Tajvanu, u samoj Kini postoji još osam političkih partija i one su sve prepoznate, pored KPK u Ustavu Kine i svih devet čine ujedinjeni front kojim, naravno, dominira KPK.

Međutim, ovih osam političkih partija su u sistemu višepartijske saradnje i političkih konsultacija pod vođstvom KP Kine i tih osam stranka su, i tu ćete videti neku paralelu kako bi možda to kod nas to trebalo da izgleda, su dobronamerne, jesu opozicione, jesu jednim delom opozicione, ali ne na onaj zapadni način. Međutim, dobronamerne su i ne podmeću klipove u točkove napretka Kine. Na Tajvanu i u Hong Kongu i u Makau, znači, to je jedna zemlja, dva sistema, postoji niz, da ne kažem stotine politički partija. Dakle, prosto osam kineskih stranaka, rekao sam, već nisu opozicione na onaj klasični zapad, ja bih rekao destruktivni način, već one zajedno sa KP Kinom učestvuju u državnim poslovima, savetovanjima o principima državne politike i u izboru čak najvišeg rukovodstva zemlje. Ovih osam partija učestvuju u ostvarenju dogovorene politike i primeni zakona propisa i u organima, što je najvažnije, Svekineskog narodnog kongresa. Imaju nezavistan status, to su dakle nezavisne stranke i svaka uživa ugovorene političke slobode, pravo na organizaciju, nezavisnost, ravnopravnost i tako dalje.

Kina poseduje već da ne kažem više milenijuma, sigurno 1500 godina, sposobnu javnu administraciju, odgovornu vlast i vladavinu prava. Naravno, imamo onaj kratki period gde su određene stvari u periodu kada je zaista bio jednopartijski sistem, neke stvari su bile suspendovane, ali 80-ih godina Kina je povratila svoju snagu. Dakle, po istraživanjima zapadnjačkog IPSOS-a o Kini, iz marta 2019. godine, čak 94% Kineza iskazuje zadovoljstvo putem kojim se kreće Kina. Kineska vladajuća partija uživa visok stepen uvažavanja i poverenja stanovništva. Znači, Kinezi su šampioni u pogledu optimizma, i u pogledu budućnosti zemlje, a i nešto da primetim, znači, u ovih 14 meseci pandemije nema zemlje koja se bolje nosi sa epidemijom i pandemijom nego Kina, da kažem ona je prva počela da vakciniše one najbitnije kategorije stanovništva još prošle godine.

Znači, kineska država se odgovorno ponaša u pogledu kvaliteta propisa vladavine prava, borbe protiv korupcije i po tome je Kina jako poznata i poseduje, znači, Kina poseduje visok stepen efikasnosti upravljanja, a podrška kineskog naroda vlastima i sistemu je zasnovana na politici i legitimitetu delovanja, odnosno, jednostavno rečeno, kineske vlasti isporučuju kineskom narodu očekivane dobrobiti. Tu bih povukao još jednu paralelu, u doba SNS i u ovo doba Aleksandra Vučića, srpske vlasti, srpskom narodu takođe isporučuju očekivanu dobrobit.

Komunistička partija Kine kaže – možemo upravljati samo dok imamo ekonomske rezultate. Kina poseduje institucionalno rešenje za postizanje saglasja, što vidimo i u Srbiji, o nacionalnim prioritetima i što bi ovde trebalo da bude slučaj, i u glavnom, jeste, barem kad vidimo ovaj parlament i rezultate izbora.

Vraćam se sada, pravim paralelu sa novim državotvornim ustrojstvom u Srbiji. Dakle, na izborima 2014, 2016, predsedničkim 2017, i 2020. godine, srpski narod, kao nekoga ko zaslužuje poverenje, dakle, SNS i predsednika Vučića, prepoznalo je u brojevima, znači, po ovim izborima 1.740.000 ljudi, 1.820.000 hiljada ljudi, 2.010.000 u slučaju predsednika Vučića, i 1.953.000 građana na prethodnim izborima za SNS. Znači, to je znak. Za šta je to znak? To je znak da je SNS odavno postala široki narodni pokret koji nadilazi važnost i suštinu jedne političke stranke.

Srpska napredna stranka predstavlja zlatni presek srpskog društva. U poslednjih pet godina se iskristalisao i svetonazor, pogled na svet SNS koji prihvata, kao što vidimo najmanje 60% građana.

Posle 13 godina SNS je postala pokret sličan Jedinstvenoj Rusiji, pokret sličan vladajućoj kineskoj partiji, to podrazumeva dva važna preduslova, stabilnu višegodišnju podršku, najmanje polovine biračkog tela i zauzimanje cele pozicije centra i sa leve i sa desne strane, što vidimo da je slučaj.

Naravno, Srbija mora da nastavi i ona će nastaviti u EU integracije, i EU je neupitna destinacija Srbije.

U svakom slučaju Rusija i Kina pokazuju kako jedan drugačiji model može biti uspešniji od zapadnog. Taj model sve više primenjuje Srbija.

Postoje jasne naznake, nastajanja novog političkog modela u Srbiji. Taj novi politički model podrazumeva, pod 1 – etatizam, odnosno jaku ulogu države, pod 2 – kapitalizam sa ljudskim licem, pod 3 – jednu dominantnu partiju i pod 4 – meritorkratiju, i vidimo da je sve to slučaj u Srbiji.

Srpska napredna stranka je postepeno dovela do toga da u Srbiji danas i to treba s ponosom da kažemo vlada meritokratija, vladavina najsposobnijih. U devetoj godini vladavine, predsednik Vučić i SNS, su pokazali da Srbiji nude stabilnost, budućnost, razvoj, uspeh i na unutrašnjem i na spoljno-političkom planu.

Predsednik Vučić i SNS grade mostove u društvene podle. Sam predsednik Vučić već devet godina pruža ruku saradnje levici i desnici, i onoj tzv. patriotskoj i onoj tzv. drugoj Srbiji, a stručnim, neokaljanim pripadnicima bivših vladajućih stranaka, predsednik pruža ruku.

Srpska napredna stranka je zastupnik one velike većine običnih građana, ne lažne elite. Tokom ovih devet godina u sistem je ponovo uključeno stotine hiljada građana koji su bili ranije tranzicioni gubitnici.

Ovi građani su praktično povratili, mi smo im vratili mnoga građanska prava, pravo na rad, na učešće u javnom životu i mnoga druga koja su im oduzela DOS-ovska i tzv. žuta DS lažna elita.

Ovo je pozitivna i najpozitivnija sociološka pojava. Pazite, koliko svi znamo, demokratija podrazumeva i ta reč, bukvalno znači vladavinu naroda. Pa, evo vladavine naroda, uz pomoć SNS.

Predsednik Vučić vodi strateški, taktički sjajnu politiku, uravnoteženu, to sam već rekao. To je politika neutralnosti, ne samo u teoriji nego i u praksi.

Znači, kao što vidimo, Srbija sjajno sarađuje i sa EU, posebno sa Nemačkom, i sa Rusijom i sa Kinom i sa SAD, i sa svim susedima razvijamo uravnotežene i trudimo se što prijateljskim odnosima.

Sa naše strane mi smo potpuno pomirljivi. Predsednik Vučić pruža ruku svima, i uprkos provokacija iz Hrvatske iz Federacije BiH, iz Crne Gore, lažne države Kosovo i Albanije, i uprkos tome, i to treba nastaviti, pokazuje se samo hvale vredna trpeljivost i prijateljstvo, i pomoć, o tome sam jednom govorio, pomoć u vakcinama gotovo, svim zemljama, odnosno svim onima koje su to prihvatile.

Takođe, predsednik Vučić pokazuje hvale vrednu trpeljivosti spram kampanje mržnje i satanizacije, koja dolazi od tajkunske opozicije i tajkunskih medija.

Migrantska politika Srbije, za pohvalu, Vlada dobija pozitivne ocene svih međunarodnih finansijskih institucija, ekonomska situacija u Srbiji je odavno stabilna, a Srbija, i to posebno ovih 14 meseci se izvanredno bori protiv epidemije i predstavlja lidera u vakcinaciji u Evropi.

Podele u društvu su svedene na najmanju moguću meru. Naravno da se i dalje, najmanje sedam godina vodi borba protiv korupcije i mafije, i duže, dovode se strani investitori širom Srbije, otvaraju se radna mesta, a ono što je takođe značajno, mediji su oslobođeni pritiska Vlade. Zapravo, samo manji deo medija u Srbiji podržava Vladu ili Srpsku naprednu stranku, dok je veći deo medija, nažalost pod kontrolom inostranih i tajkunskih krugova, to treba jasno da se kaže. To je, takođe u odnosu na onaj prethodni režim do 2012. značajno reći, u SNS ne postoje tzv. svete krave. Smene i hapšenja funkcionera uopšte nisu retka pojava, dok vlast DS nije smenjivala ni svoje najkorumpiranije funkcioner.

Ime Aleksandra Vučića je simbol obnove, izgradnje i uzdizanje Srbije, a zajedno sa predsednikom Vučićem borimo se za to da Srbija ostane pristojno, civilizovano i pravedno društvo, a sopstvena uverenja branimo na asertivan način, dakle uz puno uvažavanje tuđih uverenja. Asertivnost podrazumeva spremnost da se čvrsto i argumentovano zastupa sopstveno uverenje, istovremeno uz spremnost da se sasluša i suprotno mišljenje i uz puno uvažavanje i branjenje prava ovog suprotnog mišljenja.

Da završim, građanima je potrebna stabilna i jaka Srbija, takva Srbija podrazumeva da njena stožerna stranka bude stabilna i jaka, takva Srbija traži novi politički model koji upravo pruža SNS.

To će sprečiti procese razgradnje države koje podstiču spoljni i unutrašnji neprijatelji, svakako da postoje. Članovi SNS, milioni birača SNS i svako, građani Srbije su so ove zemlje. Članovi i birači SNS su prosečni, normalni, obični građani. Za kraj, tim običnim građanima kao da je ovaj stih rekao čuveni poljski pesnik Tadeuš Ruževič u čuvenoj svojoj pesmi „Pesme o starim ženama“, gde je rekao „Njihovi sinovi otkrivaju Ameriku, ginu kod Termopila, umiru na krstovima, osvajaju kosmos.“ Živela Srbija. Hvala vam.