Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministre finansija, gospodine Mali, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i dragi građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govorimo o tri jako bitna bilateralna sporazuma za našu zemlju. Prvi Sporazum između Srbije i Francuske, takođe Sporazum između Srbije i Narodne Republike Kine, kao i Sporazum sa SAD.

Ja ću se osvrnuti najpre na onaj Sporazum sa Francuskom, ali i Sporazum sa SAD, a potom ću govoriti mali detaljnije o Sporazumu sa Narodnom Republikom Kinom.

Što se tiče naših odnosa sa Francuskom imamo prijateljske odnose, to su jako dobri odnosi, odnosi na jednom, mogu reći, čistom nivou. Oni su nama prijatelji. Francuska nam je dosta pomogla tokom Prvog svetskog rata, uvek je bila uz nas i smatram da će se ti odnosi i dalje razvijati, a još je bitna stvar to što smo mi na evropskom putu i što je Francuska uz Nemačku lider, odnosno taj promotor razvoja čitave EU.

Što se odnosa sa SAD državama tiče, takođe mi smo bili saveznici u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu i mi danas imamo jako kvalitetne odnose, najpre te ekonomske odnose, a o tome svedoči i nedavno otvorena Kancelarija DVC u Beogradu. Smatram da će ti odnosi biti na još većem nivou i da će se ti politički odnosi i dalje razvijati. Naravno, ekonomski su već na jednom zavidnom nivou.

Što se tiče sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, moram naglasiti da je ovo jako bitan sporazum kada je u pitanju naša međunarodna trgovina, odnosno otklanjanje brojnih carinskih barijera.

Konkretno, radi se o dvostranom međunarodnom sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju programa AEO, odnosno ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine radi korišćenja olakšica u odnosu na carinske kontrole.

Za sprovođenje ovog sporazuma su nadležni naše Ministarstvo finansija, Uprava carina, ali i Generalna carinska uprava Narodne Republike Kine.

Ovim sporazumom se predviđaju brojne olakšice, a one se mogu sumirati u pet ključnih olakšica. Ja ću ih sada pročitati. Znači, to je manji broj dokumentarnih kontrola, manji broj fizičkih kontrola uvozne robe, prioritetni postupak za fizičku kontrolu robe, specijalizovane carinske službenike koji će imati posebna zaduženja za komunikaciju i za brzo i efikasno otklanjanje eventualnih problema i obezbeđivanje prioriteta u slučaju zastoja prilikom međunarodne trgovine.

Ove olakšice se zasnivaju na jednom bitnom principu međunarodnog privatnog, ali pre svega međunarodnog javnog prava, a to je princip reciprociteta.

Ja sam siguran da taj princip reciprociteta ne baštini se samo u tom nekom pravu, zato što mi imamo neke dobre odnose koji su na tom protokolarnom nivou. Ne, ja sam siguran da je ovaj princip reciprociteta snažan i da će se primenjivati baš zato što mi imamo jako dobre i produbljene odnose sa Narodnom Republikom Kinom. Slobodno mogu reći da ti odnosi polako postaju bratski odnosi i zbog toga ove olakšice će doprineti i Narodnoj Republici Kini i Republici Srbiji kada je u pitanju ta međunarodna trgovina.

Svi ovi razlozi se mogu sumirati u neke tri ključne ideje. Prva je svakako ta da ćemo jačati naše ekonomske odnose, našu ekonomsku saradnju, drugi je da ćemo otklanjati sve prepreke u našoj međunarodnoj trgovini, a treći je da ćemo na taj način obezbediti, odnosno unaprediti bezbednost u samom tom procesu trgovine, naročito kada su u pitanju carine.

Kina je, slobodno mogu reći, veliki prijatelj Srbiji, naša bratska država i to je dokazano mnogo puta, a neću samo govoriti o našoj ekonomskoj saradnji. Takođe, tu je i jako razvijena vojna saradnja. Naravno, ne mogu detaljnije govoriti o tim stvarima, ali Republika Srbija i njena namenska industrija svakako da postaju jako bitan faktor u regionu, a siguran sam da postoji i mogućnost da se saradnja sa Narodnom Republikom Kinimo razvije i u tom polju. Siguran sam da je kineska strana takođe zainteresovana.

Ali, što se tiče naše ekonomije, mogu vam reći jedan podatak da u poslednjih pet godina čak je 15 puta povećan izvoz naših proizvoda u Narodnu Republiku Kinu i to je sjajan rezultat. Takođe, Kina je naš treći spoljnotrgovinski partner, a ja sam siguran da tu ima potencijala da jednog dana oni budu naš najveći spoljnotrgovinski partner.

Što se borbe sa koronavirusom tiče, Kina je Srbiji mnogo pomogla i svi smo svesni toga. Setimo se samo prošle godine kako je kada je ceo ovaj, slobodno mogu reći, haos oko korone nastao, da je Kina bila ta koja je prva pružila ruku prijateljstva, ruku pomoći, da je poslala svoje najbolje eksperte. Sećamo se onog famoznog tima koji je došao ovde u Srbiju, koji je pomogao nama da naše bolnice preuredimo na taj način da mogu da primaju kovid pacijente. Setimo se samo da su nam Kinezi prvi i poslali brojne maske, respiratore, raznu medicinsku opremu. To je sve uradila Narodna Republika Kina. Izgradili su i dve vrlo moderne laboratorije po najvećim svetskim standardima za otkrivanje tog virusa, virusa Kovid-19.

Danas, Narodna Republika Kina nama u gotovo pravilnim vremenskim intervalima šalje kontingente od po pola miliona kineskih vakcina „Sinofarm“. To je jedan jako bitan rezultat. Pola miliona kineskih vakcina gotovo redovno u pravilnim razmacima oni nama šalju. Znači, to je 250 hiljada revakcinisanih osoba.

Što se infrastrukture tiče, ja ću pobrojati samo neke ključne projekte. To su na primer projekat izgradnja obilaznice oko Kragujevca, deonica do Moravskog koridora preko Mrčajevaca. Očekuje se do kraja godine, tačnije do sv. Nikole i završetak autoputa Čačak – Požega, ali i deo od Požege do Boljara. Kinezi će graditi i fruškogorski koridor, ali i obilaznicu oko Loznice i obilaznicu oko Novog Sada.

Što se obilaznice oko Beograda tiče, Kinezi su već angažovani na toj jednoj deonici, a i sa Rusima grade brzu prugu Beograd – Novi Sad, što je možda i najveći infrastrukturni projekat, u poslednjih 50 godina u našoj državi, zato što ćemo za manje od pola sata moći iz Beograda da stignemo do Novog Sada, a to je jako bitna stvar i Kinezi tu nama dosta pomažu. Naravno ta deonica će ići od Beograda do Novog Sada, brza pruga, ali kasnije se nastavlja do Budimpešte.

Još jedna važna kineska investicija, sad govorim o fabrikama, je svakako nova fabrika „Mint“, u Šapcu, za proizvodnju auto delova, pored već postojećeg izgrađenog pogona u Loznici. Pokrenuće se, naravno, i novi pogon „Linglong“ fabrike u Zrenjaninu, kao i fabrike „Sinju“ u Nišu. Sve ove investicije vrede negde oko milijardu dolara.

Takođe, Narodna Republika Kina će nam pomoći i kada su u pitanju kolektori, ali i sistemi za prečišćavanje otpadnih voda. Tu je ta pomoć jako bitna.

Naravno, još jedan ključni projekat, možda ne samo za Beograd, već za čitavu Srbiju, a to je beogradski metro. Krajem godine na Makišu biće započeta izgradnja beogradskog metroa. Tu će nam pomoći i francuska kompanija, ali i kineska kompanija sa kineskim radnicima. Svesni smo da Narodna Republika Kina ima, kao i Republika Francuska, imaju razrađene sisteme metroa i znamo da će ta njihova, pre svega, ekspertiza nama pomoći da na što bolji i što efikasniji način izgradimo metro ovde u Beogradu.

Meni je to jako bitno zato što dolazim sa Čukarice i na to sam veoma ponosan i zato stalno ističem ovaj jako bitan projekat.

Hoću za kraj da napomenem da Srbija ostaje na evropskom putu. Srbija će razvijati svoje odnose i sa Francuskom koja je, uz Nemačku, lider EU. Razvijaćemo odnose i sa SAD, ali mi kao suverena zemlja mi ćemo razvijati odnose i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom i sa arapskim zemljama i sa svim drugim koji su spremni da sa nama grade bolju budućnost.

Moram napomenuti da imamo ogromnu političku podršku kada je Narodna Republika Kina u pitanju i to se zasniva ne samo na reciprocitetu, već i na bratstvu, slobodno mogu tako reći, zato što oni poštuju naš suverenitet, naš teritorijalni integritet, a i mi poštujemo tu politiku jedne snažne Kine.

Kineske investicije su spasile Smederevo, spasile su Bor. Ceo istok Srbije, a mogu reći i čitavu Republiku Srbiju, jer njihove fabrike su u potpunosti preporodile čitav taj jedan deo Srbije koji je godinama bio zapostavljen.

Godinama se tamo ništa nije gradilo, ništa se nije ulagalo. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući kineskim prijateljima ceo taj potez istočne Srbije je danas jako, jako, slobodno mogu reći, razvijen i mi to nikada nećemo zaboraviti. Mi svoje prijatelje nikada nećemo izdati. Mi poštujemo Narodnu Republiku Kinu i smatram da će naši odnosi biti na još jednom većem nivou, a to se svakako može sumirati kroz neke dve ključne rečenice, da su Srbija i Kina dobri prijatelji, da je naše prijateljstvo čelično i to ću reći na još jedan način. Reći ću na jedan način na koji bi i predsednik Narodne Republike Kine gospodin Si Đinping rekao, ali i naš predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji je u Kini poznat kao „vu ći ći“, što u prevodu inače znači 577. Oni bi svakako rekli: „Zhōngguó hé sài'ěrwéiyǎ shì hǎo péngyǒu! Wǒmen de gāngtiě yǒuyì wànsuì!“ i onda ću dodati ono što ćemo svi razumeti, a to je svakako: „Sài'ěrwéiyǎ wànsuì! Zǒngtǒng Wǔqīqī wànsuì!“ Hvala.

Zahvaljujem.
Nisam sigurna kako će devojke koje spremaju stenografske beleške da zapišu to što ste rekli.
Reč ima narodna poslanica Nevena Đurić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o tri važna sporazuma: sa Narodnom Republikom Kinom, sa SAD i sa Francuskom, i sa svakom od pomenutih država Srbija neguje intenzivnu saradnju i stalni napredak u partnerskim odnosima.

Punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji svakako je jedan od najvažnijih strateških spoljnopolitičkih prioriteta, ali i sa druge strane se Srbija trudi da ostvari što čvršću i uspešniju saradnju sa svim onim državama koje, i poput Kine, i poput SAD i poput Francuske, imaju dobre i važne projekte za našu državu i naše građane, a upravo je do sada sa pomenutim državama realizovano puno uspešnih projekata i postignuto mnogo dogovora.

Ukoliko se osvrnemo samo na saradnju sa Narodnom Republikom Kinom, koja je u poslednjem periodu dosta intenzivirana i za poslednjih pet godina je Srbija 15 puta povećala izvoz u Kinu. Sa druge strane, Kina je treći ukupni spoljnotrgovinski partner Republike Srbije, što je do pre samo par godina bilo u potpunosti nezamislivo.

Odnosi između Srbije i Kine se zasnivaju na iskrenom prijateljstvu, na poštovanju i na solidarnosti, a svakako da u velikoj meri takvim odnosima doprinosi lično prijateljstvo koje predsednik Aleksandar Vučić neguje sa predsednikom Narodne Republike Kine i to smo najbolje mogli da vidimo na primeru vakcina, s obzirom da je Srbija jedana od prvih država u svetu koja je dobila zaštitu od ove pošasti.

Kina sa jedne strane ima značajnu ulogu u ovako uspešnoj borbi koju je Srbija do sada postigla, kada govorimo o korona virusu, jer znate da je pre samo par dana stiglo pola miliona doza, još jedan kontingent kineske vakcine „Sinofarm“, što znači da je do sada u Srbiju iz Kine ukupno stiglo tri miliona doza. I oni nama kontinuirano pomažu od samog početka, i kada govorimo o respiratorima i kada govorimo o stručnom osoblju, s obzirom da su oni svoje ljude slali za obe naše laboratorije „Vatreno oko“.

Sa druge strane, imaju značajan doprinos u oporavku naše ekonomije i veliki deo u infrastrukturnim i saobraćajnim ulaganjima, s obzirom da je to i deo projekta „Srbija 2020-2025“, što će dodatno omogućiti Srbiji da ubrzano napreduje.

Ja bih napomenula da će kineske kompanije raditi i Fruškogorski koridor, da već rade brzu prugu Beograd – Budimpešta. Sa kineskim kompanijama su potpisani i komercijalni ugovori o projektovanju i izgradnji kanalizacione infrastrukture i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u čak 65 lokalnih samouprava, kao i projekti o izgradnji infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada.

Tu vidimo da mi danas stvaramo jednu potpuno novu Srbiju. Srbija u kojoj danas živimo je daleko naprednija i uspešnija od one Srbije u kojoj smo živeli do pre samo par godina, a sa druge strane, iz svega navedenog, vidimo da će Srbija do 2025. godine biti daleko uspešnija od ove u kojoj živimo danas.

Napomenula bih da i kineske kompanije sa francuskim i srpskim partnerima su nedavno potpisale i Sporazum o izgradnji „Beogradskog metroa“ i krajem ove godine se očekuje početak tih radova i to praktično predstavlja ostvarenje decenijskog sna. Konačno ta priča o „Beogradskom metrou“ više neće biti samo prazna priča.

Vidite, dok Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem razmišlja o tome kako da se dalje razvija, kako da nam zemlja što više napreduje, kako da zadržimo tu visoku poziciju kada govorimo o našoj ekonomiji, kako da budemo što uspešniji kada govorimo o procesu vakcinacije, koji je itekako uspešan i o našem procesu vakcinacije se govori svuda u svetu.

Ja bih vas samo još jednom podsetila da je nedavno i CNN pohvalio taj proces vakcinacije. Dok se mi za to borimo, lideri opozicije iz redova bivšeg režima koji se evo već godinama staraju samo o sebe, a uopšte ne vode računa o građanima Republike Srbije, koji se bave piskaranjem po društvenim mrežama, čak i pretnjama, pozivaju na revanšizam, služe se različitim mahinacijama, ne bi li ućarili koji poen i u vrednosnom i u političkom smislu, e, oni su takvim svojim ponašanjem sami sebe neutralisali. Nije njima kriv ni Aleksandar Vučić, niti bilo ko od nas u ovoj sali. Narod je rekao ne njihovoj politici i narod je odlučio da oni danas ne budu ovde.

Svakako da je za njih suštinski problem to što se istina polako saznaje. Pa, saznalo se i za te brojne račune po belom svetu, iako je, da kažem, sve bilo dobro organizovano, isplanirano, kako bi se tome što teže moglo ući u trag. Sve je bilo na jedan dobar, po njihovom mišljenju dobar način zakamuflirano.

Umesto da sada taj Dragan Đilas izađe i objasni građanima Republike Srbije kako i koliko je stekao toliki novac dok je bio na odgovornim pozicijama u državi, jer znate, nije problem posedovati toliki novac, ali taj novac on nije posedovao u trenutku stupanja na tu važnu funkciju u državi, ali je zato sve to posedovao onog trenutka kada ga je narod oterao sa te pozicije. On se toliko bogatio dok su građani Republike Srbije siromašili.

S druge strane, svedoci smo brojnih lažnih vesti koje se plasiraju upravo od strane Dragana Đilasa, i to kada govorimo o najvažnijim i najbitnijim temama, kao što je, recimo, vakcinacija. Koliko god da je nešto u interesu građana Republike Srbije, po njihovom mišljenju je obavezno bolje nekako drugačije.

Takve kabadahije i lopove i poput Dragana Đilasa i poput Vuka Jeremića i poput Borisa Tadića, građani Republike Srbije nikada neće zaboraviti. Neće zaboraviti kako su živeli u vreme dok su oni harali Srbijom.

Moram da podsetim sve da je nedavno Vuk Jeremić nas narodne poslanike nazvao bitangama. Zaboravio je na jednu ključnu činjenicu, na suštinski važnu stvar, da smo mi narodni poslanici, da smo legitimno izabrani predstavnici građana. A, građanima Republike Srbije je već odavno jasno kakav on stav ima i prema srpskom narodu i prema svim građanima Republike Srbije. Oni mu na to uvek lepo odgovore, s obzirom da treba da znamo da je jedina prava istina samo volja naroda.

Da su išta valjali, ne samo da bi se narod opredelio za to da oni danas budu ovde sa nama u ovoj sali, već bi i pred građane Republike Srbije izašli sa nekim konkretnim planom i programom, a ne bi smisao njihove politike bio to da na svaki način diskredituju sve ono što radi predsednik Aleksandar Vučić u interesu građana Republike Srbije.

Vi vidite da je period do 2012. godine, da su taj period obeležili političari koji poseduju brojne tajne račune, koji su se besomučno bogatili i bahatili, a danas sadašnja politika, ova politika koju je projektovao i koju vodi Aleksandar Vučić, brine o tome da budemo što uspešniji kada je reč o ekonomiji, da budemo što uspešniji kada govorimo o procesu vakcinacije, da obezbedimo što bolje uslove za život svih građana Republike Srbije, da naši građani imaju bolji životni standard.

U tom smislu, mislim da će i svi ovi sporazumi o kojima danas govorimo u velikoj meri tome doprineti, pa ću ja, a čvrsto verujem i moje kolege iz poslaničke grupe, podržati ove sporazume u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boris Bursać. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo Atanasković, pred nama se danas nalazi set vrlo važnih predloga zakona i sporazuma, a ja bih se lično osvrnuo upravo na jedan, možemo reći, veliki san koji građani Beograda i Srbije odavno sanjaju i žele da postane java, a to je, svakako, beogradski metro. Da budem precizniji, govorimo o aneksu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, a tiče se saradnje u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Podsećanja radi, pod članom 2. Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, koji smo već usvojili, stoji tačka – prioritetni oblici saradnje, odnosno Faza 1 projekta „Beogradski metro“. Reč je o izuzetno važnom projektu za Beograd i Srbiju, koji će doprineti modernizaciji glavnog grada, ali i rasteretiti gužve u glavnom gradu koje su postale noćna mora svih Beograđana.

Mi smo, verovali ili ne, stigli do cifre od skoro 650.000 automobila u glavnom gradu. Došli smo u situaciju da imamo skoro dva automobila po porodici u Beogradu. Dakle, naša saobraćajna infrastruktura nije u stanju da se nosi sa tolikim brojem vozila, ali sa druge strane gužve su karakteristika velikih metropola, tako je u Rimu, tako je u Moskvi, tako je i u Parizu. Evidentno je da problem postoji. Ako danas izađete na ulicu i pitate bilo kojeg Beograđanina - šta je najveći problemu u gradu, dobićete isti odgovor - to su gužve u saobraćaju.

Beograd je veliki grad koji nezvanično sa širom okolinom, uzimajući u obzir veliki broj srpskih izbeglica iz Hrvatske, BiH, kao i proteranih lica sa KiM, studenata i ljudi popisanih u mestima njihovih stalnih prebivališta, a žive ili rade u Beogradu, potencijalno prelazi dva miliona. Nigde u svetu nećete videti da grad te veličine za osnovni podsistem javnog prevoza ima autobuski, već šinski i zato mi moramo ubrzano da radimo na izgradnji metroa. To je preduslov da počnemo da rešavamo saobraćajne probleme. Takođe, moram se složiti sa predsednikom Republike, koji kaže da izgradnja metroa nije način samo da se reše saobraćajne gužve, već je to pitanje prestiža i snage jednog grada, ali i države.

Verovali ili ne, izgradnja beogradskog metroa se obećava od 1971. godine, dakle, skoro 50 godina i od tada on ostaje mrtvo slovo na papiru i niko ništa konkretnije nije uradio po tom pitanju, osim što je pričao na ovu temu. Zahvaljujući odgovornoj politici naše države, mi se danas nalazimo nadomak izgradnje ovog ključnog infrastrukturnog projekta. Francuska kompanija „Ežis“ prema ugovoru sa gradom Beogradom završila je generalni projekat i prethodnu studiju opravdanosti kojom su do detalja iscrtane prve dve linije beogradskog metroa.

Ovim projektom usvojene su trase linije jedan, koja će povezivati Železnik i Mirijevo, dužine 21,3 kilometra sa 23 stanice, i linija dva, naravno, meni je draže, jer sam iz Zemuna, koja će povezivati železničku stanicu Zemun i Mirijevo, dužine 19,2 kilometra sa 20 stanica. Izgradnja će se odvijati u tri faze. Prva faza, gradnja će obuhvatati deo prve linije od Makiškog polja do Karaburme u dužini od 16,5 kilometara, u drugoj fazi izgrađen će biti deo druge linije od Mirijeva do opštine Novi Beograd, dužine 13,4 kilometara, koji će prelaziti preko Cvetkove pijace, Slavije, kao i Savskog trga. Konačno, u trećoj fazi biće produžene obe linije, prva od Karaburme do Mirijeva, a druga od opštine Novi Beograd do Zemuna.

Ovim sporazumom je za fazu jedan projekta beogradski metro predviđen maksimalni iznos od 454 miliona evra i dodatnih 127 miliona evra za projekat automatizacije elektrodistributivne mreže srednjeg napona, s tim što se Aneksom ovog sporazuma umesto preduzeća Elektroprivrede Srbije uvodi Elektrodistribucija Srbije.

Dakle, pored krize prouzrokovane pandemijom korona virusa, mi nastavljamo da ulažemo u krupne infrastrukturne projekte, koji su od vitalnog značaja za naše građane. Mi nastavljamo da ulažemo u kvalitetniji život našeg građana, radimo na privlačenju novih investicija, radimo na rastu i penzija i, što je najbitnije, ne odustajemo od obećanja koje smo dali građanima u predizbornoj kampanji, a tu upravo spada i izgradnja beogradskog metroa.

Poštovani građani, mnogi nisu verovali da ćemo od rugla od tzv. karton sitija napraviti novi centar, novi dragulj Beograda, zato znam da ćete od raznih političkih prevaranata i neznalica čuti da ni od ovog dugo očekivanog projekta, od beogradskog metroa nema ništa, ali budite sigurni da će naša država, naša Vlada, naš predsednik uraditi sve da održe datu reč i građanima izgraditi metro. Sam dokaz ovoj mojoj konstataciji je upravo ovaj sporazum.

Takođe, sa druge strane, kao član poslaničke grupe prijateljstva sa SAD ne mogu, a da ne pomenem i pohvalim Sporazum o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj sporazum je ogromne važnosti za ekonomski razvoj naše zemlje, podstiče stopu rasta i potvrđuje da se Sporazum iz Vašingtona, što se srpske strane tiče, i dalje poštuje i dalje primenjuje.

Ovaj sporazum nam ukazuje na to da je Srbija sigurna i atraktivna destinacija za investitore, odnosno da SAD imaju veliko poverenje u ekonomski razvoj Srbije.

Uvidevši koliki je značaj ovih sporazuma, ja ću lično, a nadam se i moje kolege, podržati ih u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku, modernu i zdraviju Srbiju. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Zahvaljujem narodnoj poslanici Ljiljani Malušić.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Ukoliko ne, zaključujem zajedničkog i jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka od 11 do 13 dnevnog reda.
Poštovani narodni poslanici, kao što vam je to uvaženi predsednik Narodne skupštine najavio, danas nećemo imati pauzu između 14.00 i 15.00, već nastavljamo sa radom.
Nastavljamo sa raspravom o amandmanima na tačke 5) i 6) tekućeg dnevnog reda, a glasanje se, zbog dijaloga, očekuje između 16.00 i 17.00.
Prelazimo na raspravu u pojedinostima.
Peta tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
Obaveštavam vas o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija; Anđelka Atanasković, ministar privrede; Slavica Savičić, državni sekretar u Ministarstvu finansija; Dragana Demirović, pomoćnik ministra finansija i Svetlana Kuzmanović-Živanović, šef Odseka u Ministarstvu finansija.
Zahvaljujem se ministarki Atanasković na prisustvu, koja je stigla na vreme.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana ministarka Atanacković sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, javljam sa po amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, gde se u članu 5. Predloga zakona u stavu prvom reči: „30. septembar 2021. godine“ zamenjuju rečima: „31. decembar 2021. godine“ i u stavu tri procenat od 43% zamenjuje se procentom 50.

Ovim amandmanom predlaže se produženje roka u smislu da se poreski tretman odnosi na prihode ostvarene u periodu ostvarene počev od 1. januara 2015. godine, zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, umesto 30. septembar 2021. godine.

Ovim zakonom će se urediti ravnopravni tretman domaćih fizičkih lica koja na teritoriji Republike Srbije rade za stranog poslodavca, tj. nalogodavca, pa je celishodno da se produži rok zaključno sa 31. decembrom 2021. godine kako bi se omogućilo da lica koja ostvaruju prihode od stranih isplatilaca budu uređene na sveobuhvatan način.

U tom cilju, predlaže se i izmena visine normiranih troškova sa 43% na 50%. Takođe je i amandman na Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima sa obavezno socijalno osiguranje povezan sa amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana gde se dodaje član 64. v) gde se kaže da doprinosi za lica koja u periodu od 01.01.2015. godine zaključno sa 31.12.2021. godine ostvaruju ugovorenu naknadu od lica koja prilikom isplate naknade nije obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa, utvrđuje se rešenje poreskog organa i plaća saglasno odredbama zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, koje se odnose na naknadu na koje se porez plaća samo oporezivanjem, ostvaren u tom periodu.

Moram da kažem i za druge setove finansijskih zakona. Kada je reč o predlozima zakona koji se odnose i koje smo razmatrali prošle nedelje na garantne šeme, da je s obzirom na neizvesnost koja vlada u celom svetu, kao i na ekonomske i finansijske izazove, bio neophodan nastavak preduzetih mera podrške, čiji je cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata.

Nastavak tih mera omogućiće ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica pandemije i njenog uticaja na likvidnost privrednih subjekata. Kada je u pitanju prva postojeća garantna šema koja je formirana prošle godine u vrednosti od dve milijarde evra, izmenama zakona obezbeđeno je još dodatnih 500 miliona evra za privrednike i produžen je period raspoloživosti za godinu dana.

Samo da napomenem da se proširenjem postojeće garantne šeme ne menjaju uslovi podobnosti, tako da svi preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća koja ispunjavaju zakonski propisane uslove, mogu da apliciraju za kredite koji imaju garanciju države u skladu sa Zakonom o prvoj garantnoj šemi. Kroz drugu garantnu šemu Republike Srbije obezbeđeno je još 500 dodatnih miliona evra za najugroženije sektore i kompanije u zemlji.

Zakon kojim se reguliše pitanje druge garantne šeme namenjen je prvenstveno najugroženijim delatnostima poput ugostiteljstva, transporta, hotelijerstva u gradovima i turističkim agencijama, kao i najugroženijim firmama koje su zabeležile pad poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.

Država preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanja banaka, nastala po osnovu odobrenih kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede, uz puni kontrolni nadzorni mehanizam NBS u sprovođenju ove mere. Tako se omogućava nesmetano kreditiranje najugroženijeg segmenta domaće privrede, čija je likvidnost najznačajnije ugrožena posledicama pandemije.

Moram da kažem za naše građane da ovaj treći paket pomoći, prva dva paketa koja su bila u aprilu i septembru 2020. godine su iznosila 704 milijarde dinara, a ovaj paket iznosi 257 milijarde dinara. Našoj državi neće biti problem da finansira i ovaj treći paket podrške zato što na računu trenutno imamo 259 milijardi dinara, ali će svakako deo pokriti jeftinim zaduživanjem na finansijskom tržištu zato što je novac još uvek jeftin na finansijskom tržištu.

Ukupna pomoć države Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u vreme pandemije iznosi 8 milijardi evra ili 17,2% BDP. Nikada, ali nikada u poslednjih 30 godina nije bio veći kapitalni budžet naše zemlje koji iznosi 430 milijardi dinara. Daću vam primer, uvaženi građani Republike Srbije, da je 2010. godine taj procenat učešća kapitalnih investicija u BDP bio 3,1%, a 2013. godine je pao 2%, zatim 2019. godine 4,9%, a ovim rebalansom budžeta investicije učestvuju sa čak 7,2% BDP. Grade se trenutno četiri autoputa i obezbeđen je novac za gradnju još četiri autoputa. Nove bolnice, fabriku vakcina, „Metro“ i drugo. Za osam godina, od 2012. do 2020. godine izgradili smo više kilometara autoputeva nego što je izgrađeno poslednjih pola veka.

Poštovani građani Republike Srbije, stopa nezaposlenosti 2019. godine je bila 10,4%, 2020. godine je jednocifrena i iznosi 9%. Imamo rast zarada realno 7,7%, a nominalno 9,4. Imamo stabilan kurs sve vreme, takođe i stabilnu inflaciju, što je veoma bitno. Neto priliv stranih direktnih investicija je 2,9 milijardi evra 2020. godine, a neto priliv stranih direktnih investicija takođe 2020. godine u regionu koji obuhvata Severnu Makedoniju, BiH, Albaniju, Crnu Goru, ukupno su te četiri zemlje imale 1,7 milijardi, što znači da smo imali skoro duplo više od zemalja u regionu.

Javni dug u odnosu na BDP neće preći 60% sa svim merama i rebalansom budžeta, što je nivo Mastrihta. Pogledajte dragi građani Republike Srbije, ostale zemlje Nemačka ima dug na 80% BDP, Crna Gora preko 100%, a da ne pričam dalje šta je sa Grčkom, sa Francuskom, sa Španijom.

Moram da se osvrnem na žute egzotične tajkunske hobotnice na čelu sa Draganom Đilasom i samo da uporedim njihove pokazatelje sa trenutnim pokazateljima. Kapitalne investicije 2010. godine su bile 3,1% učešća u BDP, a danas su rekordnih 7,2% učešća u BDP. Zatim, stopa nezaposlenosti 2012. godine je bila 24,6%, a danas je jednocifrena i iznosi 9%. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku od 2008. do 2012. godine izgubljeno je 400 hiljada radnih mesta, poštovani građani Republike Srbije. Neto priliv stranih direktnih investicija 2012. godine iznosio je 453 miliona evra, a danas 2020. godine iznosi 2,9 milijardi evra. Takođe i prosečna plata 2012. godine je bila 360 evra, a danas je 540 evra sa tendencijom rasta.

Poštovani građani Republike Srbije, samo na osnovu ova četiri ekonomska pokazatelja pokazali smo vam ko su bili oni i kako su oni radili, a kako mi radimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem za budućnost naše dece.

Samo na kraju da se osvrnem i na ocenu i mišljenje Fiskalnog saveta o predlogu za rebalans budžeta. Mogu da kažem da mi iz SNS ne gledamo ljude samo kao neke multiplikatore i koliko će novca oni vratiti u budžet, nego je država htela da pomogne svim građanima naše zemlje i da građani osete da je njihova država jaka i stabilna i uz njih kada je najteže. Hvala i živela Srbija.