Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Sanja Lakić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, drage kolege, ranije su naši stari govorili da je najmanje slana voda u Šibeniku zbog ušća sa rekom Krkom, a onda su istraživači otišli nekoliko metara dublje i saznali da je upravo u Šibeniku najslanije more na celom Jadranu.

Definitivno je bilo potrebno da neko skupi hrabrosti i učini nekoliko koraka dalje. Isto je i u moru ljudi, primetio je jedan srpski novinar radeći emisiju o Srbima u Dalmaciji, rekavši da se mogu sastajati i mešati oni koji se različito krste, a da opet ostane svako svoj. Godine iza nas su pokazale da mnogi i od nas i od njih nisu shvatali ove reči. Zato smo u 20. veku od prvog komšije dobili krvavog dželata koji je, sprovodeći politiku malja, kamena i noža, imao samo jedan cilj, a to je da iskoreni sve što je srpsko.

Spremajući se za današnje odbore, ali i za sednicu na kojoj govorimo o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida, posetila sam ovu ustanovu koja je osnovana radi trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, ali i nad Jevrejima, Romima, pripadnicima drugog naroda i nacionalnim manjinama. Nakon posete muzeju, ostala mi je urezana samo jedna rečenica koja kaže ovako- najveća kazna za žrtvu je zaborav.

Zato danas Srbija ne zaboravlja krajišku tragediju i gradi spomen park na Rači, na Rači koja pamti obe petrovačke ceste koje su nam se desile za sto godina čak dva puta, na Rači koja pamti svaki izbeglički zavežljaj naših Krajišnika.

Najveća kazna za žrtvu jeste zaborav. Zato je potrebno da naša mladost uči da ukoliko ne budemo savladali sve one pouke iz prošlosti, svakako će nam se istorija krvi ponoviti.

Najteža kazna za žrtvu jeste zaborav. Zato je potrebno da kroz kulturu, kroz filmsku industriju, ali i na druge načine osvetlimo ne samo sudbinu Dare iz Jasenovca, nego i sva ona detinjstva koja su prekinuta a da nisu došla ni do prvog broja, ni do prvog slova.

Zaista je najveća kazna za žrtvu zaborav. Zato je važno da danas naši lideri ne govore o zločinima koji su se dešavali nad Srbima pognute glave, nego da ponosno govore o našoj prošlosti, o našim žrtvama, o svima onima koji su ubijeni, od kolevke i u kolevci.

Zaista je najteža kazna za žrtvu zaborav. Slušajući reči starice sa Kozare, bake Koviljke, pre nekoliko dana u Donjoj Gradini, starice kojoj su uništili detinjstvo, spržili kuću, razorili porodicu i ostavili joj raskomadan život, slušajući nju, mislim da smo dobili apsolutno sve pouke kako treba voditi politiku u regionu. Ona je na mestu u Donjoj Gradini govorila o svim onim zločinima koji su se desili. Stajala je na zemlji na samo 1,2 metara gde su zakopane hiljade i hiljade Srba, Jevreja i Roma. Stajala je na 1,2 metara od zemlje u kojoj se i danas nalaze zakopane i cucle i igračke i garderoba i dečije kosti, ceo jedan dečiji svet, i srpski, i jevrejski, i romski. Na tom mestu je rekla da želi svim narodima da se zlo koje je doživeo njen narod sa Kozare nikada više ne ponovi. Ona je rekla, kao žrtva, da želi mir i stabilnost u regionu, da želi mir za sve narode, ali će da priča o svim onim zločinima koji su se desili, jer ne želi da istorija donese da krvavi dželat postane žrtva.

To i mi danas treba da radimo, jer neće više Srbin biti kriv samo zato što je Srbin i neće više Srbin sa ovakvom politikom u jamu.

Zaista je najveća kazna za žrtvu zaborav. Zato je važno da danas usvojimo izmene i dopune Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida. Važno je zato što ćemo rešiti nekoliko ključnih tačaka za njegovo bolje funkcionisanje, između ostalog, i sedište, pravno ujednačavanje sa Zakonom o kulturi i na rad muzeja primenjivaće se propisi koji važe za sve ustanove, kao i propisi kojima se uređuje oblast kulture, zaštite kulturnih dobara i muzejske delatnosti.

Ne mogu kada govorimo o genocidu, kada govorimo o Jasenovcu, Jastrebarskom, kada govorimo o krvavim zločinima koji su se desili, i o „Oluji“ i „Bljesku“ a da se ne setimo onoga što je samo pre nekoliko dana rekao i predsednik u Donjoj Gradini – mali je taj vaš zločinački posao koliko su naše glave visoko i koliko su Srbija i Srpska velike, ne teritorijalno, već duhovno, ne da bi napadale, već da bi prkosno opstajale i napredovale. Zato danas ne kažnjavamo naše žrtve zaboravom, no ih se sećamo, ali sećamo se i opraštamo i onim našim dželatima za koje naš patrijarh Porfirije kaže da su se ispisali iz svakog naroda, ispisali iz ljudi.

Danas ovde iz doma Narodne skupštine se iskreno nadam da ćemo mi biti generacija koja će shvatiti onu metaforu Krke i Jadrana, da u moru ljudi mogu se sastajati i mešati oni koji se različito krste, a da opet ostane svako svoj. Ne dozvolimo da više nijedan dečiji svet bude zakopan na 1,2 metra, kao što je bio zakopan pre samo nekoliko decenija srpski dečiji svet. I ne dozvolimo da se više u ovom regionu vode politike metka, politike malja, kamena i noža. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Samira Ćosović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Uvažena ministarko sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pet predloga važnih zakona danas je pred nama.

Predlogom zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti tehničko zakonodavstvo se usklađuje sa regulativom koja se primenjuje u EU, a naročito nakon skrininga za pregovaračko Poglavlje 1 – Sloboda kretanja roba.

Predlogom zakona se definiše pravni osnov za unapređivanje tehničkog zakonodavstva, usklađivanje sa najboljom praksom EU i savremenim standardima u oblasti tehnike, poboljšanje uslova za poslovanje i razvoj srpske privrede, kao i smanjivanje nelojalne konkurencije i uklanjanje nepravednih prepreka u trgovini. Primena novih propisa doprinela bi bezbednosti njihove upotrebe, jer kada potrošač ugleda znak usaglašenosti na proizvodu, on treba da bude siguran da su na taj proizvod primenjeni svi zahtevi koji omogućavaju da on bude bezbedan, kako za čoveka koji ga upotrebljava, tako i za životnu sredinu.

Što se tiče harmonizacije sa EU i slobode kretanja robe, Poglavlje o slobodnom kretanju roba podrazumeva da se svim proizvodima može trgovati slobodno, sa jednog na drugi kraj EU. Sačinjavaju ga tehnički propisi koji regulišu infrastrukturu kvaliteta u koju spadaju standardizacija, akreditacija, metrologija, ocenjivanje usaglašenosti i tržišni nadzor. Ovi propisi se odnose na sve proizvode i obuhvataju tzv. harmonizovano područje.

Značajno je napomenuti da će ovaj zakon regulisati bezbednost proizvoda za upotrebu pravilnim deklarisanjem i označavanjem, a biće definisan i srpski znak usaglašenosti. Sve će to dovesti do lakšeg i efikasnijeg poslovanja i sprečavanja nelojalne konkurencije. Nesavesno trgovanje biće na vreme sankcionisano.

Zakonodavstvo reguliše proizvode koji su zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u jednoj državi članici, a mogu se slobodno kretati unutar jedinstvenog tržišta EU. Na njih se primenjuje načelo uzajamnog priznavanja.

Takođe, postizanjem što potpunije usklađenosti domaćih propisa sa propisima EU obezbediće se poštovanje jedne od osnovnih sloboda jedinstvenog tržišta - slobode kretanja robe. Ovaj princip znači da trgovina proizvodima iz jednog dela EU u bilo kojem drugom mora da se sprovodi bez ograničenja.

Shodno tome, i proizvodi iz Srbije će se kretati na evropskom tržištu bez prepreka. Danom pristupanja EU Srbija postaje deo unutrašnjeg tržišta EU na kojem važe jednaka pravila za sve proizvode država članica. Sloboda kretanja roba omogućiće da kvalitetni srpski proizvodi budu plasirani na evropsko tržište, a istovremeno kvalitetni evropski proizvodi budu plasirani na tržištu Srbije. Zakon o kome danas govorimo, doprineće boljoj zaštiti zdravlja ljudi, omogućiće bolji, jači tržišni nadzor i povećati konkurentnost privrede.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju muzeja žrtava genocida, u pitanju su izmene tehničke prirode i tiču se usaglašavanja sa drugim zakonima i utvrđuje se mesto, sedište muzeja, pa će umesto u Kragujevcu buduće biti u Beogradu. Tako će biti rešeni problemi administrativne prirode.

Muzej predstavlja trajno sećanje na žrtve koje su stradale na prostorima bivše Jugoslavije. Među tim žrtvama su neretko bila i deca. O njihovim stradanjima svedočio je i Memorijalni kompleks Boško Buha na Jabuci kod Prijepolja, a u sklopu njega Muzej pionira i omladine Jugoslavije.

Svesna sam da je vreme pregazilo ideološke priče o bombašima, pionirima i memorijalnim kompleksima, ali smatram da je važno da čuvamo našu istoriju od zaborava i ne smemo da dozvolimo da propada jedno takvo mesto sećanja.

Naime, pioniri Prijepolja i Pljevalja su pokrenuli inicijativu i pokrenuli akciju prikupljanja novca za izgradnju spomen doma u znak sećanja na Boška Buha. Akcija pionira naišla je na opštu podršku, pa su i usledile donacije raznih preduzeća, tako da je otvoren Spomen dom otvoren 1966. godine. Od tada je postao jedan od najposećenijih istorijskih mesta u SFRJ.

Međutim, nažalost, moram reći da su stvari bitno promenile danas. Velikom aktivnošću i zalaganju građana Prijepolja, ali i mnogih širom bivše Jugoslavije, kroz onlajn peticiju, ovaj kompleks je izuzet iz poslednje prodaje preduzeća koje je svojatalo prostor. Učinjen je prvi korak, ali je kompleks ostao nedefinisan. Niko više ne vodi brigu i ne upravlja njime. Kompleks je smešten na planini Jabuka, na 1.260 metara nadmorske visine, pa je idealna šansa uz dopunu i proširenje za razvoj turizma. Tada bi postojala mogućnost organizovanja škole u prirodi, kao i mnogih drugih sadržaja.

Meni je žao što ministarka kulture nije sada ovde i zamolila bih je da učini napor da se reši pitanje Muzeja pionira i omladine na Jabuci. Zahvaljujem se.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Samiri Ćosović.
Reč ima narodna poslanica Milica Nikolić.
...
Srpska napredna stranka

Milica Nikolić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, uvaženi građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u železničkom saobraćaju. Veoma je važno napomenuti da je železnica danas među prioritetima Vlade Republike Srbije, odnosno kada je u pitanju njena modernizacija.

Poznato je da je železnica najbolji vid transporta, pogotovo kada je zaštita životne sredine u pitanju i ona nikako nije smela biti zaboravljena od strane bivše vlasti, ali kako su zaboravili i uništili sve drugo zaista bi pravo čudo bilo da su bar na železnicu mislili.

Osvrnuću se na železnički pravac koji je najznačajniji za opštinu iz koje dolazim, a koja je raskrsnica drumskog i železničkog saobraćaja, dakle, opštinu Požega i ceo Zlatiborski okrug. To je pruga Beograd – Bar. Za četiri i po decenije od kada je ona izgrađena nije značajnije rekonstruisana sve do 2017. godine kada je rekonstruisana deonica od Beograda do Valjeva, duga 77 kilometara. Pruga Beograd – Bar je jedna od najzahtevnijih železnica, sa 254 mosta i 234 tunela.

Veoma me raduje što se danas izvode radovi na ispitivanju, odnosno utvrđivanju stanja terena na deonici od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, kako bi se što pre pristupilo izradi projektno-tehničke dokumentacije, a da bi se i taj deo rekonstruisao i modernizovao.

Sa jedne strane brojimo decenije koliko nije ulagano u autoputeve i koliko su građani naše zemlje čekali da do mesta u kojima žive autoputevi dođu i sa sobom donesu investitore i nova radna mesta, a sa druge strane brojimo decenije koliko su naši građani čekali, ne samo da se izgrade nove pruge, nego da se rekonstruišu postojeće.

Da je politika SNS i predsednika Vučića razvojna politika, politika sigurne budućnosti Srbije, govori i mreža autoputeva koji se danas grade, ali mreža železnice. To se odnosi i na prugu Beograd – Niš, zatim Niš – Dimitrovgrad, ali i na brzu prugu Beograd – Budimpešta, koja je jedna od najznačajnijih projekata u ovom delu Evrope. Kada se završi deonica Beograd – Novi Sad, nastaviće se dalje od Novog Sada do Subotice i ovom prugom vozovi će saobraćati oko 200 kilometara na čas, a kao izvođači uključeni su i ruski i kineski investitori.

Da bi se ostvarili dobri odnosi sa zemljama, kao što su Rusija i Kina, potrebna je mudra politika, odgovorna politika i za to je zaslužan predsednik Aleksandar Vučić i to je svim građanima jasno.

Danas nikome nije jasno kako oni koji su do 2012. godine urušavali srpsku ekonomiju i potpuno je razorili bez imalo srama kažu da sa Kinom treba prekinuti saradnju. Ovde prvenstveno mislim na Dragana Đilasa i Dušana Nikezića, koji kaže da Srbija treba da raskine ugovore o građevinskim projektima sa Kinom. Ako je tako savetovao svog poslodavca Đilasa, onda me uopšte ne iznenađuje što Srbije do 2012. godine nije imala u izgradnji ni jedan autoput, ni jednu novu prugu, što su se fabrike zatvarale.

Podsetila bih gospodina Nikezića, kada već poredi cene i kilometre, da uporedi i cenu Mosta na Adi sa celom dužinom Preljina – Požega, autoput Miloš Veliki, koji ima 35 mostova, tri tunela, četiri nadvožnjaka i neka kaže građanima zašto je njegov poslodavac Dragan Đilas, dok je bio na vlasti, platio jedan most više nego celu deonicu autoputa. Bojim se da odgovor za to leži na računima na Mauricijusu ili nekim drugim destinacijama, ali koji su danas, nadam se, nadležnim organima poznati.

Mi ćemo dalje nastaviti da se borimo za razvoj naše zemlje, za ulazak naše zemlje u EU, za dobre i bliske odnose i sa Kinom i sa Rusijom, ali i sa SAD, sa Japanom i sa svim zemljama nosiocima svetskog razvoja. Jer, naš cilj je snažna, ekonomski jaka i stabilna Srbija. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Milici Nikolić.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Uvažena ministarko, uvažene koleginice i kolege, čuli ste da je pre par dana u Engleskoj, u Londonu, na izborima za gradonačelnika ponovo pobedio gospodin Sadik Kan, sin pakistanskih migranata, koji je odrastao u socijalnom stanu. Dobio je 55,2% glasova i ostao tako stari-novi gradonačelnik ove velike metropole. A nije mu bilo lako.

Ovaj uvod napravio sam da vam kažem da je on pobedio sa jednom porukom, sa jednom maksimom, stalnim ponavljanjem – zapošljavanje, zapošljavanje, zapošljavanje. I jednom realnom politikom, kojom je uspeo da očuva radna mesta, da zaposli veliki broj ljudi u Londonu, u trenutku kada je London gubio i kada mu je kovid zadavao zaista snažne udarce.

To jeste i maksima Socijaldemokratske partije. Za nas, zapošljavanje i bilo koji zakon koji se tiče zapošljavanja i svaki trud u zapošljavanju i stvaranju novih radnih mesta, bavljenje radnicima, njihovim pravima i njihovim standardom, na kraju, je krucijalno pitanje.

Pred nama je zakon koji se bavi zapošljavanjem i ja moram da kažem da iako ima male izmene, one su jako bitne, obzirom da definiše strateške dokumente i akcione planove koji ih prate, odnosno određuje dužinu na koliko će oni važiti. Odsad će važiti šest godina, strateški planovi, a akcioni planovi će biti donošeni na tri godine.

Želim da kažem da se ovim zakonom podstiče decentralizacija lokalne samouprave, što me dodatno raduje, obzirom da će i lokalne samouprave praviti svoje planove. U dosadašnjoj praksi Nacionalni akcioni plan zapošljavanja bio je osnov za donošenje lokalnih akcionih planova i zajedno su predstavljali instrumente za planiranje i sprovođenje mera aktivne politike, odnosno unapređenje stanja u oblasti zapošljavanja.

Lokalni akcioni planovi omogućili su da se prepoznaju specifične potrebe teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, koji na svoj način i u skladu sa svojim mogućnostima planiraju mere i aktivnosti za unapređenje stanja na lokalnom tržištu rada, čime se, naglašavam, podstiče decentralizacija lokalne samouprave.

Zbog ovoga, mi ćemo ovaj zakon, kao i ostale zakone, u danu za glasanje podržati zdušno.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se, posebno što ste vodili računa i o preostalom vremenu.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milimir Vujadinović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala.

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije - Bog mi je spasio da svetu pričam gdje sam bila i što sam videla. Ovo su reči Marije Počuče iz Divosela, koja je u avgustu 1941. godine preživela pokolj i bacanje u jamu na Velebitu. U tim strašnim događajima, nije preživelo njeno troje male dece – Milka, Dušanka i najmlađi Branko. Zaklani su i bačeni u Jarčiju jamu na Velebitu, tog 6. avgusta 1941. godine, a Milka je ostala sa ovom rečenicom, da svetu i nama prenosi šta se to desilo.

Ovo je, nažalost, decenijama bila jedina veza i najčešća rečenica u porodicama koje su preživele ove strahote i jedina veza sa tim strašnim događajima i žrtvama iz 1941. godine.

Ovo je bila i česta rečenica i nešto što je pratilo i moju porodicu. Ovo je bila rečenica koju je izgovarao moj deda, jedini preživeli muški član porodice iz pokolja iz jula 1941. godine.

Međutim, mnoge porodice nisu imale priliku da čuju ovu rečenicu. Da li zato što direktni svedoci nisu preživeli, ili zato što čitave porodice nisu postojale?

Na našu žalost, ta rečenica je izgovarana krijući, tiho, u porodicama decenijama i oni koji su u svoj toj nesreći imali sreću da je neko izgovara, bili su jedina veza sa tim događajima.

A šta je radila država? Država je sistemski zataškivala taj zločin decenijama, jedna. Kada je došla ona druga, nekako se stidljivo odnosila prema svemu tome i ćutala. Sve u svemu, trebale su decenije da ova tema, koja je bila porodična priča, tiha, postane važna državna tema.

I nemam nameru da ubiram bilo kakve političke poene na ovoj temi, jer ova tema je nešto što pritiska svakog Srbina, ma kakvo njegovo političko opredeljenje bilo, ali jedna činjenica je tačna. Ovo je iz porodičnih priča i tihih porodičnih šaputanja postalo državna tema onda kada je brigu o ovoj državi preuzeo današnji predsednik države, Aleksandar Vučić i SNS sa svojim partnerima. Tek tada je ovo postala prava državna tema.

Možda mnogi i u ovoj sali, mnogi građani koji danas ovo gledaju i ne shvataju, ali ovo je jedan od istorijskih trenutaka u parlamentarnom životu u Srbiji. Retki su istorijski trenuci u kojima se u parlamentu i u bilo kojoj državnoj instituciji u Beogradu govorilo o ovim temama. Kasno, ali bolje ikada nego nikada. Jer, upravo ove sednice su dokaz da su ta tiha porodična šaputanja i tihe porodične priče postale važna tema za državu.

Sa druge strane, ovo je naš dug prema Mariji Počuči, ovo je naš dug prema njenoj deci Milki, Dušanki i Branku, ovo je naš dug prema svakoj ženi, detetu, muškarcu, žrtvi genocida, a progovoriti danas o ovoj temi je moj lični dug prema mojim precima, prema mojoj porodici.

Ozbiljan dug danas ovim Predlogom zakona preuzima na sebe i Ministarstvo kulture i Vlada Republike Srbije. Ozbiljan dug za čuvanje sećanja na ove žrtve, ali dug vredan poštovanja i podrške u ovom uvaženom domu.

A život? Život uvek pobeđuje. Dokaz tome je svakako da danas u ovom parlamentu govore i oni koji su preživeli taj strašni period, ali i potomci onih koji su bili žrtve iz tog perioda.

Moj poslanički mandat, odnosno poslanički staž se sad već meri godinama. Broj zakona koji sam podržao i za koji sam glasao u ovome uvaženom domu meri se stotinama. Za svaki od njih se glasa po uverenju i po političkom opredeljenju. Za ovaj i ovakve zakone se glasa srcem. U danu za glasanje srcem ću glasati ja i moje kolege, srcem za ovaj zakon. Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Vesna Nedović.
Izvolite.