Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Jedanaestu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 124 narodna poslanika.
Podsećam vas da je, članom 88. stav 5. Poslovnika, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 153 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da).
Reč ima Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Danas je 11. maj Dan bošnjačke nacionalne zastave u Republici Srbiji i koristim priliku da pre postavljanja pitanja svim Bošnjacima zaželim ovaj dan Mubarek Olsun hairli i srećnim, da u skladu sa svojom kulturom i tradicijom provedu i ovaj svoj blagdan u porodičnom ambijentu i u skladu sa onim kako to nalaže naša lepa tradicija.

Stranka pravde i pomirenja je stranka koja je primarno proizašla iz bošnjačkog nacionalnog korpusa, ali je svojim programom, svojim idejama i, pre svega, svojim liderom koji je pokazao širinu i intelektualnu i političku i promovisao politiku pomirenja postala nadnacionalni projekt, tako da danas ovde mi predstavljamo ne samo Bošnjake, već i glasače iz većinskog naroda, ali i drugih nacionalnih zajednica koje su poverenje dali stranci Pravde i pomirenja na prethodnim izborima.

S tim u vezi, mi smo obavezni da ovde kao predstavnici naroda budemo i mikrofon svih naših glasača. Zato ću danas iskoristiti priliku da budem glasnogovornik romske nacionalne zajednice u parlamentu Republike Srbije, a na zahtev velikog broja naših članova i glasača iz ovog nacionalnog korpusa.

Ovo je nacionalna zajednica koja je najosetljivija u našem društvu i koja se kao takva suočava sa velikim izazovima i problemima integracije. Prema njihovim nezvaničnim podacima, oni broje negde od 500 do 800 hiljada građana Republike Srbije i zato su njihovi zahtevi za većom inkluzijom opravdati. S tim u vezi postavljam više pitanja nadležnim organima u izvršnoj vlasti, sa namerom da podstaknem i pokrenemo određene procese koji će ovoj zajednici omogućiti kvalitetniji životni standard.

Dakle, pre svega, mi imamo jako kvalitetne zakone kada su u pitanju prava kolektivno-individualna nacionalnih zajednica. Međutim, ono što smo stalno govorili kada su u pitanju nacionalne zajednice jeste njihova primena u praksi.

Tako je vrlo primetno i Romi to jako dobro osećaju da ravnomerna zastupljenost u državnom sistemu njihovih pripadnika njihove zajednice nije onakva kakav jeste njihov broj, posebno u onim sredinama gde oni čine zavidnu brojku u lokalnom građanstvu.

Zato bi bilo važno da se preduzme što je moguće pre odlučna akcija od strane države, pa da se spusti preko ministarstava i do lokalnih zajednica, da se veći broj Roma uključi u sve strukture izvršnih vlasti i u sve druge institucije koje im omogućavaju da dobiju redovno zaposlenje u skladu sa svojom kompetencijama i obrazovanjem.

Takođe, jedan od glavnih problema je pitanje za Ministarstvo obrazovanja. Odnosi se na školstvo na romskom jeziku.

U državi Srbiji je tek pre nekoliko godina urađeno nekoliko udžbenika na romskom jeziku i to udžbenici za nastavu na romskom jeziku sa elementima nacionalne kulture za učenike osnovnih škola do četvrtog razreda i tada je sprovedena u saradnji sa evropskim institucijama i određena obuka tog nastavnog kadra i ukupno je svega 47 profesora, nastavnika, vaspitača sa takvom kompetencijom.

Nesrazmeran je broj vaspitača, profesora, nastavnika koji trebaju izvoditi tu nastavu sa brojem učenika romske populacije. Imamo škole u državi Srbije koje su sa preko 50% učenika romske populacije, a da u njima nema ni jednog nastavnog kadra, pa vrlo često ni tehničkog osoblja koji su romske nacionalnosti.

Pitanje za Ministarstvo obrazovanja jeste kada će i da li uopšte razmišlja o tome da se pokrene zaista jedan sveobuhvatan proces involviranja nastavnog kadra romske nacionalnosti u nastavne procese i uvođenje obavezne nastave za decu romske populacije tamo gde za to postoje zakonski uslovi i okviri.

Takođe, jedan zahtev prema popisnoj instituciji, time ću završiti, jeste da, prilikom predstojećeg popisa romske populacije kod svakog popisivača Roma bude i jedan pripadnik romske nacionalnosti, kako bi bili slobodni da iskažu svoju nacionalnu opredeljenost i time da se prikaže realan broj pripadnika romske nacije u popisu građana Republike Srbije. Hvala.

Reč ima Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Moje pitanje danas upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova. Imali smo jednu neprijatnu situaciju krajnje u poslednjem danu zasedanja prošle nedelje, a to je da je organizovan neki protest koji je, čini mi se, imao neki zahtev da se raspusti ova Skupština, smeni predsednik ili šta god.

Nije tema ni brojnost tog protesta, niti šta su bili zahtevi, koliko je tema šta su pretrpeli poslanici koji su nakon okončanja sednice izašli iz Skupštine. Jedan procenat koleginica iz SNS napadnut je fizički kamenicama, jedan procenat brutalno vređan. To šta je izgovoreno uvaženim koleginicama narodnim poslanicima, to je sve samo nije normalno i nije vaspitano.

Najveća tuga se, zapravo, događa u trenutku u kom oni imaju neka obeležja u vidu nekih ikona. Koliko shvatam, u pitanju su ljudi koji su raščinjeni od SPC, što znači da i to pokušavaju da zloupotrebe.

Međutim, ono što nekako u odnosu na ovaj verbalni napad, na koji smo svi navikli, svašta smo o sebi pročitali, svašta čuli kao definiciju, je fizički nasrtaj na uvaženog kolegu Đoleta Milićevića, kada je probao da napusti skupštinski parking, oni su bukvalno nasrnuli pozivajući ga da se sa njim obračunaju. Posebno emotivno reagujem na ovo zato što govorim o Đorđu Milićeviću, koji je, znate i sami, u ozbiljnom zdravstvenom problemu i danas.

To što vređate, to što napadate, to što imate ideju da se nekakve promene događaju na način što ćete nasrnuti na ove dame Skupštine Srbije ili što ćete pozvati na obračun Đoleta Milićevića ili bilo koga od vas, što će prozvati decu pogrdnim imenima, karakterisati supruge, to više nije slučaj koji se događa u Srbiji, nego postaje jedna praksa. Postaje jedan model da, bojim se, svako ko ima i lični problem, pa ako hoćete i zdravstveni, tu svoju dijagnozu pokaže upravo ispred parlamenta Srbije.

Ta tradicija još od napada na kolegu Marijana Rističevića nikako da postane nešto što se ne sme, nego postaje nešto što je praksa, nešto što treba, nešto što apgrejdujemo s vremena na vreme. Zašto, pitam Ministarstvo unutrašnjih poslova?

Znam da je Srbija zemlja u kojoj svako ima pravo da iskaže svoje nezadovoljstvo. Znam da mi nikada nećemo doći do faze da zabranimo okupljanje, ali sa druge strane molim da kada se takvi skupovi prijave, obrati se pažnja na to ko su ljudi koji su organizatori, pa samim tim napravi i bezbednosna procena ko su ljudi koje organizatori mogu da okupe. Treće, ne bi bilo nepoželjno legitimisati i ljude koji su došli, jer oni koriste takve prilike da uglavnom, rekoh malopre, ne iskažu svoje nezadovoljstvo, nego probaju da se fizički obračunaju sa ljudima koji su im nesimpatični iz ovog ili onog razloga.

Dakle, ja apelujem na Ministarstvo unutrašnjih poslova, da kada su u pitanju protesti koji se dešavaju, nevezano da li su oni ispred Skupštine Srbije, nevezano da li se nalaze ispred neke druge državne institucije ili su prosto protesti, obrate pažnju na organizatore, procene bezbednosno rizik od takvih protesta i na kraju svih krajeva, tamo gde postoji rizik i ne dozvole da se oni održe.

Znate, ako mi treba da budemo ljudi koji ćemo samo zato što smo javne ličnosti biti izloženi nekakvom linču, sva je sreća da je Đorđe Milićević prošao bez posledica, kolega Rističević nije, šta će se desiti svaki treći put? Hoćemo li sačekati da neko od nas zaista i doživi neke ozbiljnije povrede pa da onda reagujemo kao institucije?

Ovo govorim potpuno svesno iz parlamenta Republike Srbije zato što zaista mislim, svako ima pravo da traži našu smenu da ospori pravo ljudi koji su nam dali poverenje da možda nisu bili u pravu, ali niko nema pravo da se fizički, zarad neistomišljenja, obračunava sa bilo kime. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi zemljaci koji gledate ovu Skupštinu, podsetiću vas da se nalazimo u zadnjoj sedmici svetog meseca Ramazana, kada su muslimani posebno posvećeni molitvi, posebno posvećeni činjenju dobrih dela i solidarnosti.

Međutim, ovaj harmonični, lepi trenutak za sve Muslimane, preseklo je i uzbudile su zaista ružne scene koje dolaze iz Jerusalima, gde se strašan teror i nasilje sprovodi i sprovedeno je nad vernicima u velikom kompleksu, velikom islamskom centru Al-Aksa.

Situacija zaista preti da eskalira. Već je veliki broj poginulih Palestinaca i dece u ovom brutalnom napadu. I ovo je nešto što je osudio ceo kulturni i ceo savremeni svet. Pogledajte izjave i od Putina, od svih drugih velikodostojnika, pa i od Bajdena, osuđuje se nasilje. Osuđuje se sprovođenje političkih, da kažem, ciljeva na nasilan način.

U osnovi je želja da se upotrebom sile i nasilja ostvare politički ciljevi i nametne političko rešenje od strane izraelskih vlasti, a to je okupacija Jerusalima, koji je danas zajednički grad svih onih koji žive tamo, a to su, podsetiću vas, Izraelci i Palestinci. Ali, Palestinci nisu samo muslimani, nego je jako brojna i pravoslavna, da kažem, konfesija, koja je druga po brojnosti i koja takođe godinama unazad trpi zaista velike pritiske i nema mogućnost da ostvari svoja opšta prava, opšte ljudsko pravo na život i na sprovođenje verskih obreda.

Izraelci protivno odluci Saveta bezbednosti UN, kažem, na silu žele da okupiraju ceo Jerusalim i da ga proglase za glavni grad Izraela.

Ja duboko verujem u onu Monteskjeovu tezu da kada se pojavi mnogo zla u jednoj državi ili na zemlji, treba vera i religija je ta koja treba da da mnogo razloga za pomirenje.

Stoga pozivam sve verske zajednice u našoj državi, pozivam sve organizacije koje se bave očuvanjem ljudskih prava u ovoj državi, da osude svako nasilje, pogotovo ovo nasilje nad civilima i ovaj teror koji se sprovodi u Jerusalimu i da apeluju na mir i pravedno rešenje koje je svima na interes.

Mir u Palestini i pravedno rešenje palestinskog pitanja je ključ ne samo stabilnosti Bliskog istoka, već dobrih i kvalitetnih međureligijskih odnosa u celom svetu.

Naravno, želim i da podsetim sve vas da se danas slavi jedan od nacionalnih praznika Bošnjaka u ovoj državi, to je Dan nacionalne zastave, koja je simbol, da kažem, nacionalnog jedinstva Bošnjaka i željom za prosperitetom, ali ono i svedoči, ovaj praznik tradicionalnim, dobrosusedskim odnosima i saradnji Bošnjaka sa drugim nacionalnim zajednicama na ovim prostorima.

Stoga želim da Bošnjacima čestitam ovaj praznik, u želji da doživimo zajedničku prosperitetnu budućnost u ovoj državi zajedno. Hvala.

Hvala, gospodine Bačevac.
Reč ima Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite da ste Dragan Đilas. Zamislite da ste Dragan Đilas i da morate svako jutro da smišljate nove i nove ideje kako da iskonstruišete neku aferu preko svojih medija, a čime biste skrenuli pažnju javnosti sa vaših milionskih računa po inostranstvu. Zamislite da ste Dragan Đilas pa da morate svaki trenutak da se dovijate kako biste sakrili tragove firmi i kompanija koje ste osnovali po belom svetu. Zamislite da ste Dragan Đilas, pa da morate i da vam zapravo glavna briga bude visina poreskih stopa na Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj i ostalim poreskim rajevima.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da baš svako jutro morate da smislite način kako da pokušate da omalovažite neki rezultat koji je Srbija postigla po bilo kojoj temi. Zamislite da ste Dragan Đilas i da svaki dan morate da osmislite novu laž i novu izmišljotinu usmerenu protiv Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Zamislite da ste Dragan Đilas i da iskreno mrzite svaki uspeh Srbije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da svaki dan morate da dajete nove zadatke Mariniki Tepić, Borku Stefanoviću i ostalim iz te tužne ekipe. Zamislite da ste Dragan Đilas i da preko medija koje kontrolišete, vodite besomučnu kampanju protiv svega što ima veze sa Aleksandrom Vučićem, bez obzira na to da li je to dobro za državu i građane Srbije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste nemoćni pred činjenicom da je Srbija među najboljim zemljama u svetu kada je reč o vakcinaciji stanovništva. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste potpuno nemoćni pred činjenicom da je Srbija među zemljama sa najvećim privrednim rastom uprkos pandemiji korona virusa. Zamislite da ste Dragan Đilas i da, uprkos ogromnom trudu koji ulažete, ni na koji način ne možete da osporite činjenicu da Srbija danas ima neuporedivo veći ugled u svetu nego, rekao bih, u ko zna koliko decenija unazad. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste apsolutno nemoćni pred činjenicom da je Srbija danas vojno najjača sila u ovom delu Evrope. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste nemoćni pred činjenicom da je u Srbiju u 2020. godini stiglo preko tri milijarde evra direktnih stranih investicija, što je duplo više nego što je ušlo u četiri države regiona zajedno, dakle ukupno.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ne možete da osporite da Srbija nikada nije imala veća izdvajanja za svoj narod van Srbije, dakle za Srbe u regionu. Zamislite da ste Dragan Đilas i da baš ništa ne možete da uradite kako biste osporili činjenicu da je Srbija danas neprikosnoveni lider na Balkanu.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste u stanju da napadnete čak i mere finansijske pomoći građanima pogođenim krizom usled korona virusa.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da koristite čak i svoju decu da biste lili lažne suze pred kamerama dok, istovremeno, preko svojih medija vodite prljavu kampanju upravo protiv dece, ali svojih političkih protivnika.

Zamislite da ste Dragan Đilas i ma koliko se trudili ne uspevate da poništite činjenicu da je Srbija danas pristojna uređena i uspešna zemlja, svetlosnim godinama daleko od one Srbije koju su vodili upravo on i Tadić i Jeremić i Borko Stefanović i Marinika Tepić i Ponoš i Lutovac i svi ostali iz te štetočinske ekipe.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da znate da vam je rejting takav da vam je i cenzus, prelazak cenzusa misaona imenica, pa onda iznova, iznova ispostavljate besmislene zahteve i nebulozne ultimatume. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste imali monopol na pretprodaju reklamnih TV sekundi na RTS i ostalim televizijama i zaveli potpuni medijski mrak u Srbiji, a danas imate minimum dve televizije sa kojih vodite kampanju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, i još tražite nacionalnu frekvenciju za te dve televizije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste bili najgori gradonačelnik Beograda u istoriji, čije mandate su obeležili isključivo brojni korupcionaški skandali i višemilionske korupcionaške afere.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da imate 619 miliona evra i nikako ne uspevate da nađete način kako biste objasnili ljudima odakle vam taj novac. Zamislite koliko je to tužno. Zamislite koliko je tužan taj čovek.

Na sreću, građani Srbije ne veruju tom i takvom Đilasu i njegovim medijima dok se podrška Aleksandru Vučiću meri u milionima građana koji ga podržavaju, što će izbori pokazati. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.

Pošto se više niko ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Jelisaveta Veljković.

Dostavljen vam je zapisnik Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.

Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik i zato prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje zapisnik Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 15. i 20. aprila 2021. godine.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaključujem glasanje i saopštavam: ukupno - 183, za - 170, nije glasalo - 13.

Konstatujem da je Zapisnik Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 15. i 20. aprila 2021. godine, Narodna skupština usvojila.

Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda.

Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 192. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za dopunu predloženog dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.

Narodni poslanik Ana Karadžić, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić, Bojan Torbica, 16. novembra 2020. godine.

Reč ima Ana Karadžić.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas se po ko zna koji put obraćam povodom formiranja komisije za ispitivanje i utvrđivanje tačnog broja žrtava NATO bombardovanja, odnosno NATO agresije.

Prvi put smo ovo predložili u prethodnom mandatu i od tada predlažemo na svakoj sednici. Ni građane Srbije, ni porodice žrtava, nikoga ne zanima koliko mandata je prošlo, ni koliko je sednica prošlo, nikoga ne zanima ova naša priča, već ih zanima pravda.

Velika nepravda je učinjena. Savezna Republika Jugoslavija je bombardovana bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Bombardovane su i civilne mete, bombardovane su i škole, bombardovane su bolnice, bombardovan je čak i Javni servis.

Sve to zvuči apstraktno danas kada pričamo, 22 godine kasnije, pričamo non-stop i bez prestanka i sve zvuči kao neka lekcija iz istorije i nešto što prihvatamo kao činjenicu kojoj više ništa ne možemo da uradimo, ali to nije istina. Ono što možemo jeste dva promenimo naš odnos prema toj agresiji, jer upravo te činjenice ne posedujemo. Mi ne znamo koliko je tačno ljudi ubijeno tokom NATO agresije. Mi ne znamo tačan broj. Mi ne znamo imenom i prezimenom ko su ti ljudi, ko su ti civili, ko su ta deca ubijena tokom NATO agresije.

Mi znamo da je to bio zločin koji nije kažnjen i da su to uradili agresori i ubice, jer su gađali civilne mete. Ubili su našu nedužnu decu, uništili su čitave porodice.

Možda nemamo moć njih da kaznimo, to je sigurno, ali ono što imamo jeste moć, obaveza i dužnost da sastavimo spisak žrtava NATO agresije, da se zna tačno imenom i prezimenom ko su ti ljudi koji su dali život i ko su ti ljudi kojima je život oduzet.

Mi moramo da znamo imenom i prezimenom tačno koji je pripadnik Ministarstva odbrane ubijen, koji je pripadnik MUP-a ubijen, koji civil, koja žena, koji muškarac, koje dete je ubijeno od strane zločinaca NATO agresije.

Da smo to učinili 2000. godine danas ne bismo pričali o ovome, ali njih nije zanimalo to da urade. Danas su prošle 22 godine od NATO bombardovanja, mi i dalje to nemamo, a danas je mnogo lakše nego za 22 godine kada ćemo tek na teži način to uraditi i pitanje da li ćemo imati tačan spisak ubijenih.

Ovo je obaveza koja nam pripada, ovo je dužnost koju osećamo mi koji smo predložili ovu dopunu dnevnog reda. Verujem i da svi vi danas u sali osećate istu takvu dužnost i obavezu.

Volela bih, na samom kraju, da znam šta je to što nas sprečava da mi konačno stavimo ovu dopunu na dnevni red, da konačno krenemo da diskutujemo o toj komisiji koja, uistinu, ništa loše ne može da nam donese osim neki mir žrtvama i njihovim porodicama da postoji taj jedinstven spisak i lista ljudi koje su ubice, agresori i kukavice kukavički ubili gađajući civilne mete 1999. godine. Hvala vam puno.