Rečenica jedna samo.

Upravo i predstavom koju ste naveli, dakle treba da se setim nečega, Stevan Sremac je rekao: „Kada Srbin želi da pokaže da je objektivan, on pređe na protivničku stranu“.

E zato ovaj muzej, da nam nikad više ne padne na pamet da budemo „objektivni“ tako što ćemo preći na protivničku stranu, tako što ćemo suštinski gledati kako da ne uvredimo one koji su nas ubijali. To što se mi toga sećamo i toga što to mora da bude deo našeg identiteta, Jasenovac mora da bude sastavni deo svake kapi krvi svakog Srbina. Mora to da se nosi da bi smo postojali ubuduće, baš kao što svaki Jevrej nosi u svakoj kapi svoje krvi Holokaust.

Dakle, to je deo identiteta. Bez toga nas nema. Zato nam je potreban taj muzej, da bude granica između onoga što je bilo i onoga što će biti i tu granicu čvrsto da udarimo da je više nikad niko ne pomeri. Hvala.

Samo da ne bude dileme. Nisam govorio o ideologijama levo-desno, govorio sam o onome što izbegavamo da kažemo, a to je da posle pobede u Prvom svetskom ratu smo mi bili rukovođeni istom greškom kao i u Drugom svetskom ratu. I jedan i drugi, kako vi kažete, pokret protiv fašizma u Drugom svetskom ratu je bio pogrešan jer je bio jugoslovenski, a ne srpski i u tome jeste problem.
Zato sam vam i rekao, na ulazu u Skupštinu, a to ću vam pokazati kada u oktobru bude 85 godina od zgrade kako je otvorena, imate Cara Dušana, kralja Tomislava, kneza Kocelja i Karađorđa. Završetak tog govora na otvaranju Skupštine je bila „Živela jugoslovenska ideja“.
Hrvati koji su poginuli u Skupštini su heroji, a Srbi i Crnogorac koga je ubio su zločinci. To je rezultiralo i pogrešnom politikom naravno posle Drugog svetskog rata.
Tako da, sa tog aspekta, ja moram za sebe da kažem da sam ja bio prvi koji je izložbu o Jasenovcu odveo u Njujork u UN, zajedno sa narodnom poslanicom Smiljom Tišmom. Toliko od bivših komunista. Hvala vam.
Reč ima ministarka.

Pre toga je potomak, dakle neko ko se borio u Vojsci Kraljevine Jugoslavije, ko se borio za slobodnu Kraljevinu Jugoslaviju i za otadžbinu sam bila ja i otvorila sam tu istu izložbu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Poslanici su mogli da dođu i da posete i da vide. To samo govori da razmišljamo i vi i ja danas u 21. veku na isti način, samo mene manje boli i manje se trzam na to kada neko veliča samo jedan pokret, kako vi kažete, oslobodilački, komunistički pokret koji je vodio drug Josip Broz, a imam stalno utisak da kada god se pokrene tema da su postojala dva oslobodilačka pokreta u Srbiji, da smo po tome jedinstveni, da to još uvek u današnjoj Srbiji kod dela javnosti izaziva neku netrpeljivost i neku nevericu. To je problem.
To je jedini problem i o tome je govorio gospodin Jovanov i ja sam ga zaista dobro razumela. Kada to prevaziđemo, kada ne bude bilo nikakve nelagode kada neko govori o svojoj porodici koja nije bila u komunističkom pokretu, onda ćemo savladati sve te prepreke i onda ćemo moći da govorimo o tome da smo ponosni na oba pokreta.
Bili smo zajedno na obeležavanju 9. maja. Hvala Bogu da smo jedna od, nažalost, retkih zemalja u Evropi koja još uvek obeležava 9. maj kao Dan pobede i što ne učestvujemo u reviziji istorije, ali mi je puno srce bilo kada se pokazao plakat koji je u Muzeju Jugoslavije, postoje dva plakata, dve poternice, dve ucenjene glave, to su bili Josip Broz Tito, to je bio Draža Mihajlović, koji su za Nemce predstavljali neprijatelje i obe glave su vredele po hiljadu rajs maraka. To govori o istinitim delovima istorije, a ne ono što su pobednici pisali posle 1945. godine. Neću se više javljati. Hvala.

Ne vidim u čemu je razlika, poraženi sigurno nikada nisu pisali istoriju.
Hoću samo da kažem da mislim da to nema nikakve veze sa ovom temom o kojom pričamo.
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministri i ministarke, kolege poslanici, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, najlepše opštine u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a on je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću i sada, kao potomak jednog borca, mog dede, Vilotija Miletića, koji je bio učesnik rata, koji je bio u Šestoj ličkoj diviziji, bio je u specijalnoj jedinici, automatičar, nosio je petokraku, ja to mogu da kažem sa ponosom, ali, sa druge strane, mogu da kažem još nešto- kao mlad čovek, ja sam bio više puta na obeležavanju 13. maja na Ravnoj gori. Evo, sada će to biti, za dva dana, možemo ići na Ravnu goru da obeležimo taj dan, kada je tamo došao Draža Mihajlović i kada se pokrenuo pokret za odbranu naše zemlje Srbije. I to je neki datum.

Sa druge strane, ovo govorim baš zbog toga što je jedna stvar bitna, a to je da smo mi tu, da moramo čuvati našu istoriju. Za mene kao čoveka, kao potomka jednog borca koji je živeo do pre nekoliko godina, čovek koji je mene svemu naučio, ali ja sam uvek bio na nekoj drugoj strani, razmišljao drugačije i pevao sam uvek Dražine pesme, četničke pesme, ali, normalno, kada nije tu moj deda.

Zato, još jednom kažem, najbitnija stvar jeste pomirenje, da nikad ne zaboravimo naše ljude koji su izginuli od strane ustaša, od strane svih onih koji su bili mrzitelji Srbije i zato moramo čuvati našu istoriju, gledati napred, gledati budućnost, našu budućnost za 50, 100 godina. To je naš cilj. Ali, sa druge strane, ne smemo nikad zaboraviti naše potomke i naše ljude.

Što se tiče ostalih tačaka, konkretno vezano za zapošljavanje ljudi, za period ove godine, 2022-2023, gde se obezbeđuju sredstva za 18 hiljada ljudi, 19 hiljada i 21 hiljada, što će biti svake godine, to su sredstva obezbeđena preko Nacionalne službe za zapošljavanje. To je velika stvar da pomognemo našim ljudima koji su nezaposleni. Velika stvar jeste da se izdvoje mnogo veća sredstva za područje jugoistočne Srbije, za područja kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, gde je velika stopa nezaposlenosti. Tim ljudima moramo pokloniti veću pažnju.

Jedna od bitnih stvari jeste izgradnja železničke pruge. Železnička pruga se sada gradi, najvećim delom od Niša preko Svrljiga prema Knjaževucu je završena, kompletna rekonstrukcija, gde će ići vozovi mnogo većom brzinom. Radiće se pruga Niš-Beograd, radiće se pruga Niš-Doljevac-Žitorađe-Merdare, što je dobro i za vas, predsedniče Skupštine, vi ste iz Žitorađa. Siguran sam da će vozovi koji idu iz Beograda preko Niša prema Merdaru ići mnogo brže. To moramo svi podržati.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove predloge zakone i uvek ću glasati za te stvari, zato što je to naša budućnost i budućnost za našu decu. Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima Zagorka Aleksić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedniče Skupštine.

Uvažena ministarko, članice Vlade, poštovani građani, pred nama je danas set veoma važnih zakona, a ove zakonske predloge, kao i izmene i dopune postojećih zakona, poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće u danu za glasanje.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, mi iz Jedinstvene Srbije smatramo pozitivnim unapređivanje celokupne strategije zapošljavanja na teritoriji Srbije. Iako je nezaposlenost u Srbiji, kako se danas često kaže, što je istina, na istorijskom minimumu, ona nikako nije zanemarljiva i dobro je da se o tome govori.

Ono što nas svakako ohrabruje je činjenica da se na ovom problemu radi, da se podstiče privredna aktivnost, konkurentnost, kao i društvena produktivnost uopšte i što je smanjenje nezaposlenosti istinski prioritet.

Aktivnom primenom odredbi ovog zakona će i lokalne samouprave imati bolje uvide u samu problematiku zapošljavanja i očekujemo da će se problemi rešavati brže i efikasnije.

Kada je u pitanju zapošljavanje starijih od 45 godina, iako je zakonski propisana zabrana diskriminacije po starosnoj osnovi, mi ne možemo a da ne pomenemo to kao problem koji definitivno postoji. Česte su i predrasude sa kojima se ljudi koji traže posao suočavaju, jer će poslodavac biti naklonjeniji osobi tj. kandidatu za posao od 30 godina a ne onoj od 50, verujući da će ta osoba biti produktivnija, što uopšte ne mora da znači, pogotovo na poslovima gde je iskustvo presudno.

Mi očekujemo da će se Vlada u budućnosti posvetiti konkretno ovom problemu, koji nije mali i za sve mere koje će voditi olakšanom zapošljavanju starijih od 45 godina, Vlada će imati podršku Jedinstvene Srbije. Jer, ne zaboravimo, neko ko ima 45 godina treba da radi do 65 godine i na nekoj je polovini svog radnog veka.

Osvrnula bih se i na izmene i dopune Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida. To je veoma teško govoriti, jer, šta reći posle gospođe Smilje Tišme? Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida treba da se uskladi sa postojećim propisima iz oblasti kulture i smatramo da je došlo vreme da se ovoj posebnoj ustanovi kulture da značaj koji ona zaslužuje.

Kada govorimo o genocidu na prostorima bivše Jugoslavije mi pre svega mislimo na genocid počinjen na prostorima bivše NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima

Činjenica je da se danas o ovim zločinima govori više nego ikada. Zašto ova tema nije ranije toliko okupirala javnost? Da li je to stvar ideološkog ili političkog poimanja datog trenutka? To nije ni toliko važno. Najvažnije je da zverski zločini počinjeni u Jasenovcu, Donjoj Gradini, Jadovnu, Garavicama, uopšte širom NDH da su najveće stradanje našeg naroda ikada i najveće stradanje uopšte u ovom delu Evrope.

Te žrtve doduše uvek spominjane, ali decenijama marginalizovane, umanjivane, izvrgavane raznim kalkulacijama, moraju da dobiju zasluženo mesto u kolektivnom pamćenju, ali pre toga treba da naučimo nešto o njima, baš kao što je i rekao kolega Jovanov. Evo jednog primera, mladi odlaze u Poljsku na ekskurzije. Kada se ide u Krakov gotovo je obavezan izlet u logor Aušvic Bikernau, što je naravno i normalno i potrebno jer je to mesto najvećeg stradanja ikada, ali da li ste ikada čuli da se organizuje ekskurzija za Memorijal park u Jasenovcu koji je na tri sada vožnje od Beograda? Odgovor je ne.

Muzej žrtva genocida je u svom dosadašnjem radu prikupio ogromnu građu o stradanjima na prostorima NDH, organizovao i sproveo brojne projekte, naučne skupove i oni su imali za cilj da se na osnovu činjenica dođe do istine o događajima na tim prostorima. Istina je samo jedna – uništiti jedan narod ne samo biološki, već i njegovu kulturu, veru, tradiciju, sve ono što čini identitet jednog naroda.

Završila bih svoje izlaganje kratkim osvrtom koji je takođe borba za istinu, a tu borbu vodi već nedeljama predsednik JS, gospodin Marković. Ovaj slučaj od samog starta je jedno čisto politikanstvo jer je osnova svega, laž i intriga. Mi očekujemo rasplet ove izmišljene afere i verujemo da će institucije ove zemlje raditi svoj posao i da će svi oni koji su plasirali ove nimalo naivne laži odgovarati u skladu sa zakonom u najskorije vreme. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Zagorki Aleksić.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, povodom rasprave koja se vodila i koja se vodi vezano za stradanje srpskog naroda i za genocid koji je učinjen srpskom narodu ja ne mogu da govorim, govoriće o tome moje koleginice, ali ono što želim da kažem, a to je da nije dobro da se ponovo delimo, jer smo platili kroz istoriju veliku štetu i veliko stradanje srpskog naroda, da o tome treba da govori istorija, da kaže sud i institucije, kao što je otvaranje muzeja.

Mi smo u obavezi kao narodni poslanici, kao narodni predstavnici, zbog našeg stradanja da ne dozvolimo da do toga više ikada dođe. Ali, takođe mislim da nosimo obavezu, jer smo narodni predstavnici, da damo odgovor na sledeće pitanje – kako će Srbi u Srbiji, a posebno Srbi na Kosovu i Metohiji, Srbi u Republici Srpskoj, Srbi u Crnoj Gori, Srbi u Makedoniji da žive narednih pet, 10, 15, 50 godina?

Mi odgovor na tu sudbinu, na život našeg naroda moramo da damo, jer nosimo obavezu, a naše rukovodstvo, državno rukovodstvo, predsednik države, Vlada, Skupština je na dobrom putu i mislim da će rezultati o budućnosti našeg naroda i naših generacija biti veoma pozitivni i dobri.

Ja sam se opredelio da danas govorim o dve druge tačke dnevnog reda. Narodna skupština i danas ima na dnevnom redu nekoliko važnih Predloga zakona, a ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima u prevozu u železničkom saobraćaju.

Pravo na rad jedno je od značajnijih i najkompleksnijih socijalno- ekonomskih prava i jedno od temeljnih prava našeg zakonodavstva. Nažalost, u stvarnosti, u savremenom svetu nije sve idealno. Mnogi ljudi iz različitih razloga nemaju mogućnost da ostvare ovo svoje pravo i veoma je važno da država i u slučaju nezaposlenosti, privremene ili trajne brine o svojim građanima i pruža im obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Naše zakonodavstvo i naša državna politika to omogućavaju i zahvaljujući tome poslednjih godina se možemo pohvaliti velikim padom stope nezaposlenosti. Možemo reći da stopa nezaposlenosti od oko 9% predstavlja najnižu u poslednjih nekoliko decenija. Tu stopu smo očuvali i u prošloj godini.

Uprkos globalnoj krizi, izazvanom pandemijom Kovida 19 država je svojim merama, podrške privredi, posebno najugroženijim delatnostima i uspešnom koordinacijom monetarne i fiskalne politike obezbedila poboljšanje poslovnog investicionog ambijenta.

Pohvalio bih, kao dobru meru i projekat „Moja prva plata“, u okviru koje je zaposleno oko 8.500 mladih, različitih struka i nivoa obrazovanja.

Trenutna struktura nezaposlenih prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje je takva da više od 56% prijavljenih na tržištu rada su žene, ali ohrabruje to što je u 2020. godini od ukupnog broja zaposlenih 55% su žene.

Važno je takođe istaći da se trend rasta broja zaposlenih na neodređeno vreme koji je započeo 2015. godine nastavlja sve do danas. Najveći rast zaposlenosti u toku prethodne godine zabeležen je u regionu Šumadije i zapadne Srbije, kao i u Beogradu, dok je najveća stopa nezaposlenosti, tradicionalno na jugu i istoku Srbije.

Ono što je otežavajuća okolnost jeste izrazit depopulacioni trend, kao karakteristika demografskih kretanja u Srbiji u prethodnim decenijama. Nažalost, broj stanovnika od poslednjeg popisa manji je za skoro 300.000, a demografska tranzicija posebno utiče na smanjenje stanovništva radnog uzrasta.

Izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti precizira se da osnovni dokument Javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja budu strategija zapošljavanja koja će se donositi za period od šest godina, a aktuelna je za period od 2021. do 2026. godine i akcioni plan za sprovođenje ove strategije koji će se donositi za trogodišnji period.

Pohvali bih takođe mere aktivne politike zapošljavanja koje su usmerene ka manje razvijenim područjima, poput većih subvencija za zapošljavanje, teže zapošljivih kategorija, kao i mere podsticanja uravnoteženih, regionalnog razvoja i usmeravanje investicija u nedovoljno razvijene regione.

Osvrnuo bih se i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.

U današnje vreme u Srbiji većini putnika voz ne predstavlja prvi izvor prevoznog sredstva, ali kada je železnički saobraćaj tek počinjao, krajem 19. veka, vozna kompozicija nije služila samo za transport, već je predstavljala svojevrsan prozor u svet.

Temelji srpskih železnica su postavljeni u Kneževini Srbije 1878. godine na Berlinskom kongresu, kada su se srpski zvaničnici obavezali da će izgraditi prvu prugu od Beograda do Niša, a onda i dalje ka jugu do bugarske granice. Redovni železnički saobraćaj u Srbiji odvija se od 1884. godine, da bi u narednom veku postao omiljeno prevozno sredstvo mnogih, od običnog čoveka, do visokih državnih funkcionera.

U drugoj polovini 20. veka puno se ulagalo u železnicu, ali od poslednjih velikih investicija u železnicu prošlo je gotovo 40 godina. „Železnica“ je zbog toga prilično zastarela, a posledica toga jeste pad interesovanja za železnički transport.

Danas većina putnika kao razlog izbegavanja putovanja vozom navode kašnjenja, predugo trajanje puta, a ponegde i dotrajalost infrastrukture i zastarelost vagona.

Da bi putovanje vozom ponovo postalo aktuelno potrebna je i modernizacija „Železnice“ i promocija „Železnice“ kao funkcionalnog, jeftinog i bezbednog vida saobraćaja.

Upravo danas Srbija radi na velikim projektima modernizacije i obnove „Železnice“. Tako se do kraja 2021. godine planira završetak radova na brzoj pruzi Beograd-Stara Pazova-Novi Sad sa brzinom od 200 kilometara na čas. Od Beograda do Novog Sada moći ćemo da stignemo za 30 minuta.

Srbija je prvi put u svojoj istoriji nabavila vozove za brzine od 200 kilometara na sat koji će saobraćati na pruzi za velike brzine Beograd-Novi Sad-Subotica. Ovo su najsavremeniji evropski vozovi modernog dizajna, udobni, a uključuju i mesta za smeštaj osoba sa smanjenjem…

Ovakvi vozovi će predstavljati sliku moderne Srbije koja ide u korak sa najsavremenijim tehnologijama i koja je spremna da ulaže u budućnost.

„Železnica“ Srbije započela je i rekonstrukciju pruge Prokuplje-Kuršumlija-Merdare na deonici gde su prošlogodišnje poplave oštetile i odnele delove koloseka. Ovo predstavlja veliki problem meštana Gornje Toplice i Kosanice kojima je voz bio jedina veza sa svetom. Do kraja avgusta očekuje se završetak ovih radova.

Novim izmenama i dopunama ovog zakona jača se odgovornost prevoznika, a putnicima se obezbeđuju prava koja su na nivou evropskih standarda. Tako je predviđeno da kada voz kasni duže od sat vremena putnik može da prekine putovanje i zatraži da mu se vrati sav novac koji je dao za voznu kartu. Ako ipak odluči da nastavi putovanje putnik može tražiti deo novca. Verujem da dolazi vreme kada ćemo se vratiti putovanjima modernim i brzim vozovima kojima smo nekada putovali širom Evrope.

Na kraju, želim da u svoje ime i u ime poslaničke grupe Socijalističke partije podržim sve zakone iz ovog pretresa. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Zvonimiru Steviću.
Reč ima narodni poslanik Sandra Joković.