Zahvaljujem.
Reč ima Muamer Zukorlić, replika.

Ne znam kako ste shvatili da vama upućujem zahtev da povučete neke proceduralne postupke. Dakle, tri puta sam pozvao poslanike da ne glasaju za zakone, već da ih vratimo, nakon glasanja, na doradu i to je ono što je moj stav. Naravno, moguće je zamoliti Vladu da povuče. Dakle, proceduralno mi to nije toliko bitno.

Kada je u pitanju vaše pitanje na koju ideologiju mislim, ne mislim na feminizam, iako nemam simpatije prema feminizmu. Naprotiv, feminizam je potencirao ženu, kako god. Ono što sada imamo u nekoj najavi upravo te, koje ideologije? Da budem veoma direktan, ultramaterijalističke bezbožničke ideologije, a koja ima svoj spektar refleksija.

Ono što mene brine je upravo ova konfuzija oko definicije roda i sav ovaj spektar od stotinu raznih rodnih identiteta. Ono što u stvari eliminira smisao muškarca i žene kao polne i rodne kategorije, to je ono što je za mene zabrinjavajuće i što ja ovde vidim na razne načine, kroz nekoliko refleksija, da se ovde očituje.

Pominjanje mračnih ideologija koje su ovako definisale ženu kao nešto je besmisleno u ovom slučaju. Naprotiv, svaka ekstremna ideologija se hrani drugom ekstremnom ideologijom. Ako mi ovde dopustimo menjanje naših etičko, duhovnih obrazaca, kroz ovaj ili neke druge zakone, mi zapravo time dajemo drugoj strani ekstremnih ideologija da još više jačaju i da to koriste.

Ono što je moja intencija i nema prostora, i to sam rekao i u govoru, da se na bilo koji način moj govor ili sve ovo što izlažem ovde dovodi u pitanje revitalizaciju, pitanje diskriminacije i pitanje odnosa prema nasilju.

To je nesporno i to nije prostor za raspravu. I zato ponavljam, naravno da su sporni i neki obrasci senzitivnosti. Šta ćemo sa onima koji neće? Šta ćemo sa damama? Ja znam mnogo dama koje kažu – ja neću da budem „vozačica“, Ja neću da budem „spisateljica“, ja neću ovo, jer „spisateljica“ nije pisac nego je nešto drugo.

Dakle, šta ćemo sa svima njima? Hajmo samo jednu širinu imati u tom sagledavanju i ne nametati ovo sada – e, koji niste za ovo, vi ste protiv toga, vi ste za nasilje, vi ste za diskriminaciju. Taj obrazac u diskursu nam ne treba.

Replika, Gordana Čomić. Ministarka izvolite.

Ultramaterijalistička bezbožnička, može biti samo komunizam, valjda.
(Muamer Zukorlić: Može i neokomunizam. Može i neomarksizam.)
Molim? Neokomunizam, neomarksizam. Dobro. Što bi značilo da vi smatrate da je Evropska unija neokomunizam i neomarksizam, jer ovo kao dolazi iz Evropske unije.
Imate isto školu koja smatra da je Evropska unija neoliberalizam i neokapitalizam i mašina za proizvodnju para. Jako sam vam zahvalna što unosite svojim znanjem i širinom, sve potrebno za jedan pravi širok dijalog o svemu tome u Srbiji. To je neophodno, apsolutno neophodno.
Mogu samo da vam ponovim da ako uopšte postoji bilo šta što je ideologija, onda je to jedino koncept ljudskih prava i to bi trebalo da bude, kako da vam kažem, motiv da svi zajedno radimo na izgradnji i na kulturi ljudskih prava.
Šta će biti sa ženama koje ne žele da koriste gramatiku srpskog jezika u slaganju, broju, rodu i padežu imenica kojima se označava zanimanje - imaće izbor. Kako da vam kažem, pravo na izbor. Znači, mi kažemo da žena sa svojim zaposlenjem ima pravo da koristi srpski jezik i imenicu koja opisuje njeno zanimanje u rodu, broju i padežu da menja.
I podeliću sa vama anegdotu. Davnih dana dok je Vojislav Koštunica bio predsednik Vlade, Aleksandar Popović je bio jedan izvanredan ministar nauke i zaštite životne sredine. Ja sam kao opoziciona narodna poslanica vodila tačku o izmenama i dopunama Zakona o sistemu zaštite životne sredine.
Dobila sam izveštaj od Narodne skupštine gde je 76 puta pisalo „da je narodni poslanik Gordana Čomić podneo“, pa neki amandman, pa tako redom. Obratila sam se ministru, ponavljam, umeo je da bude ministar, obratila sam se ministru sa rečima: „ Ako je narodni poslanik Gordana Čomić podneo amandman, onda je gospodin Koštunica odbila amandman, a ministar Popović nije prihvatila amandman“.
Oni kažu: „To tako ne može“. Zašto ne može? Ako ja mogu da „podneo“, onda i ti možeš „nisi prihvatila“. To je bila dobra atmosfera u Skupštini, zato i delim sa vama to.
Neće da se zove „spisateljica“? Ne mora. Ovaj zakon pravi prostor za one koje hoće da se zovu „spisateljice“. Ja sam narodna poslanica, ja sam žena, ja sam političarka, ja sam majka, ja znam ko sam, znam šta sam i znam sebe da slažem po rodu, broju i padežu. Nemam nameru od toga da odustanem, bez obzira da li ćete vi odbaciti ovaj zakon ili nećete odbaciti ovaj zakon.
To je poruka svima koji vole da koriste osetljiv jezik koji se tako zove, samo zato što se ne zna srpski jezik, jer srpski jezik kaže da se moje zanimanje menja po rodu, broju i padežu.
Dužna sam vam poslednji odgovor. Šta ćemo sa zanimanjima u kojima nema žena? Biće ih. Do pre 70 godina, 80, sad možda i 100, Ksenija Atanasijević je postala prva žena docentkinja Beogradskog univerziteta, 1926. godine, mislim.
Nije bilo žena koje su bile docentkinje. Sad ih ima, srećom. Nije bilo žena koje su vozile avione, sad ih ima srećom. Nije bilo žena u kosmosu, ima ih, kosmonautkinje, astronautkinje. Nije bilo žena ni u rudarstvu, odnosno inženjerki, sad ih ima. Imate intervjue sa ženama koje su inženjerke u rudarstvu. Nije bilo žena predsednika, sada ih ima. Samo 80 ili 70 godina.
Da li ima žena koje smatraju – Ma šta ova, Čomićka, priča, sram je bilo, žena mora da sluša, da bude dobra i zaslužila je kad je biju. Naravno da ima, i žena i muškaraca. Ono što je poruka ovog zakona je da mi želimo dijalog sa njima. Zašto biraš nasilje? Zašto biraš mržnju? Govor mržnje nije sloboda govora, nego je zabranjena.
To su suštinske odredbe ovih zakona i ponavljam svoju zahvalnost, jer ste uveli zaista odredbe i sliku koja nama nije pala na pamet, a to je da se posmatra i u okviru uverenja, ne samo prihvatajući kategoriju ljudskih prava, nego razgovarajući o ideologijama, zovući ovo neokomunizmom ili neomarksizmom.
Lako je dokazati da nije, pošto neokomunizam i neomarksizam u svojoj srži imaju oduzimanje ljudima pravo na izbor. Ova dva predloga zakona u svojoj srži imaju stvaranje prostora da ljudi imaju pravo na izbor. Naši nas izbori čine onakvim kakvi smo i nama je, kao zakonodavcima i Vladi, zadatak da ljudima omogućimo da imaju pravo na izbor.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku Muamer Zukorlić. Sa vašim izlaganjem ću zatvoriti krug replika i nastavljamo dalje. Izvolite.

Dakle, zapad je izrodio i komunizam i marksizam i ne bi me uopšte čudilo da izrodi i neomarksizam. Dakle, nemamo razloga na to biti toliko senzibilni.

Dakle, što se tiče ideologije ljudskih prava, nemam nikakav problem i sa ljudskim pravima, pa makar oni bili ideologija, zaista nemam nikakav problem, kao što nemam problem ni sa pravom na izbor i moje reakcije su u značajnoj meri bile usmerene protiv obrasca nametanja. Nije problem što neko želi da mu se obraćamo sa rodno-senzitivnim jezikom, nemam tu nikakav problem, ali je problem kada nam se nametne obaveznost pa onda tražite da u naučnom radu, koji finansira Vlada, onaj ko ne poštuje tzv. „rodno-senzitivni jezik“ bude kažnjen i njegov rad ne bude priznat ili gubi rad na referentnosti. To nije pravo na izbor, to je nametanje i tu vi pravite zapravo jednu demagošku konfuziju sa stalnim odgovorom na sve ono što se ne slaže sa vašim stavovima, mržnja, nasilje.

Nemojte molim vas, nemojte. U mržnji i nasilju smo na istoj strani. Nemojte. Ovde se radi o pojedinostima koje imaju svoju duhovnu, etičku različitost i samo o tome govorimo. Poštovaćemo svakog i pravo na izbor je ono za šta se zalažem, ali ovde mi namećemo obrazac sa određenim sankcijama za one koji to ne poštuju, odnosno to ne žele. Tu mi imamo različit pristup. Ne ni po pitanju mržnje, ne ni po pitanju nasilja, ne ni po pitanju drugih relacija.

Naravno, pitanje prirodnosti jezika je ono oko čega se mi ne slažemo. Svi pokušaji kroz ljudsku istoriju, veštačke dogradnje na jezik, kao i proizvodnja veštačkih jezika, gde je danas esperanto? Sve veštačke dogradnje na jezik su propale, zapamtite, propašće i ova. Ovde je problem kada nešto veštački želite nadograditi. Jezik se razvija prirodno. Ono što ima duh jezika, to će sigurno opstati. Sve drugo će otpasti. To je ono na šta mi ovde reagujemo.

Zahvaljujem, gospodine Zukorliću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SDPS, dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, da se vratimo na konkretna slova ova dva jako bitna zakona koji su danas pred nama. Meni je drago što je ministarka, mogu reći, poprilično opširno, ali što kaže naš narod - u sredu, pogodila i rekla sve ono, većinu stvari koje bih rekao i ja.

Evolucija ljudskih prava ima svoj tok i ne završava se ni danas ni ovde, pa je to stvar i sa terminima. Lepo je ministarka rekla da krajem 19. veka ili početkom 20. veka, da ste nekom rekli da žene mogu slobodno da glasaju to bi za njih bilo potpuno neprihvatljivo. To je bila stvar muškaraca. Muškarci su mogli i imali tu slobodu, ali kao što reče jedan kolega, kada bi se vratili malo u antiku videli bi da i tu ni muškarci nisu bili ravnopravni između sebe. Neki su bili robovi, neki su bili robovlasnici i ulaganje, inoviranje, praćenje savremenosti, a sve u cilju podizanja nivo ravnopravnosti između bilo koga, a pogotovo rodne je nešto što je normalan prirodni tok i nešto što je za pohvalu.

Nisam čuo nijednu konkretnu stvar koja bi me ubedila da ne glasam za ova dva zakona, niti sam video nijedan amandman koji, eto, prethodni govornici su izneli da imaju neke zamerke i da bi želeli da imaju bolje slovo ovog zakona, ja nisam video te amandmane, a znamo da je to put da popravljamo ovaj zakon.

U svakom slučaju, želim da kažem da od 2009. godine traje ova, da kažem, naša zakonodavna borba i ne mogu da ne podsetim da je za vreme ministra Rasima Ljajića, dok je bio ministar za rad i socijalnu politiku, usvojen prvi zakon, pošto ste vi nas vratili malo u Vojvodinu nešto moramo i mi da kažemo, da zaista kao socijaldemokrate smo posvećeni ravnopravnosti između polova, ali i ravnopravnosti između svih drugih ljudi. Mislim da smo oštro protiv svakog vida diskriminacije i to ako hoćete ozbiljno da pročitate ove zakone će vam biti jasno. Sam njihov naslov dovoljno govori i opisuje njihovu sadržinu.

U svakom slučaju, ovo jeste mesto gde suprotstavljamo svoja mišljenja i ja lično, ukoliko neko uspe da me ubedi do kraja ovog našeg debatovanja, sam spreman da promenim svoje mišljenje. Srbija danas ima zakonodavni okvir u borbi protiv diskriminacije, ravnopravnosti polova koji je u značajnoj meri usaglašen već sa međunarodnim standardima i ne doživljavam zaista sugestije i, da kažem, savete naših evropskih partnera kao nekakvo uslovljavanje.

Međutim, rodno zasnovana diskriminacija, kao i diskriminacija po drugim osnovama je i dalje prisutna, to sam rekao i malopre i zato je vrlo važno da se pristupi daljem unapređenju propisa i da se na jedan viši stepen podignu principi rodne ravnopravnosti i jednakosti.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti treba da obezbedi ambijent u kome se poštuju, pre svega, različitosti. Uvažavajući sve specifičnosti različite rodne uloge muškaraca i žena jasno je da žene i muškarci jesu različiti, ali ne smeju biti neravnopravni. Naš cilj jeste da gradimo društvo u kome će svi naši građani bez obzira na pol imati jednake šanse da se obrazuju i zapošljavaju, da se poštuju njihova radna prava, a naročito da imaju jednaku zaradu i za rad iste vrednosti, da budu aktivni učesnici u političkom i sindikalnom životu, da učestvuju u organima upravljanja, da imaju isti položaj u oblasti sporta, kulture, pristup uslugama itd. O tome govore ovi zakoni koji su danas pred nama. Apsolutno ni o čemu drugom.

Danas imamo dovoljno statističkih podataka istraživanja da ne možemo a da ne vidimo da muškarci i žene nemaju iste mogućnosti i da su žene u različitim oblastima i dalje u neravnopravnom položaju.

Međutim, ovaj zakon nema za cilj jedino i isključivo unapređenje položaja žena. Poštovanje principa rodne ravnopravnosti doprinosi boljem kvalitetu života i blagostanja za sve i za žene i za muškarce. Vi niste malopre bili prisutni, ja sam rekao jednu stvar šta u stvari i kako se na arapskom kaže žena, da je to i u stvari izvedenica od prevedenih ove reči - ogledalo i da se naša ljubav reflektuje, ogleda, ali i naše ulaganje u žensko i preduzetništvo ideje, inovacije. Mogu da vam kažem po svojem iskustvu u medicini da žene danas nose zdravstveni sistem Srbije i da sam ja najveće svoje znanje prikupio upravo od žena. To je cela istina. Naravno, učio sam i od muškaraca. Daleko od toga.

Međutim, ovaj zakon, kažem, veća rodna ravnopravnost bi imala pozitivne efekte i na ekonomski i socijalni razvoj društva, rast bruto dohotka, povećanje nivoa zaposlenosti i produktivnosti, smanjenje siromaštva.

Prema istraživanju koje je sproveo Evropski institut za rodnu ravnopravnosti proizilazi da bi unapređenje rodne ravnopravnosti do 2050. godine dovelo do povećanja bruto društvenog dohotka po stanovniku u EU za 6,1%, do 9,6% i do otvaranja još 10,5 miliona radnih mesta do 2050. godine. Ovo su konkretne činjenice šta mi se sa svojom ljudskošću dobijamo, šta mi ravnopravnošću dobijamo jer zaista žene su veliki potencijal za naše društvo.

Takođe, ovaj Predlog zakona ne predstavlja pretnju po očuvanje porodice, to nikako, niti porodičnih vrednosti. Veće učešće žena na tržištu rada, ravnomernija podela neplaćenog rada između žena i muškaraca, bolja zaštita zaposlenih žena koje neće odlagati rađanje zbog straha od gubitka posla svakako doprinose planiranju porodice, povećanju nataliteta i u potpunosti su u skladu sa ciljevima naše populacione politike.

Uvođenje rodne ravnopravnosti u obrazovanju, učenje od najranije uzrasta o međusobnom poštovanju polova, nenasilnom načinu rešavanja konflikata, sprečavanju nasilja stvara temelj za razvoj zdravih porodičnih vrednosti. U cilju postizanja rodne ravnopravnosti važno je obezbediti i proaktivnu ulogu muškarca, odnosno muškaraca jer rodna ravnopravnost ne podrazumeva promene koje će se desiti na štetu muškaraca, već naprotiv promene u korist svih.

Važeći Zakon o ravnopravnosti polova je na snazi od 2009. godine. Njegov zadatak bio je pre svega podizanje nivoa znanja o značaju rodne ravnopravnosti, promovisanje koncepta jednakih mogućnosti. Kažem, u tome smo mi socijaldemokrate odigrali jednu od ključnih rola, a to u tom trenutku je bilo jako teško, ali moram da kažem da je u tom trenutku imalo još mnogo nerešenih problema koje je ova država imala, ali smo mi, odnosno naš lider smeli da se uhvatimo u koštac sa njim.

Možemo se složiti u oceni da ovaj zakon u datom trenutku je ispunio svoja očekivanja, naročito u pojedinim oblastima, a jedna od tih oblasti jeste i učešće žena u političkom životu.

Narodna skupština je dobar primer i spadamo među parlamente sa najvećim brojem žena, 99 od ukupno 250 narodnih poslanika, odnosno 39,6%. U smislu Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti, uravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog od polova između 40 do 50% u odnosu na drugi pol i moram da kažem da mi koristimo u zakonu manje zastupljeni pol i na taj način izbegavamo i formulacije slabijeg pola i sve ono što ne bi bilo dobro u konotaciji, koju želimo da kažemo nešto bi mogli da izazovemo.

Dalje, Predlogom zakona se definišu opšte i posebne mere za unapređivanje ravnopravnosti u različitim oblastima, kao što su rad, zapošljavanje, samozapošljavanje, socijalna i zdravstvena zaštita, obrazovanje, informaciono-komunikacione tehnologije i druge oblasti. Posebno bih se osvrnuo na oblast rada i zapošljavanja. To je ključna stvar. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz Publikacije – žene i muškarci u Srbiji 2020. godine najveći rodni jaz na tržištu rada kada je reč o zaposlenosti zabeležen je u kategoriji lica između 55 i 64 godine, gde je stopa zaposlenosti žena 40,5%, a stopa zaposlenosti muškaraca 60,8% i to je nešto sa čim se mi moramo suočiti.

Ja sam pominjao, ali o tome ću kasnije, sve ono šta smo mi kao Odbor i šta želimo u saradnji sa vama koji zaista imate jednu dobru inicijaciju da rešavamo, ali ovo je jedno od ključnih pitanja.

U navedenoj publikaciji se navodi, bez obzira na to, da li su zaposleni ili ne, žene u odnosu na muškarce dvostruko više vreme rade u kući. Znači, bez obzira da li su zaposlene ili ne, žene duplo vremena više rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Konstatuje se da se za zaposlene žene rad u kući postaje nešto kao druga smena.

U Predlogu zakona upravo oblast rada i zapošljavanja sadrži niz mera za obezbeđivanje jednakih mogućnosti žena i muškaraca kao i osetljivih društvenih grupa.

Kao naročito osetljive grupe prema kojima se predviđa preduzimanje podsticajnih mera navodi se između ostalih trudnice, porodilje, žrtve nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja. Starije osobe i osobe sa invaliditetom, kao i pripadnici Romske nacionalne manjine, ali i osobe drugačije seksualne orjentacije i rodnog identiteta.

Neplaćeni rad u kući i na poljoprivrednom imanju se predviđa kao osnov za sticanje zdravstvenog osiguranja, ako lice nije zdravstveno osigurano i po drugom osnovu.

Značajan deo odredbi zakona odnosi se na mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilje nad ženama i nasilja u porodici. Ovim se dalje usaglašavamo sa Instambulskom konvencijom, a polazeći od GREVIO izveštaja. Predviđene su i usluge podrške za žrtve nasilja kao što su psihosocijalna i pravna pomoć, socijalna i zdravstvena zaštita, nacionalni sos telefoni, sigurni smeštaj u prihvatilištima, lekarski i laboratorijski pregledi. Predviđeno je i uvođenje programa za lica koja su izvršila nasilje radi usvajanja nenasilnog modela ponašanja.

Ovi programi za počinioce nasilja sprovode se u zakonom propisanim uslovima i uz osiguranje da žrtve nasilja budu od primarnog značaja.

Konkretne stari sam naveo i mislim da je svaki od ovih jedna činjenica više da vas ubedi da su ovo dobri zakoni koje treba podržati i nikako i ništa drugo osim ovog.

U pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije definišu se novi pojmovi, kao što su navođenje na diskriminaciju i segregacija. Ja mislim da je to jako aktuelno, da o tome treba posebno da povedemo računa i svakako se vrši usaglašavanje definicije posredne diskriminacije sa zakonodavstvom koje je u EU, ja nemam ništa protiv toga. Ja mislim da znanje i dobro pravo jesu u EU svakako nisu na Kamčatki ili u Južnoj Americi.

U vezi izbora Poverenika, obzirom da se ovaj zakon bavi time, i kako bi se obezbedio kontinuitet u radu, predviđeno je da Narodna skupština započinje postupak izbora novog Poverenika tri meseca pre isteka mandata Poverenika.

Ovlašćenje za podnošenje pritužbe Povereniku, pored lica koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju, imaju i organizacije ili udruženja koja se bavi zaštitom ljudskih prava pod uslovom utvrđeni ovim zakonom, kao inspekciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Verujte mi, ja sam pročitao ovaj zakon nekoliko puta i nigde nisam video da Poverenik učestvuje u suđenju niti u krivičnom gonjenju, niti u bilo kojoj stavki koju sprovodi naše zakonodavstvo.

I, voleo bih da eto još jednom i vi to pojasnite, ali svakako smatram da je Poverenik izuzetno značajan za naše društvo i to je pokazao kroz sve ove godine otkada postoji, Poverenica u ovom slučaju, pre svega jednom zaista svojom aktivnošću. Upravo ste spomenuli, eto u petak smo imali izveštaj o diskriminaciji starijih osoba. Ja, opet kažem kao neko ko dolazi iz jedne tradicionalne sredine, gde posebnu pažnju vodimo o starijima, sam se iznenadio da se na drugom mestu nalazi po pritužbama upravo to, jer verovatno neki ljudi smatraju, ako su mladi da oni stari ljudi koji su upravo stekli ovo sve što imamo danas, ne zavređuju toliku pažnju kako misle ti mladi ljudi da zavređuju.

To je nešto što je neprihvatljivo za naše društvo i to upravo rešavamo pored svega onoga što ste vi kroz divne primere za slepe ljude, za ljude koji su sa hendikepom koji nemaju pristup ni bolnici zbog nekih stvari koje mi upravo uređujemo ovim zakonima o diskriminaciji. Apsolutno ne vidim ni jedan razlog da se ne usvoji niti jedan, niti drugi zakon. I, stojim na tome da ću promeniti svoje mišljenje ukoliko me neko argumentima ubedi u suprotno.

Prema tome, cilj ovog zakona jeste da unapredimo zakon u pravni okvir u cilju stvaranja društva jednakih šansi. Verujem da ovi zakoni predstavljaju korak napred u razvoju ljudskih i manjinskih prava i stoga je Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova predložio, mi smo imali sednicu u petak, imali smo između sebe plodnu debatu i predložili smo Narodnoj skupštini da ovaj zakon prihvati, ove predloge, naravno da prihvati zakon u načelu, jer mislimo da su zakoni dobri i da unapređuju naše društvo u pravu ljudskih prava i mislimo, da mi kao socijaldemokrate, obzirom da sad pričam kao predstavnik moje poslaničke grupe, ćemo svakako ove zakone u danu za glasanje podržati.

Reč ima predsednik poslaničke grupe SVM Balint Pastor.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospođo članice Vlade Čomić, ovako sigurno nisam pogrešio, ne znam kako je pravilno reći, ovako sigurno valja i po gramatičkim i po drugim propisima i pravilima, gospodine Miroviću, gospodine predsedniče opštine Sremski Karlovci, meni je žao što je Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca u senci ova druga dva Predloga zakona.

Predsednica Odbora za kulturu i informisanje je pre par sati rekla da se nada da se to neće dogoditi, ipak se dogodilo, to je i bilo za očekivati. Ali, da bismo to malo popravili, da bismo došli do kakve takve ravnoteže ja ću isključivo govoriti o ovom Predlogu zakona o Sremskim Karlovcima, a Elvira Kovač će u daljoj raspravi govoriti o drugim predlozima zakona koji su na dnevnom redu.

Zašto je značajan ovaj Predlog zakona o Sremskim Karlovcima? Iz nekoliko razloga. Prvi razlog je formalne prirode i tiče se toga da je ovlašćeni predlagač ovog predloga zakona Skupština AP Vojvodine, znači AP Vojvodina, koja je koristila svoje ustavno pravo da predlaže zakone Narodnoj skupštini Republike Srbije.

U prethodnih dvadesetak godina ovo je 41 Predlog zakona koji je stigao iz Skupštine AP Vojvodine, a o kojem raspravlja Narodna skupština Republike Srbije i zbog toga se i iz toga se vidi da ovaj današnji dan nije kao bilo koji drugi.

Kada budem rekao koliko je predloga zakona usvojeno od strane Narodne skupštine, a koji su stigli od AP Vojvodine, tada ćete tek videti da je ovaj današnji dan praznik, jer je sveukupno bilo do današnjeg dana četiri Predloga zakona koji su stigli iz Skupštine AP Vojvodina u Narodnu skupštinu, a da ih je Narodna skupština Republike Srbije usvojila.

Od ta četiri zakona tri su doneta 2002. i 2003. godine. Radi se o Zakonu o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, tj. o Omnibus zakonu, koji je usvojen 2002. godine, radilo se o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2003. godine, radilo se o Zakonu o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, tj. o Zakonu o lustraciji isto 2003. godine, a poslednji zakon koji je usvojen, a čiji je predlagač bila Skupština AP Vojvodine bio je Zakon o Razvojnom fondu AP Vojvodina. Taj zakon je usvojen 2012. godine.

Izuzetno me raduje činjenica što će Narodna skupština danas, odnosno što Narodna skupština raspravlja o ovom predlogu zakona. To je razlog formalne prirode.

Razlog suštinske prirode se odnosi na Sremske Karlovce i na ono što Sremski Karlovci svima nama znače. U dosadašnjem toku i rasprave i prethodnih nedelja kada je bilo o tome reči, pre svega se govorilo o tome šta Sremski Karlovci znače srpskom narodu i to je nesporno, ali ja bih želeo da govorim o nekim drugim aspektima.

Naravno da su Sremski Karlovci za srpski narod značajni zbog toga što se tamo održava Majska skupština 1848. godine. Mi Mađari na to gledamo malo drugačije i to su istorijske činjenice i to je pravo svih, ali se svakako radi o istorijskom događaju, a znamo i činjenice vezano za mitropolitu, odnosno patrijarha srpskog i vezu između njih i Sremskih Karlovaca dugi niz decenija i vekova. To je sve nesporno, ali o tome je bilo već reči i biće reči verovatno i dalje.

Ono što bih ja želeo da podvučem, to je značaj Sremskih Karlovaca za evropsku političku istoriju i za političku istoriju svih onih naroda koji žive, ne samo na našim prostorima, već i na prostorima starog kontinenta. Radi se, pre svega, o tome da se od 1698. do 1699. godine, od oktobra 1698. do februara 1699. godine baš u tom mestu su se vodili pregovori i tamo je sklopljen mir koji mi danas poznajemo kao Karlovački mir.

Taj mir, taj mirovni ugovor, taj mirovni sporazum je značajan za celokupnu Evropu zbog toga što je nakon dugih decenija i vekova baš nakon Karlovačkog mira Evropa se oslobodila, odnosno veći deo Evrope se, i veći deo ovih današnjih naših prostora, su se oslobodili vladavine, da se tako izrazim, Otomanskog carstva. Naravno da je bilo izuzetaka, recimo, Banat itd, ali veći deo ne samo naše današnje teritorije, već i Evrope se oslobodio vlasti Otomanskog carstva zahvaljujući baš mirovnom sporazumu koji je sklopljen u danas bismo rekli Sremskim Karlovcima.

Malo da povežem Vojvodinu i ovu temu i da malo bude reči i o Sremu, i o Bačkoj, i o Banatu, odnosno o nekim lokalnim i nekim drugim lokalnim samoupravama, osim Sremskih Karlovaca, rekao sam da je Banat bio izuzetak i da se nije oslobodio Otomanske imperije tim mirom. Karlovačkom miru je prethodila Senćanska bitka, bitka kod Sente koja se odigrala 11. septembra 1697. godine. To je bila jedna velika pobeda koju je izvojevao Eugen Savojski protiv Otomanskog carstva. To je deo koji se odnosi na Sentu.

Ali, postoji detalj koji se vezuje Sombor. Tu bitku je naslikao, to je ulje na platnu, to je jedna ogromna slika sedam puta četiri metra, Franc Ajzenhut, i ta slika o Senćenskoj bitci se nalazi u zgradi nekadašnje županije u Somboru. Znači, ovako smo sada povezali Sombor, Sremske Karlovce i Sentu. Ja se nadam da su i u drugim zemljama Evrope svesni šta za njih znači Senta i šta za njih znače Sremski Karlovci.

Ono zbog čega još podržavamo ovaj Predlog zakona o Sremskim, Karlovcima, to je sledeća činjenica. Sam naziv zakona, ja malo skraćeno govorim Zakon o Sremskim Karlovcima, ali se zakon, odnosno predlog zakona nosi ime Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.

Ključ je ovome, da se u istoj rečenici, u istom naslovu zakona govori o obnovi nasleđa sa jedne strane i o podsticanju razvoja sa druge strane. To je nešto što bi trebalo da bude primer mnogima. To je nešto što ja zovem kao novomoderno gledanje na naše nasleđe. Naše nasleđe kulturno-istorijsko i građevinsko nasleđe mora da se čuva, mora da se obnavlja. To treba da bude nesporno, to treba da bude cilj svima nama i zbog toga se radujem tome da je Skupštine AP Vojvodine na predlog pokrajinske Vlade uputila u našu proceduru ovaj predlog zakona.

Ovo se ne tiče isključivo Sremskih Karlovaca, ja se nadam da će primer biti, možda ne treba te reči da se koriste, 2020. i 2021. godina, ali ipak ću reći, zarazan, da će ovaj primer biti zarazan i da ćemo na ovaj način štiti naše građevinsko nasleđe i u drugim opštinama i gradovima Republike Srbije. I, zbog čega me raduje što se u istom naslovu govori i o očuvanju nasleđa i o podsticanju razvoja. Zbog toga što očuvanje nasleđa treba da podstiče razvoj, jer to treba da utiče na privredu i pogotovo na granu privrede koji se zove turizam.

Sremske Karlovce treba obnoviti i zbog turista, ali i zbog naših građana, pre svega zbog onih koji tamo žive. Znam tačno šta sve postoji u Sremskim Karlovcima, sam sam tamo proveo nekoliko dana početkom ove godine, znači ovo što govorim nije sa Vikipedija, ja predlažem svim građanima Republike Srbije da posete Sremske Karlovce, jer će tamo videti građevine kakve nema ni u jednoj opštini ili gradu naše Republike. Tamo ima crkava pravoslavnih i katoličkih iz 18. veka. Tamo ima gradske kuće sa početka 19. veka. Tamo ima, na primer, jedne fontane koji se zove „Četiri lava“ i ta fontana je izgrađena 1799. godine i to je po sebi jedna interesantna činjenica, ali kada ću reći zbog čega je izgrađena, onda je ta činjenica još zanimljivija. Ona je sagrađena da bi obeležila izgradnju prvog sistema kanalizacije u gradu 1799. godine.

To su svi razlozi zbog kojih svi mi treba da čuvamo Sremske Karlovce, svima nama Sremski Karlovci, bez obzira na nacionalnu pripadnost, doduše iz nekih drugih razloga treba da znače nešto, kao i činjenica da Karlovačka gimnazija ove godine obeležava 230 godina postojanja, a kao lokalpatriota ću reći Subotička gimnazija je samo četiri godine mlađa. Ipak, Karlovačka gimnazija ove godine obeležava, odnosno slavi 230 godina postojanja.

Rekao sam da ima i drugih gradova u Srbiji koji zaslužuju da se na takav način obnavljaju i da se čuva arhitektonsko nasleđe. Samo ću spomenuti jedan slučaj iz bliske prošlosti iz Subotice. Radi se o užem centru Subotice, o zoni dva.

Bila je jedna javna rasprava i zahvaljujući slozi građana i još nekim činjenicama uspeli smo da očuvamo to građevinsko nasleđe i da dođemo do odluke da plan detaljne regulacije, koji nije na centar grada gledao kao na jedinstvenu ambijentalnu celinu, vratimo izrađivaću i da novi plan u potpunosti ima u vidu sve ovo o čemu mi danas vezano za Sremske Karlovce govorimo.

Postoje dva načina gledanja na ove stvari danas. Prema jednom načinu postoje spomenici kulture i ti spomenici kulture nesporno treba da se čuvaju, da se obnavljaju, jer to proizilazi iz njihovog statusa spomenika kulture. Po tom načinu razmišljanja, sve one građevine koje nisu proglašene spomenikom kulture, ali isto zbog godine izgradnje ili zbog nekih drugih razloga nesporno imaju određenu vrednost, mogu da se sruše. To je nešto sa čime se ja duboko ne slažem i što smo uspeli da kao razmišljanje usvojimo i u Subotici pre nekoliko meseci kada smo o tome razgovarali, da se čitav centar smatra ambijentalnom celinom i da se očuva i obnavlja.

Prema drugom viđenju treba čuvati i obnavljati samo ono što je spomenik kulture. Ali, vi ne možete baš svaku zgradu da proglasite spomenikom kulture. Na šta bi Sremski Karlovci, da ostanemo kod predmeta naše rasprave, ličili kada bi tamo, recimo, između zgrade Patrijaršije i Karlovačke gimnazije imali tri, pod znacima navoda, velelepne zgrade izgrađene iz betona i stakla, u visini od 20 metara? Mislim da je ovo najbolji dokaz za to da treba da čuvamo naše istorijsko, kulturno i građevinsko nasleđe i u Sremskim Karlovcima, i u Subotici, i u Somboru, i u Apatinu, Sombor je inače odličan primer, i u Novom Sadu, i u Beogradu i u svim drugim lokalnim samoupravama Republike Srbije.

Inače, to je tako bilo i pre nekoliko decenija, jer 1968. godine je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture zaštitio Petrovaradinsku tvrđavu, Zrenjanin, Bečej, Sombor, početkom 70-tih Pančevo i Vršac, kao i ruralnu ambijentalnu celinu centra u Banatskom Novom Selu. Iste 1991. godine, kada je donet prethodni Zakon o Sremskim Karlovcima, odlukom je tada Izvršnog veća AP Vojvodine potvrđeno da zaštićeno jezgro Subotice uživa status prostorno-kulturno-istorijske celine u tačno utvrđenim granicama. Ključne reči su prostorno-kulturno-istorijska celina. Ključne su to reči i za Sremske Karlovce i za Suboticu i za Beograd, kao i za druge lokalne samouprave, jer se radi, kako se to govori u stručnoj terminologiji, o istorijskim gradovima.

Na samom kraju da kažem da me raduje što će se obnoviti kulturna dobra u okviru prostorno-kulturno-istorijske celine u Sremskim Karlovcima, što će se doneti prostorni plan područja posebne namene. To je možda najvažnije, bar toliko važno koliko je važan ovaj današnji Predlog zakona koji će postati zakon. Dobro je što će se osnovati odbor za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca, da će sarađivati republička Vlada, pokrajinski organi i jedinica lokalne samouprave.

Ja se nadam da će i u finansiranju učešće uzeti i Republika Srbija. Mi ćemo se uvek zalagati za to da u budžetu Republike Srbije uvek ima sredstava za Sremske Karlovce, kao i za druge gradove i opštine, kada se radi o obnovi istorijskog nasleđa, a nadam se da će i pomoć evropskih fondova i drugih fondova biti sredstava za ovu namenu. Zbog čega je to sve bitno? To je bitno što se radi o duhu mesta – genius loci i zbog toga što treba da čuvamo ono što imamo.

Nadam se da će za nekoliko dana Narodna skupština jednoglasno usvojiti ovaj predlog zakona i da će po tome ovaj predlog zakona biti prvi koji je stigao iz Skupštine AP Vojvodine a da je usvojen jednoglasno. Hvala vam.