Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Dvanaestu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanje dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 146 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rade Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje će biti upućeno Ministarstvu za zaštitu životne sredine, a glasi – šta će Ministarstvo preduzeti povodom sve češće pojave takozvanih „crvenih reka“ u gradu Novom Pazaru i u opštini Prijepolje, kao i u drugim gradovima u Republici Srbiji i kada je poslednji put vršen inspekcijski nadzor nad peletarama na prostoru Sandžaka? Znači, Novi Pazar, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, Sjenica i Tutin.

Što se tiče Ministarstva za zaštitu životne sredine, to je po mojoj skromnoj oceni, najbolje Ministarstvo u Vladi Republike Srbije prema rezultatima koje su do sada postigli. Rezultati su apsolutno nesporni.

Međutim, ono što smo i više kroz diskusije govorili, mnogo ćemo mi lakše rešiti nesanitarne deponije, mnogo ćemo lakše izgraditi transfer stanice, mnogo ćemo lakše sve te finansijske i tehničke stvari uraditi nego što ćemo promeniti svest građanki i građana i to je nešto na čemu permanentno moramo da radimo i to je nešto na čemu Ministarstvo dugoročno, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, dugoročno mora da sarađuje sa Ministarstvom za obrazovanje kroz edukaciju, prvenstveno naše dece.

Prošle nedelje javnost u Prijepolju je bila uzbunjena pojavom takozvane „crvene reke“. Evo kako to izgleda u praksi. Ovo je zaista strašno, a ovako se skoro dešavalo u Novom Pazaru. Ja imam puno poverenje u nadležno Ministarstvo za zaštitu životne sredine da će oni reagovati. Ja koliko sam obavešten, do danas niko nije preuzeo odgovornost niti je utvrđen počinilac i to je nešto što je strašno.

U ovoj reci ja i mnoge generacije su se kupale i sva deca, mališani u Prijepolju i moj sin i druga deca, ako Bog da, ovo leto će se kupati. Znači, ne prihvatljivo je da se usred bela dana, ne prihvatljivo je ikad više da imamo ovakvu pojavu, ne u Prijepolju, nego u bilo kom gradu u Republici Srbiji. Nije Prijepolje Detroit pa da ne možemo da utvrdimo ko je uzročnik ove, zaista, katastrofe.

Izvorište reke Mileševke je specijalni rezervat prirode, kanjon, a šire područje je pod zaštitom spomenika kulture zbog manastira Mileševa. Znači, ne treba da govorim šta manastir Mileševa predstavlja za srpski narod, tu je freska Belog anđela i sve građanke i građani i u Prijepolju, Sandžaku su ponosni što se taj kulturno-istorijski spomenik tu nalazi. U blizini je i džamija u Hisardžiku, gde se čuva Kuran star nekoliko vekova.

Ono što hoću da istaknem i zašto ovo govorim jeste što iako je prostor pod zaštitom spomenika kulture, divlja gradnja buja i ne samo da imamo vikendice, mi imamo i kafane, restorane i nekakve ribnjake, čak i zoološke vrtove.

Ja zaista nemam problem da bilo ko za svoj ćef, o svom trošku, u skladu sa zakonima Republike Srbije izigrava i Tarzana i Vinetua, ali ne možete da rušite naše svetinje i ako je neko dao dozvolu, utvrdićemo ko je dao dozvolu i utvrditi njegovu krivičnu odgovornost, jer po zakonu to nije mogao da učini, Zakon o kulturnim dobrima, član 32. stav 2. jasno o tome govori.

Takođe, hoću da iskoristim ovu priliku da pokažem kako to izgleda kada peletara ujutru krene sa svojim radom. Evo, pogledajte. Zamoljen sam od strane građana iz Novog Pazara, iz Prijepolja, iz Nove Varoši da ukažem na ovaj problem i očekujem efikasnu reakciju ministarstva i brz odgovor da vidimo da li peletare koriste filtere i sve ono što je Zakonom o zaštiti životne sredine predviđeno.

Građani se bune, zaista ljudi koji žive u blizini, njihovi objekti trpe, njihovo zdravlje trpi, njihova deca trpe i mislim da sa tom praksom treba da prekinemo samo zato što neki tajkun ima neku vezu sa nekim nižim činovnicima u vlasti. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima Mirsad Hodžić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kao jedina opoziciona poslanička grupa u ovom Sazivu parlamenta svedočimo konstantnom nepoštovanju naših prava na slobodu govora, naših prava da u zakonom predviđenom roku dobijemo odgovore na poslanička pitanja. Čak i kada dobijemo odgovore od nadležnih državnih institucija koje su, podsetiću, dužne da dostave adekvatne i kompletne odgovore na sva naša poslanička pitanja, ti odgovori se svode na negiranje nadležnosti, pa tako ispada da ministar poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede Nedimović nije nadležan za šume, da u nadležnosti energetike, gospođe Mihajlović, nije isplaćivanje rudne rente za eksploataciju uglja u rudniku Štavalj.

Još uvek nije napravljen pomak u rešavanju problema koji bivši radnici kombinata „Vesna“ imaju sa 18 ne isplaćenih zarada itd, da ne nastavljamo jer vremena je malo, a spisak je prilično dugačak.

Najnoviji slučaj nasrtaja i zloupotrebe državnih institucija u cilju urušavanja opozicione strane Demokratske akcije Sandžaka dešava se i u Sjenici i to u režiji režimskih poslušnika i Agencija za borbu protiv korupcije.

Naime, stranka Demokratske akcije, opštinski ogranak u Sjenici, podnela je predstavku Agenciji po pitanju postojanja osnovane sumnje da se lice Nuhović Nusret nalazi u sukobu interesa, jer istovremeno obavlja funkciju odbornika i načelnika opštinske uprave.

Na jednoj od prethodnih sednica postavio sam pitanje sa istog ovog mesta i Agenciji za borbu protiv korupcije i ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da bi dobio saznanje kao jedan od podnosilaca prijave o odluci postupanja u konkretnom slučaju, da do dana današnjeg, a prošlo je već par meseci, ni ja ni narodni poslanik, ni ogranak SDA u Sjenici, kao podnosilac prijave, nismo dobili nikakvo obaveštenje o ishodu.

Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, član 81. i član 90. Agencija je dužna da obavesti podnosioca prijave o ishodu postupka. Istovremeno, Agencija drugom odborniku naše stranke donosi rešenje o prestanku odborničke funkcije, bez mogućnosti ostvarivanja prava na izjašnjenje, predviđenog članom 79. istog zakona, iako se na nepostojanje izjašnjenja pozivaju. Pomenuto obaveštenje odbornik nije dobio, niti postoji i jedan dokaz za to.

S tim u vezi, zahtevam od Agencije da savesno radi svoj posao, ne odlučujući bez obaveštenja ili obaveštavajući druga lica koja su obaveštenja mogla zloupotrebiti zbog čega ćemo podneti žalbu veću Agencije i krivičnu prijavu protiv lica koja su zadržala ili pogrešno prosledila zahtev o izjašnjenju.

Svoje poslaničko pitanje upućujem direktoru Agencije za borbu protiv korupcije, Draganu Sikimiću, od koga tražim da nas obavesti o konkretnim postupcima i na koga apelujem da spreči zloupotrebu Agencije, na čijem je čelu, u cilju obračuna sa političkim neistomišljenicima ove vlasti i njenih poslušnika u Sandžaku. Hvala.

Hvala.

Reč ima Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje bih uputila Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, a odnosi se na funkcionisanje i rad lokalnih saveta za bezbednost.

Za početak izuzetno je važna činjenica da je sam koncept bezbednosti u Srbiji shvaćen tako da se njegov fokus premešta na bezbednost pojedinca i kad to kažem mislim na bezbednost i životne sredine i ekonomsku bezbednost i zdravstvenu bezbednost i na kraju i ličnu bezbednost svakog pojedinca u ovoj državi.

Staranje o celokupnoj bezbednosti se generalno i u suštini nalazi u ingerenciji države kroz rad MUP-a i Ministarstva odbrane, ali i lokalne samouprave na sebe moraju preuzeti deo odgovornosti, a kasnije ću objasniti i na šta tačno mislim. To znači da država u poslednje vreme zaista i kvalitativno, ali i kvantitativno zauzima jedan potpuno drugačiji pristup kada je reč o pronalaženju onih modela koji bi dali najbolje rezultate, a kako bi se građanima pre svega na lokalnom nivou obezbedila ta bezbednost i sigurnost koja im u skladu sa zakonom i Ustavom ove zemlje pripada.

Da bi se to ostvarilo svi činioci jedne lokalne samouprave moraju u tome aktivno učestvovati, pre svega kroz formiranje lokalnih tela. Tu mislim na Savet za bezbednost na nivou jedinica lokalnih samouprava, kojih u ovom trenutku ima preko 100 u celoj Srbiji.

Šta je tu sporno? Pravni osnov za osnivanje Saveta za bezbednost proizilazi iz statuta gradova i opština kao najvišeg pravnog akta svake jedinice lokalne samouprave, ali ne proizilazi iz akta više pravne snage, odnosno iz zakona. To praktično znači da mogućnost osnivanja, formiranja i samo funkcionisanje lokalnih saveta za bezbednost zavisi od volje lokalnih samouprava i zato možda treba pronaći modelitete koji će biti univerzalni na nivou cele Srbije.

Osim toga, jedan ovakav model postojanja lokalnih saveta za bezbednost daje jedan nestabilan karakter tih istih neformalnih, odnosno formalnih radnih tela na lokalnom nivou. One mogu biti privremenog karaktera. Veoma često se dešava da nemaju dobru saradnju sa svim činiocima na nivou lokalnih samouprava. Možda njihov rad upravo iz tog razloga i nije u dovoljnoj meri prepoznat i sve ovo navodi nas na zaključak i na razmišljanje da treba pronaći neki drugi model koji bi podrazumevao obaveznost osnivanja ovakvih saveta koji bi se osnivali na nivou lokalnih samouprava.

Iz tog razloga molim da se pokrene inicijativa za izmenu i dopunu onih zakonskih rešenja kojim bi se osnivanje lokalnih saveta za bezbednost postavilo kao obaveza, a ne kao preporuka koja ostavlja dovoljno prostora lokalnim samoupravama da odluče da li će ovakva tela na lokalu formirati ili ne.

Za kraj, danas je Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici. Pa, zar ima bolje motiva da se kroz uspostavljanje jednog obaveznog tela u smislu Saveta za bezbednost na lokalnom nivou pruži puna zaštita ženama žrtvama nasilja na jedan kontinuirani planirani i sistematičan način. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, odnosno konkretno Ministarstvu pravde u vezi za izdržavanjem kazne bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i njegovim prebacivanjem u Ujedinjeno Kraljevstvo gde bi služio kaznu doživotnog zatvora.

Podsetio bih da je 17. decembra 2015. godine doneta Rezolucija o minimalnim pravima osuđenih lica. U okviru ove Rezolucije postoji jedno poglavlje koje se zove Mendelina pravila, član 59. nalaže da se kazna izdržava najbliže moguće domu osuđenika. To je ministarka Kuburović koristila kao obrazloženje u UN kada je pre dve godine predlagala da Srbija sklopi ugovor za izdržavanje kazne u Srbiji.

Prigovor koji pominju je preporuka UN iz 1993. godine da do kad traje ne bi trebalo da se kazna izdržava u regionu. Međutim, njegova bezbednost je ugrožena, a kao drastičan primer odnosa prema zatvorenicima naveo bih generala Krstića koji je za malo preklan.

Takođe, podsećam da je Ujedinjeno Kraljevstvo učestvovalo u sukobu na strani Muslimana, a izašli su iz EU, Bregzit. Ukoliko se Radovanu Karadžiću nešto desi to može biti faktor, po našem mišljenju ozbiljne destabilizacije odnosa u BiH.

U vezi sa ovim postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu pravde – da li Vlada i Ministarstvo pravde mogu da preduzmu aktivnosti kojima bi se obezbedilo poštovanje Rezolucije o minimalnim pravima osuđenih lica, odnosno obezbedilo da Radovan Karadžić izdržava kaznu zatvora u Srbiji?

Naredno pitanje. Na Srbiju se i dalje nastavlja pritisak sa više strana koji ima neskriveni cilj da Srbiju primora da prizna nezavisnost samoproklamovane lažne države Kosov. Najnoviji napadi dolaze ponovo iz Prištine, odnosno od strane Vljose Osmani i Aljbina Kurtija koji od lidera iz regiona i Evrope traže podršku za sprovođenje svojih interesa i za sprovođenje svojih ciljeva.

Tako je juče na Samitu Brdo-Brioni Vljosa Osmani dobila podršku za svoju politiku i od Mila Đukanovića, odnosno Crne Gore koja je nažalost priznala nezavisnost Kosova, a i Đukanović je juče izjavio da je njihov zajednički cilj ulazak Kosova u NATO i EU.

Sa druge strane, Aljbin Kurti koji je razgovarao sa Angelom Merkel putem video linka izjavio je da su se njih dvoje složili da proces dijaloga treba da na kraju dovede do uzajamnog priznanja. Aljbin Kurti ponovo preti nekakvom tužbom za genocid koju će podneti, kako kaže, Međunarodnom sudu pravde. Samoproglašeno Kosovo nije suverena država, posebno ističem, da bi moglo da se obrati Međunarodnom sudu pravde i ovoga puta koristi napad kao sredstvo odbrane jer on odlično zna ko je na prostoru KiM činio zločine u proteklih više od 100 godina, od Prve Prizrenske lige do danas. Ni tada ni danas srpsko stanovništvo na teritoriji svoje države nije imalo mira. Oni koji su napadali nikada nisu bili Srbi.

Ovakav orkestrirani pritisak samo pokazuje da se međunarodno pravo potpuno zanemaruje i koristi samo zakon sile i pritisaka. Onda se postavlja suštinsko pitanje – koja je svrha međunarodnog prava, koja je uloga međunarodnih organizacija i institucija kada ne reaguju na ovako očigledno ugrožavanje međunarodnog poretka?

U slučaju Republike Srbije u pitanju je grubo kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a time i Povelje UN gde je međunarodno pravo i pravda. Ako svi na međunarodnoj političkoj sceni samo posmatraju kako se očigledno i silom narušava državni suverenitet i teritorijalni integritet jedne članice UN.

U vezi sa tim želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije – da li Vlada Republike Srbije može da se obrati UN i zatraži poštovanje Povelje UN koja se može smatrati Ustavom međunarodnog prava i poštovanje Rezolucije 1244 koja je osnov za dalje rešavanje pitanja KiM u skladu sa ovom Rezolucijom kao dokumentom međunarodnog prava koja je takođe obavezujuća za sve članice UN?

Ovo smatramo važnim jer je više nego očigledno da nekim međunarodnim faktorima nije mnogo stalo do poštovanja međunarodnog prava, do poštovanja prava i pravde, što je u slučaju Republike Srbije jedan od najdrastičnijih primera kršenja tog prava. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Đorđe Todorović.

Hvala predsedniče Narodne skupštine.

Poštovani građani, veoma važna tema u protekloj nedelji odnosila se na lažno saopštenje Đilasovog Portala „Direktno“ koji je objavio tekst u kome se govori o sukobu navijačkih frakcija Fudbalskog kluba „Partizan“ nakon pada navijača „Principa“ na čelu sa Veljkom Belivukom.

U Rubrici „Fudbal“ direktno objavljuje – rat grobara, saopštenjima koja je uloga Danila Vučića. Dakle, ime sina predsednika Republike Danila Vučića provlače kroz taj tekst i pored svega toga govore o nekakvoj ulozi države u formiranju navijačkih grupa na Južnoj tribini Fudbalskog kluba „Partizan“.

Sada u tom njihovom saopštenju oni navode, citiram delove – Šobić, Kimi, Rošavi, čak i Rade su na sastanku na kojem je prisustvovao i Danilo Vučić odlučili da uz pomoć aktuelne vlasti, a uz punu podršku Danila Vučića pokušaju da preuzmu Južnu tribinu. Ono nije jedini deo gde se spominje Danilo Vučić, već na samom kraju oni kažu – ponavljamo da će taj šljam uz pomoć murije i države, za šta će se njihov dobar drugar Danilo pobrinuti, pokušati da ponovo dođu u našu svetinju i da skrnave sve što smo gradili i izgradili verovatno opet uz neke ustaše ili možda su tamo prešli na šiptare, što nas ne bi iznenadilo.

Koliko je ovo važna i teška tema govori o tome da su u jednom delu teksta pisali, dakle, da preuzimanje tribine neće proći bez borbe. Dakle, oni najavljuju krvoproliće, oni najavljuju sukobe, borbu za svoju braću, pohapšenu braću, jer ovde dalje u tekstu oni navode, sve u svemu jasno vam je da govorimo o ljudima kojih nije bilo na mapi, dok naša braća nisu uhapšena, njihova braća su Veljko Belivuk sa drugarima, dakle, koji su samo u slobodno vreme, eto, tako, maltretirali, klali, ubijali, mleli svakoga ko im stane na put.

S tim u vezi, želim da postavim pitanje REM-u. Da li postoje adekvatne sankcije za objavljivanje lažnog teksta, gde se crta meta na čelu sina predsednika Republike Srbije, Danila Vučića, gde se direktno ugrožava njegov život, njegova bezbednost, jer, pazite sad, oni žele da predstave Danila Vučića, tobože, kao nekog novog lidera navijača na južnoj tribini, kako bi se perfidno pripremio teren za najstrašniji scenarijo.

U tom smislu, njihovi kredibilni izvori odavno su i bili, dakle, ne samo u ovoj situaciji, odavno su bili i onaj Miroslav Miki Aleksić, osuđeni lopov i lažov u slučaju Jovanjica, Marinika Morović Tepeć, koja inače zajedno sa svojim drugarima narko-dilerima proteruje nepodobne novinare iz Pančeva, pored toga je i ovaj čuveni češki alhemičar i izvoznik državnog novca u inostranstvo, Dragan Đilas, koji čim zine slaže, oni su otišli i korak dublje u žabokrečinu, pa su počeli da prenose saopštenja navijačkih grupa i meni nije bilo teško otišao sam, a možete i vi da odete na Instagram stranicu „saot.sajd1970“ odakle su navodno ovi Đilasovi mediji preuzeli saopštenje, gde nigde ali nigde imenom i prezimenom ne spominju Danila Vučića. Dakle, laž, montirana laž, Đilasovog direktno, spominjući na dva mesta Danila Vučića, ovde u njihovoj objavi nigde se ne spominje Danilo Vučić.

Kampanja koju vode nastavila se i dva dana posle toga, u „Danasoidu“, tu je ova Marinika Morović Tepić, koja inače potpisuje ove rezolucije o genocidu u Srebrenici, mada ona sad nije bitna, ovde je ovaj detalj važan – „Vučić optužuje Đilasa da je megafon Belivukove grupe“ i sve to rade tako da perfidno ponovo provlače u tekstu ime sina predsednika, Danila Vučića, sada već izvorno informaciju Đilasovog „Direktno“, jer nigde u saopštenju „Južne strane“, kako se zove navijačka grupa, nigde ne postoji, nigde ne piše ime Danila Vučića.

Dakle, to su ti kredibilni izvori na koje se pozivaju Đilasovi mediji, pa ja sa pravom pitam, drugo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, da li je ovim objavama ugrožena bezbednost i život sina predsednika Republike, jer se permanentno i predano i perfidno radi na kriminalizaciji porodice Vučić i to vrlo često, setite se samo kada je Aleksandar Vučić objavio rat mafiji, pa je „Direktno“ tog istog dana napisao „Vučić po ko zna koji put objavljuje rat mafiji, kraj vica“. To je bio za njih vic, kao što je verovatno vic crtanje mete na čelu sina predsednika, kao što je verovatno i ovo još jedan vic, vic onog nesrećnog Koraksa, koji verovatno iz petnih žila brani svoju braću, pohapšenu braću u zatvoru.

I ono što je meni bilo veoma značajno da vam predstavim nešto što je već javnost upoznata, dakle, svi znate ko je na ovoj slici. Na ovoj slici je sin predsednika Republike, Danilo Vučić. To je ono što ne bismo trebali da znamo, a sad ćete da vidite kako izgledaju deca Dragana Đilasa, da bismo napravili da to bude jednako. Evo ovako izgledaju deca Dragana Đilasa, nema. Jer, javnost ne treba da zna, to je i poenta, deca političara nisu deo političke borbe i to nikada ne smeju da budu i zato institucije treba da reaguju, zato mi moramo da im pomognemo kroz zakonske okvire, dakle, da nikada ne budu deo političke borbe i da se ne pojavljuju sutra tamo ponovo neki „Danasoidi“ Đilasovi „Direktno“, neki Brkići koji će suditi i maloj deci, Vukanu od tri godine, kaže samo zato što se preziva Vučić. Deca ne smeju biti deo političke borbe i toj praksi treba da stanemo na put. Hvala.