Zahvaljujem.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jelisaveta Veljković i Đuro Perić.
Dame i gospodo narodni poslanici, dostavljen vam je zapisnik Devete sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 21, 22, 27. i 28. aprila.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 178 narodnih poslanika, za – 156, nije glasalo 22.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik Devete sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
Dame i gospodo, u Sazivu ove sednice koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Miodrag Linta na osnovu člana 92. Poslovnika predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. marta.
Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja danas četvrti put predlažem da se dnevni red dopuni mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Ovaj predlog sadrži pet zahteva. Prvo, ovim predlogom tražim da se Vlada Republike Srbije obaveže da donese odluku da se nastavi regionalni stambeni program i da se konačno reši stambeno pitanje svih proteranih Srba sa područja današnje Hrvatske i Federacije BiH.

U Srbiji imamo i dalje više od 12.000 prognaničkih porodica koje još uvek žive kao podstanari ili u neljudskim uslovima i krajnje je vreme da reše ključno pitanje integracije. Samo Beogradu nedostaje tj. treba da se sagradi oko 2.500 stanova, u Novom Sadu oko 1.000 stanova, u čitavoj Srbiji potrebno je sagraditi oko 7.000 stanova, obezbediti oko 3.000 paketa građevinskog materijala za završetak kuća prognaničkim porodicama, oko 2.000 seoskih imanja i oko 1.000 montažnih kuća.

Drugi zahtev jeste da Vlada Republike Srbije omogući da oko 1.000 prognaničkih porodica dobije pravo da konkuriše za rešavanje svog stambenog pitanja. Naime, radi se o prognaničkim porodicama koje nisu imale formalno pravni status izbeglih lica iz raznih razloga i apsolutno je neprihvatljivo da te porodice budu diskriminisane i da nemaju pravo da reše svoje stambeno pitanje.

Treće, ima nekoliko kategorija prognaničkih porodica koje još uvek nisu dobile pravo da otkupe svoje stanove po povoljnim uslovima. Na prvom mestu radi se o 530 porodica, korisnika tzv. SIRP programa, programa italijanske vlade, od kojih je 430 prognaničkih porodica, da im se konačno nakon 13 godina agonije omogući da otkupe svoje stanove po povoljnim uslovima i da konačno budu svoj na svome.

Takođe imamo 49 prognanih porodica koje stanuju u stanovima Društva za iznajmljivanje nekretnina DIPOS u Beogradu. Te su porodice prethodnih 25, 30 godina isplatile desetine hiljada maraka, odnosno evra za kiriju i dalje nisu vlasnici tih stanova. Krajnje je vreme da i oni konačno reše svoje stambeno pitanje na trajan način.

Konačno, imamo nekoliko stotina izbegličkih, odnosno prognanih porodica koje su svoje stanove dobile kroz tzv. Program socijalnog stanovanja i Program socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima. Da se i tim porodicama omogući pravo otkupa po povoljnim uslovima.

Četvrti zahtev jeste da se svim onim prognanim porodicama koji su dobili svoje stanove omogući popust sa 50%, odnosno da se taj popust smanji sa 50% na 85% od tržišne cene. Iz dva razloga. Prvi razlog jer su u pitanju sredstva EU, međunarodnih donatora, raznih stranih vlada. Drugi razlog, što su ti stanovi u najvećoj meri urađeni veoma loše i nekvalitetno.

Peti zahtev jeste da sve one prognane porodice koje su već potpisale kupoprodajne ugovore na popust od 50%, da aneksom ugovora i on je dobio popust 85%.

Na kraju želim da kažem da je veliki broj prognanih porodica u prethodnih mesec dana zvao, da su ljudi ogorčeni, nezadovoljni i apsolutno ne mogu da se pomire sa činjenicom da se završava regionalni stambeni program, a da njih 12.000 porodica će ostati stambeno nerešeno.

Na kraju, apelujem na kolenice ko kolege da podrže moj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama i da se sa njim proširi dnevni red. Hvala.

Kada se otvori sednica onda.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaustavljam glasanje: ukupno 181, za - pet, nije glasalo – 176.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Ana Karadžić, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložila je da se dnevni red sednici dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 16. novembra 2020. godine.

Ana Karadžić, izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici.

Iz sednice u sednicu predlažemo da se dnevni red dopuni ovom tačkom, odnosno formiranjem komisije koja bi utvrdila tačan broj žrtava NATO agresije, imenom i prezimenom.

Ne moramo mi danas usvojiti ovaj predlog i staviti ga na dnevni red, kao što nismo činili to ni prethodne, skoro četiri godine, od kada mi ovo predlažemo, ali sam sigurna da ovih par minuta koje izdvojimo da o ovome razgovaramo, odnosno da o ovome kažem par reči, zaista jesu pomak ka nekom rešenju.

Mi ne možemo da promenimo prošlost, ne možemo da vratimo žrtve, ali možemo da im odamo počast i možemo da pomognemo porodicama da se osećaju dostojanstvenije.

NATO agresori su ubili naše policajce, naše vojnike, naše dobrovoljce, ali isto tako su gađali i civilne mete, ubili su porodice, ubili su našu decu. Pokušali su taj zločin da maskiraju, nečim što se zove humanitarna akcija, pokušali su da predstave kao da postoji nema dozvola međunarodne zajednice.

Međutim, umesto toga, želi oni to da priznaju ili ne, oni su postali zločinci koji su ubili preko 2.000 civili, ranili preko 6.000 civila i koji su ubili našu decu, a ne znamo tačan broj, ni imena i prezimena te dece. Kada kažem oko 2.000 i kažem oko 6.000, to je zato što mi zaista nemamo tačan broj. Mi nemamo spisak imenom i prezimenom svih ljudi koji su podneli žrtvu NATO agresije 1999. godine.

Šta nas od toga odvaja da bismo imali barem malo pošteniji pristup prema ovoj tragediji? Odvaja nas jedna skupštinska rasprava i jedan dan zasedanja i jedno većinsko „da“ da konačno formiramo ovu komisiju koja će utvrditi taj tačan broj i napraviti spisak imenom i prezimenom.

Zaista verujem da se svi ovde slažemo da je to veoma mali napor, a da ne bismo ostali dužni porodicama, kao ni žrtvama, a da ne bismo ostali ni dužni onim generacijama koje dolaze posle nas. Ne znate imenom i prezimenom ko je dao život za vašu zemlju, ne znate imenom i prezimenom ko je bio, kako oni kažu, kolateralna šteta jer nisu gađali civilne mete. To je na neki način sramotno i to je dozvola agresoru da piše našu istoriju i da je kroji umesto nas.

Molim narodne poslanike da razmisle o ovom predlogu. Kao što sam rekla, ne moraju danas glasati, ne moramo danas staviti ovo na dnevni red, ali neka razmisle jer ćemo mi nastaviti da predlažemo ovu dopunu dnevnog reda i na narednim sednicama i nećemo od nje odustati. Hvala puno.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 181, za – 21, protiv – jedan, nije glasalo 159.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, 157. stav 1. i 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi:
1. Zajednički načelni pretres o : Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti i Predlogu zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.
2. Zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmeni Zakona o planiranju i izgradnji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Predlogu zakona o metrou i gradskoj železnici i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima (Interbus sporazum) i Odluke br. 1/2011 Zajedničkog odbora osnovanog Interbus sporazumom o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima.
Da li narodni poslanik dr Aleksandar Martinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 181, za – 167, nije glasalo – 14.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 181, za – 172, nije glasalo – 9.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red 12. sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji je podnela Vlada,
3. Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je podnela Vlada,
4. Predlog zakona o obnovi kulturno - istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, koji je podnela Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine,
5. Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada,
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, koji je podnela Vlada,
7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji je podnela Vlada,
8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji je podnela Vlada,
9. Predlog zakona o metrou i gradskoj železnici, koji je podnela Vlada,
10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima (Interbus sporazum) i Odluke br. 1/2011 Zajedničkog odbora osnovanog Interbus sporazumom o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima, koji je podnela Vlada,
11. Lista kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koju je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Pre nego što uopšte krenemo dalje, kao što znate radićemo utorak, sredu i četvrtak. Imajući u vidu da postoji jedan značajan broj amandmana, videćemo da li ćemo moći da završimo sve do kraja do četvrtka ili ćemo imati nastavak u petak ili sledeće nedelje. Nadam se da ćemo završiti do četvrtka.
Sledeće nedelje je poslednja nedelja redovnog zasedanja i imaćemo sednicu sa dve tačke dnevnog reda. Već sam je zakazao za sledeći utorak.
Dvadeset devetog se završava redovno zasedanje, 29. je subota, u ponoć.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gordana Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Igor Mirović, predsednika pokrajinske Vlade, Mina Rolović Jočić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Nina Mitić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Miloš Blagojević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ivana Joksimović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Svetlana Đorđević, samostalni savetnik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Mirjana Vlahović, rukovodilac grupe za pravne poslove, za poslove srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvija i Zoran Kostić, posebni savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Želim da pozdravim, sa nama je danas i predsednik opštine Sremski Karlovci na Galeriji Aleksandar Saša Stojkečić. Imajući u vidu da je na dnevnom redu Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, a kao što ste čuli pozdravio sam i predsednika Pokrajinske vlade, imajući u vidu da AP Vojvodine ima zakonodavnu inicijativu i ovaj se zakon nalazi na dnevnom redu na osnovu njihovog predloga.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti i Predlogu zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.
Daću sada reč predstavnicima predlagača, ali samo želim da vas obavestim da je u ovom trenutku u Maloj sali počinje obeležavanje 20 godina od otvaranja Kancelarije saveta Evrope u Beogradu, tako da ću morati da izađem. I ministarka Gordana Čomić će biti tamo, tako da će se ona vama obratiti čim se to završi.
Sada ko od predlagača koji su tu želi reč?
Gospodine Ružiću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.
Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, poštovano predsedništvo, pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji sadrži praktično nekoliko izmena dosadašnjih odredaba. Najvažnija izmena se odnosi na početak uvođenja državne mature. Državna matura je termin koji koristimo da objedinimo čitav proces jednim nazivom i sastoji se od završnog ispita nakon trogodišnjeg školovanja, zatim i od opšte, stručne i umetničke mature sa kojima se završava četvorogodišnje srednjoškolsko školovanje.
Predviđeno je pomeranje uvođenja ovih ispita praktično za dve godine, što bi značilo da će prvi završni ispit biti održan na kraju školske 2022/23. godine trogodišnje, a puna implementacija državne mature će se desiti sa polaganjem opšte, stručne i umetničke mature na kraju školske 2023/24. godine.
Imam potrebu da danas predstavim dokle se stiglo sa projektom državne mature, za koji pretpostavljam i znam da postoji određeno nerazumevanje, a i sa druge strane i razumevanje, da postoje neke nesuglasice, ali svakako želim da izrazim našu težnju kao Ministarstva da celokupan proces učinimo što transparentnijim, inkluzivnijim i da ništa ne uradimo brzopleto, a ni površno.
Upravo zbog toga smo vrlo brzo od momenta preuzimanja ovog resora formirali komisiju koja će pratiti svaki korak i osigurati upravo da je sve učinjeno onako kako sam i naveo. Za ovih par meseci komisija se sastala pet puta. Nedavno smo održali i sastanak sa svim rektorima i dekanima univerziteta u Republici Srbiji, kako bismo osigurali da svi akteri suštinski budu upoznati i informisani, konsultovani, ali naravno i da uzmu i preuzmu svoj deo odgovornosti u ovom procesu.
Ideja o državnoj maturi datira još iz 2008, 2009. godine, plan je bio da školske 2014/15. godine bude implementirana, međutim, imalo je dosta zakonskih neusklađenosti, nakon toga svakako i nekih objektivnih okolnosti, poput pandemije prošle godine. Sve te stvari su dovele do toga da dođemo do jedne ovakve situacije. Ali ono što je, rekao bih, najviše nedostajalo, to je puna koordinacija, inkluzivan pristup ovom procesu i transparentnost u radu. Međutim, ne bih se vraćao preterano u prošlost, niti je to od prevelikog značaja, jer je intencija da svi budemo sada u saglasju i da učinimo sve da napravimo taj korak ili iskorak napred u ovom delu obrazovnog sistema, imajući u vidu da se radi o jednom krupnom reformskom potezu ili zahvatu i da to tretira pitanje više od 60.000 svršenih srednjoškolaca širom naše Republike.
Lično nisam bio stava da žurimo sa ovim projektom, već da ga upravo uradimo na način koji je celishodan. Zato se pred poslanicima sada nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji će pomeriti taj početak implementacije, posebno imajući u vidu interes učenika, s obzirom na to da se uvodi velika promena kojoj prethodi otežano završavanje srednjeg obrazovanja i zbog izmenjenih uslova uzrokovanih svakako pandemijom.
U dosadašnjem procesu obavljene su brojne pripreme, dat je zakonski osnov, propisani su programi, pripremljene su baze zadataka, radilo se na podršci informisanju svih aktera, formiran je sajt, izvršeno je prvo pilotiranje u oktobru mesecu prošle godine sa nekih 5.000 učenika trećeg razreda srednjih škola i sledeće pilotiranje je predviđeno za april 2022. godine. Smatram da sada zaista imamo dovoljno vremena da se pripreme svi nivou obrazovanja za realizaciju.
Takođe, veoma je dragocena podrška koju nam pruža Evropska unija, na čemu smo zaista izuzetno zahvalni, posebno kroz njihov projektni tim koji pruža ekspertsku podršku da svi učesnici budu i informisani i obučeni, da proces teče u najboljem maniru, ali svakako tu je prisutna i finansijska podrška ovom procesu.
Ministarstvo je pristupilo čitavoj priči veoma ozbiljno. Namera je da državna matura u krajnjem epilogu ima sertifikacioni karakter, odnosno da potvrdi taj stečeni nivo znanja učenika u srednjim stručnim, umetničkim školama i gimnazijama, ali takođe i kvalifikacioni karakter, u smislu prolaska i upisa na određenu visokoškolsku ustanovu, osim, naravno, za one fakultete gde su potrebne određene veštine, kao što su neki umetnički fakulteti ili fakultet fizičke kulture.
Državna matura, dakle, treba da postane spona između srednjoškolskog i visokog obrazovanja, alat kojim ćemo podići kvalitet srednjoškolskog obrazovanja i omogućiti upis na visokoškolske ustanove. U celom procesu važno je da fakulteti verifikuju u konačnom te rezultate i priznaju kao prolaz, jer ćemo time unaprediti praktično upis svršenih srednjoškolaca na studije, ali i omogućiti veću dostupnost visokog obrazovanja za učenike srednjih škola, ali ne nikako nauštrb kvaliteta. Na ovaj način bi stali u red većine evropskih zemalja koje imaju ovakav sistem.
Upravo zbog važnosti celokupne priče, važno je da rešimo sve nedoumice i da obezbedimo dovoljnu informisanost svih zainteresovanih učesnika, dakle, učenika, roditelja, prosvetnih radnika. Pred nama su, naravno, veliki izazovi, ali budite uvereni da ćemo kroz dijalog, kome smo praktično dali na dinamici, pokušati da iznađemo siguran i pouzdan put do održive implementacije ovog projekta.
Što se tiče ostalih izmena i dopuna, one se odnose na nekoliko stvari. Prvo, određene izmene su neophodne u članovima Zakona o srednjem obrazovanju kojima su propisane evidencije koje vodi srednja škola i podaci koji su praktično deo tih evidencija, kao i odredbe kojima je propisano koje podatke dostavlja osnovna škola prilikom upisa učenika u srednju školu.
Izmene su potrebne u svrhu usklađivanja Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojima su propisani registri i podaci koje vode ustanove iz oblasti obrazovanja u skladu sa uvođenjem portala „Moja srednja škola.“
„Moja srednja škola“, odnosno ovaj portal predstavlja novu digitalnu uslugu u sistemu obrazovanja koja u potpunosti digitalizuje čitavu proceduru u vezi sa upisom u srednju školu. Sve radnje u vezi sa upisom, od prijave, preko prigovora na rezultate i liste želja, do samog upisa u školu izmestili smo praktično na digitalnu platformu, na internet, na portal „mojasrednjaskola.gov.rs“. Time je omogućeno da sve administrativne poslove oko upisa roditelji obave od kuće i ovo je još jedan korak u procesu digitalizacije sistema obrazovanja i usluga koje on pruža.
U pitanju je veliki napredak, ali i veliki posao, zato zaista dugujemo zahvalnost Kancelariji za informacione tehnologije koja je pružila jednu sjajnu stručnu podršku i radila na ovom projektu zajedno sa nama, jer njihova ekspertiza je bila presudna u ostvarivanju ovog zajedničkog cilja, ali pre svega cilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Mi smo imali ideju, oni su znali način na koji tu ideju realizovati. Zajednički rad stručnjaka za obrazovanje i stručnjaka za informacione tehnologije dao je ovako dobar rezultat zbog takve jedne sinergije.
Drugo, uvodi se norma koja propisuje i mogućnost realizacije nastave stranih jezika u kombinovanim grupama u kojima su učenici iz različitih razreda. Na ovaj način bi se u izuzetnim slučajevima stekla zakonska mogućnost da se formira grupa za strani jezik i kada je broj učenika mali. Omogućavanje nastave stranog jezika u školi u kojoj je učenik upisan tokom školske godine uticaće na veći kvalitet učeničkih postignuća. Ukoliko nema redovne nastave u toku školske godine učenici na kraju godine polažu razredni ispit čime im se praktično povećavaju njihove obaveze.
Formiranjem grupa za izučavanje stranog jezika iz dva ili više različitih razreda koja ima najmanje 15 učenika, odnosno kombinovane grupe na nivou dva ili više različitih razreda koja ima najmanje 12 učenika u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke uz saglasnost ministra, omogućava se redovna nastava. Ovaj problem formiranja odeljenja za izučavanja stranih jezika je naročito prisutan u gimnazijama u kojima pored opšteg tipova i smerova postoji odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke. Planovi ovih odeljenja su različiti i ne mogu se formirati grupe iz tih odeljenja. Promena ove norme bi omogućila da učenici ostvare pravo na redovno obrazovanje umesto da polažu taj razredni ispit i ovom normom bi se omogućila redovna nastava drugog stranog jezika i značajno unapredila jezičke kompetencije tih učenika, jer umesto da imaju 10 časova pripremne nastave i razredni ispit ima li bi 74 časa u grupi koju čine različiti uzrasti učenika i vršnjačkim učenjem bi više napredovali.
Važno je istaći da se ova norma primenjuje samo u izuzetnim slučajevima, dakle kod mešovitih srednjih škola sa jednim gimnazijskim odeljenjem, sa jednim specijalizovanim odeljenjem u gimnaziji, u pograničnim područjima i u gimnazijskim odeljenjima na jezicima manjina. Prevedeno na srpski jezik, to se odnosi na nekih osam do deset gimnazija ili škola sa ovim odeljenjima.
Poslednje izmene koje ću spomenuti se odnose na usklađivanje sa članom 177. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanje i vaspitanja kojim su propisani podaci u evidencijama koje se unose u registre jedinstvenog informacionog sistema prosvete. Izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju vrši se usklađivanje koje je preko potrebno upravo iz ovog razloga, dakle usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka i ličnosti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Vlade Vojvodine, Igor Mirović. Izvolite.

Hvala.
Ja sam predsednik pokrajinske Vlade, pošto me stalno ispravljaju kad i ja napravim lapsus.
Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca. Kada se u imenu jednog zakona ugradi ime naše stare srpske slave, Sremski Karlovci, dovoljno je čak i ovlaš proučiti istoriju Sremskih Karlovaca i videti da je to zapravo istorija našeg naroda. U tome i leži i potreba da se nakon 30 godina od donošenja zakona, a prvi Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca donet je još 1991. godine i primenjivan je sporadično sa neadekvatnim obimom finansijskih sredstava i neadekvatnom pažnjom, imajući u vidu sve ono kroz šta smo prošli tokom devedesetih i dvehiljaditih godina. Dakle, taj prvi zakon je već imao u vidu značaj Sremskih Karlovaca i potrebu njegove sveobuhvatne obnove.
Mi smo se rukovodili činjenicom da je jedan zakon već bio u našoj zakonodavnoj praksi i u našem pravnom prometu, ali smo kao predlagač iskoristili pravo da ipak predložimo novi tekst zakona, dakle da ne uđemo u predlaganje izmena i dopuna, a da istovremeno i ne ćutimo na činjenica da se postojeći zakon ne primenjuje. Odlučili smo se da iskoristimo svoje pravo i da vama, uvaženim poslanicima Narodne skupštine, predložimo novi zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.
Nadam se da ne moram, ali ću zbog javnosti ipak reći nekoliko važnih napomena da bi i javnost, a nadam se da to vama ne moram da podcrtavam, stekla uvid u to šta je sve to tako vredno u Sremskim Karlovcima što zaslužuje vašu pažnju, pažnju celokupne javnosti, zaslužuje donošenje jednog posebnog zakona koji će uveren sam, zajedničkim snagama podstaći obnovu ovog velikog nasleđa.
Sremski Karlovci pominju se još 1308. godine, a od 1532. godine prema starim knjigama iz manastira Krušedol, nose slovensko ime Sremski Karlovci. U Sremskim Karlovcima, 1699. godine je sklopljen tzv. Karlovački mir između, s jedne strane, Osmanskog Carstva i sa druge strane, Svete lige nakon dugogodišnjeg rata koji je trajao pre toga, a koji su činili Austrijanci, Poljaci i Mlečani. Već tada je nastala jedna, mogu slobodno da kažem, važna vrednost u Sremskim Karlovcima, Kapela mira koja će takođe biti predmet obnove i zaštite kada objedinimo sve snage nakon donošenja ovog zakona.
Od 1713. godine tu je sedište mitropolije SPC i već tada nastaju najznačajniji objekti naše sadašnje verske baštine, donja crkva, pa 1726. godine prva srpska škola, pa nakon toga veliki broj drugih hramova. Uspon Sremskih Karlovaca nastaje u drugoj polovini 18 veka kada je za mitropolita izabran Pavle Nenadović, kada se formira prva štamparija u tom mestu, gradi Saborna crkva 1770. godine i prva bolnica.
Značaj Sremskih Karlovaca je još veći izborom Stefana Stratimirovića za mitropolita krajem 18. veka, tačnije 1. novembra 1792. godine, počela je da radi prva gimnazija u Srba, koja je izgrađena prilozima i samih trgovaca u Sremskim Karlovcima, a najznačajniji prilog dao je Dimitrije Anastasasijević Sabo, i njegova rodna kuća danas postoji u Sremskim Karlovcima i biće predmet rekonstrukcije i obnove, ukoliko naravno, objedinimo snage, ukoliko danas podržite predlog ovog zakona.
U Sremskim Karlovcima je nastala i prva apoteka, od 1807. godine, a 1809. godine, prva crtačka škola, magistrat, a 1848. godine, je održana i čuvena majska skupština na kojoj su Srbi onog vremena, proglasili srpsku Vojvodinu i utrli put za politički program koji je, definitivno potvrđen 1918. godine, na velikoj narodnoj skupštini u novembru 1918. godine, kada se Vojvodina prisajedinila Kraljevini Srbiji.
Dvadeset mitropolita i patrijarha je stolovalo u Sremskim Karlovcima. Brojne velike ličnosti iz naše istorije, poput Branka Radičevića, Vuka Stefanovića Karadžića, generala Đorđa Stratimirovića, Vojvode Stevana Šupljikca, Lukijana Mušickog, Jovana Sterije Popovića, učili su tamo školu, pa sve do naših savremenika koji su do juče ovde sa nama delili i vreme i kulturni prostor. Pomenuću samo jednog Mihiza.
Nadam se da je ovo dovoljan uvod i dovoljan dokaz javnosti zašto moramo da se udružimo i da objedinimo snage. Zakon predviđa da formiramo jednu vrstu efikasnog odbora, koji će raditi pod kapom Vlade Srbije, koji će preuzete na sebe izradu programa obnove kulturno-istorijskog nasleđa i koji će zajedno sa nadležnim zavodima za zaštitu spomenika kulture, sa republičkim, pokrajinskim i gradskim zavodom u Novom Sadu, preduzeti čitav niz mera da bi ovo kulturno-istorijsko nasleđe bilo obnovljeno i da bi moglo da bude stavljeno u funkciju privrednog razvoja i ukupnog razvoja, ne samo Sremskih Karlovaca.
Moram da vas podsetim i još jednom kažem da je i Vlada Republike Srbije učinila sve da, pre svega, u saobraćajnom smislu, dakle, kada je reč o privrednom razvoju izuzetno važna stvar, Sremske Karlovce učini mnogo dostupnijim u budućnosti. Već negde tokom januara ili februara imaćemo brzu prugu od Novog Sada, odnosno od Beograda do Novog Sada, koja će prolaziti kroz Sremske Karlovce. Vlada Srbije pomogla je izgradnju pristana na Dunavu, u zoni Sremskih Karlovaca, a izgradnjom Fruškogorskog koridora, izgradnjom mosta, koji će povezivati Kovilj, Petrovaradin i deo Novog Sada, Sremski Krlovci će, praktično izaći na auto-put, na saobraćajnicu koju će veliki broj ljudi i uz ova dva druga vida transporta moći da komuniciraju i da budu gosti Sremskih Karlovaca u budućnosti.
Isto tako, moram da vam kažem da mi nismo čekali. Ovaj zakon će pomoći da objedinimo snage, ali želim i da vas upoznam sa činjenicom da i Pokrajinska vlada u protekle dve godine imala je svoj fond za obnovu Sremskih Karlovaca, što znači da smo spremni dočekali trenutak kada će nakon usvajanja ovog zakona Vlada Srbije, preko odgovarajućeg odbora, koji će činiti predstavnici Vlade, predstavnici Pokrajinske vlade, imati na raspolaganju spremnu projektnu dokumentaciju, sa ciljem da započnemo, odnosno nastavimo obnovu u još većem obimu.
Nekoliko informacija. U toku je rekonstrukcija fasade Patrijaršijskog dvora. Isto tako, u toku je rekonstrukcija zgrade Bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Inače, Bogoslovija u Sremskim Karlovcima je druga Bogoslovija, gledajući po starini, da tako kažem, prva Bogoslovija u pravoslavnom svetu je Bogoslovija u Kijevu, a ova naša Bogoslovija u Sremskim Karlovcima, imajući u vidu istorijski kontinuitet, je druga u odnosu na vreme kada je osnovana.
U toku su radovi na rekonstrukciji fasade Sabornog hrama, kao i na rekonstrukciji fasade zgrade Rimokatoličke crkve. Isto tako, pripremili smo projektnu dokumentaciju za parterno uređenje centra Sremskih Karlovaca, zatim, projektnu dokumentaciju za budući arhiv, koji će se nalaziti u objektu Svetosavskog doma. Inače, u ovom trenutku se u Sremskim Karlovcima nalazi i sedište Arhiva SPC, i sedište Arhiva SANU, i brojne druge ustanove i institucije. Napomenuću samo Institut za vinogradarstvo i vinarstvo, koji se takođe nalazi tamo.
Mi smo pripremili takođe, projektni dokumentaciju za rekonstrukciju 21 fasade u zaštićenoj zoni Sremskih Karlovaca, i evo, to je samo jedan primer početka obnove koja će sasvim sigurno biti sveobuhvatnija i kvalitetnija, imajući u vidu potrebu da donesemo ovaj zakon.
Naš krajnji cilj je da se ne samo obnove najznačajniji javni objekti, već da se infrastrukturno u potpunosti urede Sremski Karlovci, da se stvore uslovi za razvoj kulturnih sadržaja u Sremskim Karlovcima, u mnogo većem obimu.
Zatim, da se na taj način pomogne privredni razvoj, ali i premeren ambijentu samih Sremskih Karlovaca, ali i ekološkim standardima ka kojima moramo da težimo da se izvrši u toku tog procesa realizacija, dakle da cela realizacija celog posla ima i visoke energetske standarde, da se u toku perioda u kojem ćemo objediniti snage i zajedno delovati na osnovu odredba ovog zakona podstiče privredan razvoj, posebno vinarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, ali da se na izvestan način i drugim sredstvima kroz druge fondove podstakne i razvoj turizma.
To će značiti da smo kao narod sposobni da obnovimo jedno od naših najznačajnijih mesta kada je reč o našoj istoriji, kao što je neko rekao u raspravi na Odboru za kulturu i informisanje, to će značiti da smo sposobni gledajući pretke, gledajući sve ono što su nam ostavili stvaramo uslove za današnji život, ali i stvaramo uslove da pokažemo sposobnost pred potomcima, da obnovimo ono što su najznačajniji ljudi naše istorije ostavili kao veliku vrednost.
Ja sam uveren da ćete tekst ovog zakona podržati i uveren sam da ćemo od decembra kada se bude raspravljalo o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, imati izdašnija finansijska sredstva za obnovu Sremskih Karlovaca. Zakonom je predviđeno da se sredstva objedine i kada je reč o sredstvima budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine, budžeta lokalnih samouprava, ali ćemo biti aktivniji kada je reč o prikupljanju sredstava iz Evropskih i drugih fondova.
To će značiti mnogo veću spremnost, mnogo veću angažovanost i verujem, u praktičnom smislu da za četiri do pet godina možemo govoriti o potpunoj i sveobuhvatnoj obnovi ovog našeg sjajnog mesta i o tome da smo vratili dug generacijama koji su ga stvarale i koje su u njemu delovale kroz sve ove primere, vidi se značaj samog mesta i značaj ljudi koji su u našoj istoriji stvarali velike vrednosti kojima se danas ponosimo.
Želim da vas pozovem da podržite ovaj zakon i da nam pomognete da budemo jedan veliki tim koji će Sremske Karlovce obnoviti i time odužiti veliki dug.
Hvala.

Zahvaljujem predsedniku pokrajinske Vlade.
Prelazimo na izvestioce nadležnih odbora.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine Elvira Kovač, ispred Odbora za evropske integracije.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Predsedništvo, predsedniče pokrajinske Vlade, potpredsedniče Vlade, saradnice iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u ime Odbora za evropske integracija posle sednice održane juče i rasprave od dva predloga zakona, želimo da naglasimo da pregovarački proces u pristupanju Srbije Evropskoj uniji je pokazao, nažalost, da postojeća rešenja, znači u do sada važećim zakonima od 2009. godine, nisu usaglašena sa relevantnim zakonodavstvom EU i to prevashodno, u odnosu na primenu principa, ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u pristupu i nabavci roba i usluga u implementaciji načela jednakih mogućnosti i jednakog tretmana žena i muškaraca u vezi sa pitanjima zapošljavanja, samozapošljavanja i obavljanja zanimanja.

Ono što je sada značajno, o čemu smo juče razgovarali i što je Odbor konstatovao, je da je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije naš pravni sistem sada konačno usklađen sa sekundarnim izvorima prava EU i to Direktivom 43 od 29. juna 2000. godine o sprovođenju principa jednakog postupanja, bez obzira na rasno ili etničko poreklo, Direktivom 78 od 27. novembra 2000. godine, Opštem okviru za jednako postupanje sa građanima prilikom zapošljavanja na radu, izuzetno značajno.

Kada pričamo o drugom predlogu zakona, Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti, i on je usklađen sa Direktivom Saveta 113 od 13. decembra 2004. godine, o primeni načela jednakog postupanja prema muškarcima i ženama o pristupu robama i uslugama, Direktivom 54 Evropskog parlamenta i Saveta od 5. jula 2006. godine o primeni načela jednakih mogućnosti i jednakog postupanja prema muškarcima i ženama u pitanjima zapošljavanja i zanimanja, kao i Direktivom 41 Evropskog parlamenta i Saveta od 7. jula 2010. godine o primeni načela jednakog postupanja prema muškarcima i ženama koji su samozaposleni, naravno, svesni toga da je zapravo dugoročni cilj donošenja potpunog novog zakona o rodnoj ravnopravnosti uspostavljanje, unapređenje, održavanje rodne ravnopravnosti i svesni smo da će se ona zapravo meriti indeksom rodne ravnopravnosti, odnosno indeksom rodne ravnopravnosti EU koja je zapravo u primeni u Republici Srbiji već od kraja 2018. godine.

Iz ugla evropskih integracija želela bih još da naglasim značaj akcionih planova. Naime, ključne politike antidiskriminacije rodne ravnopravnosti čine treći deo posebnog Akcionog plana za izuzetno značajno Poglavlje 23 o osnovnim pravima. Kao što znamo, on je revidiran u drugoj polovini prošle godine i upravo revidiranim Akcionim planom je predviđeno, tada je Vlada prihvatila obavezu da će se do kraja prošle, 2020. godine, znači, do četvrtog kvartala, ipak malo kasnimo, prošle godine finalizirati sledeće aktivnosti, upravo to što sada radimo – izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, usvajanje nove strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i, naravno, značajnog pratećeg akcionog plana, usvajanje potpuno novog zakona o rodnoj ravnopravnosti, što će, nadam se, da se desi krajem ove ili početkom sledeće nedelje, razvoj nove nacionalne strategije i akcionog plana za sprečavanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima jer je ta strategija, kao što znamo, davno istekla.

Raduje nas što je 22. aprila ove godine Vlada usvojila Strategiju za sprečavanje borbe protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine.

Sloboda jednakosti i zabrana diskriminacije je u neraskidivoj vezi sa onim što danas čini osnov identiteta EU, a to je privrženost principima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i vladavini prava, koji su sadržani u preambulama kako Mastrihtskog ugovora iz 1992. godine, tzv. Ugovora o EU, tako i Lisabonskog ugovora koji je, kao što je poznato, stupio na snagu 2009. godine.

Ugovor o EU iz Lisabona definiše ravnopravnost polova sa multidimenzionih aspekata. Pre svega, u članu 2. ovog ugovora stoji da su jednakost i poštovanje ljudskih prava osnivački principi EU. Lisabonski ugovor o EU takođe utvrđuje obaveznu primenu Povelje o osnovnim ljudskim pravima, stoga je Odbor za evropske integracije dao pozitivno mišljenje na ove predloge zakona. Hvala na pažnji.