Hvala.

Samo bi htela da se složim sa svim što ste rekli. Slažem se da je prevencija ogroman korak u sprečavanju nasilja i da dok sam čitala ovaj zakon malo sam se više zainteresovala za tu temu pružanje specijalizovanih usluga za one koji su počinili nasilje i videla sam da je to u nekim evropskim zemljama malo drugačije.

Ovo je dobar korak, rekla sam, pokazaće praksa gde grešimo i uvek postoji prostora da se izmeni i da se dopuni nešto, ali neke evropske zemlje su došle do tog rešenja da oni koji su izvršili nasilje, pored toga što moraju da idu na obavezne psihoterapeutske sastanke, da imaju tu vrstu lečenja, su dužni i da plate boravak ako je neko iz njihove porodice, odnosno oni nad kojim su izvršili nasilje bio smešten u "sigurnu kuću".

Tako da, slažem se sa vama prevencija da, ogroman korak ka tome da sprečimo nasilje i da, videćemo kroz praksu, da li ćemo dopunjavati ovo što ste vi danas pričali. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Mi se iskreno nadamo da će nadležni odbor vrlo pomno pratiti fazno kako se primenjuje zakon, ali naravno i svi narodni poslanici koji su zainteresovani da prate da li u dobroj meri i da li na dovoljno dobar način i na lokalnom nivou i mi u ministarstvu i u Vojvodini, da li se zakon dovoljno dobro… To je cela ideja, tako da ste više nego dobrodošli u mesecima pred nama dok ne budu bile u primeni sve odredbe zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.

Hvala, gospođo potpredsednice.

Moje veliko poštovanje za prisutnu gospođu ministarku i gospodu ministre sa vašim saradnicima.

Poštovane i uvažene koleginice i kolege poslanici, mi smo danas započeli sednicu čijim dnevnim redom su obuhvaćene značajne oblasti i pitanja. Čini mi se da dominira oblast ljudskih prava. Hoću da kažem da nema, po mom mišljenju, uspešnog društva, organizaciono i akciono dovoljno sposobnog, ukoliko se demokratski odnosi ne usavršavaju i jedinstvo u društvu ne osnažuje.

U tom domenu regulisanje i omogućavanje maksimalnog ostvarivanja ljudskih prava u zemlji jeste jedno od prioritetnih stvari.

U ostvarivanju i dovođenju do najvišeg nivoa ostvarivanja ljudskih prava čini mi se da je ovaj zakon, odnosno dopune Zakona o zabrani diskriminacije najbolji korak koji je napravljen. U tom smislu sve pohvale, gospođo ministarka, za ponudu ovako dograđenog zakona, jer on jeste udarna, ključna stvar u otklanjanju prepreka za puno ostvarivanje ljudskih prava i homogenizaciju pozitivnu i jedinstvo građana ove zemlje. Tako bar ja gledam na to.

Mislim da je ovim što ste nam ponudili mnogo preciznije, što je i logično, sad je to rekla, čini mi se, i koleginica Jevđić, na drugi način, svaki zakon koji prihvatimo, uđe nov ili dograđen, on ide u praksu i donosi nam, odnosno nudi da ga dogradimo kroz stečeno iskustvo u njegovoj primeni. Tako je i kod ovoga, ali mislim da je mnogo preciznije, mnogo konkretnije formulisano jako mnogo dosadašnjih odredaba u ovom zakonu, što je prvi kvalitet.

Druga stvar, u ponuđenom Predlogu ovog zakona je dosta novih odredaba koje regulišu ono što je bilo propušteno u prethodnom, odnosno važećem zakonu ili potpuno i do kraja sada regulišu određenu materiju koja je bila zahvaćena, ali ne i dovoljno, važećim zakonom.

Mislim da je posebno značajno to što je regulisanje zabrane diskriminacije u različitom okruženju i životnim okolnostima. Znači, više nemamo, bar se meni čini, možda nisam mogao sve da sagledam, ali više nema pitanja koja ulaze u ovaj problem rešavanja diskriminacije, a da nisu ovim zakonom tretirana i zahvaćena. Praksa će pokazati da li smo dovoljno, da li smo u pravoj meri, pa ćemo ga dovršavati i unapređivati.

Mislim da je jako značajno što je između mnogih pitanja ovim zakonom regulisan odnos organa javne vlasti prema problematici diskriminacije, jako važno. Osim toga, isto tako je bitno što je regulisan dovoljno i u dobroj meri, čini mi se na pravi način, odnos poslodavaca i zaposlenih. Zatim, zahvaćena je na pravi način problematika diskriminacije dece i diskriminacije starijih ljudi. Mislim da su to, pored dosta danas spominjanih žena u celini, čini mi se, dve strukture građana koje najmanje mogu same da se brane, tako bih rekao.

Najznačajnije ili najteže forme ili status onih koje zakon štiti mislim da su veoma oštro i u potrebnoj meri tekstualno formulisane u ovom predlogu i da ima u samom zakonu dosta onoga što je regulisano najoštrijim stepenom ili najvišim stepenom, pa imate dosta članova ovog zakona ili stavova u tom članu koji počinju sa „zabranjuje se“. Poseban značaj tome pridajem. Po meni, može to ići sutra i na sud, ali je razlika u tretmanu i razlika je u gledanju građana koji su skloni da čine korake diskriminacije prema nekome. Različito je ako stoji – treba to i to, a drugo je ako stoji – zabranjuje se. Tu nema razmišljanja. On ne može da razmišlja da li će sad napraviti nekakvu stvar, pa će lako izbeći. Tu se zna šta je. Zato mislim da su i mnoge druge stvari, ovo sam uzeo kao primer, u zakonu vrlo jasno, precizno izrečene.

Što se tiče Poverenika u Skupštini, to moram da kažem, nije mi sasvim jasna njegova funkcija, uloga, jer je on ovim zakonom smešten u Skupštinu, a dosta je tretiran. Zakon o Povereniku se bavi u 10 članova, čini mi se, od 30. do 38a. Mislim da smo tu ostali nedorečeni. Pored svega ovoga, u zakonu je stavljen akcenat na sprečavanje diskriminacije, što su data prava diskriminisanom na pritužbe, tužbe, itd. i što su u zakonu regulisana i prava oštećenog u oblasti diskriminacije.

Na kraju ovog dela hteo bih da kažem nešto, verovatno ste svi propratili, ovih dana su izrečene u javnosti, i to nažalost i iz Skupštine, od nas poslanika, kroz medije za javnost mnoge zamerke ovom zakonu, koji, kao što vidite, nije do danas ni došao u parlament, niti su poslanici imali mogućnosti da se oko toga izjašnjavaju.

To se reguliše tako, u izjavama tim u javnosti, da će taj zakon ovako kako je predloženo, sprečiti dalju modernizaciju odnosa u toj oblasti, odnosno da on guši i skraćuje dosadašnje tradicionalne odnose u toj oblasti, kad je diskriminacija u pitanju. Zamislite molim vas. Zamislite, ugušuje tradiciju, pa, mi valjda hoćemo da menjamo nešto što je ušlo i u običajno pravo i što se smatra normalnim da u svakom društvu postoji diskriminacija i sve što ide uz nju.

Privodite kraju, molim vas.

Molim vas, samo još jedna stvar, isto tako je ovih dana eskalirala jedna druga stvar u javnosti, a to je da se unapred osuđuje Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zbog toga što će on navodno, hajde da tako kažem, čak je taj izraz i upotrebljen na jednom mestu, upropastiti jezik srpski. Ne razumem te ljude. Toliko, pošto nemam vremena više.

Hvala, gospodine Kovačeviću.

Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, Elvira Kovač.

Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.

Predsedništvo, potpredsedniče, predsedničke Pokrajinske vlade, poštovana ministarko sa saradnicima, kao što je uvaženi predstavnik poslaničke grupe SVM, gospodin Balint Pastor, kada je govorio o jednom predlogu zakona, najavio ja ću o ostalima.

U ime poslaničke SVM najpre ću krenuti o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, jer smatramo da je to jedan od važnih koraka uspostavljanja proširenja sistema digitalizacije, kao što smo to čuli, u obrazovanom sistemu.

Ovo je novi krug u sistemu digitalizacije u obrazovanju, koji se inače koristi i kod upisa u predškolske ustanove, ustanove osnovnog obrazovanja. Ovde se pojednostavljuje zapravo prijava učenika za prijemni ispit i za upis u srednje škole. Vrlo je pohvalno da se u sistem eUprave, postepeno proširuje i usklađuje sa realnim potrebama raznih resora, kao i stanovništva, kako bi zaista korisnici, zapravo sami roditelji u konforu svojih stanova, jednostavno, kod kuće prijavili svoju decu, bez stajanja u dugačkim redovima. Kažem, vrlo je značajno da se to nekako izjednačuje da se proširuje polako, od predškolskih ustanova, osnovnih, sada pričamo i o srednjim školama.

Videli smo nedavno kada je uvažena premijerka, potpredsednik Vlade, ministar, kada su predstavljali moju srednju školu i kada su oni rekli da ćemo sada bez odlaženja, kako su oni rekli, na sedam različitih mesta, jednostavno jednim klikom uspeti da prijavimo svoju decu za polaganje prijemnog ispita u o određena specijalizovana odeljenja gimnazija i umetničkih srednjih škola.

Novina u posebnom vođenju baze podataka su da se, ono što je za nas izuzetno značajno, vode podaci o osetljivim grupama, kojima se pri upisu u srednje škole mogu obezbediti određene mere afirmativne akcije, iliti pozitivna diskriminacija, a to su kao što znamo, učenici romske nacionalnosti, ili učenici sa smetnjama u razvoju, ili sa invaliditetom, te se zapravo, ovim predloženim izmenama i dopunama predlaže dopuna postojećeg

Svi mi znamo da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti dobrovoljno, ali, ipak jedinstveni informacioni sistem prosvete, sadrži sve relevantne podatke o kojima SVM više puta govorio u ovom visokom domu i za koje smatramo da su izuzetno značajni, a to su maternji jezik, jezik na kojem ta osoba pohađa nastavu. Naravno, da ovi podaci mogu da ukažu i na nacionalnu pripadnost tako da se uvođenjem jedinstvenog obrazovnog broja uvodi realno sagledavanje analize podataka sistema prosvete vezano i za nacionalne manjine, što mi svakako podržavamo.

Da podsetimo, smatramo da je veliki korak u razvoju službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina činjenica da je elektronski sistem upisa, odnosno vođenje evidencija kao što su eVrtić, eUprava, eUpis, odnosno eŠkola, eDnevnik i tako dalje, pa i nedavno predstavljen spomenuti portal „Moja srednja škola“, oni zapravo svi omogućuju korišćenje onlajn platforme i na jezicima nacionalnih manjina i to na svih osam jezika nacionalnih manjina kojima se realizuje celokupna nastava, odnosno na onim jezicima koji su u službenoj upotrebi u određenoj opštini.

To je zaista jedno od zalaganja i SVM, a eto moram i da spomenem našu koleginicu Mariju Viček, državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Naime, zaista poslednjih nekoliko godina, kao što je to i uvaženi ministar spomenuo u uvodnom izlaganju napravljena jako, jednostavno se stvorila jako dobra saradnja između Kancelarije za informacione tehnologije elektronsku upravu Vlade Republike Srbije i samog Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, što mi u SVM smatramo kao dobar primer i da može da bude primer koji bi trebalo nekako da se raširi na ostale segmente eUprave kako bi svi segmenti platforme bili dostupni na jezicima nacionalnih manjina.

U izveštajima o napretku Republike Srbije u procesu evrointegracija i sprovođenju akcionih planova za Poglavlje 23 i 24 Evropska komisija je kao što sam to spomenula danas u kratkom izlaganju kao predsednica Odbora za evropske integracije, ocenila da su neophodne izmene Zakona o zabrani diskriminacije, kao i donošenje potpuno novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti kako bi se oni u potpunosti uskladili sa pravnim tekovinama EU. Zbog toga nas izuzetno raduje ova današnja rasprava, mene posebno, što končano imamo pred nama i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti.

To sam spomenula jutros da važeći Zakon o ravnopravnosti polova nije bio u dovoljnoj meri usaglašen sa pravnim tekovinama EU, ali ni sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i odredbama relevantnih direktiva Evropske komisije, kao i opšte prihvaćenim standardima, Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, davne 1979. godine i tzv. Istambulske konvencije, Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. To je konvencija iz 2011. godine čiju godišnjicu smo nedavno proslavljali.

Nadležno ugovorno telo UN za ekonomska, socijalna, kulturna prava, kao i za ljudska prava istakli su potrebu institucionalnog jačanja zaštite od diskriminacije, a tzv. EKRI ili ti Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, u okviru svojih raznih izveštaja i smernica ukazivala je zaista na značaj osnaživanja kapaciteta poverenika za zaštitu ravnopravnosti upravo proširivanjem nadležnosti tog poverenika.

Definicija segregacije. Segregacija je svaki akt kojim fizičko ili pravno lice razdvaja bez objektivnog i razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica na osnovu ličnog svojstva. Dobrovoljno odvajanje od drugih lica na osnovu ličnog svojstva ne predstavlja segregaciju. Naime, ova oblast je definisana u sistemu obrazovanja i vaspitanja na način da se ne smatra segregacijom izdvajanje učenika u grupi, odeljenju, odnosno ustanovi ukoliko je to posledica specifičnosti ustanove u skladu sa zakonom. Za Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja segregacija je svaki akt, radnja ili propuštanje da se izvrši radnja, odnosno svako neosnovano odvajanje pripadnika određene grupe od drugih lica ili grupa lica.

Zašto govorim o tome? Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je posebno značajno da se zaista vodi računa o kontekstu i razumevanju suštine pojma segragacije, da ne bismo došli u situaciju da pravo pripadnika nacionalnih manjina na obrazovanje na njihovom maternjem jeziku bude ugroženo ili, ne daj bože, karakterisano kao sagregacija, posebno imajući u vidu da se u našem sistemu u 189 ustanova obrazovanja i vaspitanja nastava ostvaruje na jednom od osam jezika pripadnika nacionalnih manjina. Osam nacionalnih zajednica u Republici Srbiji ostvaruje pravo na celokupno obrazovanje na svom maternjem jeziku. Ovaj broj možemo i da proširimo na 16 nacionalnih zajednica koji zapravo pohađaju grupe izbornog programa maternji jezik – govor, sa elementima nacionalne kulture u osnovnim školama.

Komiteti UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava i za ljudska prava ukazali su na potrebu jačanja nacionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, eliminisanje diskriminacije na osnovu pola, odnosno na osnovu roda, otklanjanje nasilja u porodici, kao i sprovođenje posebnih mera za povećanje zastupljenosti žena u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i generalno u procesima odlučivanja.

Pravo na ravnopravnost i nediskriminaciju je prethodni uslov da se dođe do jednakih mogućnosti za sve, između ostalog i kroz razvijanje antidiskriminacionih mehanizama za sprovođenje mera iz oblasti zabrane diskriminacije, institucionalnih okvira za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, uspostavljanje sistema evidencije, izuzetno značajno za zaštitu diskriminacije i rodno osetljivih statistika, nadzor nad primenom zakona, kao i primenu različitih analiza i metodologija.

Zabrana diskriminacije se vezuje za garanciju pojedinih prava i sloboda.

Podsetila bih sve nas da svi izveštaji međunarodnih organizacija, Evropske komisije, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, potvrđuje da kada pričamo o oblasti osnovnih prava, da je institucionalni zakonodavni okvir dobar za poštovanje temeljnih prava, ali da je potrebno obezbediti njegovo dosledno i efikasno sprovođenje, da treba ojačati nezavisne institucije za zaštitu ljudskih prava i nekoliko puta podvučeno, garantovati njihovu potpunu nezavisnost.

Kao što je poznato, u skladu sa preporukama Evropske unije, 2020. godine predloženo je uvođenje kvote, tada uz borbu i naše bivše koleginice narodne poslanice i svih nas, Ženske parlamentarne mreže, uvedena je kvota od 40% za manje zastupljeni pol. Zato što svi sada pitaju šta ovaj zakon donosi, kada pričamo o izborima i o kandidovanju žena, Narodna skupština je početkom prošle godine, znači 8. februara, donela zakon o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i Zakon o izmeni i dopuni Zakona o lokalnim izborima i, kao što svi mi znamo, već smo imali izbore, na osnovu ovih zakona, Zakona o izboru narodnih poslanika, predviđeno je da na izbornoj listi mora biti najmanje 40% manje zastupljenog pola, što znači da među svakih pet kandidata najmanje dvoje kandidata treba da budu predstavnici manje zastupljenog pola.

Isto takva je situacija i sa Zakonom o lokalnim izborima, koji navodi da na izbornoj listi mora biti takođe 40% manje zastupljenog pola, takođe među svakih pet kandidata na ovim listama najmanje dva kandidata moraju biti pripadnici onog pola koji je manje zastupljen.

Znači, što se ovoga tiče, ovaj zakon ne donosi novine, već pojačava sve ovo, mada su, kako vidim, svi malo uplašeni.

Novine se odnose na uvođenje kazni za političke stranke. I to je postojalo u dosadašnjem zakonu, ali i političke stranke moraju voditi računa koliko će imati predstavnica manje zastupljenog pola u njihovim rukovodećim strukturama.

Polako da zaključim, svakako da poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava što se Predlogom zakona o rodnoj ravnopravnosti predviđa stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravni tretman žena i muškaraca u vrlo širokoj oblasti – 22 različite oblasti, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i generalno nasilja.

Raduje nas što smo posle 2009. godine, posle blizu 12 godina, došli do izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije, a svakako pohvaljujemo i novi korak samog ministarstva za upis i za prijavu na prijemni ispit, digitalizaciju u svim sferama, ali, opet, uvek moramo voditi računa i o specifičnosti nacionalnih manjina.

Posebno nas raduje što imamo još jedan predlog iz Vojvodine koji će svakako biti i prihvaćen ovde u ovom visokom domu. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima Đorđe Milićević.