Zahvaljujem.
Zahvalna sam za informacije koje ste sa nama podelili, a tiču se problema koje ima Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine, kao i za vaše utiske o postojanju namere da se osujeti taj deo Srbije u razvoju, kapitalnim investicijama. Koliko god te informacije bile nama u Ministarstvu dragocene, ni jedna od njih nema nikakve veze ni sa Zakonom o zabrani diskriminacije, ni sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Sve su informacije vezane za Zakon o nacionalnim savetima.
Ja sam svejedno zahvalna zbog toga što Ministarstvo obilazi upravne okruge u Srbiji, a da bi proverili zašto se ne primenjuje Zakon o nacionalnim savetima i drugi zakoni iz naše nadležnosti, uključujući ova dva koja će u krajnjem obliku, a o kome će odlučiti Narodna skupština, nadam se, stupiti na snagu voljom narodnih poslanika. Do sada smo obišli 15 ili 16 upravnih okruga. Na sastanke dolaze načelnici upravnih okruga sa svojim savetima, dolaze predstavnici lokalnih samouprava, predstavnici školskih uprava, predstavnici MUP-a, predstavnici centara za socijalni rad, predstavnici nacionalnih saveta kojih ima, predstavnici civilnog društva koje se bavi bilo kom lokalnom temom i razgovaramo o tome zašto se ne primenjuje zakona, zašto ne radi Savet za međunacionalne odnose, zašto nema zapošljavanja Roma ili drugih predstavnika manjina, kako to zahteva i nalaže Zakon o nacionalnim savetima, zašto ne radi Savet za bezbednost, šta se dešava sa obavezom ili dobrom voljom o osnivanju institucije ombudsmana lokalnog, službena upotreba jezika i pisma, prava nacionalnih manjina za koje je nadležna lokalna samouprava.
Znači, finansiranje ako im je sedište u lokalnoj samoupravi, zatim finansiranje sa pozicije 481. lokalne samouprave kao obaveza da finansira civilno društvo, dijalog sa civilnim društvom.
Dakle, to radimo i plan da posetimo rasinski, raški i pčinjski okrug i Nacionalne savete Bošnjaka i Albanaca bio je pre nego što je epidemija, na žalost, uzela maha, pre jedno šest nedelja, i kako se nadamo se epidemija smiruje zauvek, tako pravimo plan za posete koje smo odložili.
Tako da, u dve stvari možete biti sigurni, vaše informacije nemaju veze sa predlozima zakona koji su ovde u radu, ali su nama dragoceni i biće tema i rada na sastancima sa upravnim okruzima u Kruševcu, Kraljevu, Vranju i sa Nacionalnim savetima Bošnjaka u Pazaru i Albanaca u Preševu zajedno sa koordinacionim telom. Zato što je nama važno da Srbija pokaže na delu da primenjuje zakone, kao što nam je važno da budemo alat nacionalnim manjinama. Svima smo to jasno rekli i tako pokušavamo da postignemo rezultat.
Da li je ili nije, jedina nejasnoća koju ste podelili sa nama, a da ja ne znam, da proverim o čemu se u stvari radi. Ako ste spominjali Nacionalni akcioni plan za nacionalne manjine on je tek u postupku izrade, ako ste imali referencu na ovaj koji je istekao, to je u redu, ako smatrate da sugestije Bošnjačkog nacionalnog saveta nisu uvažene.
Upotreba službenog jezika i pisma. Dakle, maternji jezik sa elementima kulture nacionalne manjine je obaveza države da primenjuje i postupak je sledeći da direktori škola anketiraju sve da li, kako i koliko dece žele da proučavaju maternji jezik sa elementima nacionalne kulture i primena je prilično šarena.
Imate direktora škola po raznim upravnim okruzima u Srbiji koji se oglušuju o to, zabašuruju obavezu i prave se da te ankete i ne postoje. Imate direktore koji prilježno i posvećeno rade taj posao i to će biti tema sa Nacionalnim savetom Bošnjaka u Srbiji gde je problem, da li je problem sa direktorima škola ili je neki drugi problem, ali službene upotrebe zvaničnog jezika i pisma, tamo gde nacionalna manjina ima zakonski osnov od 17,5% će biti.
Daću vam odmah primer opštine Vrbas gde predsednik opštine Vrbas ima zvaničan zahtev za službenu upotrebu crnogorskog jezika i pisma, ali tvrdi da Crnogorci to neće. Onda mi razgovaramo sa Crnogorskim nacionalnim savetom oni kažu imaju novinsko-izdavačko preduzeće, imaju portal koji se zove „Vijest“ i mi pitamo – na kom jeziku vam je taj portal? On kaže da je na crnogorskom. Ja kažem – dobro, ako vam je portal na crnogorskom, kako ga čitate ako predsednik opštine kaže da vi nećete crnogorski jezik kao službeni u opštini Vrbas? Do ljudi je znate. Do ljudi je i do svih nas plaćenih iz budžeta da zakon primenjujemo.
Ono što bih ja volela da zaslužimo kao alat za kvalitetan život nacionalnih manjina u Srbiji je da ne govorimo o zlim namerama bilo koga, pošto ih ja vrlo retko vidim, ali vidim dela koja jasno govore da nećemo da primenjujemo zakone. Da li je to nacionalna manjina ili većina dosta je šareno, ali se dešava i mi ćemo na kraju drugog obilaska upravnih okruga u decembru 2021. godine zajedno sa evropskom delegacijom i sa javnošću Srbije podeliti sve informacije koje smo prikupili na sastancima u svim upravnim okruzima u Srbiji, a predstavljajući i njima koje sve zakone iz nadležnosti Ministarstva za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog oni moraju da primenjuju. Nisu zakoni iz bilo koje oblasti švedski sto, pa da bilo ko bira šta može da primeni ili šta ne može da primeni.
Slažem se sa vama da moramo da imao dijalog o regionalnom razvoju. Nadam se da će i Nacionalni savet Bošnjaka u Srbiji učestvovati u društvenom dijalogu koji smo počeli, serijal društvenih dijaloga o održivom razvoju Srbije zato što smatramo da Srbija treba da dobije zajedničku sliku o svom razvoju 2030. godine i da taj mozaik, slike koji treba da složi, treba da bude od informacija sa lokalnog nivoa, iz lokalnih samouprava, iz mesnih zajednica, iz mesta gde ljudi žive i saopšte kako žele da žive zajedno u dijalogu sa onima koji na kraju donose odluke.
Tako da, drago mi je da smo to čuli od vas. Žao mi je što nije tema zakona, ali s obzirom da su zakoni koje pominjete u svom izlaganju takođe naša nadležnost, prosto osećam obavezu da vam dam sve informacije koje trenutno imamo. Hvala.

Zahvaljujem se ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Reč ima narodni poslanik dr Milorad Mijatović.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.

Gospođo ministarka Gordana Čomić, gospodine predsedniče pokrajinske Vlade Igore Miroviću, ja ću na samom početku izraziti zadovoljstvo, ja ću govoriti samo o Zakonu o obnovi Sremskih Karlovaca, zadovoljstvo što jedan zakon, zakon koji je predlagala Skupština AP Vojvodine, nalazi se na dnevnom redu naše Narodne skupštine Republike Srbije, za koji sam gotovo siguran da će biti usvojen.

Sećam se nekih ranijih vremena kada smo imali konfrontacije, nešto što predloži Skupština AP Vojvodine, čak ni ne dođe na dnevni red ili bude skinuto sa dnevnog reda, a sada raspravljamo i svi izražavamo zadovoljstvo. To je znak neke nove političke kulture koju imamo i to daje veoma dobre rezultate. Mi više nemamo konfrontaciju između republičke Vlade, pokrajinske Vlade, što se i te kako vidi u Vojvodini, jer Vojvodina ide velikim koracima napred.

Neću govoriti o kapitalnim investicijama, o svemu onome što se trenutno radi u Vojvodini. Svi smo svesni činjenice da jaka, razvijena Vojvodina vuče Srbiju napred. Upravo to je ono što moram da naglasim u svom prvom delu.

Naravno, ja drugo želim da kažem. Znate, mi govorimo o Vojvodini. Često se ovde čuje reč „severna Pokrajina“. Ne. Molim vas, ja insistiram da kažemo Vojvodina, jer generacije pre nas su se veoma mnogo borile da bi smo došli u situaciju da možemo da kažemo „Vojvodina, srpska Vojvodina“. Neću da govorim o Majskoj skupštini koja je bila u Sremskim Karlovcima, o tome je ovde bilo mnogo reči.

Prema tome, govorimo o Vojvodini, jednoj našoj autonomnoj pokrajini, koja je bogata, koja je razvijena. Znate li zašto je bogata i razvijena? Zato što je multietična, multikonvencionalna i zato što se mi poštujemo između sebe.

Ja sam ponosan kada sam slušao izlaganje mog kolege, narodnog poslanika Balinta Pastora, koji je pripadnik mađarske nacionalnosti, koji je sa toliko lepih reči govorio o Sremskim Karlovcima. Kao što i ja sa zadovoljstvom govorim kada idem bilo gde u Suboticu, govorim o onome što je tamo postignuto, jer to je ono što nas prožima, ta multikulturalnost za nas znači mnogo. Zato je Vojvodina uređena, zato je Vojvodina bogata i biće bogata.

Znate, ne živimo jedni pored drugih, mi živimo jedni sa drugima. Družimo se, posećujemo, zajedno se poštujemo. To je ono što želim da naglasim i to je ono što možda može da bude poruka svima drugima, samo uz dogovor, razgovor, međusobno uvažavanje možemo ići napred. Svaka konfrontacija ne vodi ničemu dobrom.

O Sremskim Karlovcima ovde je mnogo toga lepog rečeno. Moram da naglasim, a sam sam rođen nedaleko od Sremskih Karlovaca, Sremski Karlovci su nas koji tamo živimo identitet, istorija, kultura i zbog toga podržavam ove dve ključne reči koje stalno stoje u zakonu, a to je obnova kulturno-istorijskog nasleđa i drugo podsticanje razvoja Sremskih Karlovaca.

Znate, nama ne znači ništa da imamo jedan grad koji će biti samo lepe zgrade i uređene. Sremskim Karlovcima treba dati život, treba dati da ima mladosti i meni je veoma žao što Univerzitet u Novom Sadu koji je osnovan nema sedište u Sremskim Karlovcima. Tada bismo imali srpski Hajlderberg. Nažalost, to nije urađeno, ali ne mora da znači da neke buduće generacije, ako prethodne generacije to nisu uspele, da to vrate u Sremske Karlovce.

Znate, kad idete od Novog Sada ka Sremskim Karlovcima prolazite pored Petrovaradinske tvrđave, prolazite pored podgrađa Petrovaradinske tvrđave, to je jedan prelep barokni grad koji se uređuje, on će biti ponos Evrope, a Vojvodina, Srbija je Evropa, deo Evrope. Mnoge evropske vrednosti se upravo baštine u Sremskim Karlovcima. Prolazite pored Crkve Marije Snežne, prolazite pored Vezirca gde je bila velika bitka, dolazite u Sremske Karlovce i sve je bilo, sve ste ovde govorili, da ja ne bih ponavljao, jer neću za to imati puno vremena.

No, želim moja poenta da bude na podsticanje razvoja Sremskih Karlovaca. Mi imamo Sent Andreju, jedno prelepo mesto pored Budimpešte, gde su Srbi živeli, koje je uređeno ali tamo više nema Srba, tamo je sve manje i manje stanovnika. Hajdemo oživeti Sremske Karlovce ulaganjem u one industrije, zelene industrije, ulaganjem u pamet. Jedno mirno mesto pored Dunava kao što su Sremski Karlovci, možemo deo IT tehnologija koje se burno razvijaju u Novom Sadu prebaciti u Sremske Karlovce.

Naravno, o turizmu smo govorili, ali ne treba to samo da bude turizam, jer Sremski Karlovci su nešto više od turizma. Sremski Karlovci znače naše znanje, nauku, znače našu duhovnost o kojoj mi moramo stalno govoriti i negovati naše nasleđe.

Ono što želim da kažem, smatram da svaki učenik osnovne škole iz Srbije mora i treba da poseti Sremske Karlovce. Treba da poseti i da se popne na Stražilovo, da poseti gde je sahranjen Branko Radičević. Ako Ukrajinci neguju svog pesnika i svoj identitet preko Tarasa Ševčenka, a zašto mi ne bismo preko našeg Branka Radičevića i prelepog Stražilova gde se nije teško popeti. Na taj način čuvamo naše korene i čuvamo našu istoriju, a isto tako smo u obavezi da svu našu decu, naše unuke podsetimo ko smo, šta smo i odakle potičemo.

Znate, biću ponosan da svoje unuke vodim u Sremske Karlovce da znaju ko su, šta su i odakle su. Ako to ne budemo radili, izgubićemo svoj identitet u ovoj opštoj globalizaciji i unifikaciji.

Naravno, ponosan sam na činjenicu da ću glasati za ovaj zakon i za sve ostale zakone. Kao socijaldemokrata naravno podržavam zakone o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije, a ministra prosvete podsećam da podržavam i Zakon o srednjim školama, ali uz napomenu, Agenda 2030, na srednje obrazovanje mora biti obavezno i besplatno za sve generacije u našoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem se dr Mijatoviću.
Reč ima predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
Izvolite.

Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, samo da se nadovežem na poslanika Mijatovića i da nekoliko reči kažem o zajedništvu, o jednom principu za koji sam se borio i izborio i koji zapravo simbolički jeste i sadržan u zakonu o kome danas, između ostalog, i govorimo.
Zajedništvo koje je omogućilo pre svega ubrzani razvoj AP Vojvodine jer smo na programu ubrzanog razvoja AP Vojvodine, i naravno Vojvodina to je staro slavno srpsko ime, ne treba ni na koji način od tog imena bežati, naprotiv, treba se sa tim imenom uvek hvaliti i tu delim mišljenje sa gospodinom Mijatovićem, na intenzivnom pre svega privrednom i ekonomskom razvoju AP Vojvodine smo radili u proteklih pet godina zajedno Vlada Srbije, naravno, Narodna skupština kroz čitav niz zakona, odluka, Pokrajinska vlada, Skupština AP Vojvodine i mislim da su rezultati vidljivi.
Vidljivi su i u delu angažovanja koji će u konačnom dovesti do investicija u one oblasti, pa i u oblast zaštite kulturno-istorijskog nasleđa sa velikim obimom o kojem ranije nismo mogli ni da sanjamo jer je privreda uspela da stvori dodatnu vrednost, da stvori novac koji će, verujem, već od naredne budžetske godine biti u funkciji, između ostalog, i zaštite kulturno-istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca, ali ne samo Sremskih Karlovaca, već kako su to već poslanici govorili, i brojnih drugih zaštićenih celina i brojnih drugih važnih istorijskih i kulturnih celina ne samo u Vojvodini.
Ono što sada nas čeka jeste da u odnosu na, verujem, izraženu volju, a do sada smo čuli predstavnike poslaničkih grupa koji su se izjasnili i kažu da će njihove poslaničke grupe podržati, pa da će naravno i Narodna skupština u celini podržati donošenje zakona, sada je jako važna stvar da dočekamo spremni formiranje odbora koji je predviđen ovim zakonom, odbora koji će donositi odgovarajući program na osnovu kojeg ćemo delovati i u tom smislu je od izuzetnog značaja da već tokom narednih nedelja i narednih meseci, kažem, da potpuno spremni dočekamo narednu budžetsku godinu, da pripremimo projektnu dokumentaciju i da osmislimo realizaciju ovog velikog posla i naravno da osim toga već pripremimo projekat, zaista možda prava reč, oživotvorenja Sremskih Karlovaca u punom obimu, da se bavimo i kreativnim radom u delu priprema kulturnih manifestacija kroz, verujem, možda u budućnosti izgradnju novog kulturnog centra, da deo kulturnih manifestacija i kroz Agendu „Novi Sad evropski grad kulture za 2022. godinu“ premestimo ili u budućnosti izgradimo u prostoru, odnosno kreiramo u prostoru Sremskih Karlovaca, da u delu podsticaja privrednog razvoja to treba da bude jedna vrsta indukovane stvari kada govorimo i o zaštiti kulturnog nasleđa pripremimo projekte, a već ima velikog interesovanja za nove hotele, nove turističke sadržaje, da se posebno bavimo zaštitom starog zanatstva i starih vrednosti koje su se baštinile u Sremskim Karlovcima vekovima unazad. Tu je naravno i turizam sa svim svojim aspektima jer je zvaničan podatak da samo u delu verskog turizma Sremski Karlovci jesu polazna tačka za više desetina hiljada turista koji posećuju Srem, Vojvodinu, posebno sremske manastire.
Mi planiramo da zajedno sa Vladom Republike Srbije dignemo na viši nivo status postojećeg Instituta za vinarstvo koji u okviru Poljoprivrednog fakulteta postoji u Sremskim Karlovcima i sada razmišljamo da li ćemo formirati naučni institut u odnosu na sve elemente koji su potrebni da bi formirali institut ili ćemo postojeće kapacitete prevesti u jedan centar koji bi bio nacionalni centar za vinogradarstvo i vinarstvo i osnažiti ga u delu laboratorijske opreme, u delu stručnih ljudi koji će moći da referentno određuju puteve za razvoj vinogradarstva i vinarstva u čitavoj našoj zemlji.
Naravno, veliki izazovi i u drugim oblastima, ne treba bežati ni od ideja koje ste izneli, kao što su informatičke tehnologije, možda određeni habovi, mikroceline u široj zoni Sremskih Karlovaca. Sve nas to očekuje ukoliko zajednički, dakle, na kraju ovog izlaganja, još jednom zajedništvo okupimo resurse Republike Srbije, Vojvodine, lokalne samouprave, evropskih fondova i ukoliko dobro osmislimo celokupan program koji treba da znači da se u budućnosti ponosimo sa Sremskim Karlovcima i da se na jednom praktičnom planu uspostavi veza između istorije, između predačkog zaveta i vrednosti koje su nam oni ostavili, između sadašnjosti i budućnosti u koju želimo da idemo.
U tom smislu nema druge alternative osim zajedništva, zajedničkog rada. Ja verujem da u budućnosti ni jedna druga politika, čak i ukoliko jednog dana različite stranke budu definisale političke pravde u raznim segmentima našeg društva, ni jedna politika neće moći da ima uspeha ukoliko nema elemente zajedništva i zajedničkog nastupanja, makar oko velikih i važnih vrednosti kao što su Sremski Karlovci. Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedniku Pokrajinske vlade.
Idemo dalje.
Reč ima potpredsednika Narodne skupštine narodna poslanica Marija Jevđić.

Zahvaljujem potpredsednice, poštovani ministri.

Na samom početku želim da čestitam Savetu Evrope 20 godina od osnivanja kancelarije u Beogradu, uz napomenu da Savet Evrope predstavlja krovnu instituciju za poštovanje ljudskih prava i vladavine prava uopšte.

Upravo na današnjem dnevnom redu imamo dva zakona kojima se unapređuju ljudska prava i slobode i osnov za donošenje i Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i Predloga zakona o sprečavanju diskriminacije, je sadržan u Uredbi člana 97. Ustava Republike Srbije, kojim se jemči ravnopravnost žene i muškaraca i razvoj politike jednakih mogućnosti.

Smatram da smo kao društvo sazreli da danas bez ikakvih predrasuda u ovom visokom domu raspravljamo otvoreno o predloženim zakonima i da zajedno sagledamo i stvorimo modernu Srbiju u kojoj nam neće biti potrebne zakonske odredbe da bismo poštovali, uvažavali sve subjekte našeg društva.

Jedinstva Srbija veruje da postajemo društvo jednakih mogućnosti za sve. Ta jednakost ne može biti istinska ako nemamo žene koje su ravnopravni partneri. Ne želim da potenciram na tome da žena treba da bude na određenom mestu, samo zato što je žena, već zato što je to zaslužila svojim radom i angažovanjem. To ne smemo da osporimo ni jednoj ženi.

Tu su i naše kolege, kao i svi koji učestvuju u društvenom životu Srbije i tu treba da budu iskreni da priznaju, prihvate i podrže ženu koja je dala svoj maksimum i koja se zalagala da bude danas upravo u ovom domu, da bude na mestu ministarke ili na bilo kojoj drugoj funkciji.

Sve dok žena ženi bude vuk i dok nemamo te ženske solidarnosti, možda nam najveći problem i nisu kolege ili partneri koji ne prihvataju ravnopravno. Imate npr. ženu koja je predstavnika neke političke partije, koja tako ide po Srbiji, dođe ispred jedne gradske uprave, javne uprave i kaže – e, sve žene koje su ovde zaposlene su zaposlene tako što su se dobro udružile, da ne koristim neke vulgarnije termine. I kakvu sliku onda šaljemo? Da li je to ohrabrenje za sve one devojke, žene koje žele da se uključe u politiku, da budu ravnopravni deo ovog društva?

Neću više pridavati značaja tome, ali eto, možda da apelujemo jedna na drugu da budemo malo više solidarnije i da ne etiketiramo jedna drugu tako lako, jer iza svake žene stoji možda majka, sestra, nečija ćerka ili šta god. Jedinstvena Srbija istinski podržava učešće žena, ne samo u politici nego u svim sferama života.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti polova donet je u septembru 2009. godine i njime je bliže uređen način ostvarivanje ravnopravnosti žena i muškaraca i promovisanje politike jednakih mogućnosti. Kada sam u oblasti javnog i privatnog zapošljavanja, kada sam već spomenula zapošljavanje želim da se dotaknem nečega što je možda najveći kamen spoticanja kada govorimo o ravnopravnosti muškaraca i žena, a to je visina zarade koju primaju muškarci i žene.

Prema podacima Republičkog zavoda za zapošljavanje u Srbiji, Srbija je možda sa najnižim platnim jazom u Evropi, dok je ta prosečna razlika plate između muškaraca i žena u Evropi dolazi do čak 15%. Na primer u Švedskoj žene zarađuju 5% manje, dok u Velikoj Britaniji iznosi 8%. Kada bi se ta primanja izjednačila globalna ekonomija bi mogla biti bogatija za 160 milijardi dolara. Ja neću da donosim zaključak, on se sam nameće, a to je da davanje prostora ženama vodi do jednog bogatije društva.

Ohrabruje i podatak globalnog izveštaja o rodnoj ravnopravnosti koji je ukazao na sužavanje rodnog jaza i smanjenja rodne nejednakosti i ti podaci su različiti od zemlje do zemlje. Na primer, Island je zemlja koja je uspela da otkloni čak 86% razlike između muškaraca i žena i za mene lično je bio iznenađujući podatak da Nikaragva i Ruanda spadaju u vodeću zemalja u kojima je najbolje primenjena rodna ravnopravnost i da imaju bolje performanse od mnogih vodećih evropskih zemalja.

Iskoristila bih priliku da pohvalim, a i vaše ministarstvo gospođo Čomić je dobilo pohvale od Saveta Evrope za uvođenje pojma sagregacije i tu mislim na Zakon o zabrani diskriminacije, a odnosi se na razdvajanje ljudi na osnovu rasne, verske i nacionalne pripadnosti. Vi ste kroz član 2. zakonski definisali ovaj pojam i nažalost, kao roditelj sam bila razočarana saznanjem, a tu je prisutan i ministar prosvete, da su u nekim školama osnovnog obrazovanja koje predstavljaju zakonom obavezu za svu decu Srbije da je pohađaju, bez obzira na nacionalnu pripadnost ili versku, dešava se da roditelji žele da ispišu i to čak u velikim gradovima Srbije. Mislim da se u Nišu u jednoj osnovnoj školi skorije to desilo, da roditelji žele da ispišu svoju decu samo zato što u tu školu idu pripadnici romskih nacionalnih manjina.

Evo sada svako od nas ko je ovde, ko sedi i ko je roditelj ili ima sebi blisko dete, zamislite da vaše dete bude tako diskriminisano. Naravno da to ne biste prihvatili, da bi vam bilo teško, jer se upravo u ovom domu zalažemo za društvo jednakih mogućnosti, za sve što nam je i Ustavom zagarantovano.

Pošto nemam više vremena, samo želim da pohvalim i to što se članom 14. omogućava Poverenici za rodnu ravnopravnost da ima svog pomoćnika i time smo pokazali da rodna ravnopravnost i svi problemi sa kojima se suočavamo u toj oblasti, želimo da budu rešeni, da ravnopravnost ne predstavlja samo zakonsku obavezu, već nešto sa čime živimo, tako se vaspitavamo i da poštujemo i druge, kao što poštujemo i sebe.

U zakonu sam čitala i nije mi bila jasna jedna stvar, možda ćete moći da mi to pojasnite ministarka. To je odredba koja se odnosi na član 58. i na član 77. kojim se propisuju finansijska sredstva za organizovanje i sprovođenje specijalizovanih usluga i tu se misli na specijalizovane usluge za počinioce nasilja koji će biti finansirani iz budžeta Republike Srbije, a sa druge strane imate žrtve nasilja koji će biti svi programi vezanih za njih i svu tu podršku, mislim na sigurnu kuću i na krizne centre, oni će biti finansirani iz lokalnih budžeta.

E sada, da li smo mogli to malo drugačije da uredimo i da li ovom uredbom dajemo manju podršku? Ne mislim da je tako, nego samo da mi pojasnite da li to znači manja finansijska podrška i sigurnim kućama i kriznim centrima?

Zahvaljujem. U danu za glasanje JS će podržati sve predložene zakone.

Zahvaljujem se potpredsednice Narodne skupštine.
Reč ima ministarka Čomić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
U nekoliko ste dobro opisali. Dakle, poenta je na tome da mi smatramo da treba uložiti i u prevenciju nasilja i u rad sa počiniteljem nasilja zbog toga što bez obzira što je nasilje izbor, znači nasilje je uvek slobodan izbor, ne moraš da sipaš verbalno smeće po javnom prostoru.
Ne moraš da udariš, ne moraš da psuješ, ne moraš da ubiješ, slobodno biraš. Svako je nasilje slobodan izbor i lista opravdanja za svako nasilje je potpuno prazna. Ono što se dešava u našim porodicama je da se nasilje bira. Pošto su porodični odnosi i delikatna i često tragična i traumatična stvar, onda mi smatramo da budžet Republike Srbije treba da uložimo u prevenciju nasilja, u otklanjanje posledica nasilja kada je u pitanju žrtva nasilja i u opšti sistem izgradnje specijalizovanih usluga kada je u pitanju pomoć žrtvama nasilja.
Zašto se ne vidi jasno da su u pitanju budžeti Republike Srbije, Vojvodine, pokrajine Vojvodine i lokalnih samouprava? Zato što vi formalno, ono što zovemo "sigurne kuće", nemate sa jasnim uporištem u zakonu. Imate nešto što se zove privremeni smeštaj ili već tako nešto. Mi želimo da se ovim zakonom i njegovim upućujućim odredbama prosto formira sistem gde će država preuzeti finansiranje i "sigurnih kuća" i prevencije nasilja i gde će ta usluga biti kako otvorena prema onima koje država inače plaća, ali nemaju znanja, veština, resursa, kao što su najčešće centri za socijalni rad, i isto tako prema onima koji imaju znanje, iskustva, resursa, a rade to kao civilno društvo.
Dakle, ne želimo da nikako napravimo bilo kakav manjak prednosti ili višak prednosti za bilo koga ko je spreman da pruži usluge staranja o žrtvama nasilja brinući o njihovom psihičkom stanju, otklanjajući posledice nasilja, pomažući da žrtve nađu posao, bez obzira da li su žene ili muškarci i pre svega o deci, žrtvama, svedocima ili učesnicima nasilja.
Dodatni propis koji će potpuno jasnim učiniti vama i dati kredibilitet mojim rečima je Zakon o socijalnom preduzetništvu kome se nadamo u trećem kvartalu ove godine, zato što nam je cilj da žrtve nasilja budu u dobrim rukama, cilj nam je da prestane projektno finansiranje. Znate, strašno mnogo dobrih stvari u Srbiji se desilo zato što negde u EU, u IPA Fondu, negde u nekom fondu za sprečavanje nasilja, negde u nekom delu sveta koje se bavi slobodama pravima, zaštitom žrtve nasilja ima novca za koje možete da konkurišete zato što posedujete znanje, veštine, volju i aktivizam civilnog društva ili ste centri za socijalni rad ili ste program Vlade Vojvodine ili ko može da konkuriše, i onda imate da sanacija štete načinjene žrtvama nasilja traje onoliko koliko traje novac iz tog izvora.
Ono što mi želimo je da odredbama ovog zakona i za počinioce nasilja i za žrtve nasilja kažemo da su to naši građani, svi, mi smo im obavezni da dogovorom u Skupštini, dogovorom u Ministarstvu finansija za Republički budžet u Vladi Vojvodine za pokrajinski budžet u lokalnim samoupravama pružimo dokaze da ćemo sredstvima u budžetu, skupljenom od svih građana, pokušati da izgradimo sistem "sigurnih kuća".
Ako me pitate šta bih ja volela najviše? Volela bih da nam ne treba nijedna "sigurna kuća", ali to je poricanje realnosti. Znači, ono što možemo je da isplaniramo iz budžeta koji su na raspolaganju onoliko novca koliko treba da se spasi jedna žena.
Statistika vam kaže da prosečno u Srbiji godišnje u porodičnom nasilju bude ubijeno oko 30 žena i oko 10 muškaraca. To znači da je 18. maja u Srbiji još živo 17 žena koje će biti sve mrtve 31. decembra 2021. godine, jer će ih neko ubiti. Trojica muškaraca ubijeno, to znači da je danas negde u Srbiji živo sedam muškaraca koji će biti mrtvi 31. decembra 2021. godine.
Ideja našeg organizovanja u državu je da uradimo sve što možemo da novcem iz budžeta preuzme se odgovornost i obezbede se stabilni izvori finansiranja za civilno društvo na svim nivoima budžeta, ali za oba sektora i za prevenciju nasilja i za sanaciju i otklanjanje posledica nasilja na žrtvu. To je tako zamišljeno, to su upućujuće odredbe i za Zakon o socijalnom preduzetništvu.
Mi znamo da je jedan deo civilnog društva izrazito nezadovoljan s pravom ili bez, na dijalogu sa njima je da to utvrdimo zato što uopšte smatramo da i država može da pruža usluge prevencije nasilja i zaštite žena od nasilja.
Mi mislimo da o tome treba da bude dijaloga i da vidimo čime civilno društvo odriče pravo da možda ima i u centrima za socijalni rad i u specijalizovanim institucijama ljudi koji bi mogli da pomognu na projektima smanjivanja ukupne količine nasilja u društvu. Možda nema, novac je tu za onog ko ume, jer je Srbija zemlja koja će preuzetu obavezu za ukupno smanjivanje nasilja u društvu obaviti do kraja.

Zahvaljujem se ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Reč ima Marija Jevđić, pojašnjenje.
Izvolite.