Nije to nikakva opasnost, nego je to "aki". Bilo bi lakše ponekad voditi raspravu, kada bi svi malo čitali. Dakle, dva zakona pred vama su zakoni iz Nacionalnog plana akcije i zakoni iz "akija", na koje je Srbija samu sebe obavezala još pre skoro pet godina i sama je od sebe kasnila sa izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Ta dva zakona su u okviru prvog klastera osnovna prava i u okviru nekada otvorenih poglavlja 23 i 24.
Ako bude ovog zakona, on nema veze "akijem", on ima veze sa razložnim ljudima, kao što ste vi, koji vide da problem postoji. Ne tera vas Evropa da donosite zakone o rodnom identitetu, kao što vas ne tera Evropska unija da donosite zakone o istopolnim zajednicama. To je na ovom društvu da odluči hoće li više pravde u društvu i hoće li manje nesreće za sve svoje pripadnike ili neće. Zato - ako. O zakonima sa "aki" liste nema - ako, to ste preuzeli kao obavezu. Ima samo da delujete neozbiljno ako probijate rokove sami od sebe.
Srećom, Srbija je ubrzala evropske integracije i potpuno je razumljivo što smo u jednom trenutku išli sporije nego što smo sami sebe procenili kao da ne znamo dobro da planiramo i Srbija će u propisanim rokovima ove godine postići sve ono što je sama za sebe propisala i ova dva zakona su uključena u to, kao i drugi zakoni za koje ste vi ključni da ih donosite. Zakon o kome govorim - ako, i nakon dijaloga nema veze sa listom "aki".

Na naziv odeljka 11. iznad člana 45. i član 45. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na naziv odeljka 12. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na naziv odeljka 13. iznad člana 47. i naziv člana 47. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na naziv odeljka 14. iznad člana 48. i član 48. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na naziv glave VI amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na član 51. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Mada nisam ispratila, govorimo o članu 51, je li tako?

Naslov se menja: "Zabrana nasilja na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda i nasilja prema ženama". Negde se zaista i u amandmanu, devetom amandmanu koji sam ja podnela, na član 51. i u članu 53. stav 1, gde se posle reči: "odnosno rodu" dodaju reči: "i nasilja prema ženama", da se ne bih dva puta javljala, prosto pokušavamo da obavežemo sve da prijave nasilje nad ženama.

Hvala vam što ste to razumeli, to je jedno od najdrastičnijih i najprisutnijih pre svega nasilja i čini mi se da preciziranjem ove obaveze se daje na težini ovog problema, tim pre što negde situacija u vreme kovida, posebno u vreme vanrednog stanja, nekako mi se čini da je pogoršana, iako sam juče prateći neku emisiju shvatila da nije bilo povećanog nasilja u ono vreme kada je bilo vanredno stanje, ali da 2021. godina, nažalost, pokazuje porast nasilja u odnosu prema ženama.

To se sada opet naslanja na ono moje pitanje koje je upućeno vašem ministarstvu i onu inicijativu i apel da možemo da popričamo o tome koliko je korona virus sam po sebi uticao pre svega na mentalno stanje nacije i na naše zdravlje i koliko nam je ta činjenica da smo se susreli sa nečim što nas je nateralo da neke elementarne navike promenimo promenilo i situaciju u društvu.

Važno je reći da to moramo da prepoznamo u ovoj fazi, da ne bismo u nekoj kasnijoj susreli se sa nekim ciframa koje će nas plašiti ili koje prosto ne smemo sebi da dopustimo kao država. Tako da mislim da je važno da i ovaj zakon prosto ima taj član, iako sam razumela da ćemo imati i društveni dijalog na ovu temu i važno je da čujemo i stručne ljude, ali i široku javnost o tome kako ko od nas percipira ono što se oko nas dešava ili će se tek dešavati, jer ja zaista mislim da ćemo efekte tek videti.

Imam i neki podatak da je u Hrvatskoj došlo čak do porasta mladih ljudi koji imaju sada određene blaže ili teže psihičke poremećaje, pa da se to meri u odnosu na 2019. godinu, ako su imali na određeni procenat jednog, sada imaju deset obolelih, bojim se da su to negde sve efekti jednog straha koji je bio opravdan, koji je bio ljudski, koji je bio prosto strah svih nas, nismo razumeli šta nam se dešava, a još manje smo mogli da verujemo da ćemo uspeti da se sa tim izborimo.

Ovaj amandman jeste išao samo u tom smeru da u svakom momentu u kom možemo i u svakoj rečenici u kojoj možemo moramo staviti nasilje prema ženama i apostrofirati ga pre svega da bismo ga i lakše prepoznali, a i pomogli tim kategorijama žena koje zaista trpe bez presedana.

Reč ima ministarka Čomić.

Zahvaljujem. Zahvaljujem i narodnoj poslanici Snežani Paunović jer je inicirala dva društvena dijaloga, od kojih će jedan biti održan verovatno u junu, o socioekonomskom položaju žena, dakle, o posledicama kovid na žene prevashodno, zato što su većina u celoj ekonomiji staranja, u zdravstvu, u školstvu, u servisima, u radnjama, na pijaci, gde god hoćete, ekonomiji staranja, dakle, o još jednoj porodici o kojoj se stara, i prosto inicijativa vas narodnih poslanika, Snežane Paunović je bila - dajte da popričamo o tome kako da otklonimo posledice koje je kovid izazvao na socioekonomski položaj takvih žena.
Ova epidemija je jedna velika nevolja, ali recimo i poplave 2014. godine su bile jedna velika nevolja. Pa smo doneli zakon jednokratni o otklanjanju posledica od poplava, jer smo videli gde su ljudi ugroženi, kako možemo da pomognemo tim ljudima. Sada želimo društveni dijalog, gde ne znam da li ćemo doneti zakon, to zavisi od vas, u stvari, ili šta ćemo, ali da otklonimo bar neke posledice na sve te žene koje su radile po 18 sati i spavale šest sati ili na one koje su više otpuštene itd.
Drugi deo dijaloga koji ste inicirali za naše društvo je naše mentalno zdravlje, mentalno zdravlje stanovništva, kako smo zatvoreni bez rituala, u neizvesnosti, srećom, u Srbiji koja ima imunizaciju, koja je dobro organizovala podelu vakcina, ali svejedno u našem okruženju to nije tako.
Dakle, tim eksperata kliničkih psihologa i psihijatara radi na skupljanju istraživanja iz regiona i onome što je dostupno i tokom juna meseca će imati neke početne teze da bi imali društveni dijalog o tome koliko smo iscrpljeni, mentalno iscrpljeni, epidemijom i koliko neizvesnosti osećamo kao članovi ovog društva, pa da vidimo da li ima među nama snage da donesemo još neke mere za otklanjanje tih posledica, da pomognemo jedni drugima, centrima za mentalno zdravlje, da razgovaramo o nasilju, da podržimo jedni druge, da proširimo, ne znam, nešto što bi trebalo da očoveči ovu samoću koju smo imali tokom pandemije, ponavljam, srećom u Srbiji, koja je u mnogo bolja u borbi vakcinacijom nego mnoge druge države.
Tako da, pratimo ono što narodni poslanici traže od nas i izvršavamo. Nadam se da ćete proceniti da to radimo uspešno.

Reč ima Snežana Paunović.

Hvala vam na tom dodatnom pojašnjenju i nije da nekome ne prija da pokupi lovorike, ali moram da kažem ovde naglas pre svega da sam na konkretno dve teme bila prosto samo megafon. U pitanju je poslaničko pitanje koje može da postavi jedan čovek, a ja sam pitala ono o čemu smo i unutar poslaničke grupe SPS razgovarali, a i sa kolegama iz ostalih poslaničkih grupa jer, dao bog, nije nam strano da sednemo i razgovaramo o svim pojavama.

Država je pokazala jedan odgovoran odnos prema svojim građanima. Da se ne vraćam, ili da se vratim, nije loše ni to reći, donoseći pre svega ekonomske mere koje su podstakle i običnog građanina, ali i sve one ostale kategorije ljudi koji su bili ugroženi činjenicom da prosto nisu mogli da se bave svojim poslom u ovo vreme koje je bilo neizvesno.

Ono što je važno reći jeste da unutar pre svega poslaničke grupe SPS u kojoj sada ima dosta mladih ljudi i dosta ljudi u zrelim u godinama sa dosta političkog iskustva, profesora, lekara, pravnika, čega god, kada sednemo i u nekim opuštenim razgovorima, ako se mogu zvati opuštenim razgovorima, ili bar u pauzi ovog zasedanja, tumačimo i zakone i ono što donosimo onda prepoznamo kako se to reflektuje u nekim svim sektorima društva. Dragoceno je onda kada čujete profesora Žarka koliko i kako to može da utiče na decu koja su, na primer, u dobi kada moraju da se socijalizuju, a bila su prinuđena da se totalno asocijalno ponašaju i osuđena isključivo na društvene mreže.

Tako da, to što sam ja uputila vama kao pitanje jeste samo sublimacija svega onoga o čemu smo svi zajedno razgovarali, o čemu svi zajedno isto mislimo. Biće mi posebno zadovljstvo da svim zajedno i sa nekim svojim saznanjima i iskustvima dođemo do rešenja, zašto da ne i u vidu nekog leks specijalisa kada je u pitanju status žena.

U pravu ste, govori se tu o ženama koje su bile najizloženije i koje su brojnije, nažalost, u ovim delatnostima koje su nekako bile najvažnije u ovo vreme korone.

Sve ovo ne kao utuk na bilo koju vašu reč, nego prosto kao dodatna definicija da koliko god mi prijalo da sam najpametnija ne mogu da pokupim sve zasluge zato što nisu samo moje, produkt su razgovora sa svim mojim kolegama.

Hvala.
Na član 53. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na naziv Glave 7. iznad član 59. i član 59. amandman, sa ispravkom je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na član 60. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na naziv iznad člana 62. i član 62. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na naziv iznad člana 63. i član 63. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na naziv iznad člana 64. i član 64. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na naziv Glave 8. iznad člana 65, naziv člana 65. i član 65. amandman sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Na član 65. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Gospođo Paunović, izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Postajem dosadna, ali neću još dugo.

U članu 65. stav 3. menja se i glasi – telo nadležno za rodnu ravnopravnost u jedinici teritorijalne autonomije, kao i u jedinici lokalne samouprave pored podataka iz stava 2. ovog člana evidentiraju i podatke o: usvojenim razvojnim planovima i drugim aktima u oblastima iz nadležnosti jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave koji sadrže rodnu perspektivu i sažeti opis iste; merama i aktivnosti koje je to telo iniciralo, a koje su u funkciji pre svega ostvarivanja i unapređenja rodne ravnopravnosti; efektima rada organa javne vlasti; na ostvarivanju i unapređenju rodne ravnopravnosti; realizaciji pokrajinskog i lokalnog budžeta iz rodne perspektive; ostvarenom stepenu i kvalitetu saradnje sa drugim radnim telima na pokrajinskom i lokalnom nivou; rodno osetljivim podacima iz nadležnosti organa jedinice teritorijalne autonomije jedinica lokalne samouprave; aktivnostima organa koji se u jedinici teritorijalne autonomije jedinice lokalne samouprave bave sprečavanjem i suzbijanjem rodno zasnovanog nasilja; neplaćenom kućnom radu koji su organi javne vlasti dužni da na godišnjem nivou objavljuju kao administrativne podatke o neplaćenom kućnom radu u cilju utvrđivanja njegove ukupne vrednosti i njegovog učešća u bruto društvenom nacionalnom dohotku.

Smatram da je celishodno da se zakonom precizira da sve obaveze evidencije iz člana 65. se odnose i na jedinice teritorijalne autonomije, odnosno na autonomne pokrajine i tela koja su na ovom nivou osnovana radi brige o rodnoj ravnopravnosti.

Ovaj amandman prati jedna od prethodnih amandmana koji sam podnela, razgovarali smo da se to ne podrazumeva, nego moramo da kažemo, koji se uvode pre svega u zakon kroz obavezu da donese svoje akcione planove za sprovođenje nacionalne strategije. To je, čini mi se važno.

Važno je da na svim nivoima vlasti vodimo preciznu evidenciju o oblastima aktivnosti usmerenih na efikasno sprečavanje svih oblika diskriminacije.

Čini mi se da će u dobroj meri pomoći to što ćemo videti možda i te podatke sa lokalnog nivoa, kada je u pitanju nasilje. Nekako mi se čini da sad to imamo samo globalno. Pre svega, nasilje prema ženama će nam biti definisanije možda i kroz ovu formu gde ćemo mi prepoznati ne samo ono fizičko nasilje, nego sve ostale oblike nasilja koji se u ovoj oblasti života dešavaju i sa kojima se žene susreću.

Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.