Zahvaljujem se narodnoj poslanici Jeleni Mihailović.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi ćemo danas raspravljati o izboru članova REM. Ja o tome neću posebno govoriti, pošto je Odbor za kulturu i uvažena predsednica Božić to izuzetno dobro juče apsolvirala u ovom visokom domu, ali bilo je reči i o medijima.

Dozvolite da ipak kažem kao član Odbora i kao čovek koji decenijama prati medije nekoliko rečenica.

Mi smo svedoci, poštovana potpredsednice, svakodnevno, iz časa u čas, iz minuta u minut, nastavlja se raznim neistinama, izmišljotinama, medijski napadi na predsednika Republike Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove roditelje, a zadnjih dana pojačavaju se izmišljotine sa dna kace o njegovom sinu Danilu.

Ti brutalni medijski napadi na Aleksandra Vučića delo su sprege mafijaško-kriminalno politikanskih grupa i pojedinaca kako domaće, tako i inostrane provenijencije.

Određene ličnosti zaposlene u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, pojedini analitičari, šarlatani neistinama i izmišljotinama sa dna kace o predsedniku, njegovoj porodici, njegovim roditeljima truju građane Republike Srbije do krajnih granica.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, to prelazi u patologiju, jer se preti ubistvima. Te gadosti moraju hitno da prestanu.

Ja neću pojedinačno govoriti, ali trebalo bi mi jedno pola dana da nabrojim datum, sat i mesec u zadnjih samo godinu dana, a dozvolite da samo kažem da je jedna perjanica pod kontrolom Dragana Đilasa rekla, citiram: „Ako Brnabićka da ostavku da znate da se sprema doživotni Vučić. Nema tu bojkota, samo cev u glavu.“, završen citat, jedan dnevni list, 19. januara 2020. godine, strana 5.

Nije ovo, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, prvi put iz stranke Dragana Đilasa, a za Evropu Đilaša, koja traži predsednikovu smrt. Setite se naslovnih strana jednog nedeljnika i jednog dnevnog lista pod kontrolom Dragana Đilasa, na kojima je objavljena fotografija snajpera uperenog u predsednika Vučića, a koja je okarakterisana kao pretnja smrću i poziv na ubistvo.

Poštovani pravnici Republike Srbije, advokati, profesori univerziteta, pozivanje na ubistvo je krivično delo, samo nije ako se radi o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Ti medijski napadi pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, zajedno sa određenim inostranim centrima moći, imaju samo jedan jedini cilj, a to je - srušiti sa vlasti Aleksandra Vučića i destabilizaciju Republike Srbije i dovesti njih na vlast, da bi Srbiju doveli opet na ivicu bankrota.

Te moralne gromade toliko su nisko pale da je jedan novinar lista pod kontrolom Dragana Đilasa pisao otvoreno pismo roditeljima predsednika Vučića, vređajući i njih i predsednika Vučića uvredama koje istorija ne pamti. Ja sam to pismo ovde čitao. Ima li bar malo taj analitičar stida, i ujutru kad se probudi i pogleda u ogledalo?

Poštovani građani Republike Srbije, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je medijska kritika vlasti dozvoljena, čak i poželjna jer deluje lekovito, ali podvlačim, između kritike i medijskih napada postoji ogromna nepremostiva razlika. Medijska kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica, a sve drugo su medijski napadi.

Niti jedan, poštovani građani Republike Srbije, srpski vladar u svom mandatu u savremenoj srpskoj istoriji nije neistinama i medijski toliko napadan, a imao veću podršku građana Republike Srbije i više izgradio zemlju, nego Aleksandar Vučić.

Neka me neko demantuje iz redova Dragana Đilasa, koji mi još nije odgovorio na 30 postavljenih pitanja u ovom visokom domu. Jeste, na svom portalu uvredama, a misli da će nas uplašiti. Prevario se, džabe je krečio.

Napada predsednika države i pojedine njegove saradnike jedna mala, ali za građane Srbije veoma opasna grupa, pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, jer žele bez izbora, ulicom, doći na vlast, jer imaju to iskustvo 5. oktobra 2000. godine.

Za vreme vlasti, poštovani građani, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića mediji su u Srbiji bili totalno zarobljeni preko Dragana Đilasa.

Poštovani građani Republike Srbije, to je potvrdila i pokojna Verica Barać, koja je kazala, citiram: „Ovde je dozvoljeno da gradonačelnik Đilas ima privatne firme koje se bave medijima. To je bezobrazluk i cinizam. Stalno posluje sa budžetom.“ Završen citat.

Evo, poštovani građani Republike Srbije, kako je Dragan Đilas, a za Evropu Đilaš, oprao pare naše, a završile na Mauricijusu i još 17 zemalja i preko 67 računa i Bog zna gde još. I ne samo to, čestita pokojna Verica Barać je kazala, citiram: „Đilas radi sve što je kontra medija. Kupuje minute, unapred plaćaju avansom i time jako utiču na medije. Vršili su kontrolu dnevnih novina, kupovali prostor u medijima i cenzurisali novine.“ Završen citat.

Da li je tako, gospodine Đilas, a za Evropu Đilaš?

Na kraju, dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled otadžbine širom sveta, sprovodeći politiku mira, politiku solidarnosti sa svim zemljama, politiku zdravlja svih naših građana, bez obzira na veru i naciju, politiku ubrzanog ekonomskog napretka, politiku kompromisa naše južne srpske pokrajine, a sve to zbog budućnosti naše zemlje, dotle Dragan Đilas širi laži i izmišljotine o našem predsedniku, našoj zemlji i građanima Srbije, kako bi prikrio 619 miliona i Bog zna koliko još.

Poštovani građani Srbije, ja sve lepo beležim, od 2012. godine, a i ranije, posebno to rade predsedniku Đilas i Jeremić pred značajne susrete sa predsednicima značajnih zemalja. Ovaj put pred susret sa predsednikom Češke, gospodinom Zemanom, napali su mu sina neistinama sa dna kace. To su napravili pred susret sa predsednikom Francuske. To su napravili pred susret u SAD. Zbog vremena, ne mogu sad sve nabrajati.

Dozvolite na kraju ovo da kažem. Poštovani narodni poslanici, Srbija se ubrzano gradi i modernizuje. Da bi ostvarili zacrtani program, kojeg je trasirao naš predsednik Republike Srbija 2021-2025, a uveren sam da hoćemo, i sve što je SNS obećala od 2012. godine, najkrupnije stvari je izvršila, rečeno, zapisano, ostvareno.

Moramo se mi danas vakcinisati. Vakcinišimo se svi. Spašavajmo živote naših građana. Posebno apelujem na studente, moje bivše đake studente i profesore saradnike, a njih je nekoliko stotina hiljada u mom životu. Jer, kako reče jedna građanka ovih dana na jednoj televiziji, citiram: „Ovo što naš predsednik Vučić radi za sve građane Republike Srbije, ne radi niti jedan predsednik na svetu. Em ti daje vakcine džabe, em daje svaku vrstu vakcine, i još te plati da se vakcinišeš.“ Završen citat. To, poštovani građani, nema nigde.

Vakcinišimo se, vakcinišimo se, vakcinišimo se, zbog budućnosti naše zemlje, zbog ekonomskog prosperiteta naše zemlje, zbog šireg regiona i zbog čitave Evrope. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, što se tiče izbora članova REM-a, važna je spremnost parlamentarne većine da unapredi rad ovog regulatornog tela, a u smislu izbora svih članova. Na članovima je da potpuno nezavisno, a u skladu sa najboljim interesima društva i javnosti, profesionalno, odgovorno, sa puno integriteta i znanja, obavljaju svoj posao. Zakon o njihovim nadležnostima je vrlo jasan, a na njima je da poštuju sve ono što im zakon nalaže.

Prema Strategiji razvoja sistema javnog informisanja, koju je donela Vlada Republike Srbije za period od 2020. do 2025. godine, osnovni ciljevi su da se unapredi sistem javnog informisanja kroz pozitivni pravni okvir koji garantuje slobodu izražavanja, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište, osnaženu novinarsku profesiju i edukovano građanstvo. Medijska pismenost je Strategijom predstavljena kao dugoročni cilj.

Jedna od pozitivnih promena je i uvođenje u nastavni program izbornog predmeta „Jezik, mediji i kultura“.

Prema istraživanju koje je sproveo BIRODI, srednjoškolci u Srbiji su rekorderi u korišćenju društvenih mreža. Prema tom istraživanju, 9% nastavnog osoblja je priznalo da uopšte i ne zna šta je medijska pismenost. Slični rezultati su dobijeni kada su u pitanju studenti i novinari. Zaključak je da je edukacija o medijskom opismenjavanju neophodna svim starosnim grupama.

Međutim, svedoci smo da je primat u medijskom svetu uzeo internet, preciznije – društvene mreže. Digitalne tehnologije suštinski menjaju medijski eko-sistem, način proizvodnje, distribucije i prijem sadržaja. Samim tim i medijska publika se transformisala i postala aktivni učesnik i kreator sadržaja.

Zbog svega ovoga, veoma je važno govoriti i o digitalnoj pismenosti i kulturi koje zapravo predstavljaju sposobnost bezbednog korišćenja interneta, svih prednosti ovakvog načina komuniciranja ali i odgovorno, kroz svest, da ostavljamo trajne tragove u digitalnom svetu.

Na internetu je veoma lako dostupan najrazličitiji sadržaj, pa i onaj neprimeren, degutantan, a lažnih vesti ima na pretek.

Nedavno je jedan mali portal izazvao pravu lavinu negativnih komentara na društvenim mrežama, pošto je objavio lažnu vest da se muzej „21. oktobar“, aludirajući na Spomen-park Šumarice, seli iz Kragujevca u Beograd, optuživši poslanike iz Kragujevca da su učestvovali u donošenju odluke. Pravi primer najgoreg spinovanja. Zamislite sad tu količin nelogičnosti i sramnih laži, napisanih i plasiranih sa ciljem da se uzbudi javnost, jer je za svakog građanina Kragujevca to svakako jedna jako bolna i osetljiva tema. Prosečan čitatelj na internetu neće ulaziti u nelogičnost ovakvih objava, neće ulaziti ni u suštinu priče. Dovoljan je samo jedan bombastičan naslov koji zvuči senzacionalistički.

Nažalost, ne vidim mogućnost da Regulatorno telo može reagovati u ovakvim situacijama, kojih je sve više u digitalnom svetu, a o govoru mržnje da i ne govorim. I to je jedan veliki i ozbiljan problem.

Zato je važno, a postaje izgleda i primarno, edukovati mlade, apelovati na zajednicu da radi na obrazovanju i digitalnoj pismenosti svih. Javni radio i televizijski servis mora da zadovolji informativne potrebe svakog pojedinca, svih društvenih grupa, da budu izvor nepristrasnih informacija i raznovrsnog sadržaja koji je u skladu sa najvišim standardima kvaliteta programa, ali i etičkim standardima.

Da bi se cilj ostvario, uspostavljen je regulatorni okvir, a pre svega Zakon o javnim medijskim servisima. Naravno da tu ima mnogo prostora za usavršavanje i napredovanje. Ima mnogo primedbi na programski sadržaj, ali je važno da imamo izbor. A izbor je zaista veliki i daje različite mogućnosti. Ovde bih citirala muzičara Ramba Amadeusa koji je izjavio – Ne postoji niko ko bi čoveka sprečio da umesto gledanja „Zadruge“ uključi Ju-tjub i odsluša Rahmanjinov koncert.

Sloboda izbora podrazumeva da čovek preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu. On ima apsolutno pravo da izabere da bude neinformisan, lenj, neuspešan. I niko se neće pojaviti da ga uzme za rukav i da mu kaže – nemoj ovo, nemoj ono, jer je reč o ličnoj odluci. Hvala.

Zahvaljujem.

Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se takođe osvrnuti na izbor za članove REM-a i na samom početku želim da istaknem da je Regulatorno telo za elektronske medije samostalna i nezavisna regulatorna organizacija, osnovana Zakonom o elektronskim medijima iz 2014. godine i ona od tada posluje kao republička radio-difuzna agencija. REM danas vrši javno ovlašćenje u cilju delotvornog sprovođenja utvrđenje politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji.

Od svojih prethodnika sam mogao da čujem, kada je u pitanju REM, određene konstatacije i nadovezao bih se apropo nekih komentara koji su bili kada je u pitanju REM. Moja koleginica Jelena Mihajlović je već dosta govorila o tome, a o tome želim da govorim kroz prizmu sve veće uloge koju mediji imaju u životima mladih i naše dece. Oni su danas okruženi medijima od samog rođenja i moramo biti oprezni koji sadržaj im se plasira neometano, upravo iz razloga da određeni oblici ponašanja ne bi postali norme i u potpunosti društveno prihvatljivi, jer mislim da će nas posledice toga sačekati pogotovo onda u budućnosti i imam utisak da REM, pogotovo kada razgovaramo o tom sadržaju koji dolazi iz rijaliti programa, nije uvek adekvatno reagovao i da je u pojedinim situacijama bio ili blag, ili je njihova reakcija u potpunosti izostala.

Shodno svemu tome, mislim da članovi REM-a moraju da budu kompetentni ljudi i da budu ljudi koji imaju svoj integritet. Mi danas biramo između dva kandidata. Rekao bih da biramo između iskustva i mladosti. U svakom slučaju, čitajući njihove biografije, u potpunosti sam siguran da oba kandidata ispunjavaju ove uslove i mogu reći da svako na svoj način ima jako bogatu biografiju za sebe.

Pre svega, gospodin Milorad Vukašinović poseduje, koliko sam mogao da vidim, iskustvo u oblasti novinarstva. Pored toga, obavljao je niz drugih odgovornih funkcija i van novinarskog posla, autor je više knjiga i ono što je značajno za nekoga ko se toliko godina bavi ovim poslom ne poseduje ni jednu mrlju u svojoj karijeri, što i te kako smatram veoma značajnim za kandidata za budućeg člana REM-a.

Posebno, kao pripadnik mlađe generacije, s tim što na samom početku želim da kažem da mladost ne sme i ne može da bude jedina komparativna prednost kao prolazna kategorija, ali gospodin Goran Eror koji za svojih 30 godina zaista poseduje jedno ogromno iskustvo. Koliko sam mogao da vidim, gospodin Goran Eror je imao i visoku prosečnu ocenu na master studijima, urednik je više emisija iz oblasti poljoprivrede, ali i voditelj vesti i dnevnika, takođe, na Radio-televiziji Vojvodine. Pored toga, koliko sam mogao da zaključim, ne libi se i društveno odgovornog angažmana i poseduje priznanja iz različitih oblasti i sfera našeg društvenog života. U svakom slučaju, kandidat koji zavređuje pažnju i mislim da zaslužuje čestitke što se osmelio da pristupi tom procesu kandidature i da se nađe pred nama i može da posluži mladim generacijama kao dobar primer, koje su to vrednosti kojima mi kao društvo trebamo i moramo da težimo.

U svakom slučaju, želim da onom kandidatu koji bude izabran za člana REM-a poželim sreću u daljem radu i da svoju funkciju obavlja u skladu sa zakonom i u najboljem interesu svih građana Republike Srbije i celokupnog našeg društva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi REM-a i u vezi fudbala i prenosa. Ovde je govoreno o mrziteljima FK Novi Pazar, govoreno je o fer-pleju. Pa, u ime tog fer-pleja da kažem, a nisam bio protiv, da je Novi Pazar dva puta administrativno, ne sportskim rezultatom, ubačen u prvu ligu, ili kako se to zove super liga. Tako da, ta neka nepravda prema FK Novi Pazar, po meni, apsolutno ne postoji. Dame i gospodo, ako treba neka ih ubace i treći put, nemam ništa protiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, REM onako kako je Tanja Fajon videla REM, to vam je jedna soba za prevare. Ja ovim kandidatima želim da se ne ugledaju na stare članove REM-a. Dame i gospodo narodni poslanici, to je Regulatorno telo za elektronske medije. Ono je zaduženo, a ne mi, ne Ministarstvo informisanja, da na određeni način kontroliše da li ti mediji rade u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i nekim drugim zakonima koji regulišu određene oblasti u elektronskim medijima, u radu elektronskih medija.

Pa da krenem redom. Čuli ste svakako za prekogranične televizije koje reemituju program, prekogranične koje reemituju program. Dame i gospodo, danas imamo 30 kanala koje pripadaju „Junajted mediji“, a „Junajted mediji“ su i CAS medija, „Dajrekt medija“, vlasništvo Đilasa, bar im je on bio vlasnik do nedavno. Imaju 30 kanala koji su navodno preko granični i koji reemituju program preko granice ovamo.

Reemitovanje znači istovremeno preuzimanjem medijske usluge koja se preko granice vrši za širu javnost. Fiktivno su registrovali u Luksemburgu 30 kanala. Luksemburški operator je na moje pitanje odgovorio da jesu registrovani u Luksemburgu, ali tamo ne emituju program.

Prema tome, N1, „Nova S“, „Sport klubovi“, „Sinemanija“, „Grand“ itd. su kanali koji su samo fiktivno registrovani i ne emituju program za širu javnost u Luksemburgu. Ja vas onda pitam, šta preuzimaju, a reemitovanje je, po zakonu, istovremeno preuzimanje medijske usluge bez izmena, dopuna i prekrajanja? Znači, ono što ide u Luksemburgu za gledaoce, mi možemo ovde da gledamo na prekograničnim televizijama koje reemituju program. To je reemitovanje.

Pošto tamo nema programa, ja vas, sebe i sve druge i osobe iz REM-a pitam, šta onda se istovremeno preuzima? Znači, to je 30 fiktivnih kanala. Njihova uređivačka politika nije predmet moje diskusije. Mogu svoje programe da uređuju kako god hoće, ali moraju da se registruju u Srbiji ili da budu klasična prekogranična televizija, kakve su CNN, BBC, Sky, Televizija Crne Gore, Hrvatska televizija, čije programe ovde gledamo kao preko granične, koji ovde dolaze bez izmena, prekrajanja itd.

To se sa ovim kanalima ne dešava i ne iznenađuje me što je čak i Jugoslav Ćosić napustio takvu kompaniju koja podvaljuje. Te televizije se ne registruju u Srbiji, domaće televizije koje emituju program iz Srbije se registruje i zato moraju da plaćaju sve naknade od SOKOJ-a, RATEL-a, REM-a itd, sve poreze itd. Moraju da plaćaju zato što su televizije koje ovde emituju program i zato što, kao emiteri, kao pružaoci medijske usluge imaju pravo na marketing, imaju pravo na reklame, što preko granične televizije nemaju pravo na domaće reklame, odnosno mogu da reemituju samo reklame koje su sastavni deo izvornog programa, one koje idu u Luksemburg.

Dakle, kroz preko granične televizije oni, navodnim reemitovanjem, emituju domaće reklame, što je takođe protiv zakonito. Dakle, na takav način se narušava sloboda medija, jer uzimaju deo kolača, reklamnog kolača neovlašćeno, protiv zakonito domaćim televizijama, koje plaćaju sve takse, ali pri tome ovi drugi ništa ne plaćaju.

To vam je, kao kad bi otvorili obućarsku radnju u Beogradu i sve plaćate i onda neko otvori pored i kaže – E, ja sam registrovan u Luksemburgu i ne plaćam ništa, a pri tome vi vidite da cipele popravlja ili ih radi u Beogradu.

To je njihovo ponašanje, to je jedna prevara koja se dešava uz pomoć REM u kome sedi i Goran Petrović, a ranije Nenad Janković, tzv. „Neša kauboj“, koji su bili osnivači SBB u Kragujevcu kada su bili u Radioteleviziji Kragujevac, zajedno sa Šolakom su osnovali KDS koji je prerastao u SBB.

Druga prevara, prekrajanje klasičnih kanala, prekograničnih, „Foks muvi“, „Diskaveri“, „Histori“, „Sinestar“ kanali. Upalite i pogledajte „Foks muvi“; recimo, imate po hiljadu sekundi u jednom filmu reklama kojima se preplavlja izvorni program. Hoćete da kažete da u Americi ide, na „Foksu“ ide reklama „Zaječarskog piva“, „Jelen piva“, „Dijamanta“ itd. Naravno da ne ide.

Po Zakonu o oglašavanju prekogranični kanali mogu ovde da reemituju propagandne poruke koje su samo sastavni deo izvornog programa onaj koji ide u Americi na „Foks“ televiziji. Znači, na takav način uzimaju još jedan deo reklamnog tržišta i time finansijski ugrožavaju domaće medije koji sve plaćaju.

Treća prevara je fudbalska, košarkaška reprezentacija. Da bi nahvatali što veći broj pretplatnika, oni neovlašćeno prenose fudbalske, košarkaške utakmice itd. Ja ovde imam Zakon, član 64. koji kaže da najvažnije događaje od interesa za sve građane mogu da prenose isključivo kanali koji pokrivaju celu teritoriju Srbije i imaju slobodan pristup, tj. da možete da gledate i na antenu.

To televizije, sport klubovi, „Nova sport“ nemaju prava da ispunjavaju te zakonske uslove. U cilju prenosa REM sastavlja listu najvažnijih događaja u koju spadaju te sportske i ja ovde imam listu iz 2018. godine i 2021. godine u kojoj piše da kvalifikacije za evropska, svetska prvenstva i sama evropska i svetska prvenstva mogu da prenose samo televizije koje pokrivaju celu teritoriju Srbije. To se ne dešava.

Sa jedne strane, uzimaju kroz sportske prenose još jedan deo reklamnog tržišta, ugrožavaju domaće medije. Sa druge strane, neovlašćenim prenosima zbog interesa građana prikupljaju veći broj pretplatnika koji su zainteresovani da gledaju reprezentaciju i na takav način dižu cenu reklame i sa druge strane imaju veći prihod od pretplate.

Četvrta, poslednja prevara. Sve te nezakonite prihode, što od pretplate regularni, što prijemčene, primamljive, navabljene kroz sportske prenose, sav novac gotovo od pretplate, sav novac od nezakonitog emitovanja marketinga, kroz programe koji se navodno reemituju, oni na takav način uvećavaju prihode. Sve te prihode ispumpavaju van Srbije i ovde prikazuju gubitke. Ispumpavaju tako što plaćaju, domaćim kanalima ne plaćaju ništa na tom kablu. Znači, koriste njihov program za džabe, nacionalne televizije, regionalne i neke druge, domaće televizije od SBB ne dobijaju bele banke za to što koriste njihov proizvod, ali zato N1, „Nova S“, „Sport klubovi“, u Luksemburg i neke druge zemlje dobijaju novac za uslugu reemitovanja koja ne postoji. Plaća se usluga, to se zove pranje para. To je težak kriminal, poreski prekršaj itd.

Plaća se usluga koja ne postoji. Probajte vi u inostranstvu da platite uslugu koja ne postoji, dobićete poreznike odmah na vratima. Galama o slobodi medija služi samo onoj sobi za prevare kao ruka kojom treba odvratiti pažnju. Glavni prihodi su na sportu i zabavi od reklama u prekrajanju onih prekograničnih kanala o kome sam govorio.

Glavni prihodi su od toga. Ono N1, ono je samo ruka da se odvuče pažnja, prevara se dešava drugom rukom. Znači, oni galame o slobodi medija samo da bi Šolakova i Đilasova prevara i najveća pljačka trajala i trajala. Tim novcem oni ne ruše vlast samo u državi Srbiji, oni polako nagrizaju i ruše državu Srbiju i mogu o meni da emituju šta god hoće, o svima nama šta hoće, ali treba da se registruju, da rade po zakonima ove zemlje koji su u skladu sa međunarodnim zakonima.

Znači, REM je aktivno učestvovao i branio Šolakov i Đilasov biznis. Sa tim se jednom mora stati i ova pljačka se mora zaustaviti i novi član REM-a, koga izaberemo, moraće posebnu pažnju da obrati na ove prevare koje su godišnje teške, a samo se na prevaru navodne reemituje preko 200 hiljada sekundi dnevno na 30 kanala i na 20 prekrojenih prekograničnih kanala. Preko 200 hiljada sekundi, da uzmete samo po dva evra, to je 400 hiljada evra puta 365 dana, samo se na marketingu ukrade 150 miliona evra, plus pretplata. Prevara godišnja je teška 200 miliona evra.

Pozivam nadležne organe, tužilaštvo itd. organe bezbednosti, a posebno REM da se stavi tačka i da se prekine ova pljačka.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz Dnevnog reda ove sednice.
Reč ima predsednik Poslaničke grupe SPS-a, narodni poslanik Đorđe Milićević.
Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je 11 i po minuta.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o predlozima za novi sastav, odnosno biraćemo jednog kandidata za sastav Saveta REM-a.

Predlagač formalno jeste Odbor, ali ne bi bilo loše da upravo zbog ovakvih diskusija kakve smo imali maločas i zbog sugestija i predloga koje upućujemo na račun rada REM-a ovakvim razgovorima, ako ne u plenumu, ono bar na sednicama Odbora prisustvuju i predsednik REM-a i ostali članovi REM-a, jer mi ipak imamo tu nadzornu ulogu, osim toga što imamo i izbornu ulogu u konkretnom slučaju.

Dakle, što se tiče malopređašnje diskusije, slažem se u najvećem delu i smatram da REM treba da pooštri kontrolu kada je reč o elektronskim emiterima.

Što se tiče predloženih kandidata, mi smo dobro analizirali biografije, analizirali ono što jesu ciljevi koje oni žele da realizuju, kao članovi REM-a i moram da priznam da se još uvek nismo opredelili, da ćemo u danu za glasanje se opredeliti koja od ova dva kandidata ćemo podržati, jer oba kandidata zavređuju pažnju. Najviše bi voleli kada bi mogli da glasamo za ova kandidata i da oba kandidata budu članovi Saveta REM-a.

Ono što želim da kažem i posebno da istaknem jeste da su oba kandidata prošla jednu proceduru. Ta procedura je zahtevala i aktivnost resornog Odbora za kulturu i informisanje. Zašto ovo posebno apostrofiram i ističem? Zato što smo tokom prve faze međustranačkog dijaloga po prvi put imali interesovanje od strane jednog dela političkih opcija za REM, za RTS, za uređivačku politiku medija. Zašto? Pa samo sa jednim jasnim ciljem, da bi se ponovo kontrolisao medijski prostor u Srbiji, da bi se ponovo kontrolisao svaki sekund medijskog prostora u Srbiji. Nije njima stalo ni do izbora, ni do izbornih uslova. Unapred se znao ishod, unapred se znala odluka koju će doneti kada je reč o izborima, ali eto prosto bilo je neophodno pokušati bar na taj način, kontrolisati medijski prostor u Srbiji.

Tada jedan od predloga bio i predstavnika Evropskog parlamenta da predstavnike REM-a biramo u skladu sa najboljim mogućim, citiram – evropskim standardima, u čemu se ja i Poslanička grupa SPS u potpunosti ne slažemo. Izvinite, mi poštujemo evropske standarde, mi želimo da postanemo član Evropske unije. Jedan od glavnih strateških i spoljnopolitičkih ciljeva Srbije jeste da postanete punopravan član Evropske unije, pokazujemo tu odlučnost, opredeljenost i kao Vlada i kao Narodna skupština Republike Srbije, time što smo po prvi put u praksi razgovarali o Izveštaju Evropske komisije ovde u plenumu, ali znate kako, ovo je Narodna skupština Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije i Republika Srbija ima svoje zakone, Narodna skupština ima svoje procedure.

Mi ćemo članove REM-a birati shodno našim procedurama i dobro je da bez obzira ko bude izabran od ova dva kandidata, jer oba kandidata su kvalitetna, izabraćemo kvalitetnog kandidata, ali izabraćemo ga procedurama shodno našim zakonima, shodno zakonima koji su usvojeni Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Inače, moram da vas podsetim, očekujemo naravno od novih članova REM-a koji budu izabrani, da odgovorno i kvalitetno obavljaju posao za koji preuzimaju odgovornost u skladu sa, rekao bih, najvišim profesionalnim i stručnim, ali naravno pre svega moralnim standardima, očekujemo od Saveta ono što očekujemo i od REM-a u narednom vremenskom periodu, a to jeste pre svega da se radi na unapređivanju kvaliteta i raznovrsnosti usluga iz oblasti elektronskih medija, da zaštite interese javnosti u oblasti elektronskih medija, ali i da zaštiti interese korisnika. Očekujemo da Savet shodno aktuelnim propisima definiše jasna i precizna pravila, da obavlja kontrolnu ulogu, ono o čemu je govorio i gospodin Rističević, da obavlja kontrolnu ulogu i da izriče sankcije onda kada je to neophodno.

Naravno, izborom članova REM-a, kao što sam rekao, članova Saveta ne završava se, rekao bih, nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije, ostaje ona kontrolna uloga, da pratimo rad Saveta, da pratimo rad REM-a, da pratimo rad novoizabranih članova i da o tome govorimo unutar resornog odbora, Odbora za kulturu i informisanje, ali i onda kada budemo raspravljali i o godišnjem izveštaju Saveta.

Međutim, znate u čemu je ovde suština? Suština je u sledećem – mi o REM-u počinjemo da govorimo 2020. godine, neposredno pred izbore 2020. godine. Do tada je sve bilo u redu. Do tada je REM odlično obavljao svoju funkciju. Do tada su svi članovi REM-a dobro radili svoj posao, ali onog trenutka kada je bilo potrebno Srbiju vratiti u prošlost i u jednoumlje, kada je u Srbiji moralo da se čuje samo jedno mišljenje, a sve ostalo da se ostavi po strani i kada su svi morali da misle isto kada govorim o medijima, tada počinjemo da govorimo o REM-u, pokušavajući da implementiramo u sastav članova Saveta REM-a predstavnike opozicije iako to nije bilo moguće jer zakon je po tom pitanju potpuno jasan.

Kada govorimo o REM-u, zašto se uopšte govorilo o REM-u, naravno REM je vezan za medije u Srbiji i mislim da već nekoliko meseci, a konkretno od 2020. godine, kada počinje da se govori o izbornim uslovima u Srbiji, a izborni uslovi u Srbiji, jako dobro znate, nisu menjani od 2008. godine, pa se 2020. godine neko setio izbornih uslova jer je video da se prevario i da sa gromoglasnim i jednoglasnim stavom tada za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora vide da su se prevarili i da bi vanredni parlamentarni izbori zapravo za njih značili ne da pobede i ne da predstavljaju nekakvu alternativu na političkoj sceni Srbije, već da bi to bio za njih političi krah, onda se prisete izbornih uslova, prisete se REM-a i prisete se onih kojima mogu da se obrate ne bi li izvršili pritisak na Srbiju, a to su evropski parlamentarci.

Dakle, ono što želim da kažem je da već duži vremenski period unazad traje jedna hajka i histerija na REM koja je usmerena od jednog dela opozicije. Razlog tome jeste pre svega i nemanje političkih ideja i nemanje konkretnog političkog programa, ali suštinski razlog je potreba da se vratimo osam godina unazad, da uređuju, da se bave uređivačkom politikom medija kada je moglo, ponavljam, da se čuje samo jedno mišljenje kada govorimo o REM-u, pri tome se, čini mi se, zaboravlja ona suštinska i osnovna stvar, a to je da mi kao predstavnici političkih stranaka, predstavnici različitih poslaničkih grupa treba upravo da kao neko ko ima legitimitet i poverenje građana, ko je dobio mandat od građana, da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao, treba da pomognemo rad nezavisnih regulatornih tela, da ojača i da osnaži rad nezavisnih regulatornih tela, a ne da nezavisna regulatorna tela gura u politički ring, da ih koristi za sopstvene potrebe i za sopstvene ciljeve.

Naš posao, bar mi iz poslaničke grupe SPS tako sagledavamo posao kada govorimo o REM-u. Naš posao je da podržimo REM u onome što je najvažnije, a to je da radi po zakonu, da vrši kontrolu naravno, da sankcioniše, naravno onda kada je to potrebno i kada je neophodno, a ne da tumačimo zakone onako kako svakome pojedinačno odgovara i da tražimo i da insistiramo konkretno od REM-a da krši te iste zakone.

Regulatorno telo za elektronske medije nije politički subjekt, REM nije učesnik parlamentarnih izbora, nije učesnik predsedničkih izbora, neće biti učesnik ni gradskih izbora naredne godine, dakle, niti REM može da odluči o tome ko će izgubiti, a ko će pobediti na narednim predsedničkim gradskim i parlamentarnim izborima. Nema REM obavezu ni da prati izbore u Srbiji i potpuno sam ubeđen da to nije definisano ni u jednom zakonskom okviru, ispravite me ako grešim, ali će po nalogu Vlade i po nalogu Vlade je, op nalogu OEPS-a, u dogovoru sa ODIR-om pratio celu izbornu kampanju 2020. godine.

Interesantno je da je tek nekoliko dana od trenutka kada je završena čitava priča, kada govorimo o prvoj fazi međustranačkog dijaloga, dakle, kada je završena čitava priča i oko REM-a, i digla se fama oko REM-a i oko uređivačke politike i oko slobode medija, interesantno je da tek nekoliko dana po završetku te prve faze međustranačkog dijaloga evropski parlamentarci su posetili REM i tada vrlo jasno rekli, citiram – postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije, postoje paralelni mediji. Postavljam pitanje, pa kako to nema slobode medija u Srbiji, ako postoje nekakvi paralelni mediji? Kako onda nema slobode medija u Srbiji?

Podsetiću vas to su isti oni evropski parlamentarci koji su izrazili zabrinutost za demokratijom u Srbiji, za slobodu medija u Srbiji i mi smo im jasno rekli - nema potrebe da brinete za demokratiju u Srbiji, demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije, a mi smo svi zajedno učinili sve što je u našoj moći da imamo daleko bolje izborne uslove od onih koji smo imali 2008. godine. Spremni smo da saslušamo sve sugestije i predloge, saslušali smo ih tokom prve faze međustranačkog dijaloga. Spremni smo da nastavimo i drugu fazu međustranačkog dijaloga, nijednog trenutka to nismo osporili i dovodili u pitanje. Nismo diskreditovali nijednog evropskog parlamentarca, naprotiv, ono na čemu je insistirao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je bilo samo jedno, a to je - preneo je stav većine političkih stranaka koje su učestvovale u čitavom procesu, a to je da očekujemo od evropskih parlamentaraca da budu nepristrasni i da budu objektivni.

Dakle, ne, da sa nama koji želimo da saslušamo sugestije i predloge i onih koji žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i oni koji ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, da sa nama razgovaraju o institucijama sistema, a da sa onima koji treba da odobrovolje, da učestvuju na izborima, razgovaraju u hotelskim lobijima. Priznaćete najblaže rečeno to je nekorektno.

Što se tiče slobode medija, znam da mi ističe vreme, što se tiče slobode medija, znate vrlo je interesantno i pomalo licemerno kada Evropski parlament, ne kritikujem, ali kažem, kada Evropski parlament kaže da je zabrinut za slobodu medija u Srbiji, a mi postavljamo jedno jednostavno pitanje – zašto 2011. godine niste bili zabrinuti za slobodu medija u Srbiji kada je sastavljen izveštaj Verice Barać u kojem je eksplicitno, precizno, jasno sve definisano? Svaki sekund prostora i svako ko je uzeo sekund prostora i zauzeo sekund prostora u medijima nacionalne frekvencije, zašto tada gospodo niste bili zainteresovani za slobodu medija u Srbiji?

Odgovor koji sam dobio na postavljeno pitanje je – nismo bili izvestioci. Izvinite, bili ste evropski parlamentarci. Ako su vam važni izborni uslovi, valjda su vam bili važni i te 2011. godine.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. U danu za glasanje ćemo se opredeliti. Oba kandidata su kvalitetna, oba kandidata zaslužuju i oba kandidata mogu da budu članovi po našem mišljenju, ali u danu za glasanje ćemo se opredeliti kojeg ćemo kandidata podržati. Hvala.