Hvala.

Po amandmanu, Sanja Jefić Branković.

Zahvaljujem.

Na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, kao što smo čuli, podnet je amandman sa predlogom da se izmeni postojeći član 20. u stavu 1. ali osvrnuću se na stav 2. Objasniću iz kog razloga.

Stav 2. postojećeg člana 20. kaže –zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne neke deteta.

Zašto to kažem? Stav 2. člana 20. postojećeg zakona u delu koji se odnosi na pojam trudnoće daje nam prostora da se zamislimo da li smo možda dobro razmotrili sve eventualne situacije koje se u tom kontekstu mogu pojaviti, a na koje možda nismo obratili dovoljno pažnje.

Zakon ne pokriva, suštinski nije ni moguće da pokrije sve situacije koje se u životu mogu deseti i koje se mogu javiti prilikom same primene zakona, ali konkretno kada je o ovome reč, želim da pomenem da nije redak slučaj da žene vrlo često doživljavaju diskriminaciju zato što imaju rizičnu trudnoću, odnosno trudnoću koja zahteva mirovanje i bolovanje, pa samo definisanje pojma trudnoće na ovaj način može ostaviti prostora za diskriminaciju, jer nije jasno definisana, pa ima prostora za različita tumačenja, samim tim i primenom.

Zato mislim da ova odrednica pojma nije dovoljno jasna i može se desiti da ista ne pokriva i bolovanje zbog održavanja trudnoće o kome sam malopre govorila ili bolovanje koje žene često uzimaju na poslu u situaciji kada moraju da vode računa o svom bolesnom predškolskom detetu, recimo i to jeste zaista čest slučaj. U tom smislu možda je bilo prostora da se razmotri ovaj pojam i da se malo jasnije i preciznije definiše član 20. ovog zakona.

Praksa takođe pokazuje da je veoma učestala diskriminacija žena koje su odsutne sa posla zbog negovanja dece i nije nepoznanica da žene sa malom dece i teže napreduju na poslu i ređe dobijaju unapređenje. Verujem da se svaka žena sa tim, a ako ne u svom slučaju, suočila sa nekim takvim slučajem u svom okruženju.

Ovo je nesumnjivo vid zaštite materinstva, molim vas da razmotrite tu opciju prilikom neke naredne izmene ovog zakona, jer time dodatno podstičemo i natalitet koji nam je važan, ali i ohrabrujemo žene da u isto vreme pronađu balans između materinstva i između svoje poslovne karijere. I te kako je važno da ih ohrabrimo kako bi se one usudile na taj korak pronalaženja neke ravnoteže između te dve bitne životne odluke. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Čomić.

Zahvaljujem.
Potpuno razumem i opasku i razumevanje životnog sadržaja. Razmišljali smo o tome, tako da jedan deo ovoga na šta upućujete u svom izlaganju u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, a drugi deo u Zakonu o radu, Zakonu o zapošljavanju, Zakon o socijalnoj zaštiti i nadam se drugim pratećim zakonima za koje će Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji ćemo u pojedinostima debatovati posle ovog, dati obavezujuće i upućujuće odredbe.
Dobro je da ste to pomenuli, pogotovo zbog rečenice da ženi treba omogućiti da uskladi svoje porodične privatne obaveze i svoje profesionalne obaveze.
Zajedno sa JMV i zajedno sa Poverenicom za ravnopravnost smo pokrenuli jednu drugu vrstu istraživanja i o tome pitamo samo muškarce. Dakle, pitate zaposlenog muškarca kao usklađuješ, kako harmonizuješ svoje privatne, porodične obaveze i profesionalne, poslovne, čime god da se baviš, potpuno je svejedno.
Najbolja slika tog istraživanja je da većina muškaraca ne razume pitanje. Zakon o rodnoj ravnopravnosti ima i odredbe koje upućuju i na promene ponašanja u tom delu i ono se već dešava u Srbiji, bez obzira što imate istraživanje da bila trudna, ne bila, održavala trudnoću, bila zaposlena, bila diskriminisana, njoj njene obaveze porodice ostaju i to traje nekoliko sati duže nego što je to na muškarcu, a to je zajednički život, delimo. Sve delimo, pa bi onda trebali i to da delimo.
Hvala vam, bićemo vrlo pažljivi sa onim što su upućujuće odredbe u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti da bi otklonili svake dileme šta to znači, da bi i time stvorili prijateljsko okruženje za rađanje dece. To je najvažnija stvar za nekoga ko hoće da rodi dete, da se oseti da drugi brinu o tome i da će to dete biti dočekano u prijateljskom okruženju. To je mnogo više nego što je uloga novca ili bilo šta, to da imate neki sistem prijateljskog okruženja od servisa preko stava u javnosti koji dočekuje i vas i vašu porodicu i dete koje rađate.

Hvala.
Po amandmanu Nataša Mihailović Vacić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Hvala i ministarki Čomić na objašnjenju.

Postoji još jedan zanimljiv aspekt ovog istog člana 9. Dakle, u stavu 2. zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.

Ono što je zanimljiv aspekt i takođe navodi na određeni oprez u onome što će biti podzakonska akta i razumevanje šire javnosti tog člana, odnosi se naime na politiku Vlade o porastu nataliteta i može se na prvi pogled učiniti da bi mera koja zabranjuje pozitivnu diskriminaciju bila u direktnoj suprotnosti sa onim što jeste intencija Vlade da svojim merama upravo podstiče pozitivnu diskriminaciju kako bismo povećali natalitet koji je već kao što znamo duži niz decenija u stravičnom i drastičnom opadanju, pa bi samo želela da skrenem pažnju i na taj aspekt i da ako možete objasnite dodatno zašto nije ili u kojoj meri jeste u suprotnosti sa politikom Vlade i šta ćete i kako ćete to preduprediti. Hvala.

Hvala.
Reč i ima ministarka Čomić.

Nije u suprotnosti, jer imamo posebne mere koje se ne smatraju definisanim u ovom članu, ali je vaše izlaganje ključno za, nadam se, jednu široku raspravu u Narodnoj skupštini, a to je kako zajedno raditi da se stvori prijateljsko okruženje za rađanje dece.
Kod nas u zemlji je jako dugo bila zabluda jedna zato što smo siromašna zemlja bili, zato nema dece. Ja sam vodila duge bitke pokazujući na Sub-saharu, na Pakistan, na Bangladeš, nekada čak i na Albaniju i oni su pomerili, vidi siromašno, nema BDP, nema ništa, deca se rađaju. Pogledajte ekonomski razvijene zemlje, deca se ne rađaju. Naravno da je novac važan, ali nećete vi roditi dete zato što su kolica jeftina. Da biste osetili, kako da vam kažem, sigurnost da će to dete rasti u dobroj atmosferi važno je da svi mi pokažemo prijateljsko lice svakoj mladoj ženi i muškarcu koji žele da imaju decu. Da to znači da rade urbanisti u naseljima i gradovima, da gradovi, da naselja budu prijateljska prema porodicama sa decom, da imamo naravno finansijske mere koje Srbija ima, da ih popravljamo tamo gde ne valjaju, ali najvažnije od svega je da izradimo i dijalogom o tome koliko će nas biti 2030. godine.
U Strategiji održivog razvoja, koju imamo nameru da inter sektorski u otvorenoj grupi radimo, koliko smatramo da može da nas bude? Isto koliko sada? Sedam miliona, devet miliona, koliko? Onda, ako se složimo o nekom broju ljudi koji žele da žive u Srbiji da onda idete unatrag, pa da kažete da bi se to dogodilo onda 2029. godine treba ovo da se uradi, 2028. godine ovo, 2027. godine ovo, itd.
U tom smislu posebne mere su definisane ako bude volje za detaljno, narodni poslanici su više nego dobro došli na dijaloge o održivom razvoju, jer volja za rađanje podrazumeva da je atmosfera u društvu pozitivna. Ako niste društvo, u kojem žene nemaju nikakva prava i niko ih ne pita da li hoće da rađaju, kao što svaki recidiv toga da se ženama objasni da one moraju da slušaju i da kad im se kaže da rađaju da onda rađaju, prosto će stvoriti mnogo veći otpor prema imanju dece, nego što je to poželjno.
Porodice 21. veka neće biti ni nalik na porodice 20. ili 19. veka, ali je važno da porodica bude i da mi i u ovakvom zakonu zabranom diskriminacije omogućimo ugodnije okruženje za porodice koje još nemaju decu. To je jedini odgovor koji imam. Dakle, vodili smo računa o tome i hvala vam, obe narodne poslanice su pogodile i nadam se budućoj saradnji u definisanju onoga što će biti posebne mere.

Po amandmanu, Nataša Mihailović Vacić.

Zahvaljujem se ministarka na iscrpnom odgovoru.

Nema sumnje da i jedan i drugi zakon o kojima raspravljamo svakako vode i jačanju vladavine prava i institucija i ljudskih prava uopšte i SDPS i poslanička grupa SDPS unapred se raduje novim dijalozima i temama koje ćete otvoriti, kao što je tema o održivom razvoju, jer kao što znamo nema održivog razvoja bez mira, niti bez konsenzusa o onome šta će biti prioriteti društva u nekom narednom periodu i svakako hvala unapred na pozivu i mi se radujemo budućoj saradnji. Hvala.