Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu u pojedinostima, mislim na izmene i dopune Zakona o diskriminaciji, i o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Ja bih kao šef poslaničke grupe, danas rekao i nešto što nismo govorili kao poslanička grupa, u načelu.
Mi kao poslanička grupa ćemo svakako u danu za glasanje podržati oba ova zakona iz razloga što smo pažljivo čitali oba zakona, pažljivo ih analizirali, i videli da tu ima dosta dobrih rešenja i da se tu dosta vagalo i merilo, kada su u pitanju pojedina rešenja, koja su, sa stanovišta između ostalog i nas, iz Jedinstvene Srbije i naše politike, dosta važna i da nisu pređene neke linije, koje recimo mi smo sami sebi postavili u političkom programu.
Jedinstvena Srbija se uvek zalagala i za zabranu diskriminacije, odnosno protiv diskriminacije, uvek se zalagala i za rodnu ravnopravnost, i da je to tako, govori i činjenica da smo kao politička stranka na najvišu političku funkciju koju imamo, a to je potpredsednica Narodne Skupštine Republike Srbije, izabrali ženu, damu, Mariju Jevđić, i ponosni smo na to.
Mi smatramo da zakon o rodnoj ravnopravnosti, čak i nije potrebno donositi, jer rodna ravnopravnost, je civilizacijska tekovina, nešto što je normalno, nešto što se podrazumeva.
Mislimo da to nije pravno pitanje koje treba regulisati zakonom, ali smo svesni i te potrebe.
Mi ljude ne delimo ni po polu, ne delimo ni po nacionalnosti, po veri, po boji kože, mi ljude posmatramo sa stanovišta njihovih ljudskih karakteristika, posmatramo sa stanovišta njihove časti, njihove istinoljubivosti, po tome da li poštuju svoju tradiciju, kulturu i kako se odnose prema svojoj državi, kako se ponašaju kao građani države u kojoj žive i to su jedini parametri sa kojima, i sa stanovišta, sa kojih mi posmatramo ljude, a svakako ne po nekim svojim specifičnostima i osobenostima.
Međutim, dok mi ovde govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi poput Dragana Đilasa koji sebi daju pravo da tuku bivšeg bračnog druga i najbliže članove porodice i to sve pred decom.
Dok mi ovde danas govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi poput Dragana Đilasa koji se kriju iza suprotnog pola i isturaju suprotni pol kako bi promovisali njega lično i služili kao svakojaki štit.
Dok mi danas govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi protiv Dragana Đilasa koji plaćaju žene da vređaju druge žene poput slučaja kada je jedna od tih njegovih žena i radnica izašla ispred jedne javne ustanove u jednom gradu i iznela najteže moguće uvrede protiv svih žena koje rade u Javnom sektoru u tom gradu.
Dok mi danas govorimo o rodnoj ravnopravnosti postoje ljudi protiv Dragana Đilasa koji zloupotrebljavaju tešku i problematičnu situaciju jedne maloletne devojčice zarad sticanja najjeftinijih mogućih političkih poena.
Dok mi danas govorimo o zabrani diskriminacije imamo ljude poput Dragana Đilasa koji sebi daju za pravo i stavljaju se iznad ostalih, pa prete saobraćajnom policajcu koji je samo radio svoj posao, preti novinarima koji su samo radili svoj posao, preti studentima na ulici samo zato što su izgovorili nešto se njemu ne sviđa.
Iako mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da ovakav zakon i ovakvi zakoni nisu potrebni jer su civilizacijsko dostignuće, jer su nešto što se podrazumeva i što je normalno zbog ovakvih ljudi, svesni smo potrebe donošenja ovog zakona, odnosno ovih zakona.
I, dok mi ovde danas, ali ne samo danas i svakoga dana donosimo zakone kojima se država Srbija uređuje, kojima državu Srbiju činimo boljom, efikasnijom, bezbednijom, snažnijom, postoje ljudi poput Dragana Đilasa i Marinike Tepić koji čine sve da oslabe lažima oblate i na svaki način destabilizuju državu koja im je dala sve, koja im je dala slobodu, koja im je dala mogućnost školovanja, obrazovanja, koja im je dala mogućnost korišćenja raznoraznih životnih šansi u kojoj žive i rade.
Zašto to rade? Zato što oni iz dna duše mrze snažnu Srbiju, zato što mrze tradicionalnu srpsku kulturu, tradiciju, običaje. Oni čak, čini mi se, mrze i multietničnost Srbije, jer njima svaka nacija smeta. Oni negiraju naciju, oni negiraju nacionalne kulture, oni negiraju nacionalne tradicije. Za njih je sve to seljačko, za njih je sve to primitivno, oni mrze iz dna duše i Šumadinca i Lalu i Eru i Bunjevca i Zaplanjca, jer su oni sve ono protiv čega su oni i ono što oni najviše mrze.
Oni bi da ruše i porodicu kao osnovni stub našeg društva. Oni žele svet u kome će vladati bez izbora, u kome će vladati bez zakona i u kome će svi ljudi biti njihov plebs.
Upravo zato su oni napali i Dragana Markovića Palmu, jer je on tipičan predstavnik te države, odnosno te Srbije koju oni iz dna duše mrze. On je porodičan, čuva tradiciju, poštuje crkvu, neguje tradicionalnu kulturu, voli svoje ognjište, zalaže se za jedinstvenu Srbiju državu u kojoj će svi narodi se ponositi svojim identitetom, državu u kojoj će se svi narodi međusobno poštovati, uvažavati, državu koju poštuju i kojoj veruju.
E, takvu Srbiju oni žele da prikažu kao izopačenu, takvu Srbiju oni žele da pokažu kao nazadnu, kao dekadentnu, jer upravo Šumadinci, Ere, Lale, Bunjevci, Zaplanjci su najveća prepreka u ostvarivanju njihove orvelovske nadnacionalne, nadinstitucionalne i antidemokratske vladavine.
Jasno im je da Šumadinci, Ere, Bunjevci, Zaplanjci i ostali, nikada neće podržati njihovo nametanje vrednosti, njihov pokušaj nasilnog menjanja svesti, destrukcije tradicije i tradicionalne kulture, morala i porodice, ali šumadijski hrast slobode, samosvojnosti, jedinstvenosti je duboko u korenju, čvrst je i zdrav, a njegove grane dopiru do svakog dela Srbije. Taj hrast je izdržao i mnogo veće nevolje od Marinike Tepić i Dragana Đilasa. Srbija je pokazala kroz istorija, a pokazuje i danas da može i nacionalno i demokratsko, da može i tradicionalno i moderno, da može biti svoja ali deo sveta.
Dok mi danas, i ne samo danas, donosimo zakone i gradimo i jačamo institucije države, Marinika Tepić ispred vrata Višeg tužilaštva prošle nedelje nakon davanja iskaza, ne trepnuvši slaže kako je tužilac obećao da će predmet prebaciti iz tužilaštva u Kraljevo za tužilaštvo za organizovani kriminal, iako zna da ne postoji zakonski osnov za to, iako zna da se o tome nije ni govorilo u tužilaštvu, ali ona jednostavno igra svoje lažljive igre sa institucijama ove države, nateravši tužilaštvo koje je predano radilo svih ovih dana, koje se nije oglašavalo i samo radilo svoj posao, da mora da demantuje njene navode.
Zašto je to radila? Zato što nije imala šta da kaže tužilaštvu, jer nema ni žrtava, nema ni svedoka, pa je onda kao kockar koji nema nikakve karte u rukama počela da podiže ulog, nije joj prvo valjalo tužilaštvo u Jagodini, tražila je da se izmesti. Kad je izmešteno u Kraljevo, sad joj ne valja ni Kraljevo, traži tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu, može i Hag, može i Mauricijus, može šta god, ali činjenice ostaju. Gde god da bude ona nema dokaza, ona nema žrtava, jer sve što je rekla je slagala, sve što je rekla je izmislila i sve je to u fikciji i u okviru njenog kruga pokvarenosti.
Juče je Sanda Rašković Ivić na jednoj od tih njihovih televizija rekla: "
Evo, vidite šta se dešava u Srbiji dok Igora Jurića policija privodi", kako ona kaže, a nije privela, već je samo pozvala da bi se informisala o njegovim navodima organizovane pedofilije u Srbiji, "Dragan Marković Palma grmi na nacionalnim televizijama." Pa, zar Sanda Rašković Ivić sebi daje za pravo da ona presudi, a da taj kome ona sudi unapred i svojim lažima, jer je sve što je izrekla slagala, takođe, i to je demantovao profesor Veraldi, i to sam pričao ovde, da se ne ponavljam i pismom ambasadoru Srbije u Italiji i časopisu "Vreme", decidno demantovao, ona ne da, ne dozvoljava, zabranjuje da se neko brani od njenih gnusnih, niskih, najogavnijih laži.To su radili Fariseji, nekada i zato tu ekipu i nazivam farisejima srpske političke scene.
Naravno, samo mogu da joj kažem da ona ne može da manipuliše građanima Srbije. Građani Srbije nisu njeni pacijenti. Građani Srbije znaju da razmišljaju, znaju da rasuđuju i vrlo dobro znaju da donose vrlo razumne i vrlo odgovorne odluke.
Oni su kukavice. Dragan Đilas, a i svi ostali koji tuku žene, koji ih zlostavljaju, koji ih zanemaruju, jesu kukavice. On je to pokazao i time što nije prihvatio, odnosno odbio je TV duel sa Draganom Markovićem Palmom. Danas ga je Dragan Marković Palma pozvao da idu i na poligraf, jer građani Srbije zaslužuju istinu, zaslužuju da se sazna ko je ovde i u ovoj celoj situaciji lagao, jer ova afera koju je osmislio i finansirao Dragan Đilas jeste uznemirila javnost Srbije, jeste uznemirila građane Srbije.
Građani Srbije imaju pravo da saznaju šta je istina, ali oni kao kukavice izbegavaju da se suoče sa istinom, izbegavaju da se pogledaju u oči sa onima koje lažno optužuju. Pretpostavljam da će izbeći i poligraf.
No, da se vratimo mi opet na ovu našu temu. Srbija je demokratska, Srbija je snažna, Srbija je svoja, Srbija je deo sveta. Videli smo prekjuče da srpska istina izlazi na videlo. Imali smo jednu veoma važnu izjavu predsednika Češke, izjavu kakvu do sada nismo mogli da čujemo i to je veliki uspeh današnje Srbije. Taj uspeh ne mogu da ponište ti fariseji političke scene, kao što je Dragan Đilas, kao što je Marinika Tepić i ostala svita i bratija.
Srbija je danas poštovana. Mi ćemo ovde izglasati i zakon o rodnoj ravnopravnosti i mi ćemo ovde izglasati zakon o zabrani diskriminacije i učinićemo Srbiju još bližom svetu, učinićemo je još snažnijom i još uspešnijom.
Još jednom ponavljam, mi kao poslanička grupa ćemo u danu za glasanje glasati za ove zakone.
Zahvaljujem.
