Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SPS.

Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek postoji određena zebnja, ali ne kod nas u Narodnoj skupštini, već u jednom delu bivšeg režima kada god se bira neko od članova Saveta REM-a i kakvu god odluku da donese Narodna skupština i kakve god odluke da bude donosio tzv. REM, dva Dragana, jedan Đilas, drugi Šolak, pokušaće da predstave da je u Srbiji diktatura i da mediji u Srbiji rade isključivo po nalogu nekog diktatora.

Ako se malo obrati pažnja na diskusiju jednog od mojih prethodnika, Marijana Rističevića, koji je jako lepo objasnio da u Srbiji preko jednog kablovskog operatera koji je u vlasništvu Dragana Šolaka, emituje se nekoliko prekograničnih televizijskih kanala koji se isključivo bavi političkom scenom u Srbiji, a svi akteri koji učestvuju u radu tih prekograničnih kanala nalaze se na teritoriji Republike Srbije i program nastaje na teritoriji Republike Srbije, onda se postavlja pitanje – da li je to u nekom diktatorskom režimu moguće?

Kako smo došli do toga da sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića mediji koje kontrolišu Dragan Đilas i Dragan Šolak nazivaju diktatorom? Od, ne od 2012. godine pomirili su se oni da je SNS došla na vlast, da je DS izgubila vlast, ali su se nadali i činili su sve da one instrumente koje su imali tada, koristeći državne resurse pre svega za zarađivanje, odnosno sticanje bogatstva da će moći da ih nastave i kada dođe do promene režima.

Kako nova vlast to nije dozvoljavala, kako je Dragan Đilas shvatio da bi bio još bogatiji morati puno da radi i da učestvuje na tržištu, mnogo toga da se odrekne i da neće više moći zajedno sa Šolakom da koristi te državne resurse i da enormno uvećavaju svoje bogatstvo, tako je Aleksandar Vučić postao diktator. Od tog trenutka. Legitimno je pravo da neko hoće da radi da zaradi novac, nije legitimno pravo da neko hoće da se bavi politikom da bi zarađivao ogroman novac. U tome se vidi smisao njihovog bavljenja politikom i radom tih prekograničnih kanala.

Izneću samo jedan detalj koji sve to dokazuje. Uporno se pozivamo na međustranački dijalog koji smo i prihvatili, neki su sa posredništvom Evropskog parlamenta, neki su bez, ali ono što je najzanimljivije u onom delu koji je obavljan sa posrednicima Evropskog parlamenta, to je jedan zahtev koji su izneli Dragan Đilas i Dragan Šolak, imenjaci, a to je da jedna od tih prekograničnih TV kanala ili televizija dobije nacionalnu frekvenciju. Nema to nikakve veze sa izbornom kampanjom, nema to nikakve veze sa predstavljanjem kandidata na nekim predstojećim izborima, znaju oni da na tim izborima nemaju šta da traže, znaju da ne mogu da pobede, žele samo jedno. Dobijanjem nacionalne frekvencije Dragan Đilas i Dragan Šolak bi postali bogatiji za jedno 300, 400 miliona evra.

Toliko košta televizija koja raspolaže nacionalnom frekvencijom pod uslovom da ima samo jednu kameru i jednu stolicu i jednu sobicu koja se zove studio, eto to je njihova svrha bavljenja politikom i ništa ih neće sprečiti da ukoliko u tom naumu ne uspeju, narodnu volju predstavljaju kao diktaturu.

Podršku koju dobija predsednik Republike Srbije od građana Srbije predstavljaju kao diktaturu zato što je ta podrška nepodeljena, nedvosmislena, prestavljaće građane Srbije kao krezubu Srbiju koja ne zna da izabere svoje predstavnike, jel, jel te ta intelektualna elita treba da vlada, da bude još bogatija, a ta krezuba Srbija treba da služi isključivo njima. I, ni od čega neće prezati čak i od toga da i članove porodica predsednika Republike Srbije pokušavaju medijski da uvuku u kriminal i uvuku kriminalne obračune i organizovani kriminal koji je nastao i koji je eksploatisan najviše za vreme njihove vlasti.

Dragan Đilas i Dragan Šolak nemaju svoju državu. Njima Srbija služi samo da budu još bogatiji i još moćniji, njima građani Srbije služe samo da budu opljačkani. Zato i na sledećim izborima, kad god oni budu bili, neće ni Dragan Đilas, ni Dragan Šolak krojiti Republiku Srbiju, izbornu volju njenih građana i vlast koju građani biraju, to jednom mora da im bude jasno, i niko im u tome ne može pomoći čak ni uticaj bilo kakav da se postavljaju članovi Saveta REM-a, da se dobijaju nacionalne frekvencije, da se maltene vlast osvaja na ulici, a ne na izborima, tu priču neka zaborave, 5. oktobar je bio pre 21 godinu, svi smo svesni kakvu nam je štetu napravio i garantujem nikad više se neće ponoviti.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Na samom početku moram da kažem da je dosta teško čekati tri dana da se javite i da kažete nešto na temu, ali sa druge strane i slatko zato što znate da podrška ozbiljna koju ima SNS u snazi, veličini poslaničke grupe SNS Aleksandar Vučić – Za našu decu, ukazuje i privilegiju da svaki put kada možemo ovde da se javimo i kažemo važne stvari, pa iz tog razloga je važno integrisati u toj diskusiji koju već imate priliku da kažete i sve ono što je bila tema dnevnog reda prethodnih dana, jer nažalost ne možemo svaki put da se javimo, ne možemo da stignemo jer istekne vreme.

Iz tog razloga oprostićete mi ako moja diskusija bude malo i šira u odnosu na kontekst i na temu koja je danas pred nama, a u svakom slučaju izbor članova Saveta REM-a je izuzetno važna tema i da biografije ljudi koji su predstavili to i Odbor za kulturu koji je nama predložio to, ima veliku odgovornost prilikom predlaganja ovih kandidata i da ćemo u svakom slučaju, a naravno nakon njihove verifikacije pratiti njihov rad, ali pre svega ovde u diskusijama sugerisati na sve ono što se dešava u sredstvima javnog informisanja, u medijima, na različitim portalima, na društvenim mrežama i svemu ostalom što je i širi kontekst možda u odnosu na sve ovo što govorimo danas.

Iz tog razloga, nećete mi zameriti da se pre svega osvrnem na jednu temu koja je došla iz redova sadašnje opozicije, a ne znam koliko će oni dugo moći nositi tu kvalifikaciju opozicije, čini mi se da će neke druge snage i neke druge političke struje svi više potisnuti one koji sebe nazivaju etabliranom opozicijom, jer očigledno da oni lutaju u vremenu i prostoru, a pokušavaju ponovo da sebe kvalifikuju kao nekog ko je kredibilan.

Znamo da njihov kredibilitet ne postoji pre svega ne zato što ih mi ne volimo, zato što su naši politički protivnici, već zato što se nisu kvalifikovali u onom periodu kada su obnašali vlast i znamo kakve posledice je Srbija, naše društvo imala nakon te dugogodišnje vlasti.

U tom kontekstu meni je vrlo interesantno, a mislim da to treba da bude tema i Saveta REM-a, šta znači termin – refanšizam, koji određeni političari iz ovih grupacija konstantno u medijima koje imaju na raspolaganju svakodnevno, 24 sata u sedam dana da izgovaraju u tim medijima, tim portalima itd? Šta znači taj termin i da li je on povezan sa terminom lustracije meni zaista nije jasno, ali mi je jasno da bi oni da se svete.

Ja bih samo da podsetim sve građane Srbije da pogledamo malo nazad, da kada god je neko pokušavao da se sveti, kada je došao u tu priliku, da je Srbija stradala, da su njeni građani stradali i da to nikad nije bilo dobro. Tako da, ta platforma koju oni zagovaraju u ovoj vrsti priče podrazumeva da mi u nekom budućem vremenskom periodu, ako bi oni ne daj Bože došli na vlast, treba li bi očekivati neko zlo.

U tom kontekstu, kad već pričamo o revanšizmu, ja moram da kažem da ta ekipa pre svega ne može sebe nazvati nekadašnjim DOS-om, a i da se nazovu DOS-om mi u svakom slučaju ne bi imali problem na bilo koji način da ih pobedimo na izborima, niti su ovo devedesete kako oni pokušavaju svedu tu analitiku i da nas stave u taj kontekst.

Iz tog razloga hoću samo da kažem da kako se SNS nosila u tom periodu kada su oni bili vlast i da napravim to poređenje sa tim revanšizmom koji oni danas najavljuju sa svim onim što su oni radili u tom periodu kada su obnašali vlast. Da postavim pitanje, šta znači taj revanšizam? Da li to znači da u periodu kada su oni vladali i ne daj Bože ponovo da dođu na vlast, da se podsetimo na sve ono kako je to bilo. Da se podsetimo da u periodu, evo politički samo da kažem, dok su oni bili vlast da je Crna Gora proglasila nezavisnost, da je lažna država Kosovo proglasila svoju nezavisnost, a da političke, ekonomske, privredne u kontekstu privatizacije i svega ostalog, u kontekstu pravosuđa, medija i svega ostalog, posledice koje su oni stvorili su trajne.

Da podsetim malo i na to kako se SNS borila u periodu od osnivanja od 2008. do 2012. godine, pa da kažem da smo mi skromnijim resursima, imali na raspolaganju jednu radio stanicu „Fokus“ radio, gde je moj kolega Uglješa Mrdić, kolega Vlada Đukanović, Ksenija Vučić svakodnevno u razgovoru sa građanima, u otvorenom programu komunicirali i nisu se plašili da čuju glas naroda. Ili je možda pomoć nama u smislu dolaska na vlast bila možda poslednjih mesec dana mogućnost da na jednoj kablovskoj maloj televiziji „Kopernikus“ uoči majskih izbora 2012. godine neko od nas, od naših funkcionera tadašnjih i kandidata gostuje na toj televiziji. Ili, treba to da poredimo sa ulogom žrtve koju oni danas predstavljaju i na međunarodnom planu, na unutrašnjem, da oni nemaju prostora u medijima sa setom televizijskih kanala koje oni imaju na raspolaganju, portala, medija, radio stanica, svih nedeljnika praktično osim jednog, dnevnih novina gde oni prosto, ako to pogledate sada i napravite jednu komparaciju, nemaju temu, odnosno njihova tema je revanšizam. Znate šta, mi kada dođemo, mi ćemo to sve da počistimo, mi ćemo revanšizmom, lustracijom, a mi treba da budemo u strahu zato što to neko do njih najavljuje. Mislim da njihova imena ne treba ni spominjati koliko su jadni i koliko su bedni u smislu svega onoga što predstavljaju.

Da bi kredibilitet tih političara istakli na videlo ja ću navesti jedan primer u smislu tog revanšizma ili lustracije, kako bi je trebali na pravi način nazvati, da su oni takav zakon jedan i usvojili 2003. godine. Taj zakon se zvao Zakon odgovornosti za kršenje ljudskih prava i usvojen je 2003. godine, a važi do 2013. godine. U tom periodu kada su oni to najavljivali nakon petooktobarskih promena 2000. godine, ništa od svega toga nisu uradili, nisu sproveli. Prema tome, kredibilitet za tu temu ne postoji uopšte.

Znači, ne samo da ste vi to najavili, ili već ste i usvojili u vašim skupštinskim većinama, znamo i kako ste pravili skupštinske većine i većinske i manjinske i da nije postojalo ni preduslova, ni političke volje u svemu tome i sada ponovo pokušavate to da najavite.

Srpska napredna stranka kada je došla na vlast, prvo manjinski, pa onda 2014. godine i preuzela potpunu odgovornost kada je premijer Aleksandar Vučić postao, nije se nikome svetila. Možda će to neko politički reći da je to greška, ali mi smatramo da je to i hrišćanski, i ljudski i politički ispravno, jer smo mi gurali priču napred, gledali smo kako da podižemo Srbiju sa kolena na koje su je oni bacili i da nikada više ne dolazimo u tu poziciju da radimo ono što su nažalost oni u tom proteklom periodu, ne samo radili, već su pravili štetu.

Mi to nećemo u svakom slučaju dopustiti, ali ono što je važno u svemu ovome istaknuti da svu političku snagu koju mi imamo ovde u parlamentu, rejtingu koji imamo među građanima ćemo iskoristi o svemu ovome što možemo svakodnevno da vidimo, to je da podižemo Srbiju, da podižemo je na političkom planu, da je podižemo na infrastrukturnom planu, na ekonomskom planu, na planu borbe protiv kriminala i korupcije i svega ostalog, a mi svoj fokus, svoje vreme nećemo trošiti na bilo kakav revanšizam.

Mi očekujemo samo od pravosudnih institucija, od svih onih koji u državi Srbiji treba da rade svoj posao da i ono što je bilo u proteklom periodu ako nije zastarilo, a nažalost većina toga je zastarilo, da se procesuiraju i bez obzira na ime i prezime. Nećemo sejati strah, nećemo slati poruke bilo kakvog revanšizma, nećemo slati poruke bilo kakve osvete, jer za sam kraj da ponovim, kad god je neko u svojim političkim platformama spominjao osvetu Srbiji, Srbija, njeni građani su stradali.

Zato Srpska napredna stranka, naša poslanička grupa će se boriti za napredak, za saradnju, za jedinstvo i za sve ono što za našu decu, za budućnost naše dece znači, a to znači snažna, jaka, ozbiljna Srbija koja ide napred.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Adamu Šukalu.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem pretres o listi kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Gordana Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Mina Rolović Jočić, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Nina Matić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Ivana Joksimović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Svetlana Đorđević, samostalni savetnik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Jelena Žarić Kovačević i Đorđe Komlenski, kao i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Da je obrnut redosled rasprave bilo bi mnogo jednostavnije i jasnije obrazlagati amandmane, gde prvo Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali naravno, Poslovnik je Poslovnik, onda ćemo ići ovako.

U ovom zakonu, vezano za predloženi član 2. predložio sam da se iz njega briše član 3. koji govori o segregaciji i to iz dva razloga, jer smatram da je segregacija vrlo ozbiljan prestup kojem nije mesto u Zakonu o zabrani diskriminacije, njemu je mesto u krivičnim zakonima i takvim odredbama kako bi bile daleko preciznije, primenljivije i bile na odgovarajući način podložne sankcijama, je mesto u Krivičnom zakonodavstvu, samim tim trebalo je da proistekne iz rada i nadležnosti Ministarstva pravde. Ne omalovažavam rad kolega koje su radile na ovom predlogu, ali ovako definisano i ukoliko ostane u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, samim tim su implementirano kao deo Zakona o zabrani diskriminacije, može stvoriti ozbiljne probleme u primeni samog zakona. Jednostavno to je nešto što je bila moja želja da se kroz ovaj amandman koriguje, a u nekom budućem vremenu imajući sve to u vidu definiše kroz Krivični zakonik.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka, Čomić.

Segregacija kako je definisana u Predlogu izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije, kaže da je segregacija svaki akt kojim fizičko ili pravno lice razdvaja bez objektivno i razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica po osnovu ličnog svojstva kako je definisano u članu 2. stav 1. člana 1. ovog zakona, a dobrovoljna odvajanja od drugih lica na osnovu ličnog svojstva ne predstavlja segregaciju.
To je ljudsko pravaški termin i to je ono što se dešava u životu u Srbiji, jer imate ne teritoriji Republike Srbije osnovne škole koje su primer segregacije, na primer u gradu Nišu i nije jedino, gde su u jednu školu smeštena sva romska deca, zbog toga što roditelji ne žele da romska deca idu u isto odeljenje sa njihovom decom. Koliko je to krivično delo? Ni malo. Koliko je dopušteno? Nikako. Zato je segregaciji mesto u ovom zakonu, jer nije to jedini primer da su segregaciji skloni mnogi koji sami za sebe vrlo autoritativno govore kako su tolerantni, kako su puni razumevanja za različite od sebe, ali u relanosti imate da neće da izdaju stan Romima ili neće da im deca idu u školu sa Romima ili na bilo koje drugo lice različito od njih po etničkom i po nacionalnom poreklu.
To je razlog zašto ne prihvatamo ovaj amandman. Da li će biti problema u primeni? Naravno, kao i uvek kada se poriče realnost diskriminacije nekih lica.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministara, dame i gospodo narodni poslanici, nešto bih rekao što nisam stigao kada je bila rasprava u načelu o predlozima zakona o rodnoj ravnopravnosti i zabrani diskriminacije.

Ono što je suštinski važno da se napomene da je Srbija ostvarila ogroman napredak u ove dve oblasti i može da se svrsta u rang modernijih i razvijenih zemalja EU kada je u pitanju zabrana diskriminacije, kada je u pitanju borba protiv diskriminacije po bilo kom osnovu i principu. Smatram da je jako dobro što ćemo sigurno kao većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije glasati za oba ova zakona, ali to ide u prilog još snažnijoj podršci, borbi protiv diskriminacije i naravno borbi za posebno prava žena i svih onih koji definitivno jesu, iako živimo u 21 veku, veku četvrte industrijske revolucije, naučnog i tehnološkog razvoja, to je nešto sa čime se suočavamo u svakodnevnom životu i radu.

Posebno bih napomenuo to da je Republika Srbija napravila jedan jasan institucionalni koncept, institucionalni okvir za borbu protiv ovakve vrste pojava, koja naravno negativno utiče na sam razvoj države, na modernizaciju, pa i na kraju krajeva na naš ekonomski razvoj i prosperitet, s obzirom da je praksa pokazala da posebno u politici, da kada imamo zastupljene žene i kada one imaju mogućnost da u jednom većem broju budu zastupljene, posebno u procesu rukovođenja u državnim institucijama, da srazmerno tome imamo i dodatne rezultate i dodatne mogućnosti za našu državu.

Ono što je jako važno i što bih napomenuo, vama gospođo ministar, da se za to zajedno izborimo u narednom periodu, to su ekonomska prava žena, to su mnogi projekti i ambijent koji treba da se napravi kako bi se žene ekonomski osnažile. Mislim, da je to ključni aspekt, to je ključna stvar kako bi pitanje ravnopravnosti, kako bi oblast ravnopravnosti pa i antidiskriminacije, na kraju, krajeva, doveli do nekog nivoa gde ćemo o tome govoriti samo u nekom filozofskom aspektu, dakle govoriti o nekim retkim pojavama koje mogu da se dese u našem društvu.

Dakle, ključna stvar je da imamo što više projekata u okviru unapređenja ženskog preduzetništva i da napravimo sam ambijent kako bismo bi se žene brže i što hrabrije odvažile da pokreću privatne inicijative, preduzetničke inicijative i kako bi bile što nezavisnije. Mislim da je to ključ ovog problema. Mislim da politika kvota, ona jeste dobra za početak, pokazala je neke svoje rezultate, ali mislim da ćemo konačni rezultat i uspeh pokazati samo tada kada budemo imali takav ambijent da bez razlike, bez obzira ko kom rodu pripada ili polu može da pokrene sopstveni biznis, da se zaposli na bilo kom mestu, a da pri tom ne bude na bilo koji način diskriminisan. Mislim da mi tim putem definitivno idemo.

Kada se uporedim sa nekim mnogom razvijenim zemljama, sada govorim u oblasti u kojoj ja dovoljno informacija i gde sam na izvoru informacija, recimo o pitanju učešća žena u politici, mislim da imamo sjajne rezultate, mislim da je tu faktički Srbija pokazala da ima dovoljno političke volje da pokaže da možemo da se izborimo sa problemom i možemo jednog dana, u skorijoj budućnosti, da kažemo da diskriminacije, apsolutno nema.

Zemlja koja je simbol, koja je bastion demokratije i demokratskog uređenja, dakle, SAD u svom kongresu koji broji oko 550 članova ima negde u poslednjem sazivu oko 80 žena. Prethodni saziv je imao oko 50 žena, tako da je to neki broj koji se kreće između devet, do sada nekih 15%. Svi znamo da u Narodnoj skupštini Republike Srbije ima, ja mislim, 94 poslanice, da postoji i da dobro funkcioniše i radi Ženska parlamentarna mreža. O tome ste i vi pričali.

Na kraju, krajeva učestvovali ste u radu te mreže, a mi sa druge strane smo to svojski podržavali, kao nešto što je jako dobra inicijativa i nešto što unapređuje rad Narodne skupštine Republike Srbije i jedan dobar primer ženama u celoj Srbiji, ne samo ovde u Beogradu, da imaju mogućnost, imaju okvir, imaju dobar signal i dobru političku volju da se bore dodatno za svoja prava, bilo gde da žive, bilo gde da rade. Naravno da ćemo se boriti zakonskim ostvarivanjem jednog kvalitetnog zakonskog okvira da ne smeju da budu diskriminisane po bilo osnovu.

Stoga, što jeste poenta i gde želim da poentiram u ovom govoru je to da predsednik Aleksandar Vučić i SNS imaju političku volju da pitanje rodne ravnopravnosti i pitanje antidiskriminacije rešavaju na jedan sistemski, strateški, postupan način koji će kao glavni rezultat imati jedno društvo jednakih šansi za sve ljude koji apsolutno neće na dnevnom nivou imati ovu temu o kojoj govorimo prethodnih nekoliko dana, već ćemo govoriti o tome ko je kvalifikovaniji, ko je bolji za određenu direktorsku poziciju ili poziciju u Vladi Republike Srbije, državnoj instituciji, bez obzira kom polu i rodu pripada.

Sa takvom politikom ćemo nastaviti. Srpska napredna stranka će zdušno i u narednom periodu podržavati ovakvu politiku, ovakve inicijative, s obzirom da želimo jedno kompetitivno društvo, gde podrazumevamo gde žene i muškarci imaju ista prava kako bi se takmičili u toj tržišnoj utakmici. Hvala.