Zahvaljujem.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Bošković.
Da li neko želi reč? Vladica Maričić, izvolite.

Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo već drugi dan raspravljamo o dva važna zakona iz sistema visokog obrazovanja Republike Srbije.

Prvi put je to bilo u sredu prošle nedelje kada smo ovim zakonskim predlozima raspravljali u načelu, drugi put danas po amandmanima i ova rasprava pokazuje sav kvalitet našeg zakonodavnog procesa koji uključuje i Vladu Republike Srbije, kao nosioca izvršne vlasti koja je predlagač ovih zakona i Ministarstvo koje je obrađivač, a koje je organ državne uprave i vas ministre, koji ste na čelu tog Ministarstva a ujedno ste i član Vlade ali i ulogu Narodne skupštine, narodnih poslanika, rada u plenumu, rada u odborima, rasprave u načelu, rasprave po amandmanima i samo podnošenje amandmana.

Cilj nas narodnih poslanika je da kada podnesmo amandmane poboljšamo zakonski tekst kako bi on bio lakše primenljiv u praksi, kako ne bismo imali slučajeve da u nekom narednom periodu ponovo moramo da menjamo ono što je doneseno a sve u interesu građana Srbije, u ovom slučaju u interesu nastavnika i saradnika visokoškolskih ustanova i u interesu studenata.

Studenti na ovaj zakon, zakon o studentskom organizovanju čekaju bezmalo već 20 godina. Zašto je ovaj zakon važan studentima? Pa zato što studenti u procesu visokog obrazovanja imaju određena prava i određene interese.

Osnovni interes studenata u sistemu visokog obrazovanja je traženje što kvalitetnijeg obrazovanja, kako bi oni po završetku studija bili što konkurentniji na tržištu rada, odnosno kako bi njihova diploma koja je javna isprava, koja sertifikuje stečeno znanje, imala što veću vrednost.

I ti interesi i prava studenata često mogu biti predmet zadiranja, kako uprava visoko školskih ustanova, tako i samih nastavnika i saradnika i onda studenti moraju da se zalažu i da brane svoje interese, i dva su načina na koje oni mogu da brane svoje interese na visoko školskoj ustanovi, prvi je vanistitucionalan, a drugi je institucionalan.

Vaninstitucionalan je neki studentski protest, studentske peticije, i vanistitucionalan je dosta manje efikasan. On nastaje tek kada se desi određena povreda određenog prava studenata ili interesa studenata, dok je institucionalni mehanizam ono što je mnogo bolje za studente, zato što studenti koji su uključeni u sistem upravljanja i odlučivanja na visoko školskoj ustanovi mogu preduprediti neke odluke koje su protivne interesima i pravima studenata i time omogućiti što veći kvalitet obrazovanja i kasnije što veći kvalitet njihovog znanja i stečene diplome.

Kada sam razmišljao kome nije bilo u interesu da se ovaj zakon donese evo 20 godina, došao sam do zaključka da nije bilo političke volje da se takav zakon donese, jer su političke partije često volele da zloupotrebljavaju tu neregulisanost, odnosno zloupotrebljavaju studente iz nekih famoznih studentskih organizacija, i to je tako bilo rasprostranjeno do 2012. godine.

Od kada je SNS na vlasti, nikada nije zloupotrebila studente, nikada ih nije koristila za svoje interese, ali smo imali primere da od 2012. godine na ovamo, opozicija volela da koristi studente za svoje političke, a ne studentske interese o jednom od tih slučajeva u plenumu je govorio moj kolega Đorđe Todorović, i to je bilo septembra 2019. godine, kada su studenti kako su preneli Đilasovi mediji, studenti iz organizacije „ Jedan od 5 miliona“, blokirali rektorat BU, kako bi organi univerziteta doneli onu odluku koja odgovara njihovom političkom mentoru Draganu Đilasu.

Tačno je da je blokada bila kako bi se vršio pritisak na organe univerziteta, ali je netačno da su to studenti iz organizacije „jedan od 5 miliona“, zato što organizacija „jedan od 5 miliona“, nikada nije bila studentska organizacija, nikada nije delovala ni na jednoj visoko školskoj ustanovi, u Beogradu, ili u Srbiji.

Mi danas uređenjem ove oblasti, studentskog organizovanja sprečavamo bilo koju buduću vlast ili opoziciju da koristi studente za svoje interese i to jasno pokazuje nameru SNS, da studentima da njihov zakon, da naša poslanička većina danas na kraju dana, usvoji mogu tako reći , prvi studentski zakon u Srbiji, zato što želimo da studenti aktivno učestvuju u procesima upravljanja i odlučivanja na visoko školskim ustanovama, želimo da podignemo njihovu odgovornost ili odgovornost za funkcionisanje sistema čiji su i oni deo i naravno da od njih napravimo aktivne građane, a sve zbog toga što želimo da ih zadržimo u Srbiji.

Želimo da se oni prijatno osećaju, na njihovim visoko školskim ustanovama i da se prijatno osećaju u njihovoj Srbiji, ne samo da zadržimo postojeće studente u Srbiji, već i one studente ili svršene studente koji su nekada napustili Srbiju, želimo da vratimo u našu zemlju.

Bečki institut za međunarodne odnose objavio je studiju koja kaže da se u periodu od 2015. do 2019. godine više mladih obrazovanih ljudi vratilo u Srbiju nego što je iz nje otišlo, a vratili su ih upravo nove investicije, vratili su ih naučno-tehnološki parkovi, vratio ih je rast zarada.

Znamo da je u martu mesecu prosečna zarada u Republici Srbiji bila 555 evra, ali mladi obrazovani zarađuju daleko više. Na primer, u IT sektoru u Srbiji radi oko 70.000 ljudi, a tamo je prosečna zarada preko 1.000 evra. Dakle, mlade vraćaju nove investicije, nova radna mesta, novi putevi, jednom rečju mlade u Srbiji vraća politika Aleksandra Vučića.

Što se drugog zakona tiče, o kome danas raspravljamo, to su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, odnosno amandmani na taj zakon, pozdravio bih to što ovim izmenama i dopunama mi po prvi put prepoznajemo specifičnost onih visokoškolskih ustanova koje ostvaruju nastavu u oblasti teologije, odnosno teoloških nauka.

Najbolji primer takvih fakulteta jeste Pravoslavni Bogoslovski fakultet u Beogradu, koji je u sastavu Univerziteta u Beogradu. Znamo da on preko 50 godina nije bio u sastavu Univerziteta u Beogradu, odnosno on je bio izbačen iz sastava Univerziteta.

Neki pre nas, početkom dvehiljaditih godina vratili su taj fakultet u sastav beogradskog Univerziteta, ali nisu priznali specifičnosti tog fakulteta. Mi danas ovim izmenama i dopunama zakona priznajemo specifičnost tog fakulteta u tom smislu što Crkvi, odnosno verskoj zajednici za čije potrebe se izvodi nastava na tom fakultetu, ne može biti svejedno ko predaje, odnosno ko studira na tom fakultetu. Dakle, Crkva dobija mehanizam kroz saglasnost za službu učenja da da saglasnost i povuče saglasnost onima koji bi predavali na takvoj visokoškolskoj ustanovi.

Takođe, nadležni organ Crkve ili verske zajednice može da daje i saglasnost za upis na osnovne, master i doktorske akademske studije te visokoškolske ustanove.

To nije novina u Evropi, iako je Srbija sekularna država, mnoge sekularne države u Evropi, a podsetiću vas da sekularnost ne znači zanemarivanje crkve i zaborav na crkvu i religiju, već odvojeno postojanje države i crkve uz međusobno uvažavanje i priznavanje. Takva praksa poznata je i u mnogim evropskim državama.

Takođe, mi ovim izmenama i dopunama zakona omogućavamo i studentima koji su završili osnovne akademske studije u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju da svoje studije nastave na dvogodišnjim master strukovnim studijama, čime izlazimo u susret, kako onim studentima koji su se posle završenih akademskih studija našli u privredi i žele da svoje studije nastave tamo gde im se mogu pružiti neka aplikativna primenjiva znanja.

S druge strane, izlazimo u susret novoformiranim akademijama strukovnih studija koje imaju značajno manji obuhvat studenata, jer je mnogo manje studenata završilo osnovne strukovne studije, nego osnovne akademske studije, a država je u prethodnom periodu dosta učinila da poboljša kvalitet nastave na akademija strukovnih studija, pre svega kroz uvođenje dualnog modela studiranja u visokom obrazovanju.

Tako, na primer, Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija iz Niša ima akreditovanih devet master strukovnih programa i ima zaključene ugovore trenutno sa devet kompanija sa juga Srbije u kojima se izvodi dualni model visokog obrazovanja.

Takođe, izmena koja treba da omogući punopravno članstvo našeg nacionalnog akreditacionog tela u ENKVI u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju značajna je, pre svega za one naše studente, mlade naučnike istraživače, nastavnike i saradnike koji žele da se uključe u proces mobilnosti u Evropi.

Tako će naše visokoškolske ustanove i njihove studijske programe akreditovati nacionalno telo koje je punopravna članica Evropske asocijacije, čime će značajno povećati atraktivnost naših studijskih programa za studente istraživače i nastavnike iz evropskih zemalja.

Naravno, i ovaj put izlazimo u susret studentima koji su svoje studije otpočeli po pravilima koja su važila pre 10. septembra 2005. godine, takozvani stari studenti, to su oni koji su upisali osnovne studije na fakultetima, koji su upisali osnovne studije na višim školama, oni koji su upisali magistarske ili doktorske studije, ili prijavili magistarsku tezu, njima je krajnji rok za završetak studija bio 30. septembar 2021. godine. Ovim i mi sada već u junu mesecu produžavamo rok za još godinu dana kako bi mogli da završe ono što su započeli, steknu diplomu i kasnije valorizuju na tržištu rada.

Ja i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje danas glasaćemo za ove zakonske predloge.

Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Sanja Lakić.

Izvolite.

Uvažene kolege, podržavam da se studentima pruži prilika bez želje da zadiremo u autonomiju univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova i omogući produženje roka za završetak studija do kraja školske 2021/2022 godine i studentima iz člana 148. stav 1. Zakona koji ima rok za završetak studija ističe školske 2020/2021 godine.

Mislim da bi usvajanje ovog amandmana, kolege Boškovića dalo dovoljno vremena da se polože zaostali ispiti i završe započete studije.

Sigurna sam da bi to potencijalno produženje rokova, posebno značilo srpskim studentima koji kroz odličan program Vlade Republike Srbije „Srbija za Srbe u regionu“ koji vrlo često nisu imali priliku da borave u Srbiji, omogućiće im da postignu sve zaostale obaveze, a nisu mogli da budu prisutni u Srbiji zbog svih zatvaranja granica i vakcinacije PSR testova i takođe, ograničenja slobodnog kretanja i normalnog studiranja.

Samo bih još jednom iskoristila vreme koje imam, da podsetim da je za školsku 2020/2021 godinu odobreno 80 stipendija srpskim zajednicama u regionu, te su za realizaciju ovog projekta Vlade Republike Srbije obezbeđena sredstva u iznosu od 73. 900.000 dinara, što predstavlja najveći budžet do sada, uprkos tome što smo se susreli sa korona virusom.

Takođe, želim na kratko da se osvrnem na jedan važan činilac visokog obrazovanja, naime, na studentsko organizovanje koje postoji u različitim oblicima, međutim, problem suviše opštih odredbi koje se odnose na studentsko organizovanje kroz Zakon o visokom obrazovanju će ovim zakonom se potpuno rešiti.

Smatram da je Radna grupa za izradu predloga zakona uradila veliki posao na čelu sa tada predsednikom SKONUS-a, a danas državnim sekretarom Milanom Savićem i da je naposletku cilj koji su stavili na početku svog rada gospodin Savić i njegove kolege ostvaren, jer su zaista doneli kvalitetna rešenja za decenijske probleme. Jedan od njih je što ćemo uskladiti naše zakonodavstvo sa evropskim, ali ćemo rešiti višedecenijske probleme u ovoj oblasti gde će se dati i okvir i mogućnost punopravnog učestvovanja studenata u organizovanju.

Predlogom zakona o studenskom organizovanju rešeno je i ovo važno pitanje i smanjena je mogućnost dvosmislenog tumačenja institucionalnog okvira za studentsko organizovanje i stvoreni su uslovi za nezavisnije funkcionisanje i rad.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Žarko Obradović.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i članovi vašeg tima, želeo bih u ime SPS i poslaničke grupe da izrazim zadovoljstvo što Narodna skupština Republike Srbije danas razgovara o amandmanima na ova dva zakona, generalno što razgovara o zakonima koji su vezani za prostor visokog obrazovanja.

Namerno koristim reč "prostor" visokog obrazovanja jer 2021. godine ni jedna država u Evropi ne može reći da je potpuno autonomna, vezano za sistem visokog obrazovanja, nego svako od njih želi da bude deo evropskog prostora visokog obrazovanja i da svim mladim ljudima koji studiraju stvori uslove da mogu, završivši fakultet ili visoku školu strukovnih studija, u svojoj zemlji dobiti i mogućnost da prošire svoje znanje, da unaprede svoje sposobnosti i da postanu građani Evrope na jedan drugačiji način. Kad kažem - građani Evrope, ne mislim samo na EU. Naime, 47 zemalja članica Evrope čini evropski prostor visokog obrazovanja i važno je to znati zato što nismo sami u uređenju tih pitanja.

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja bih želeo da čestitam na svemu onome što su uradili do sada, kako organizacijom rada visokoškolskih ustanova i ostalih obrazovnih institucija u vreme pandemije Kovida - 19, jer su uspeli da postignu izvanredan rezultat da se sačuva zdravlje i đaka i studenata, a da se nastava održi. Verujte mi, ja sam bio ponosan na svoju zemlju i način organizacije, učinjen na svim nivoima obrazovanja, kada sam pre nekoliko dana kao član delegacije Narodne skupštine Republike Srbije bio u Parlamentarnoj skupštini SE i bio u prilici da čujem svoje kolege iz nekih drugih zemalja, pa sam se iznenadio koliko smo mi uspešno i kvalitetno organizovali nastavu u vreme pandemije u odnosu na druge. O tome se možda malo zna, a još manje se govori, ali to nije razlog da ako znamo da i ne kažemo. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stvarno zaslužuje apsolutno pozitivne ocene vezano za organizaciju tog rada.

U vezi ova dva zakona, potrebno je pomenuti još jednu osobenost. Sad sam se podsetio, Zakon o studentskom obrazovanju stoji na čekanju, ako tako mogu reći, već više od decenije. U vreme kada sam ja vodio obrazovni sistem Republike Srbije bilo je reči da ćemo napraviti zakon o studentskom organizovanju i to je tada zapisano kao jedna od stvari koju nismo uradili, ali je jako dobro da je ovo ministarstvo, posle deceniju pa možda i više, jer od početka primene Bolonjske deklaracije i stvaranja evropskog prostora visokog obrazovanja trebalo je stvoriti normativne uslove za učešće studenata u procesu visokog obrazovanja, i jako mi je drago što je ovo ministarstvo uspelo da postigne i taj zacrtani cilj, kasnije nego što je trebalo, ali, kako kaže naš narod - bolje ikad nego nikad.

Treba da se zna i uloga studenata u procesu visokog obrazovanja. Oni su deo visokog obrazovanja i bez njih ne može biti kvalitetnog visokog obrazovanja. Mora da se zna njihovo mesto i uloga u oblikovanju visokog obrazovanja. Jednostavno, drago mi je što je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uspelo da posle više od deceniju da donese i taj zakon i da jasno precizira kakva je uloga i studentske konferencije i studentskog parlamenta, kakva je uloga studenata u procesu oblikovanja visokog obrazovanja, da se vidi njihov doprinos u tome, da se vidi da su studenti na svaki način deo prostora visokog obrazovanja i u Republici Srbiji i da mogu svojim aktivnim učešćem u procesu visokog obrazovanja unaprediti kvalitet visokog obrazovanja.

Kada je reč o ovom drugom zakonu, on se menja pa menja, nije ni prvi ni poslednji put. Zakon o visokom obrazovanju se već deceniju i više menja, što je opet izraz želje svakog predlagača da uradi što bolji zakon, ali i izraz potrebe da se neka rešenja stalno proveravaju u praksi i da se unapređuje kvalitet tih rešenja.

Ono što mene raduje, mislim da se može izreći jedna opšta ocena vezano za izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, da je ovaj zakon učinio transparentnijim proces visokog obrazovanja i, ako mogu reći, ponovo vratio Narodnu skupštinu na jedno važno mesto u procesu oblikovanja visokog obrazovanja sa mestom Narodne skupštine u izboru članova tela koji su važni za visoko obrazovanje i taj proces učinio transparentnijim.

Mislim da je to korak napred u procesu visokog obrazovanja i da je Narodna skupština Republike Srbije ovim izmenama i dopunama Zakona dobila mogućnost da utiče na izbor Nacionalnog saveta visokog obrazovanja između više kandidata, naravno, u utvrđenom postupku, gde se daje mogućnost svakom telu da predloži one kandidate za koje smatra da su relevantni. Mislim da će to jednostavno pomoći visokom obrazovanju da bude što kvalitetnije, jer ta transparentnost pomaže da se vidi ko sve učestvuje u visokom obrazovanju, kakve su kompetencije onih ljudi koji struktuiraju visoko obrazovanje, koji učestvuju u visokom obrazovanju i mislim da je to važno kako izbor za Nacionalni savet za visoko obrazovanje kao i izbor upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela.

Jako je važno što ste stavili u zakonsko rešenje da se objavljuje javni poziv, da svi mogu konkurisati i javiti se. To je i logično, ali treba i da postoji ta transparentnost na svakom koraku, u svakom delu procesa visokog obrazovanja, da bi svi elementi procesa visokog obrazovanja bili dostupni javnosti i da ne postoji bilo kakva vrsta sumnje da ne postoji dobra volja da se unapredi kvalitet visokog obrazovanja.

Visoko obrazovanje, kao i obrazovanje uopšte, je fantastično važan resurs koji mi posedujemo. Mislim da je u odnosu na našu veličinu, broj stanovnika, broj đaka i studenata, strašno je važno da imamo kvalitetno visoko obrazovanje. Izmene i dopune zakona kao što je ovaj ili izmene nekih drugih zakona su važne, jer time unapređujemo kvalitet i obrazovnog sistema i visokog obrazovanja.

Da ne zaboravim, moram da pomenem još jednu važnu stvar koju je ovo ministarstvo uradilo, i to takođe treba pozdraviti i javnosti saopštiti, Ministarstvo je usvojilo Strategiju razvoja do 2030. godine. To je izuzetno važno jer, znate, sećam se nekih svojih prvih razgovora 2008. godine u Evropskoj komisiji za obrazovanje i nauku tadašnjeg komesara za obrazovanje, koji me je pitao - da li imate strategiju, a ako nemate strategiju, bez uvrede, vi ne znate šta hoćete. Možete pojedinačno da imate dobru volju i najbolja rešenja, ali kroz strategiju se tačno vidi opredeljenje i države i ministarstva koje se bavi procesom obrazovanja, šta vi želite da uradite sa visokim obrazovanjem.

Mislim da je to strašno važno što je ovo ministarstvo uspelo da donese Strategiju obrazovanja do 2030. godine, jer će jednostavno sada biti u situaciji i ministar Ružić i njegovi saradnici, zajedno sa svim ljudima koji učestvuju u procesu obrazovanja, da jednostavno i primenjuju i implementiraju delove strategije, ali i da provere u praksi da li eventualno neka od rešenja nisu adekvatna.

Naravno, takvo obrazovanje ne može biti kvalitetno ukoliko se ne vodi računa i o potrebama zemlje. Uvek će se voditi računa i o onome šta je interese Republike Srbije, jer ne sme se prenebreći činjenica da obrazovni sistem nije samo izraz potreba tržišta rada. Obrazovni sistem je izraz potreba država, jer se u obrazovnom sistemu spremaju, uče i obrazuju ljudi za sve ono što državi treba.

Sutra nam treba i novi Ivo Andrić i novi akademski slikari. Iako to možda nekom može izgledati da nema veze sa procesom obrazovanja, sve ima veze sa procesom obrazovanja. Trebaju nam i kvalitetni ljudi u administraciji. Jednostavno, trebaju nam ljudi za svaku oblast života, za sve ono što država jeste, ali i da odgovorimo na potrebe tržišta.

Drago mi je što i u sastavu tela koja vode računa o visokom obrazovanju, u skladu sa nekim ranijim rešenjima, imamo ljude koji su vezani za privredu i drago mi je da postoji ta veza privrede i visokog obrazovanja.

Ono što je važno, mislim da su rešenja koja su sada visoko obrazovanje učinili transparentnijim nego ranije i svako će imati mogućnost da iskaže svoj stav i da se upozna sa onim što ministarstvo radi vezano za visoko obrazovanje i sa namerama države.

Naravno, sve ovo se radi a da se ne dovodi ni na koji način autonomija visokoškolskih ustanova i mislim da je to dobro, jer mnogi kod nas i ne razumeju sadržaj pojma autonomije visokog obrazovanja. Autonomija je u procesu organizovanja nastave, autonomija je u izradi udžbenika, autonomija je u ocenjivanju studenata, ali država apsolutno ima pravo da bude partner u procesu visokog obrazovanja. Namerno koristim reč partner da ne bih bio drugačije shvaćen. Dakle, kao partner učestvuje u procesu visokog obrazovanja i obrazovnom sistemu, da jednostavno zajedno sa organima upravljanja visokoškolskih ustanova, sa svim ljudima koji učestvuju u visokom obrazovanju, uključujući i profesore i studente, unapređuje kvalitet visokog obrazovanja.

Mislim da vam je dobro rešenje formiranje posebne komisije koja će odlučivati po žalbama, jer proces akreditacije je nešto što je sastavni deo sistema visokog obrazovanja i tu imamo generalno uvek pitanja. Od samog početka procesa akreditacije uvek ima onih koji su zadovoljni, nezadovoljni. To je deo života koji zajedno živimo, ali je važno da je Ministarstvo našlo pravi način da formira jednu posebnu komisiju koja će se baviti onim predmetima za koje se smatra… Naravno, pošto je u pitanju žalba, uvek će svako ko podnosi žalbu smatrati da nije njegova vrednost procenjena na pravi način. Dobro je što će kompetentni ljudi ocenjivati, davati ocenu o tome.

Drago mi je što je Ministarstvo juče rešilo na Odboru za prosvetu i ovo pitanje učešća profesora koji imaju znanje i iskustvo u nastavnom procesu. Mislim da je ovo odlično rešenje koje smo juče prihvatili na Odboru i taj amandman u kome se kaže da nastavnik kome je produžen radni odnosu, u skladu sa stavom 2. izmena i dopuna ovog zakona, može biti biran u organe poslovođenja i upravljanja visokoškolskih ustanova i njenih organizacionih jedinica.

To je dobra stvar zato što će profesorima sa znanjem i sa zvanjem dati mogućnost da prenesu svoje znanje i iskustvo na mlađe kolege, da učestvuju u svim onim poslovima koji su vezani za rad visokoškolske ustanove, a jednostavno neće biti deo onog procesa rukovođenja, jer objektivno postoje neke druge zakonske odredbe koje sprečavaju takav način. Na kraju krajeva, iskazuje se i namera da li je stvarno produženo vreme njegovog angažovanja u visokoškolskoj ustanovi da prenese svoja iskustva na drugog, pa da stvorimo neke mlade kadrove koji će sutra nastaviti da se bave razvojem visokog obrazovanja u toj visokoškolskoj ustanovi ili je ambicija da se bude rukovodeći organ u toj visokoškolskoj ustanovi. U svakom slučaju, mogu reći da su i jedan i drugi zakon doneli dosta novog i kvalitetnog i mislim da to treba pozdraviti.

Ponoviću još jedanput, drago mi je, jer se ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju unosi jedna transparentnost, još veća transparentnost nego što je bila, rešavaju se neka vrlo konkretna pitanja. Ne pominjem druga pitanja koja su sadržana u zakonu oko teološkog obrazovanja, pitanja vezana za obrazovanje u oblasti bezbednosti itd, neke druge odbrane. Koncentrisao sam se na ovih par pitanja.

Mislim da je važno što ste ovo uradili i što je Narodna skupština dobila ponovo priliku da bude deo procesa visokog obrazovanja. Preko Narodne skupštine, s obzirom da se ove sednice prenose javno, svako je u prilici da iskaže svoj stav o bilo kom delu zakona ili o rešenjima o kojima će Skupština odlučivati. To će biti prilika da se razgovara i o visokom obrazovanju. Mislim da je to jako važno, jer svaki razgovor o obrazovanju uopšte i o visokom obrazovanju je nešto što će pomoći ljudima, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da preduzmu, da donesu bolja rešenja, a javnosti Srbije da se upozna sa kvalitetom koji imamo.

Mi često potcenjujemo naše visoko obrazovanje, potpuno neopravdano. Naravno da ima stvari na kojima mi apsolutno treba da radimo. Potpuno sam ubeđen da će i sa ovako unapređenom ekonomskom situacijom koja postoji, praktično sa radom ove Vlade, i država biti u mogućnosti da izdvoji veća sredstva za obrazovni proces i za visoko obrazovanje u nekim parametrima koji postoje u zemljama EU ili zemljama evropskog prostora visokog obrazovanja, pa da i sa te strane imamo mogućnost da i taj materijalni deo ili materijalni element obrazovnog sistema bude kao kod drugih.

Mislim da je dobro sve ovo što Ministarstvo radi. Naravno, apsolutno podržavamo sve izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, zato što jednostavno smatramo da ćemo unaprediti sistem.

Još jedanput da ponovim – jako mi je drago što konačno dobijamo zakon o studentskom organizovanju posle više od decenije čekanja. Mislim da Ministarstvo može biti ponosno na donošenje ovog zakona i naravno zajedno sa studentima i svima ostalima koji rade i u visokom obrazovanju i u obrazovnom sistemu da unapredimo obrazovni sistem, jer je to najvažniji resurs koji Srbija poseduje i kojem se praktično ne znaju granice. Mislim da će nam to jako pomoći u budućem razvoju Republike Srbije. Hvala vam.

Hvala, profesore Obradoviću.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svi znamo da je obrazovanje moć. Njime postižemo uspehe na svim nivoima, bez njega ne bi mogli ništa. Isto kao i u sportu podižemo nivo svesti, jačamo svoju ličnost, stvaramo čvrstinu, gradimo karakter za naše telo, ali duh, da budu jači, pogotovo u turbulentnom vremenu u kome živimo, a gde budućnost zavisi od informacije. On nas čini da uvek budemo najbolji za sebe, a odlični među drugima.

Kao zemlja šampiona, danas nismo samo šampioni u sportu, u ekonomiji, vakcinaciji u doba pandemije, u borbi protiv nezaposlenosti, nezaustavljivi u izgradnji fabrika, puteva, infrastrukture za koju se bore u svim arenama predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Taj furiozan napredak pokrenuo je Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije i on smeta žutom tajkunskom preduzeću, jer je njima borba, sem za lični interes, strana, pogotovo na nivou obrazovanja.

U političkom ringu Srbija konstantno napreduje virtuoznom politikom Aleksandra Vučića, dok svakodnevno padaju niski udarci selektora tajkuna Dragana Đilasa, Marinike Tepić i propalog takmičara koji prednjači u beskrupuloznim izjavama, nemoćnog, Vuk Patrik Ho Jeremića, koji je sinonim za suplement bitange i vicešampion u disciplini pustošenja novca naroda Srbije i vicešampion u korupciji, šampion je, zna se, ipak onaj sa 57 tajnih računa širom sveta. To možemo videti i iz lekcije koju je pre neki dan mogao da dobije i časa koji je propustio na čuvenom Kembridžu diplomirani fizičar sa Kembridža. Konačno je naučio taj I Njutnov zakon.

Predavanje koje je propustio održao mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i to ni manje ni više nego u predsedništvu Srbije, nakon što je Vuk u inercijalnom referentnom sistemu kafanskog objekta bio u stanju mirovanja i pod dejstvom pivskih isparenja sa svojim bitangama, a odatle je nastavio kretanje ka predsedništvu konstantnom brzinom, cik-cak trajektorijom, gde je na njega delovao Aleksandar Vučić i zaustavio ga silom pravde i istine i sam je uputio u suprotnom smeru, ali ovoga puta sa ubrzanjem. U holu je ovekovečene bitange, politikante, lopove, izdajnike vratio na fabrička podešavanja, pa su se glavom bez obzira vratili u istu birtiju iz koje je ova lekcija iz fizike započela, da žale za vremenima kada su mogli da pljačkaju narod Srbije, ali ne više. Vrativši se u tu kafanu ostali su da ponavljaju jednačinu – krivina puta brzina jednako magla, magla koju prodaju narodu Srbije.

Sada u ovom turbulentnom vremenu, kada su došle na red nove discipline, koje najbolje možemo videti u obrazovanju, kroz obrazovane, pametne, mlade ljude, moje kolege i na mnogim drugim univerzitetima, akademijama… Sada, kada Srbiju poštuju kao suverenu državu, kada su red, poštenje i borba za budućnost Republike Srbije i njene dece, koji su tajkunima nepoznate, pa prete svima onima koji su bolji od njih, oni koji su prodali Kosovo i Metohiju i stotine hiljada radnih mesta, fabrika koje su uništili sa svojim klupskim drugarima uspeli su da razore sve, jer je to disciplina u kojoj su najbolji, kao što je i jahanje omiljeni sport Dragana Đilasa, koji je kao džokej grada Beograda uzjahao grbaču građana i postigao fantastične rezultate.

Ne, u obrazovnom sistemu, ne u pomoći Grada Beograda i građanima Srbije, nego u punjenju svojih bisaga u poreskim rajevima. U tom istom žutom tajkunskim komitetu, koji sa olimpijskim nema ništa, žele da sruše sve ono što je uredio predsednik Aleksandar Vučić, postavivši Srbiju na tron u ekonomiji, vakcinaciji, kroz nove investicije, puteve, bolnice, smanjenje nezaposlenosti.

Umesto da vide pobedu Srbije, oni vide poraz. Njihove devastirajuće politike koje su godinama vodili i na koje žele opet da nas vrate, ali ta politika lopovluka, devastacije u kojoj su oni najbolji, jesu davna prošlost. Njih je narod Srbije ostavio iza sebe, a tajkunske štetočine bacio na klupu političkog zaborava. Možda ne u Švajcarskoj, Hongkongu, Mauricijusu, tamo gde ih ne poznaju, možda tamo mogu da probaju, u Srbiji više ne. Ovde ih pamtimo po zlu. Ovda im je klupa trajno mesto, margina sudbina, a prezir naroda zaslužena kazna. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Imamo jednu interesantnu diskusiju, koja se uglavnom svodi na odobravanje svega onoga što je predloženo u zakonu, tako da bih ja dao samo par napomena.

Slažem se da nema razlike, odnosno da ne treba da bude razlike između privatnih i državnih fakulteta. To je nešto sasvim normalno, svaki fakultet koji ispunjava zakonske uslove dobija akreditaciju, potpuno ravnopravno može da učestvuje na tržištu i tako treba da bude.

Sada, šta treba da pomogne studentima da se opredele da li će na privatni ili državni fakultet? Kvalitet nastave i ono što će dobiti tokom svog studiranja, a svaki od tih fakulteta mora da omogući studentima svo moguće dostupno obrazovanje.

Mislim da je krajnji trenutak da svi ti fakulteti zaborave na onaj finansijski deo, nego da stave akcenat na kvalitet znanja koje će poneti studenti sa tog fakulteta.

Sad, još jedan deo je tu dosta interesantan vezan za omogućavanje Romima i hendikepiranim osobama da se upisuju na budžet po nekim kvotama itd. Morate da budete svesni toga da mi imamo jedan veliki problem koji ne znam kako ćemo rešiti. Svakog dana imamo sve više akademija, visokih strukovnih škola, fakulteta, a imamo sve manje rođene dece, odnosno sve manje kandidata za studije. To je nešto na čemu moramo mi kao država da insistiramo da popravimo.

Imali smo mi sada u toku ove sednice još jedan zakon koji se bavi mogućnosti povećanja stanovništva, odnosno stimulisanjem rađanja dece. Dok ne rešimo taj problem nećemo uspeti da napravimo ni dobro obrazovanje. Ali, uz obrazovanje, milion puta smo govorili ovde, ide i vaspitanje. Od malih nogu moramo naraštaje, tu našu decu da vaspitavamo, da učimo, da svojim primerom njima pokažemo da smo mi kao poslanici, kao profesori, nastavnici, roditelji vaspitani i da oni mogu da se ugledaju na nas.

Mi smo uglavnom nacija koja se teško slaže. Zato u grbu imamo četiri ona slova „s“, pa kažu - jedno drugom okrenulo leđa. Ali, da li se nešto dešava na tom polju? Dešava se i ja ću vam reći jedan pozitivan primer od pre neki dan. U nedelju je u Busijama bila proslava naših sugrađana Krajišnika, koji su imali jednu kosidbu i neki kulturno-umetnički program. Ti Krajišnici imaju nekoliko tih svojih udruženja. Ja sam stalno njima govorio i ubeđivao ih da se ujedine, neka bude jedno udruženje da svi budete zajedno, a ne jedni na jednu stranu, drugi na drugu stranu. Tog dana sam bio oduševljen, jer je ovoj manifestaciji prisustvovao i naš kolega Linta koji je predsednik jednog drugog udruženja. Najzad da bude neka sloga, da se makar u nečemu mi složimo.

Nadam se da će Srbija ubuduće ići takvim putem gde ćemo svi biti jedinstveni i gde će nam ciljevi biti zajednički. Svi su se redom skupili protiv nas i pokušavaju na sve moguće načine da nam polome noge. Ne smemo to da dozvolimo, samo jedinstveni možemo da ih pobedimo.

Što se tiče starih studenata ne mogu, a da ne kažem nešto vezano i za stare studente. Ja sam to rekao kada je bila rasprava u načelu i ostajem pri tome i sada kažem ministru i svim budućim ministrima i svim poslanicima koji će ponovo za godinu dana produžavati tim našim dragim studentima još godinu dana, još godinu. Ljudi, nemojte da se igramo i da pravimo papazjaniju od toga.

Mi smo ozbiljni ljudi, mi predstavljamo sedam miliona građana Srbije. Dajte jedanput neka se nađe neko ko će da lupi rukom od sto i da kaže – mogu da studiraju dokle god hoće i onda nećemo imati taj problem svake druge ili svake godine da im produžavamo. Pedeset posto njih nikada neće završiti, ali ovako dovodimo i njih i sebe u jednu muku gde kako dođe juni mesec počinje njihovo kukanje, moljakanje itd. Mi se ovde natežemo, neki su za to da im se produži, neki su da im se ne produži.

Po mom mišljenju, oni imaju pravo da studiraju do kraja života i to im treba omogućiti. Nije krivica ni ovog ministarstva, ni prethodnog, ni naša, ni prethodnog saziva što smo uleteli u tu bolonju nepripremljeni i što smo mnogo toga sebi natovarili na vrat.

Moramo da napravimo takav obrazovni sistem gde ćemo stvarati vrhunske inženjere, pravnike, biologe, lekare onako kako uspevamo u pojedinim oblastima sporta da napravimo vrhunske sportiste, pa se ponosimo sa Đokovićem, pa se ponosima sa ovim devojkama koje su sada osvojile zlato, pa se ponosimo sa vaterpolistima i svima redom. Tako moramo i u obrazovnom sistemu, od osnovne škole, od predškolskog i dalje da forsiramo te dobre, pametne, vredne i inteligentne. Možda čak treba ukinuti onu „Vukovu“ nagradu koja im pravi veliki problem, jer svi se pobiše da budu vukovci.

Treba videti, pronaći način kako ćemo od te dece izabrati najbolje i forsirati te najbolje, jer Srbija je zemlja koja je zemlja čestitih, poštenih i vrednih građana. Nama niko ništa nije poklonio, niko nam ništa nije dao. Sve što smo stvorili, sve što imamo to je zaslugom, to je stvoreno krvlju i znojem naših predaka. Mi to moramo da sačuvamo, da uvećamo i da prenesemo na pokoljenja koja dolaze. Hvala lepo.