Poštovana ministarko sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, član sam poslaničke grupe, koja je više nego zainteresovana za očuvanje prirode i prirodnih resursa, i verovatno sam član najstarije poslaničke grupe, možda čak i u Evropi, ljudi koji pamte kako je ova država nekada bila čista i lepa, i bogata resursima, a onda su došle neke generacije, kako rekoše da je istorija bila naša učiteljica života, onda su došli neki mangupi pa silovali našu učiteljicu, pa smo sve to zaboravili.

Kao član ove poslaničke grupe, i kao osoba koja se godinama u medijima bavi borbom za zaštitu životne sredine, jako sam zainteresovan za svaku oblast, koja je predviđena ovim zakonom, izmenama i dopunama zakona, ali sam izuzetno zainteresovan i kao osoba, koja je pre 10, 15 godina pronašla sreću u prirodi i rešila da se za nju bori, tako što će je štititi i braniti i zarad sopstvenih, nazovi, ličnih interesa, da bi moja deca mogla da uživaju u njoj.

Zato ću se osvrnuti, bez obzira što ova tema ima jako puno segmenata o kojima možemo da pričamo, na jedan od segmenata koji je u poslednjih nekoliko godina ili decenija postao jedana vruća politička tema, iako je rađen pod patronatom zaštite prirode.

Reč je o ljudima koji su svoju sreću pronašli pored reke Save i to uglavnom u Beogradu na obe strane obale, a koji su zahvaljujući ekstremima sa jedne i druge strane označeni kao negativci, kao loše osobe, kao uzurpatori, kao ljudi koji se ponašaju neodgovorno.

Mislim da ću biti prvi poslanik koji će na ovu temu govoriti o tome i mislim da ću biti verovatno i jedini. Mislim da ću zbog svega ovog što budem pričao navući nečiji gnev, ali navikao sam u životu da me ljudi ili vole ili mrze zbog toga što kažem iskreno i iz srca.

Ja sam jedan od ljudi koji je pronašao svoju sreću tu. Sad ću vam objasniti plastično, i vama i građanima Srbije, kako funkcioniše situacija tamo, tj. ovde u Beogradu.

Postoje dve vrste ekstrema. Ovde su najveći problem dve vrste ekstrema, jedni koji dajući gomilu novca, smatrajući da novcem mogu da rade šta hoće zaista grade, uništavaju prirodu oko sebe, bez obzira da li se nalaze pored reke ili se nalaze u centru Beograda ili se nalaze u sred Košutnjaka oni uništavaju sve oko sebe zidajući neke milionspratnice, praveći oko sebe bazenčuge i čuda i ne razmišljajući da li time uništavaju korita reka i reke.

Druga vrsta ekstrema, to su oni koji se krijući iza nekakvih nevladinih organizacija, nekakvih udruženja građana, zloupotrebljavaju borbu za zaštitu i očuvanje prirode.

I jedne i druge apsolutno ne zanima zaštita prirode, ni životna sredina. Tu najgore prolaze priroda i oni treći kojih je na svu sreću najviše, kojih ima po mojoj proceni 95%, to su oni ljudi između koji su rešili da žive pored reke i koji su na svaki način pokušali da očuvaju prirodu u svom mikro svetu, mikro sistemu u kom su okruženi.

Beograd je poznat širom sveta i na turističkoj mapi je poznat po svojim mikro okruženjima, malim splavovima, ne postoji gotovo mediji svetski koji nije preneo da je to jedan od najpoznatijih začina Beograda.

Međutim, šta se dešava u poslednje vreme, u poslednjih desetak godina, zahvaljujući nekim sitno političkim interesima? Svi ti ljudi su strpani u isti koš. Mediji koji su uglavnom na način kako mi to mlađi, nazovi, umemo da kažemo renta žeton novinarstva bave prenošenjem isključivo jedne strane, a to su te, nazovi nevladine organizacije koje od svih nas prave negativce.

Svi oni već godinama čine da ljudi koji su tu i koji žele da žive svoj život na najnormalniji i na najuređeniji način i koji se najviše sada raduju ovim izmenama i dopunama zakona, jer će konačno probati da pronađu način, ne da legalizuju svoje kuće, imovinu i svoj status, jer mi smo jedna minimalna zapeta u istoriji čovečanstva da bismo bilo šta imali na parcelama i u katastrima mi smo dah prašine ovog kosmosa, ne postojimo, neće biti za nas za 20, 30, 50 godina ova reka će teći istim tokom, drveće će možda biti isto ili slično, nas neće biti.

Zato nemojmo da imamo iluziju da mi nešto možemo da uzmemo. Mi možemo samo da damo.

Ja ću vam reći iz ličnog primera šta sam zatekao pre 10, 12 godina, u nazovi netaknutoj prirodi iznad Bloka 45. Kada sam otišao u Javno preduzeće „Beograd vode“ da tražim način da mogu da podignem kuću za odmor i rekreaciju, sojenicu koja je po Zakonu o vodama i bila dozvoljena i kada sam to dobio ja sam zatekao na poziciji na kojoj sam to želeo da uradim, zatekao sam gomilu đubreta, deponiju.

Ljudi, to su verovatno roditelji tih istih iz tih nevladinih organizacija koje su svojevremeno u nekim mojim Milanovcima pravili neke vikendice, pa nisu imali gde da izruče đubre, oni su izručivali pored reka na Novom Beogradu.

Devedeset posto obale je bilo uništeno đubretom. Zato sva ta šuplja priča o tome da je neko došao i tamo uništio prirodu pada u vodu, pričam iz prve ruke i vrlo je lako proverljivo, ne na onim fotošopiranim fotografijama koje objavljuju tajkunski mediji, već isključivo na onim fotografijama koji imaju ljudi koji su tamo nešto pravili.

Zatekli smo gomilu đubreta. Nismo napravili nikakve vile, napravili smo male splavove na kojima može svako da dođe, napravili smo nekakvo okruženje koje je puno cveća, koje je puno zelenila i toga je 95%.

Ponovo kažem, ekstremi koji su to zloupotrebili, s jedne i s druge strane su učinili da smo svi negativci, a nismo.

Daću vam dva primera koja će vam reći svo licemerje ljudi koji su zloupotrebili borbu za zaštitu životne sredine. Imate nevladine organizacije koje su se pre nekoliko godina zdušno, do poslednje kapi krvi borili kako bi sve one narkomanske udžerice i one deponije vozova i otpada zaštitili od nelegalnog rušenja kako tu ne bi nastao Beograd na vodi. Ne ulazim u to dalje šta mi dobijamo sve Beogradom na vodi i ne ulazim u način da li je to rušenje izvedeno na ispravan ili neispravan način, to država mora da reši, ali ljudi koji su se ekstremno borili protiv svake vrste rušenja su samo pet minuta uzvodno, dakle u 45. Bloku i uzvodnije su se apsolutno nastavili da se zalažu za rušenje, dakle nisu se opredelili da li su protiv rušenja pored reka ili su za rušenje pored reka.

Oni funkcionišu po principu kako im neko plati. Ako dobiju novac da se bune protiv rušenja oni će se buniti, ako dobiju novac da se zalažu za rušenje oni će se zalagati za rušenje, ako dobiju novac za nešto treće oni će se po principu renta bundžija buniti protiv toga, a svi mi ćemo biti i dalje negativci.

Daću vam još jedan plastičan primer. Jedno od najaktivnijih udruženja koje gotovo ni jedan tajkunski mediji nije propustio da prenese je nazovi udruženje biciklista, koje objedinjuje nekih desetak ljudi koji svakih mesec dana prave koje kakve štrajkove pored reka.

To udruženje je tražilo da se savski nasip koji inače služi za prevoz ne samo ljudi koji koriste reku, već i za ljude iz javnih preduzeća, za vatrogasce, za policiju, za hitnu pomoć, dakle koriste za svašta, naravno i pešaci i biciklisti, oni godinama pokušavaju da naprave sliku kako su ljudi koji koriste savski nasip uništili taj savski nasip i kako su ga doveli u stanje da oni ne mogu da voze bicikle i zalažu se da tu bude biciklistička staza.

Šta se desilo pre neke tri godine? Grupa od nekih pedesetak ljudi koji su okupljeni oko Udruženja ljubitelja prirode „Zeleni raj“ se organizovala i skupila novac, i ja mislim po prvi put na ovim prostorima rešila da sama zakrpi svaku rupu koja postoji od okretnice u 45. Bloku do ostružničkog mosta. Pozvali su sve građane da im se pridruže i onda su angažovali određenu mehanizaciju koja je svaku rupu na potezu od nekih deset kilometara zakrpila, dakle sami su platili ne čekajući državu, zakrpili su svaku rupu.

Obavestili su medije o tome, mislim da je možda jedan ili dva onlajn medija prenelo da se tako nešto desilo što je presedan kod nas. Šta se desilo sutradan? Udruženje biciklista koje se zalaže za očuvanje tog istog savskog nasipa je podnelo krivične prijave protiv nn lica koja su obavili radove na putu. Zamislite paradoks i licemerje da nevladina organizacija, da udruženja koja traže zaštitu određenih puteva i prirodnih resursa tuže ljude koji su vam popravili biciklističku stazu. To mislim da se nije desilo nikada i nigde. To dovoljno govori o tome čemu zapravo služi borba ljudi koji se kriju iza boraca za zaštitu prirode.

Neću se baviti ni jednim ekstremima, ni drugim ekstremima, govorim u ime hiljada ljudi čiji sam narodni poslanik, takođe, a koji žele da pronađu svoj mir i svoju sreću pored reke, jer tamo žive srećni i bolji ljudi, daleko bolji od mnogih koji vas okružuju.

Ti ljudi su srećni zbog izmena i dopuna zakona o kojima se nadaju da će biti prepoznati kao neko čiji će problemi biti rešeni. Ti ljudi žele da čuvaju reku, da čuvaju prirodu.

Ti ljudi žele da učestvuju u svim narednim izmenama i dopunama zakona kao udruženja ljubitelja prirode i reke Save kako bi se doneli zakoni koji će pomoći da ljudi koji se nalaze na reci postanu ljudi koji će se zalagati za očuvanje reka, a ne ljudi koje će tajkunski mediji i tajkunske organizacije političke nazivati kriminalcima, lopovima, uzurpatorima.

Zato ću ja lično u danu za glasanje glasati za Predlog zakona o izmenama Zakona o vodama i pozvaću sve iz državnih organa, naravno, iz lokalne samouprave grada Beograda, da kontaktiraju te ljude i to udruženje „Zeleni raj“ i da u svim narednim pokušajima da se izborimo za čistiju i bolju reku Savu učestvujemo svi zajedno u tome, a da se svi zajedno borimo protiv ekstrema koji bi da unište, demonstrirajući svoju moć novcem sa jedne strane ili sa druge strane.

Hvala.

Hvala.

Reč ima Olja Petrović.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode na koji ću se ja osvrnuti. Ovaj zakon obuhvata i temu koja je veoma aktuelna, a tiče se mini hidroelektrana.

Naime, u Srbiji je počelo sprovođenje gradnje mini hidroelektrana. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih mini hidroelektrana zahtevaju preispitivanje procedura za izdavanje dozvola kako za planirane, tako i za izgrađene objekte, kao i zabranu dalje gradnje u zaštićenim područjima.

Upravo ovaj zakon predviđa mere i, pre svega, zabranu izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, čime će se u budućnosti sprečiti masovno uništavanje vodenih tokova, biljnog i životinjskog sveta i drugih segmenata prirode, a pored toga, s druge strane, omogućiće se pravna sigurnost za potencijalne investitore koji će pre preuzimanja bilo kakvih radnji imati saznanja, koja će biti jasna i precizna o tome gde je izgradnja mini hidroelktrana zabranjena.

Izgradnja delotvornog sistema upravljanja zaštićenim područjima obezbediće se da zaštićeno bude i sačuvano, unapređeno ili izlečeno na pravi i održiv način i sve u javnom interesu, ali i za dobrobit ljudi koji žive u zaštićenim područjima i nosilaca privrednog razvoja.

Režimi zaštite određeni su tako da se unapred zna koje su aktivnosti, odnosno radovi zabranjeni, a koji su ograničeni prostorno, vremenski, po obimu, ali i po odnosu na prostorni raspored prirodnih i stvorenih vrednosti kako bi se efikasno zaštitile vrednosti zaštićenih područja, a s druge strane kako bi se planerima i investitorima omogućila izvesnost u pogledu uslova zaštite prirode koji ih očekuje na tim područjima.

Voda je prirodni resurs koji predstavlja i sirovinu i stanište, namernicu i sredstvo za rad, energent i još mnogo toga. Srbija će, što je najavila i predsednica Vlade Ana Brnabić u obraćanju na kineskom globalnom Eko forumu u narednih nekoliko godina uložiti oko šest milijardi evra u upravljanje vodama, od čega 4,3 milijarde evra idu za zaštitu voda od zagađenja, a 1,5 milijarde evra u vodosnabdevanje.

Jedan od najvažnijih prioriteta Vlade Republike Srbije je unapređenje sistema finansiranja, investicionih ulaganja u planiranje u sektoru zaštite životne sredine i realizaciju konkretnih projekata u ovoj oblasti.

Pored toga, Srbija ulaže velike napore i sredstva na unapređenju monitoringa kvaliteta vazduha u zamenu kotlova za grejanje i prelaska na gorivo koje manje zagađuje. Zatim, velika sredstva ulažu se u nove regionalne centre za upravljanje otpadom, a pored toga radi se i na saniranju i zatvaranju oko 3.500 nelegalnih deponija u gradovima i opštinama širom Srbije, a takođe su značajna sredstva izdvojena i za pošumljavanje naše države.

Srbija ima sa Kinom intenzivnu saradnju u oblasti zaštite životne sredine sa tendencijom unapređivanja i proširivanja, pa je tako sa kineskom kompanijom potpisan ugovor za izgradnju kanalizacione mreže u vrednosti od 2,73 milijarde evra, kao i za izgradnju infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u vrednosti od 265 miliona evra.

Projekat „Čista Srbija“, vredan oko tri milijarde evra, realizovaće se u sedamdesetak opština u Srbiji. Cilj je da Srbija 2050. godine bude niskougljenično društvo sa ekonomijom koje efikasno koristi resurse i novim zelenim radnim mestima za građane koji će živeti u klimatski otpornijem društvu.

Srbija je sada u fazi razvoja i Vlada radi na razvoju strateškog i pravnog okvira za niskougljenični razvoj i cirkularnu ekonomiju.

Državno rukovodstvo vodi računa o državi, o čistim rekama, o čistom vazduhu, ali i da imamo dovoljno električne energije. Tu moram da pohvalim i vaš rad i zalaganje, poštovana ministarko.

Tema Zelene agende je veoma važna i Srbija je preuzela mnoge korake u ovoj oblasti, a ovakve teme se pojavljuju onda kada ljudi žive bolje i kada nemaju drugih briga, pa zato o vazduhu i o vodama se danas u Srbiji mnogo više govori nego ikada ranije.

O zaštiti prirode danas možemo da govorimo jer smo pored krize koja je zadesila ceo svet, dobro smo se snašli kao država, a to pokazuje i činjenica da se Srbija sada od 59. mesta popela na 34. mesto na listi najbezbednijih zemalja u 2021. godini, a na to je uticala zdravstvena situacija u vezi sa virusom korona, sposobnost uvođenja imunizacije, ali i ekonomski rast.

Mi imamo ne samo dovoljan broj, već i paletu vakcina, a i radimo na proizvodnja vakcina i u našoj zemlji.

Pored toga što su, za građane jedna od najbitnijih stvari, plate i penzije nastavile kontinuirano da rastu, pa se tako očekuje da prosečna plata u Srbiji u januaru iznosi 612 evra, a da će do kraja godine uslediti povećanje penzija u iznosu od 5%. Povećanje plata omogućiće i rast BDP-a, pa se očekuje da rast ove godine bude u iznosu od 7%. Srbija je po platama već pretekla sve zemlje Zapadnog Balkana, a očekuje se da od 1. januara prestignemo i Bugarsku.

Ekonomska bezbednost i bezbednost građana pokazuje da Srbija napreduje u svakom sektoru. Dok opozicioni lideri skupocenim kolima, kupljenim u najmanju ruku od sumnjivo zarađenog novca ili tako što se nalaze na platnoj listi najvećih tajkuna, putuju Srbijom na propale skupove, rad i borba vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem daje rezultate koji su očigledni i koje građani vide i ocenjuju na izborima.

Dok je opoziciji cenzus od 3% misaona imenica, mi nastavljamo da se borimo i radimo kako bi svi građani živeli bolje i kako bi se ponosili našom Srbijom.

U danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, poštovana ministarko Vujović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite gospođo Vujović da iskažem zahvalnost na svemu što ste kao ministar uradili na unapređenju i na zaštiti čovekove sredini u Republici Srbiji i da kažem da vašu marljivost su prepoznali građani Republike Srbije.

Pošto su moje kolege i koleginice uglavnom rekli o zaštiti prirode i o drugoj tački, dozvolite da kažem zašto, zarad građana Republike Srbije, zašto ove izmene.

U prvom redu, da se uklone uočeni nedostaci u dosadašnjoj primeni zakona. Drugo, da zakon uskladimo sa planskim sistemom Republike Srbije, jer nije bilo dovoljno usklađenosti.

Dalje, usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, i to je potrebno učiniti. Usklađivanje sa propisima EU, to je jedan od naših zadataka. Zatim, odredbe o ekološkoj mreži su definitivno zaista i detaljno razrađene u ovom predlogu zakona, što je vrlo bitno radi uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, kao i ekološke mreže EU.

Jedan deo izmena odnosi se na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, iako smo mi nedavno usvojili Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji zabranjuje izgradnju malih hidroelektrana na zaštićenim područjima. Međutim, proces se ovaj mora dovesti do kraja.

To je što se tiče zakona, a sada, potpredsedniče, dozvolite da nekoliko stvari kažem šta se dešava na političkom životu ovih zadnjih dana.

Zadnjih dana su se ostrvili na predsednika Vučića i na SNS i na Republiku Srbiju mnogi iz okruženja, ali i mnogi iz naše Republike.

Ja ću spomenuti nekoliko njih. Verovali ili ne, ostrvio se ovoga puta i Boro Novaković, koji je, vi znate, poštovani građani, da vas podsetim ko je taj čovek. To je čovek koji je profesionalni lopov. Kada to kažem, ja neću napamet da pričam, nego da vas podsetim da je on uhvaćen u organizovanoj krađi glasova u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ovde u ovom visokom domu, 2001. godine. To je ona tzv. afera „Solun“. Onda vam je jasno za kakvu se on demokratiju i revanšizam zalaže, pošto je on potpredsednik onog Vuka Jeremića, člana međunarodne bande lopova i prevaranata.

Samo da vas podsetim, Novaković je 2001. godine bio na službenom putu u Solunu, a nije bio prisutan na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, ovde u ovom visokom domu, kada se glasalo o Zakonu o radu. Gle čuda, ali je neko koristio njegovu poslaničku karticu i glasao umesto njega.

(Aleksandar Martinović: Bojan Pajtić.)

Bojan Pajtić, tako je, gospodine Martinoviću, Bojan Pajtić. To su ti ljudi koji danas kritikuju predsednika države i sve ono što se danas radi u Republici Srbiji.

Samo usput da kažem da je taj isti Boro Novaković osuđen na 3,5 godina zbog malverzacija u Novom Sadu dok je bio na vlasti. A on je potpredsednik Jeremićev. Šta da kažem za Vuka Jeremića? Taj stalno radi protiv interesa naše zemlje, verovali ili ne, kontinuiranih 15, 20 godina.

Ja ga sada pitam, pred vama narodnim poslanicima i pred svim građanima Republike Srbije, da li je tačno, gospodine Vuče, da u savetodavnom odboru vašeg Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj, da li je tačno da se nalazi švajcarska političarka Mišelin Kalmi-Rej? Zašto to kažem? Ta gospođa se decenijama bori za tzv. nezavisno Kosovo. Da li to možete verovati, poštovani građani?

Šta vam, Vuče Jeremiću, bitango jedna, radi ta žena? Koga ona predstavlja tamo? Znate koga, poštovani građani, predstavlja? Predstavljala je Natašu Kandić na međunarodnim skupovima kao predstavnik normalne Srbije. Jadna Srbija koga jedna i druga predstavlja.

Poštovani građani, ne treba da vas čudi zašto bitanga Vuk Jeremić to radi. On se odrekao Kosova već 2008. godine. On je decembra 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom rekao, citiram: „Ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada“. Završen citat. Time je zabio nož u leđa vlastitoj državi. Jel vam sada jasno, poštovani građani, šta ova žena iz Švajcarske radi u njegovom centru? Radi na nezavisnosti Kosova i zabija nož u leđa vlastitoj državi.

Samo da podsetim građane. Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije zatražio prebacivanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN u Evropsku uniju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine i ponovo zabio nož u leđa vlastitoj državi. Da ja mnogo ne nabrajam, ima toga mnogo.

Samo da kažem, zato šiptari 27.7. ali to je bilo 2010. godine, slave ga, ali svake godine na 27.7. kao jednog od najvećih datuma za tzv. državnost Kosova. Toga dana je Vuk Jeremić dao Prištini pravni argument da guraju svoju tzv. nezavisnost. Šiptarsko rukovodstvo u Prištini smatra Vuka Jeremića tvorcem najvažnijeg papira u rukama tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije. To je taj Vuk Jeremić. Ima toga još mnogo, ali ja neću dalje o njemu.

Poštovani građani, da vidite ko kritikuje predsednika države, SNS i narodne poslanike u ovom visokom domu i za koga taj čovek radi. Ja neću govoriti o onim milionima koji su mu dolazili iz Mongolije i kojekakvih drugih destinacija.

Ko se još ostrvio na predsednika Vučića i na Srbiju? Predsednik Republike Crne Gore Milo Đukanović. Ja moram da progovorim o tome. On napada Srbiju iz Srebrenice, videli ste prekjuče. Taj čovek, samo da građane podsetim, ovo moram radi Srba u Crnoj Gori i radi Srba u Srbiji i drugih građana Republike Srbije, Milo Đukanović je predložio formiranje pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca i time zabio nož u leđa SPC. Ja pitam, da li je tačno ili ne? Tačno je da je to predložio.

Đukanović kaže, citiram: „Obnovili smo državu, pa moramo obnoviti i crkvu“. Završen citat. Pa, niko ne negira crnogorsku državu. A ovo da će obnoviti crkvu, to je Pavelićeva teza. On to vrlo dobro zna. Za Đukanovića je važno da iz autokefalne SPC izbaci epitet srpska, a da ostane pravoslavna crkva nacionalnih Crnogoraca. Pazite, nacionalnih Crnogoraca. I to otvoreno ovde moram da kažem kao čovek struke, a ne samo kao narodni poslanik.

Isto tako, svesno ide na formiranje nacionalnosti Crnogoraca.

Poštovani građani Republike Srbije i vi, poštovani građani u Crnoj Gori, takva nacionalnost nikada u Crnoj Gori nije bila od 10. do 20. veka. To znaju svi istoričari u Crnoj Gori, a i širom bivše Jugoslavije i širom Evrope, znači, od 10. do 20. veka nije postojala.

U svim crnogorskim udžbenicima, ja sam ih pregledavao, iz 19. veka sva izdanja, piše da u Crnoj Gori žive Srbi. Niko normalan i ovde od nas neće dovoditi u pitanje državu Crnu Goru. To niko ne dovodi u pitanje. Ona je postojala od 19. veka, postoji i dan danas. Ali, identitet državni postoji i narodni i nacionalni identite. Državni identitet Crne Gore stvaran je zaista vekovima.

Međutim, kada se radi o nacionalnom, odnosno narodnom identitetu, isto je stvaran od 10. veka pa do danas.

Poštovani građani, da razjasnimo to, šta je to nacionalni identitet Srba u Crnoj Gori, šta su sačinjavali? Autokefalna SPC, srpski jezik, srpsko pismo, srpska kultura i srpski običaji. I tu zaista nema dileme.

Postavljam pitanje – kako Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, misli da obezbedi vernike za pravoslavnu crkvu nacionalnih Crnogoraca? Tu nema nijednog vernika. Pa, on je to tako formirao pre 27 godina u Domu kulture u Cetinju, a registrovao u lokalnoj policijskoj stanici, verovali ili ne, ali to je tačno.

Zaista da kažem, 2006. godine Đukanović je izdvojio Crnu Goru iz državne zajednice sa Srbijom suprotno većini u Crnoj Gori, referendum je pokraden, svedočenje knjige Jovana Markuša na 1290 strana. To je tzv. „Bela knjiga“, koju ste verovatno čitali.

Danas Dejvid Gibs, američki istoričar, tvrdi da je prilikom izbora Mila Đukanovića za predsednika države kupljen sve i jedan glas. Pročitajte tu knjigu, pa ćete videti.

Kad smo pri kraju Mila Đukanovića, da ipak kažem da 12. maja 2020. godine da je uhapsio, naredio da se uhapsi, nakon Svetovasiljevske liturgije u Nikšiću vladika Joanikije.

Poštovani građani, vi koji ste stariji, komunisti za 45 godina vladanja nikad nisu uhapsili niti jednog vladiku. I moram da vam kažem da se nisu mešali u crkvene odnose.

Mislim i meni je drago što je tako, da su mladi i stari u Crnoj Gori konačno shvatili da je SPC u Crnoj Gori poslednja i najveća brana onoga što nas čini ljudima, posebna brana nacionalnog i verskog identiteta.

Moram da citiram ovde pokojnog patrijarha Irineja, koji je kritikovao Mila Đukanovića, pa citiram šta je rekao: „Milo Đukanović je doživeo veliki ljudski pad. On je 1998. godine doveden u Patrijaršiju i predstavljen kao budućnost i snažna perspektiva srpskog naroda. On je tako govorio i obećao, a danas, kaže patrijarh, tuga me obuzima kada vidim koliki dubok može biti ljudski pad. Sa takvim tražiti mogućnost kompromisa, u to ne verujem.“ Završen citat, 9. avgusta 2020. godine, pokojni patrijarh, tri, četiri meseca pre smrti je to izjavio.

Ja bih rekao, Milo Đukanović, jado, što bi rekli crnogorski, nije se desilo da jedan predsednik bilo koju nacionalnost pretvara u drugu nacionalnost i da pretvara crkvu, nego što se desilo za vreme Pavelića.

Što se tiče Mila Đukanovića, ali neka zna, Srbi će stalno i matica Srbija pomagati srpski narod u dijaspori i u okruženju. Neće se mešati u njihov izborni proces tamo, ali ja ga molim, neka obezbedi Srbima u Crnoj Gori ono što i Srbija obezbeđuje drugim manjinama, iako Srbi u Crnoj Gori nisu manjina nego narod. Neka obezbede 30%, od opštinskog nivoa do republičkog, a videli ste da on to zaista ne čini.

Poštovani potpredsedniče i narodni poslanici, verovali ili ne, ostrvio se ovih dana na predsednika Vučića niko drugi nego Nenad Čanak, zvani "Gicoje". I to odakle? Iz Srebrenice kritikuje predsednika Vučića. Šta reći o Nenadu Čanku? Taj se stalno bori za nezavisno Kosovo, verovali ili ne. Čanak je 5. 3. 2017. godine kao propali predsednički kandidat rekao: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova" i time se uvrstio u tim izdajničkih bitangi naše zemlje.

Unazad nekoliko dana išao je u Prištinu i vrlo je pohvalno što je posetio grob jedne Albanke. Zašto nije posetio Dragicu Gašić u Đakovici? Nije mu palo napamet. Ili onog malog dečaka iz Gojbulje? Ne pada mu napamet. Znate zašto je išao? Ja imam hrabrosti da kažem - uzeo je pare i vratio se od Aljbina Kurtija. To radi stalno. E, tako radi Nenad Čanak i njemu jednom treba da se kaže da to više nema smisla.

Nemački diplomata, poštovani potpredsedniče Orliću, Gert Arens je u svojoj knjizi, koja nosi naslov "Diplomatija na rubu" otkrio da je Nenad Čanak, verovali ili ne, 13. 12. 1991. godine poslao lordu Karingtonu i konferenciji o Jugoslaviji memorandum Vojvodine u kojem se kaže: "Budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati, onda će ona biti nezavisna država". Zašto se zalaže za nezavisno Kosovo? Zato jer očekuje i bori se da to bude i Vojvodina. I ovo jednom neko mora da kaže otvoreno gospodinu Nenadu Čanku. I još usput da kažem da je Nenad Čanak 1990. godine, verovali ili ne ali je istina, evo ja ga pozivam neka kaže, za predsednika Republike predložio Oto fon Habzburga i time ponizio srpski narod i državu.

Poštovani građani Republike Srbije, ima još jedan koji se ostrvio na predsednika Srbije i na Republiku Srbiju, a to je bivši poslanik DS, Balša Božović. To ne možete da verujete. Ja citiram što je izrekao 12. jula 2021. godine. On je rekao, citiram: "Genocid u Srebrenici ne sme nikad da se zaboravi i istina o genocidu mora zauvek da odzvanja", završen citat i optužio je Srbe i Srbiju za genocid.

Balša Božović, izvinite, Božovići, ja ću mu reći, a on zna šta to znači kada mu kažem Božovići, jer sam mu to govorio ovde dok je bio poslanik. Vidite šta taj čovek radi. Znate li šta taj čovek radi, kako se bori protiv Republike Srbije?

Ja ću sada da vam kažem. Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta je izradio studiju jednu koja nosi naziv "Mapiranje lažnih vesti i dezinformacija na Balkanu" i označio ko je najveći širitelj lažnih vesti u Srbiji. Poštovani građani, da li možete verovati koga su označili? Ne štampu, nego upravo Balšu Božovića kao najvećeg širitelja lažnih vesti.

Ja ga sad pozivam, ako ima i malo morala, a verujem da nema, i obraz, jer mu je deblji nego moj đon od cipele, jer ga nema, nek se izvini predsedniku Republike i njegovoj porodici za sve laži koje je izgovarao u zadnjih pet godina, neka se izvini gospodinu dr Martinoviću za sve laži koje je izgovarao, dr Orliću za sve laži i sinoć jedna televizija pod kontrolom Dragana Đilasa ponavlja te laži koje je izgovorio Balša Božović, tri-četiri puta sinoć. Sve neistine i laži. Dakle, nema on obraza, taj čovek nema obraza.

Znate sa čim se još bavi? Osnovao je Akademiju za demokratiju sa centrom u Novom Sadu za čitavu regiju. Znate li koga je pozvao za predavača? Vi ćete se šokirati, poštovani građani. Bogića Bogićevića, onaj čijim glasom je razbijena Jugoslavija, jer nije glasao za vanredno stanje, a da ne govorim o drugima koji se pojavljuju.

Takvi napadaju predsednika Vučića i sve ono što je za vreme predsednika Vučića napravljeno u ovoj državi. Vidite, svaku fabriku napadaju da se ne gradi. Koga je još napao? Srpsku pravoslavnu crkvu. Udružio se sa najvećim ekstremima iz Hrvatske, sa Sonjom Biserko, koji optužuju Republiku Srbiju, Aleksandra Vučića za pravljenje tzv. nekakvog srpskog sveta, to Balša Božović izgovara ovih dana, kaže, na relaciji Beograd, Podgorica i Banjaluka. To su strašne stvari.

Na koncu, nije ni čudo, jer znate šta je on rekao za Kosovo, citiram: "Svi znaju da je Kosovo definitivno izgubljeno u ratu 1999. godine". To je rekao Balša Božović. Znate li čiju on politiku sprovodi? Vi ste pametni, poštovani građani, vama su dovoljne samo informacije, pa da zaključite.

Dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije i to čini vrlo uspešno, sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u Srbiji, nego i u regionu, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije i politiku kompromisnog i dugotrajnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njihovi saradnici blate državu Srbiju, sprovodeći pljačku građana Republike Srbije i zato su ih građani već jednom bacili u političku prošlost za koju tvrdim da se nikada više neće pojaviti na političkoj sceni Republike Srbije. Siguran sam da će ih pravda stići pre ili kasnije i ja verujem u naše pravosuđe. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Vesna Nedović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, objektima, zemljištem. Sprovođenjem donetog zakona pokazalo je svoje nedostatke koje dopunama treba otkloniti i, naravno, uskladiti sa zakonima EU, usklađivanjem uredbi Zakona o inspekcijskom nadzoru, opštem upravnom postupku, prekršajima, zaštiti podataka o ličnosti, kao i o javnoj svojini.

Usvojen je predlog Svetskog fonda za prirodu da se pod merom zaštite od poplava… Nacrtom zakona je propisano da se program vađenja rečnog nanosa donosi na period od dve godine. Zakonom o vodama je predviđena mogućnost da se podzemne vode mogu koristi za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, kao i kontrola kvaliteta te vode, podsticanje u prečišćavanju otpadnih voda, kontrola kvaliteta voda namenjenih za ljudsku upotrebu kako za piće pod određenim standardima, naravno, tako i za kupanje i rekreaciju, mere praćenja opasnih supstanci čije je ispuštanje u prirodu ograničeno ili zabranjeno, sprečavanje i kontrola velikih industrijskih postrojenja sa visokim potencijalom zagađenja i da su u obavezi posedovanja dozvole sa ispunjenim uslovima životne sredine, obavezne procene rizika od poplava u cilju smanjenja njihovih nepovoljnih uticaja, kako na ljude, tako na životnu sredinu i privredu.

Bili smo svedoci katastrofalnih poplava 2014. godine koje su pogodile naročito Obrenovac, a koje su mogle biti sprečene brigom bivše vlasti, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića. Nedovoljna ulaganja bili su glavni uzrok problema, nemara.

Odgovorna politika Vlade Republike Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem uložila je u sanaciju i zaštitu od poplava negde oko 17,5 milijardi dinara. Kancelarija za upravljanje javnih ulaganja zajedno sa „Srbijavodama“, sanirano je 51 lokalnih vodotoka, 18 brana bujičnih voda, kao i čišćenje korita, završeno je 13 nasipa, kao i 25 bujičnih pregrada. Tako radi odgovorna vlast na čelu sa predsednikom koji ima odgovornost prema svom narodu.

Srbija se gradi, diže se iz pepela, ruševina i sve da je toliko mrzite ne možete se okrenuti ni na jednu stranu, a da ne vidite dizalice, mašine, radnike koji neumorno rade i grade da bi obnovili svom narodu svoju Srbiju. Grade autoputeve, bolnice, kliničke centre, mostove, pruge, fabrike. Ne možete, a da ne vidite.

Da, znam, reći ćete – gradi se od naših para. Ja vas sada pitam – da li je moglo da se gradi od vaših para u periodu od 2000. do 2012. godine? Šta se izgradilo za to vreme? Da se gradilo ovim intenzitetom, gde bi sada bila Srbija? Zašto ne pitate gde su vaše pare od 2000. do 2012. godine kao što vidite gde su vaše pare danas? Reći ću vam ja – na računima Dragana Đilasa, u njegovim nekretninama, u 619 miliona evra koje je oteo od vas. E, tu su vaše pare.

U danu za glasanje podržaću Predlog dopune i izmene zakona, kao i moja Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Dejan Kesar.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Predlog zakona koji ima za cilj da se njegovim usvajanjem otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona.

Svakako, potreba da se ovaj Predlog zakona nađe u skupštinskoj proceduri pred narodnim poslanicima postoji u pogledu toga što je potrebno da se određene zakonske procedure usaglase i sa propisima EU, čime jasno pokazujemo da nam je postupak usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom veoma važan i da ćemo tu uvek postupati odgovorno.

Odredbama Predloga zakona o izmenama i dopuna Zakona o zaštiti prirode se vrši uspostavljanje ekološke mreže na teritoriji Republike Srbije, kao i ekološke mreže EU pod nazivom „Natura 2000“, što je veoma važno kada govorimo o zaštiti prirodnih resursa i lokaliteta. Tu bih istakao odredbe člana 36. koji propisuje da područja koja su klasifikovana kao područja od evropskog značaja, a u skladu sa odredbama ovog zakona uspostavljaju se kao delovi ekološke mreže i uživaju punu zaštitu dok ne postanu deo Evropske ekološke mreže „Natura 2000“.

Upravo predloženim zakonom, kao i Zakonom o klimatskim promenama koji smo usvojili na jednoj od prethodnih sednica, pokazujemo jasnu nameru i viziju da nam je tema zaštite životne sredina na visokom mestu osnovnih prioriteta, kao što je to bilo i sadržano u ekspozeu premijerke Brnabić u oktobru mesecu 2020. godine.

Pitanje prirode i zaštite životne sredine je pitanje i taj odgovor moramo svi zajednički da damo. Kada kažem svi, tu moramo da damo odgovor, odnosno odgovor moraju da daju relevantne institucije, nadležni državni organi, a sami pojedinci.

Kada pođete autoputem od Beograda ka Nišu na jednoj svetlosnoj signalizaciji „Puteva Srbije“ stoji slogan koji možete pročitati, a to je da vam priroda vraća onoliko koliko joj vi kao pojedinac date. U tome se ja u potpunosti slažem. Svako od nas ovde, i narodnih poslanika i građana Republike Srbije, ima na sebi jedan veliki stepen odgovornosti kada govorimo o zaštiti životne sredine i zaštiti prirode.

Svako od nas svojim ponašanjem i danas i sutra može da utiče i na bolju, manje bolju ili lošiju zaštitu životne sredine, ali taj stepen odgovornosti, koji svi mi imamo zajedno, je u mnogome veći ukoliko imamo jasan odgovor Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva kako bi se određena suštinska pitanja od značaja za celu zemlju i kompletno društvo rešavala na jedan brži, konkretniji i na jedan dinamičniji način.

Ono što mi kao narodni poslanici i građani Republike Srbije u biti nikako ne možemo da negiramo jeste da je pitanje zaštite životne sredine stavljeno na visoko mesto osnovnih prioriteta, što pokazujemo da smo kao država i da smo kao društvena zajednica u potpunosti zreli i potpuno spremni da rešavamo pitanja koja su od značaja za celokupno društvo. Ta zrelost se veoma uspešno gradila nekoliko godina unazad kada smo kao država bili primorani da rešavamo pitanja koja su bila od značaja za opstanak države i njenog sistema.

Do pre nekoliko godina smo morali da brinemo o tome da naš monetarni sistem bude održiv, da naša država bude finansijski stabilna, da nam plate i penzije budu stabilne i da obezbedimo da nam u narednim godinama plate i penzije budu veće.

Naravno, kada radite na tome da stvorite jednu jaku i finansijski stabilnu državu svakako i kada radite da je razvijate na zdravim osnovama pitanja zaštite životne sredine i slična pitanja ostaju u senci prethodnih problema.

Danas kada prosečna zarada iznosi 550 evra, danas kada minimalna zarada iznosi 32 hiljade dinara, a za vreme predstavnika bivšeg režima je iznosila oko 15 hiljada dinara, danas kada je infrastruktura u Republici Srbiji ne istorijskom maksimumu, mi danas mnogo posvećenije možemo da rešavamo pitanja koja se odnose na prirodu i zaštitu životne sredine.

Ne mogu a da ne primetim jasnu viziju i ciljeve koje ste vi, ministarka, i vaše ministarstvo postavili ispred sebe i drago mi je što svakodnevno kroz različite akcije pokazujete jedan veliki stepen marljivosti i odgovornosti. Ministarstvo je u poslednjim mesecima u žiži interesovanja većine medija koji u jednom manjem ili većem obimu na jedan objektivan način obaveštavaju građane o svemu što je vaše ministarstvo radilo, a ti rezultati nisu ni mali, ali nisu ni nevidljivi.

Rezultate vašeg ministarstva možemo da vidimo svakodnevno kroz realizaciju različitih projekata koji su od suštinskog značaja za građane Republike Srbije i tu bih istakao rešavanje višegodišnjeg problema sa nesanitarnom deponijom Stanjevinu u Prijepolju koja je nakon 40 godina sanirana, a na mestu smetlišta zasađeni su trava i zimzeleno rastinje. Tu bih istakao i radove na izgradnji transfer stanice Banjica nakon kojih će se na ovu lokaciju dovoziti otpad iz četiri opštine, a to su Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica i koji će nakon toga biti transportovan u regionalni centar Duboko u Užicu. Svakako cilj jeste da se na kraju i zatvori nesanitarna deponija u Priboju na koju se odlaže otpad susednih opština.

Ono što nas je svakako izdvojilo u odnosu na period pre 2012. godine i što nas izdvaja u odnosu na mnoge zemlje u regionu jesu kapitalni projekti. U Programu „2020-2025“ za kapitalne projekte i projekte iz oblasti građevinarstva i infrastrukture će biti izdvojeno preko pet milijardi evra, što pokazuje jednu jasnu i odgovornu politiku Aleksandra Vučića i SNS da ovu zemlju i ovo društvo učinimo boljim i prosperitetnijim. Naravno ti kapitalni projekti uključuju i ekološke projekte koji će život naših sugrađana učiniti boljim i zdravijim.

Sve ove stvari koje sam ja rekao i koje su moje prethodne kolege rekle u svojom izlaganjima ne mogu a da ne ostanu propraćene od strane medija koji na različite načine nisu blagonakloni na politiku Aleksandra Vučića, SNS i svega onoga što mi kao narodni poslanici radimo u ovom visokom domu.

Primetio sam i primećujem stalno napade tih medija na sve ono što se dobro uradi za bolji život građana, ali stalna intencija tih medija koji su bliski predstavnicima bivšeg režima, a pogotovo Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i ostalima koji se danas nazivaju opozicijom jeste da se tema zaštite životne sredine i svih uspeha koje ministarstvo ostvarilo u poslednjih nekoliko meseci prevale na politički teren u kome će se zelena boja pretvoriti u žutu, crvenu ili planu s obzirom koja im boja prevlađuje u grbu stranke.

Nijednom od meseca oktobra kada je formirana Vlada Republike Srbije, kada ste vi preuzeli Ministarstvo za zaštitu životne sredine nismo imali u medijima nijednog predstavnika opozicionih stranaka koji je na jedan način pohvalio ono što smo uradili u domenu zaštite životne sredine.

Znate, to su stvari koje su lako vidljive, to su stvari koje vide i građani Priboja i građani Prijepolja i građani Nove Varoši, građani kompletne Srbije, ali očigledno je da sve ono što se dobro uradi i ne samo u oblasti zaštite životne sredine, već i u oblasti građevinarstva u oblasti ekonomije, u oblasti, socijalne politike, mora da se uprlja političkim sloganima kako bi se ti isti predstavnici bivšeg režima zamaskirali svoj nerad, neznanje i nekompetenciju.

Rešiti nekome probleme ne znači da se već istog dana oglasite u vašim medijima i da to što je dobro pokušate da napravite lošim, jer vama i vašoj propaloj politici to u potpunosti odgovara. Ali, ono što moram posebno da naglasim jeste što se mi u poslednjih nekoliko meseci susrećemo sa određenim vidovima ekoloških pokreta i ti ekološki pokreti koji mogu da doprinesu zdravijoj i boljoj Srbiji, u potpunosti podržavam. Ti ekološki pokreti mogu da daju veći značaj zaštiti životne sredine i mogu da daju jedan dobar putokaz kako određena suštinska pitanje koja se odnose na zdravlje i zaštitu životne sredine mi možemo i na koji način da rešavamo.

Ali, ne podržavam one ekološke pokrete koji su registrovani kao ekološki kako bi bili prijemčiviji narodu, a iza njih se krije politika i retorika predstavnika bivšeg režima. Znajući da ih narod ne želi, i znajući da nemaju podršku, dosetili su se da kreiraju ekološke pokrete koji će biti njihova maska za političke poene. Onda, odjednom vidite ogromnu količinu ekoloških pokreta na našoj političkoj sceni koji se zalažu da sve što je dobro bude loše, i vidite da se ta retorika ne razlikuje od retorike Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, i onih koji konstantno vode napade protiv SNS, Aleksandra Vučića i svih nas koji smo narodni poslanici u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić-Za našu decu.

Znate, u toku današnjeg dana ste mogli da vidite da je tzv. lider opozicije Dragan Đilas zajedno sa svojim ljudima, a ne bih rekao iz stranke SSP, kako je oni već nazivaju, nego iz rekao bih iz političke stranke „Multikom grupe“, pošto svi ti ljudi koji se nalaze oko njega su zaposleni u firmi „Multikom grupa“, oni danas odlaze pred Prvo osnovno tužilaštvo i traže takozvane odgovore od Tužilaštva zašto Tužilaštvo u poslednjih nekoliko meseci nije postupilo po njihovoj navodnoj prijavi, vezano je za aferu Mauricijus.

Tako bih isto postavio pitanje svim nadležnim tužilaštvima, kada će mi da dobijemo i narodni poslanici i građani Republike Srbije odgovore na koji način, kako su trošile narodne pare, kako se čerupao RTS, kako su se čerupale druge gradske ustanove i gradska preduzeća, i na koji način je Dragan Đilas, obavljajući isključivo državne funkcije stekao 619 miliona evra, a zatim stekao mogućnost da od tih istih para plaća i Mariniku Tepić i da plaća sve druge koji danas vode kampanju protiv Aleksandra Vučića i SNS.

Takođe, moram da vam kažem da svi ti ljudi danas moraju da koriste tzv. ekološke pokrete kako bi stekli određene političke poene zato što znaju da njihovim delovanjem oni ne mogu da pređu ni taj prag od 3%, koji smo mi promenili kako bi direktno pomogli malim političkim strankama da uđu u ovaj parlament, a svi danas vide da tih stranaka ovde nema. Nema ih zato što se oni zalažu za revanšizam, i ako ja ni dan danas, evo, posle dva, ili tri meseca, ne mogu da odgonetnem šta to u glavi Vuka Jeremića predstavlja revanšizam. Očigledno je da on ima potrebu svima nama koji podržavamo politiku prosperiteta, da će nakon odlaska SNS sa vlasti da nas oni jure po ulicama, ne znam šta će da nam rade. Onda, kada im ne uspe ta politika tzv. revanšizma onda odlaze u predsedništvo direktno kod predsednika da se obračunaju sa njim.

Znate, četiri musketara, u jednom danu se dogovore da oni steknu određenu medijsku pažnju, odu kod predsednika Aleksandra Vučića, i onda prođu kao bosi po trnju, a onda daju narednih dana mnoge komentare kako oni to uopšte nisu želeli da urade, nego su otišli tako, eto, da ga pitaju kada će biti izbori i ne znam šta.

Znate, takva politika ne može da prođe i takva politika je prolazila do 2012. godine. Samo takva loša politika, je dovela dao toga da smo mi 2012. godine bili u potpunom ambisu i da smo sve te stvari morali da rešavamo i da moramo da rešavamo 10 godina kasnije.

Kako ja ne bih oduzimao vreme mojim narednim kolegama koji će učestvovati u ovoj debati, želim ministarka da vam dam punu podršku vama i vašem ministarstvu u daljem radu i da ćemo svi zajedno u narednom periodu dati pun doprinos da naša Srbija bude još i čistija i zdravija. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milica Dačić.