Zahvaljujem cenjeni gospodine Orliću.

Poštovani građani i građanke Srbije, pre nešto manje od četiri meseca mi smo usvojili jedan strateški važan akt za našu zemlju iz oblasti zaštite životne sredine, Zakon o klimatskim promenama kojim se Srbija potvrdila dalji ekonomski rast na bazi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Istovremeno donošenje ovog zakona Srbija je potvrdila i da se nalazi na evropskom putu, putu integracija i da će slediti evropske vrednosti i standarde i u ovoj oblasti.

Danas kada govorimo o predlogu važnih izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, još jednog važnog zakona iz oblasti zaštite životne sredine, treba istaći da je razlog donošenja ovih izmena i dopuna usklađivanje samog teksta zakona sa drugim propisima u pravnom sistemu Republike Srbije, otklanjanje nedostataka u njegovoj primeni i naravno usklađivanje propisa sa propisima EU, pri čemu ne smemo izgubiti iz vida i onaj glavni primarni cilj, a to je očuvanje i unapređenje zaštite životne sredine, zaštite prirode, jer kako kaže poslovica zemlju nismo dobili od svojih predaka, nego pozajmili od svojih potomaka.

Naravno nismo sumnjali da će Ministarstvo u skladu sa procedurom sprovesti javnu raspravu i obavestiti javnost o predlogu izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, ali mislim da je zarad šire javnosti bitno naglasiti da je celokupna procedura javne rasprave sprovedena blagovremeno, na transparentan i svima dostupan način i da je zainteresovana javnost, a pre svega zainteresovano civilno društvo da im je bio produžen rok za dostavljanje primedbi, sugestija i predloga i to samo Ministarstvo nije bilo obavezno da to učini.

Predlogom izmena i dopuna se detaljnije razrađuje proces uspostavljanja ekološke mreže Srbije na način da se propisuje uspostavljanje ekološke mreže kao koherentne funkcionalno i prostorno povezane celine radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja. Ono što je jako bitno je da se u članu 108. izmena i dopuna određuje da će Vlada izaći u susret lokalnim samoupravama na čijim teritorijama se nalaze zaštićena područja i da će obezbediti u budžetu Republike Srbije podsticajna sredstva kako bi se uskladilo u cilju razvoja onih delatnosti koje pogoduju očuvanju zaštićenog područja.

Obzirom da u zaštićena područja spada i Ovčarko-kablarska klisura kao predeo izuzetnih odlika, koji se nalazi većinski na teritoriji grada Čačka, manjim delom na teritoriji opštine Lučani, a kojim upravlja turistička Čačka, skrenula bih pažnju na ovo izuzetno područje Srbije u koje Vlada Srbije, a i vaše Ministarstvo ulaže velika sredstva kako bi podstaklo usklađivanje turizma i rekreacije sa odlikama samog područja, ali i pospešilo naučnu i obrazovnu aktivnost.

Ovčarsko-kablarska klisura nije značajna samo zbog svoje geološko-morfološke izvrsnosti, čemu poseban utisak daju meandri, nego i zbog raznovrsne flore i faune, a i ovde se istovremeno nalazi i međunarodno značajno područje za ptice. Tamo su u tom smislu već počeli radovi na uređenju izgradnji same Ovčar banje, uređenju njenih površina, parkova, mostova, ali jedan od dogovorenih segmenata za koje je sredstva opredelilo i vaše ministarstvo je upravo izgradnja Prirodnjačkog muzeja koji će dati sigurna sam značajan doprinos naučnoj javnosti ali i školskim ekskurzijama i dolasku obrazovnim aktivnostima, jer naša deca na taj način treba da zavole i svoju zemlju.

Predloženim izmenama tretira se jedna jako diskutabilna oblast izgradnji mini hidroelektrana, tako što se zakonski tekst usaglašava sa već donetim Zakonom o obnovljivim izvorima energije, kojim je zabranjena izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Ja ću podsetiti da je Zakon o zaštiti prirode donet 2009. godine i ono što proizilazi iz teksta izmena i dopuna zakona je da on prednost nedvosmisleno daje zaštiti životne sredine, a da gradnja malih hidroelektrana narušava taj koncept i da je namera predlagača da posebno zabrani gradnju ovih objekata u zaštićenim područjima, ali i da preispita već izdate akte za gradnju novih.

U tom smislu, sigurna sam da će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, dati podršku ovom aktu, posebno stoga što nas jako često politički protivnici predstavljaju kao mrzitelje prirode, uništitelje reka i šuma i ovaj zakon je dokaz suprotnom. Srpskoj naprednoj stranci je samo dato da rešava probleme koji su se decenijama gomilali i ona, kao što je taj zadatak obavljala odgovorno i savesno do sada, tako će nastaviti u ovim izazovnim vremenima koja su pred nama, noseći teret odgovornosti dostojanstveno, a na način da ne šteti građanima svoje zemlje koji su joj poklonili poverenje. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanik obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu. Braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije istini i pravdi.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Vujović, ovom zakletvom smo se 3. avgusta 2020. godine obavezali u ovom Visokom domu da ćemo naše poslaničke dužnosti obavljati iznad svega u skladu sa Ustavom Republike Srbije koji u svojoj preambuli, koju svaki građanin i svaki narodni poslanik treba i mora znati poštovati, kaže.

Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja pokrajina Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima. Apsolutno mi je nejasno kako je moguće da su pojedine kolege, koje su istog dana kada i ja, izgovorile reči ove zakletve i obavezale se na poštovanje Ustava i zakona ove zemlje, mogle na najgrublji način da pogaze i zakletvu i Ustav ove države i da svojom posetom Aljbinu Kurtiju i Prištini izrečenim tom prilikom stanu na stranu kosovskih separatista i onih koji sebe nazivaju vladom tzv. Kosova i postanu glasogovornici tzv. skupštine Kosova u ovom Visokom domu.

Da li je moguće da su sposobni da na tako brutalan način pljunu na svoju državu i na njene institucije na ovaj Visoki dom? Ovo što su oni uradili nije nikakva demokratija, nije nikakva građanska neposlušnost to je direktno napad na državu Srbiju. Jedino što je možda gore od totalnog oglušavanja i kršenja Ustava i zakona ove zemlje jeste njihova parcijalna primena u delovima koji njima odgovaraju, dok u drugim delovima na njih ostaju potpuno slepi. To je ono što rade i to je ona grupa narodnih poslanika koja ovde po njihovim rečima brani interese bošnjačke i albanske nacionalne manjine kao i svih drugih naroda koji žive u ovoj državi.

Samo ih je briga za interese srpskog naroda i samo ih je briga za srpski narod koji živi na delovima naše teritorije, a kojima je na žalost manja. Upravo na tim prostorima srpski narod je samo zbog toga što je drugačije veroispovesti i drugačije nacionalne pripadnosti, izložen svojevrsnom Aparthejdu.

Meni je žao što gospoda narodni poslanici koje pominjem nisu sada ovde da im se direktno obratim, ali me interesuje da li su pre par dana u Prištini sa Kurtijem pričali o napadu na trinaestogodišnjeg Nikolu Perića, koji je samo zbog toga što je Srbin bio izložen brutalnom nasilju od strane grupe nepoznatih počinilaca koji će verovatno i ostati nepoznati imajući u vidu kako rade tzv. kosovske institucije, odnosno tzv. kosovska policija.

Da li su možda izrazili zabrinutost zbog položaja gospođe Dragice Gašić iz Đakovice, koja je baš u vreme njihove posete bila izložena napadima samo zato što je rešila da ostari i svoju smrt dočeka na svom ognjištu? Vidim ovih dana da kojoj je zabranjeno da ode do prodavnice po hleb i osnovne životne namirnice.

Da li su možda pričali o tome da je od 1. januara 2021. godine do 4. jula ove godine, dakle do jula, na pripadnike srpskog naroda, Srpske pravoslavne crkve izvršeno čak 35 napada? Da je čak i juče, da smo imali jedan brutalan napad na 67 Ranka Bacića, koga kosovska policija čuva u Pećkoj bolnici posle tog napada?

Ovo je nešto što se ponavlja iznova i iznova. Onog trenutka kada udare u zid u pregovorima u Briselu, oni pokušavaju preko naših sunarodnika koji žive na KiM da izvrše pritisak na Beograd. Ubeđen sam da ništa od ovoga što sam pomenuo nije bila tema razgovora u Prištini.

Moram da kažem da sam izuzetno ponosan što u ovom visokom domu svaki pripadnik svake političke grupacije ima pravo da iznese stav i mišljenje i isto tako sam još ponosniji što se ovakve stvari koje sam maločas pomenuo ne događaju ostatku Srbije. Ne samo kao narodni poslanik ili član skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, već kao čovek i kao neko ko dolazi iz mešovite sredine, uvek samo bio spreman i uvek ću biti spreman da zaštitim i stanem u odbranu svakog čoveka bilo koje vere i nacije, koji živi u ovoj državi, a kome su prava na neki način ugrožena.

Ničija prava i slobode, poštovani narodni poslanici, na tako brutalan način nisu ugrožena kao Srbija na KiM. Zato nikako ne mogu da shvatim kako oni koji su u ovom visokom domu najglasniji kada je reč o pravima i slobodama mogu da budu tako slepi i neuki na sve one nedaće kojima su izloženi njihovi sugrađani koji nisu njihove nacionalnosti i da otvoreno stanu na stranu Aljbina Kurtija i kosovskih separatista.

Zbog tog svojevrsnog licemerja koje uporno pokazuju kažnjeni su i od strane njihovih birača i doživeli su, slobodno mogu reći, debakl na prethodnim izborima kada su izgubili većinu opština u Raškoj oblasti i tu svoju dvoličnost pokazali su i na taj način što kada su bili ministri u Vladi Republike Srbije i kada su bili na čelu Kancelarije za razvoj nedovoljno razvijenih područja nisu bili toliko glasni u odbrani svojih prava i sloboda. Tada im je ova država bila majka.

Onog trenutka kada su postali opozicija setili su se ponovo da su oni branitelji prava i sloboda, ali ponovo na jedan paradoksalan način da su im glavni saborci i prijatelji u celom tom procesu Aljbin Kurti i Ismet Azizi. A, kako se odnose prema svojim sugrađanima, na primer u Bujanovcu gde srpsko stanovništvo čini 40% stanovništva, ignorišući ga, a dok u isto vreme traže ministarska mesta u Vladi Republike Srbije. Nažalost, stali su na stranu svih onih koji predlažu rezolucije kojima se stigmatizuje ceo srpski narod i čije oduševljenje prihvataju albanski separatisti na Kosovu.

Ono što ih posebno boli i nervira što je na svu sreću i hvala Bogu što veći deo bošnjačkog stanovništva i naroda Srbiju doživljava kao svoju državu i domovinu i što nas sve na ovim prostorima, bez obzira na veru i naciju, muče isti problemi i delimo sreću i radost bez obzira na sve.

Uzimajući u obzir sve rečeno, mislim da nadležni organi ove države moraju preduzeti konkretne poteze u sankcionisanju pomenutih lica i na taj način sačuvati pravni i ustavni poredak ove zemlje.

Na kraju svog izlaganja opet bih se vratio na reči zakletve koju smo izgovorili u ovom visokom domu i koja za neke predstavlja samo mrtvo slovo na papiru, ali ipak, kako kaže naša narodna poslovica – vo se veže za rogove, a čovek za reč. Tom prilikom mi smo se izrečenim obavezali da ćemo služiti ne samo Ustavu, već i istini i pravdi. A pravda, ona ne bi trebalo da bude nema i da pravi razliku i za nju bi podjednako trebale biti važne i srpske suze i to bi neki narodni poslanici trebalo da znaju.

Gospodine predsedavajući, verovatno sam svojim govorom prekršio Poslovnik, i toga sam svestan, ali sam se takođe obavezao u ovom visokom domu da ću po najboljem umeću braniti Ustav i zakone ove zemlje i mislim da to ovom prilikom i radim. Hvala. Živela Srbija!

Zahvaljujem gospodinu Srbljanoviću.
Sledeća je koleginica Rajka Matović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode i Zakona o vodama.

Ova dva zakona su vrlo važna, kao i ostali zakoni koji se tiču sektora ekologije i zaštite životne sredine, jer upravo u ovim oblastima pogoduje političkom mešetarenju, te brojni opozicioni političari pod plaštom zaštite životne sredine izvrću naše reči, izvrću slova zakona, obmanjujući narod i skupljajući jeftine političke poene. Zato moramo stati jasno i građanima predstaviti ova zakonska rešenja. Stav i predsednika Republike i Vlade Republike Srbije jeste svakako zaštita životne sredine. Ovim izmenama i dopunama Zakona o vodama definišu se tačne mere za izgradnju mini hidroelektrana. Katastar za izgradnju mini hidroelektrana uspostavljen je još 1987. godine i svesni smo koliki i potencijal i resurs predstavljaju i brzi vodotoci naše Republike Srbije, ali i same vode naše Republike Srbije. U katastru je opisano 856 lokacija, kao moguće potencijalne lokacije za izgradnju mini hidroelektrana. Nedavno smo usvojili i Zakon o obnovljivim izvorima energije i upravo taj zakon i ovaj zakon jasno definišu da ne postoji mogućnost izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Svesni smo u 21. veku koliki je značaj i energije i energenata i da je nemoguće zamisliti funkcionisanje današnjeg sveta bez električne energije. U Srbiji je dosta primetno neracionalno trošenje i električne i toplotne energije. Podsetila bih građane da se u ovom trenutku u Republici Srbiji dobija još uvek 75% električne energije iz termoelektrana i da smo jako svesni koliki to uticaj ima na životnu sredinu. I moramo svi zajedno nastojati da težimo ka obnovljivim izvorima energije i ka tzv. zelenoj energiji, ali moramo da napravimo balans, jer ne smemo nauštrb obnovljivih izvora energije i zelene energije da narušavamo životnu sredinu.

Proletos smo imali priliku da vidimo tzv. ekološki ustanak, paravan za politički protest u organizaciji pojedinaca koji na pitanjima ekologije pokušavaju da uberu političke poene. Na tom protestu videli smo i Zorana Lutovca i ostale lažne zaštitnike životne sredine. Sećamo se i kako su protestovali zbog izgradnje mini hidroelektrana na Staroj planini, a da ni u jednom momentu nisu građanima rekli i predstavili da je zabranjena izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenom području. Upravo na taj način oni izvrću i činjenice i obmanjuju narod. Zamislili su da se preko noći ugase i termoelektrane i Železara u Smederevu i rudnik u Boru. Niti je to moguće, niti je to realno.

Ono što možemo da radimo i što moramo da radimo jeste da donosimo uredbe i zakone, kako bi se zagađenje životne sredine svelo na minimum. Imali su 12 godina koje su prokockali. Nije ih zanimalo ni zagađenje vazduha, ali ni to što radnici u Boru i Smederevu nisu imali plate godinama. Ali to nije sprečilo Dragana Đilasa da upravo u Boru prisvoji jedan stan. Jedina njihova briga za zaštitu životne sredine svela se na onu akciju „Očistimo Srbiju“, tj. očistimo budžet, a da napune svoje budžete na Mauricijusu i Hong Kongu.

Sa druge strane, mi danas donosimo Zakon o zaštiti prirode kojim se definišu nedostaci i sve ono što je uočeno kao nedostatak u primeni samog Zakona o zaštiti životne sredine. Uspostavlja se ekološka mreža i uredbe o ekološkoj mreži. Ovim zakonom uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim zemljištima i vodnim objektima i druga pitanja od značaja za upravljanje vodama.

Ono što možemo, kao što rekoh, i što moramo jeste da donosimo uredbe i zakone, kako bi se zagađenje životne sredine svelo na minimum. Ali narod sve vidi i sve zna. Zna da ova interesna politička grupacija nema drugih ciljeva, osim da oslabi državu i uruši privredni rast i životni standard.

Kada smo pre 15 godina imali priliku da gledamo po Italiji proteste zbog nošenja prirodnog krzna, bilo je nezamislivo da neko u Srbiji kod nas protestuje zbog ekologije. Građani su tada, pre 15 godina, imali mnogo veće probleme osnovne egzistencije, jer nisu znali da li će imati redovne mesečne plate i kako će prehraniti porodicu.

Danas je Srbija ekonomski stabilna, imamo najveći ekonomski rast i u regionu i u Evropi. Auto-putevi se grade, imamo veći priliv stranih investicija i dobro je, sa jedne strane, da se kod ljudi budi svest o zaštiti okoline. Ali stiče se gorak ukus da su ovi protesti samo još jedna igranka tzv. opozicije. Ti problemi nisu nastali juče i ne mogu se rešiti u jednom danu. Naprotiv, nagomilavani su decenijama.

I dok Aleksandar Vučić radi upravo na rešavanju ovog, ali i mnogih drugih problema, kako bi imali stabilnu i razvijenu državu, opozicija, u nedostatku svojih ideja i programa, trudi se isključivo da uruši ugled i naše države, ali bavi se isključivo ličnim pretnjama predsedniku i njegovoj porodici. Nije normalno da im jedini vid političke borbe bude vređanje bilo koga ili pretnje. To se zaista ne sme dozvoliti, jer to nije pristojna Srbija. Nisu pristojni građani Republike Srbije oštetili i proneverili budžet, pa taj novac skrivali po tajnim računima po celom svetu. Njihov gazda Dragan Đilas smestio je po celom svetu i račune i ofšor kompanije, a za vreme vlasti upravo tog bivšeg režima penzije su isplaćivane iz kredita, jer su novac građana prelivali na svoje privatne račune. O njima najbolje govori njihov politički program, koji zapravo i nemaju.

U danu za glasanje ću, zajedno sa svojim kolegama, podržati set predloženih izmena i dopuna ovih zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Gojko Palalić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo, između ostalog, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, čime se preciznije definiše sam postupak ocene ekološke prihvatljivosti za ekološku mrežu i odredbe o ekološkoj mreži, naravno, sve to u skladu sa Direktivom o očuvanju divljih ptica i Direktivom o očuvanju prirodnih staništa divljih životinjskih i biljnih vrsta.

Ono što je bitno istaći na samom početku je to da ćemo mi kroz usaglašavanje sa propisima Evropske unije uspeti da formiramo savet korisnika zaštićenih područja, što predstavlja jedno od zaista sjajno predviđenih zakonskih rešenja.

Ekološka mreža „Natura 2000“ predstavlja, inače, najveću mrežu zaštićenih područja na teritoriji čitave Evrope i broji negde oko 27.000 zaštićenih područja. Kada govorimo o Srbiji, Srbija ima 101 zaštićeno područje i ono zauzima negde oko 7% naše celokupne teritorije. Mene zaista raduje što ćemo mi u narednom periodu povećati ovaj procenat na oko 10%, što će biti moguće uz usklađivanje sa Strategijom za biodiverzitet Evropske unije.

Zakon o klimatskim promenama, Uredba o oceni prihvatljivosti, ali isto tako i ove današnje predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode govore nam da Ministarstvo za zaštitu životne sredine zaista predano radi na usaglašavanju svih zakonskih propisa naše zemlje sa propisima Evropske unije, jer Srbija se danas nalazi zaista na dobrom putu ka Evropskoj uniji, odnosno na dobrom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, a Ekološka mreža „Natura 2000“ predstavlja jedan nezaobilazan element u tom procesu.

Ministarka je na samom početku izlaganja danas istakla jedan detalj iz istorije, koji niko od nas ne bi trebalo da zaboravi, u pitanju je zabrana seče šuma u 14. veku u okviru Dušanovog zakonika, a ja bih podsetio isto sve građane Republike Srbije i na 1863. godinu, kada je doneta naredba kneza Mihajla Obrenovića o rasađivanju drveća. Kao što sam to u nekom od mojih ranijih izlaganja istakao, naredba koja je tada imala za cilj ulepšavanje beogradske varoši kroz ozelenjavanje i pošumljavanje, gde je svaki građanin bio dužan da ispred svog lokala, odnosno tada dućana ili placa zasadi drvo koje je bio dužan da održava, odnosno zaliva, održava ogradu oko tog stabala, a ukoliko stablo to bude uginulo, bio je dužan da plati globu, odnosno kaznu.

Kasnije nakon toga 1891. godine, donosi se jedan Zakon o šumama, zakon koji je u to vreme, govorim o 1891. godini, bio je jedan primer zaista modernog zakona u Evropi. Zakon o šumama, a ja ću ovde pročitati jednu od odredbi tog zakona, koji glasi – šume niti su igde, niti mogu biti svojine jednog naraštaja, one su opšte blago koje svaki naraštaj dužan da sačuvano i neokrnjeno, onako kako ga je nasledio, preda pokolenju koje za njim dolazi. Ono može uživati samo kamatu, ali glavnicu ne sme krnjiti.

I ako je put Srbije ka članstvu EU danas jasno definiše, mi opet, ponavljam ne možemo zaboraviti, ne smemo zaboraviti borbu srpskog naroda kroz istoriju za zdraviju životnu sredinu. Ja opet kažem, naredba kneza Mihajla bi imala za cilj ulepšavanje beogradske varoši, možemo zaključiti da je pored tog ulepšavanja danas u globalnom smislu kada postoji borba protiv klimatskih promena, ova naredba imala mnogo viši cilj, mnogo višu cilj u vreme kada je EU nije ni postojala, ali opet ponavljam, usaglašavanje sa propisima EU mogu da donesu Srbiji samo dobro.

U mom današnjem izlaganju vratiću se još jednom u istoriju u period 80-ih godina, kada je nastala jedna od zelenih stranaka u Evropi, u pitanju je Zelena stranka u Nemačkoj, koja je imala svoje predstavnike od 1983. i 1987. godine, u Bundestagu, predvođene Petrom Keli, kada su oni okarakterisani bili, kao jedna proruska opcija zbog njihovog nekog pacifističkog stava u to vreme, 80-te godine su u pitanju. Kada su se zalagali protiv izgradnje američkih vojnih baza na teritoriji Evrope, da bi kasnije mi u Srbiji najbolje osetili tu njihovu pacifističku politiku 1999. godine, kada je ministar bio upravo iz redova zelenih, ministar u Nemačkoj vladi, Joška Fišer. Tako da nama je tad bila jasna njihova pacifistička politika, ali opet te 80-te godine, bile su za njih, tj. oni su okarakterisani kao lubenica. Govorili su da je Zelena stranka u Nemačkoj, kao lubenica zato što njihovu politiku sprovode samo spolja, zeleni su samo spolja, a iznutra su crveni, opet aludirajući na tu povezanost sa Sovjetskim savezom.

Danas kada pogledamo predstavnike bivšeg režima u Srbiji predvođene Draganom Đilasom i raznim kvazi ekspertima koje se bave ovom oblašću, pokušavaju da se bave tačnije, možemo da kažemo, da su oni jedna specifična sorta isto lubenice koja je spolja zelena, a iznutra je žuta. Žuta, jer to je ista ona žuta tajkunska politika od pre 2012. godine, koja nema veze sa zaštitom životne sredine. To je ona ista žuta tajkunska politika, koja je dovela do toga da smo mi u Srbiji pre 2012. godine, imali stopu nezaposlenosti oko 26%, a da su mladi bukvalno bežali iz Srbije. Danas ta ista stopa nezaposlenosti iznosi ispod 10%, imao stabilan budžet, veći životni standard građana i mi zaista možemo da se posvetimo rešavanju brojnih nagomilanih problema u ovoj oblasti.

Kada govorimo o još nekim žutim sledbenicima Dragana Đilasa, smatram da je tu bitno istaći i Mariniku Tepić. Mariniku Tepićku, koja se jedno vreme bavila pitanjem postojanja farme kokošaka u okviru vojne ustanove da bi se kasnije bavila procesom opadanja lišća, primera radi, u Novom Sadu.

Ovde imam jednu njenu izjavu gde ona između ostalog kaže za Novi Sad – jutros smrad, svi se žale, onda bukvalno odjednom opalo svo lišće, zeleno, ljudi snimaju, nikad videli. Ovo epohalno otkriće Marinike Tepić da lišće može da pada je zaista neverovatno. Jedan potpuno prirodan proces opadanja lišća Marinika Tepić koristi za njenu politiku bezumlja i svakom smislu sakupljanja jeftinih političkih poena.

Možda je najbolje opisao tu povezanost Marinike Tepić sa zaštitom životne sredine njen saboraca Nikola Jovanović koji je bukvalno u jednoj rečenici predstavio povezanost između Marinike Tepić i jednog alternativnog vida, zelenog vida prevoza, a u pitanju je bicikl. Kasnije je jedan od opozicionih lidera, gospodin Vojislav Šešelj u svojoj knjizi takođe predstavio tu povezanost između Marinike Tepić i bicikla. Ja iz poštovanja prema ovom viskom domu neću citirati ni Nikolu Jovanovića niti naslov knjige gospodina Vojislava Šešelja, a Marinika ukoliko želil da se bavi zaštitom životne sredine smatram da bi trebalo možda da krene upravo od kupovine tog bicikla.

Imajući u vidu da Marinika Tepić dolazi iz Novog Sada, trebalo bi da zna da smo mi u Novom Sadu opredelili iz budžeta grada Novog Sada sredstava u iznosu od osam miliona dinara u prvom krugu, sada smo opredelili novih dodatnih deset miliona dinara za subvencionisanje kupovine bicikala kao alternativnog vida prevoza i na taj način mi ćemo povećati broj biciklista na teritoriji našeg grada, ali isto tako i unaprediti stanje u oblasti zaštite životne sredine kroz poboljšanje kvaliteta vazduha u našem gradu.

Mada imajući u vidu da je opet šef Marinike Tepić, Dragan Đilas, smatram da on može da joj da još neki žuti bonus na platu da bi ona kupila taj bicikl, ali opet imajući u vidu i to da Marinika Tepić vozi taj neki luksuzni Porše od 155 hiljada evra, sumnjam da bi ona sa Poršea prešla na bicikl, jer vrednost njenog automobila jednaka je ukupnoj vrednosti sredstava grada Novog Sada. Znači, koliko je opredeljeno u sredstvima iz budžeta grada Novog Sada za subvencionisanje kupovine otprilike 1800 bicikala.

Svesni smo toga da ni Mariniku Tepić, ni Dragana Đilasa ne zanima ni Srbija, a kamoli teme koje će doprineti unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine, jer se oni vode jednom politikom opet kažem, bezumlja, izmišljanja afera, politikom nasilja, politikom agresije. Ono što je ključno za Dragana Đilasa je upravo mržnja prema Aleksandru Vučiću i ta mržnja ukoliko bi bila pretvorena u električnu energiju bila bi dovoljna da osvetli nekoliko gradova u našoj zemlji.

Tako da je u danu za glasanje pozivam sve narodne poslanike da podrže sve predložene izmene i dopune ovog Zakona o zaštiti prirode, jer ćemo samo na taj način uspeti da unapredimo stanje u ovoj oblasti, ali isto tako i da poboljšamo kvalitet života naših građana i očuvamo zdravlje svih nas. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalaze dve izmene i dopune zakona i to izmene i dopune Zakona o prirodi i izmene i dopune Zakona o vodama.

Ono što najpre moram da kažem, to je da je zaštita i očuvanje prirode, očuvanje životne sredine u stvari borba za očuvanje kvalitetnog života i zdravlja stanovnika i naravno borba za bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije.

Naravno, da je praćenjem Zakona o zaštiti prirode, uočeni su određeni nedostaci i ovim izmenama i dopunama zakona, ti nedostaci se na efikasan način otklanjaju.

Želim da istaknem nekoliko nedostataka koji se ovim predlogom zakona izmenama i dopunama Zakona o prirodi otklanjaju, a to je prvo, strogo poštovanje načela predostrožnosti što znači brzo, efikasno i odgovorno reagovanje Ministarstva za zaštitu životne sredine i ekologiju u svim onim situacijama kada preti opasnost, odnosno kada preti rizik po ugrožavanje posebno zaštićenih područja.

Takođe, bih htela posebno da pohvalim i to što je zabranjena izgradnja hidroelektrane u zaštićenim područjima prve kategorije, a u područjima druge i treće kategorije, to nije moguće uradi bez saglasnosti ne mišljenja, bez saglasnosti Ministarstva za ekologiju i za zaštitu životne sredine.

Takođe, u cilju veće participacije lokalnih samouprava svih predstavnika onih organizacija i komora koje se bave očuvanjem prirode i očuvanjem životne sredine predstavnika nevladinih organizacija na određenom lokalitetu, istakla bih savet korisnika koji takođe mogu da prate, upućuju sugestije i primedbe za sve one aktivnosti koje se odvijaju na njihovim područjima.

Međutim, ono što želim pre svega da istaknem to je da dolazim iz jugozapadnog dela Srbije iz opštine Priboj, i moram da istaknem da je kompletna jugozapadna Srbija u vreme vlasti žutih tajkuna Dragana Đilasa, Tadića, Jeremića, da su to bile opštine koje su se nazivale dolinama gladi, da je stanovništvo iz ovih opština masovno iseljavano, zato što su fabrike zatvarane, što nije bilo radnih mesta, o ekologiji tada pričati to je kao pričati u to vreme bilo kao pričati o svemirskom brodu.

Danas, naravno, zahvaljujući odgovornoj politici, ekonomskoj pre svega, Aleksandra Vučića, mi pokazujemo da smo potpuno zrelo i odgovorno društvo i da pitanju ekologije, prilazimo i te kako sa velikom ozbiljnošću i odgovornošću.

Ono što je za svaku pohvalu to je da više decenijski problem, a to je deponija nesanitarna u Stanjevini, nadomak Prijepolja, u stvari u Prijepolju, a na glavnom magistralnom putu koji vodi Beograd-južni Jadran, kao i na magistralnom putu koji vodi do manastira Mileševa, srednjovekovnog našeg manastira, u kome se nalazi freska koja je pod zaštitom Uneska „Belog anđela“ nalazila nesanitarna deponija.

U januaru mesecu ove godine, Limom je putovala velika količina otpada u pitanju je 10 hiljada kubnih metara otpada, ali zahvaljujući odgovornosti, brzom i efikasnom reagovanju Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine, otpad je prebačen u deponiju Duboko u Užice. Radilo se nekoliko dana, ali sem što je otpad sklonjen i deponija Stanjvine je potpuno sanirana. Danas je ona zasađena sa četinarima, zasađena travom i to će sigurno jednog dana biti jedan deo parka i služiti za odmor građana.

Ono što takođe želim da istaknem i da pohvalim, a to je da je ministarka za zaštitu životne sredine reagovala brzo i efikasno, naravno tražeći saradnju sa predstavnicima susednih zemalja, jer reka Lim izvire iz Crne Gore, teče kroz Srbiju i uliva se u BiH. Znači, tražila je saradnju kako do ovog više ne bi dolazilo.

Naravno, sem što je sanirana, Stanjevina, deponija Stanjevine, koja je vidljiva i koju svaki građanin može da vidi, to je nešto što se ne može staviti u džep, to je ogledalo ove Vlade, to je ogledalo odgovorne politike Aleksandra Vučića, to je na kraju krajeva delo i vašeg Ministarstva gospođo Vujović.

Moram da istaknem da su odobreni i projekti koji se tiču plutajućih brana, koje će služiti za sakupljanje otpada u iznosu od 70 miliona dinara za opštine Priboj i Prijepolje, ali takođe moram da istaknem da je Ministarstvo takođe sufinansiralo projekat za sanaciju zemljišta, za sanaciju od klizišta i to za opštine Priboj i Prijepolje, iznosu od 20,2 miliona dinara.

Kada je u pitanju transfer stanica, u Novoj Varoši, za nju je Ministarstvo opredelilo 160 miliona dinara, a privremeno će i deponija Druglići, koja se nalazi u Prijepolju, naravno, otvaranjem ove transfer stanice biti izmeštena ali ono o čemu se razmišlja, ova Vlada razmišlja strateški, i to je izgradnja deponije za opštine Priboj i Prijepolje, Nova Varoš i Sjenica, koja bi trebalo da košta negde oko 15 miliona evra.

Takođe moram da istaknem da ova Vlada odgovorna radi i na proširenju deponije Duboko u Užicu, kao i na sanaciji klizišta i u tom smislu, Ministarstvo je opredelilo 96 miliona evra, za proširenje deponije Duboko u Užicu.

U opštinu Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, kao i najjužnije jugozapadne opštine, u Republici Srbiji, ranije su dolazili političari u vreme Dragana Đilasa, Borisa Tadića, uglavnom dolazili u vreme kampanja, nešto slagali i od toga ništa nikada nije bilo urađeno.

Dakle, 21. maja ove godine, u posetu opštinama Priboj i Prijepolje, bio je i predsednik Aleksandar Vučić, i ono što moram da istaknem da je prvi put posle 40 godina, toga dana u jednom danu otvoren hotel u Priboju sa 4 zvezdice, inače, potpuno je rekonstruisan hotel koji je građen negde 50. tih godina prošlog veka. Takođe, u tom danu je otvorena i fabrika Nemačkog investitora, koja zapošljava 400 radnika, 70% radnika u toj fabrici su žene.

Takođe moram da istaknem da je Vlada uložila ogromna materijalna sredstva i u industrijsku zonu u Priboju, u kojoj danas radi oko 400 radnika, i ovi gradovi su preporođeni gradovi i mogu slobodno da kažem da je politika Aleksandra Vučića udahnula život i u Priboj i u Prijepolje i u Novu Varoš i u Sjenicu.

Sve ono što je obećao Aleksandar Vučić, on je ispunio.

Ono što moram da istaknem takođe, to je priljučak, odnosno mogućnost da se Priboj i Prijepolje i Nova Varoš, i Sjenica, priključe na gasovod, što će značiti i nova radna mesta, ali naravno i mnogo čistiji vazduh.

Takođe u Priboju, je zahvaljujući Kancelariji za javna ulaganja i kasnije kreditu, do kraja ove godine, treba da bude završena i toplana na biomasu koja će doprineti i znatnom smanjenju zagađenosti vazduha.

Dok ova Vlada, dok predsednik Aleksandar Vučić brinu o svim segmentima razvoja društva i o ekonomskom i o vojnom i zdravstvenom i o ekološkom i o socijalnom, nekadašnja vlast predvođena Draganom Đilasom, pljačkašem narodnih para, brinula je samo za sebe.

Sem što je Dragan Đilas uzurpirao na Košutnjaku prostor za izgradnju kuće Velikog brata, i što je od emitovanja prvog rijalitija, koje je on doveo u Srbiju i zgrnuo milione evra, i za sebe nakon završetka i uzimanja para u sopstvene džepove, građanima je ostavio samo smetlište.

Ja ću pokazati fotografiju, to je smetlište gde su mrtvi pacovi, gde su mišolovke, gde su razbacane stvari. Smetlište je ostavljao građanima, a svoje džepove je punio parama, narodnim parama.

Takođe moram da istaknem da ništa bolji slučaj nije ni sa Pajtićem, koji je u to vreme vladao u Vojvodini i on je opljačkao decu ometenu u razvoju, kroz dvorac“ Heterlend“, uzeto je 157 miliona, a posle njih ostale su samo ruševine.

Tu sliku nemam, ali sam je ranije pokazivala, i moram da istaknem da je danas dvorac „Heterlend“, potpuno obnovljen i renoviran i Pokrajinska Vlada je uložila 400 miliona dinara i to će služiti za decu iz čitave Srbije, a smeštajni kapacitet je za 120 dece i naravno, doneće i mogućnost za privredni rast sela Bočara, ali i za opštinu Novi Bečej.

Naravno, kada je u pitanju priroda i ekologija, naš zadatak, odnosno zadatak i Vlade i ministarstva, a i ono što je vizija i misija našeg predsednika Aleksandra Vučića, da prirodu moramo da sačuvamo i da je ostavimo budućim generacijama.

Zahvaljujem.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Marko Parezanović.