Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarsko sa saradnicom, danas na dnevnom redu imamo i dva sporazuma sa državama EFTA, to su Švajcarska i Island, koje su potpisale sporazum sa Republikom Srbijom. Ovi sporazumi znače slobodnu trgovinu poljoprivrednih proizvoda između ove dve države i naše zemlje.

Na ovaj način se jasno pokazuje da Srbija otvara nova tržišta svakoga dana i širi saradnju. Ovo je još jedan način da gradi i saradnju u bilateralnim odnosima i u svakom drugom pogledu. Poljoprivreda Srbije se razvija i to je ono što je najvažnije.

Na prošloj sednici smo usvojili jedan jako važan Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je prosto bio neophodan za dalji napredak naših poljoprivrednih proizvođača i njihove stabilnosti, koji takođe utiče na međunarodnu saradnju, jer se njime usaglašavaju propisi i standardizacija proizvoda.

U prošloj godini smo imali priliku da vidimo koliki je bio značaj poljoprivrede na ekonomiju i koliki bi ukupan ekonomski uticaj imala na rast BDP-a.

Ovi sporazumi su samo još jedan pokazatelj koliko želimo da se dalje razvijamo, koliko želimo da imamo snažnog seljaka, da modernizujemo, opremimo i olakšamo obavljanje svojih poslova, kroz konkurse, subvencije koje država daje svake godine.

Mi smo imali jedan period kašnjenja sa isplatama subvencija, ali moram da istaknem, jer sam ja više puta govorio ivna odborima o tome da su skoro svi zahtevi obrađeni i isplaćeni, osim onih koji su podneti u ovoj godini i koji su još uvek u toku.

Još jedna jako bitna vest je da je od pre nekoliko dana stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije. Time je otvoreno tržište od 180 miliona ljudi, što je od oko 90% robe sa domaćim poreklom, koje je Srbija potpisala ugovorom 25. oktobra 2019. godine u Moskvi sa Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom, Jermenijom i Kirgistanom.

Sada, kada sagledamo situaciju, građani imaju jasnu sliku, da vide kolika je borba ove vlasti, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, za svaki segment našeg društva i za svakog građanina naše zemlje.

Koliko je bila teška borba da se ekonomija ojača i da stane na zdrave i čvrste osnove i da danas sa ponosom možemo da kažemo da je Srbija jedno veliko gradilište koje prikazuje sliku napretka.

Onda, sa druge strane, imamo bivše, žute tajkunske marginalizovane političare koji jedino što umeju je da pokazuju mržnju prema Aleksandru Vučiću i koji sprovode agresivnu stranu kampanju i koji bi silom i linčom da se vrate na vlast i ponovo sprovode svoju katanac politiku.

Baš zato građani znaju kakva je to skupina ljudi i baš zato građani daju ovoliku podršku i politici koju on vodi i zato ga, što ga više napadaju, on Srbiju snažnije vodi napred.

Što se tiče Zakona o vodi i Zakona o zaštiti prirode, ja želim vama, gospođo ministarka, da poželim još više sreće i borbe u narednom periodu i nadam se da ćemo na ovaj način poboljšati kvalitet života svih naših građana Republike Srbije.

Ovo je možda jedan od zadnjih momenata i dolazimo u situaciju kada više nema čekanja u onome svemu što nas očekuje u narednom periodu, a to je da životna sredina mora da se unapredi, kao što je i sve do sada, da se bavimo svim ostalim stvarima koji nam pokazuju na način koji je borba dovela i do povećanje plata i svih ostalih segmenata u našem životu.

Ja ću u danu za glasanje, svakako, glasati za ove sporazume i podržati sve ove zakone koji se tiču kvalitetnijeg i boljeg života svih naših građana. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko Vujović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pošto su koleginice i kolege narodni poslanici skoro iscrpeli dnevni red, ja ću ipak nekoliko rečenica da kažem, iako sam u sklopu ove teme pripremio da Draganu Đilasu postavim jedan broj pitanja. Od njih ću odustati, samo ću deo večeras da ga upitam, jer kaže prošli put nije razumeo neka pitanja.

Dakle, ovde su danas veoma važni sporazumi, gospođo ministarko, za unapređivanje i zaštitu životne sredine, pogotovo kada je u pitanju projekat modernizacije daljinskog grejanja grada Kragujevca, koji ima sa jedne strane za cilj smanjenje goriva i sa druge strane, smanjenje zagađenja vazduha. To je izuzetno važno.

S tim u vezi, ja ću pred kraj svog govora citirati danas i šefa narodnjaka u Evropskom parlamentu, vezano baš za Srbiju, da građani Republike Srbije vide kako Srbija ima, pogotovo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, viziju kada je u pitanju i zaštita životne sredine i industrijalizacija naše zemlje.

Kragujevac je, kao što ste i vi rekli, prvi grad koji ide u realizaciju ovakvog projekta. Ovi ostali sporazumi nemaju direktnu finansijsku podršku, ali će omogućiti veću trgovinsku razmenu i tako ćemo postići veću konkurentnost, što je izuzetno važno za našu privredu.

Poštovani građani Republike Srbije, kada je u pitanju zaštita u unapređivanje životne sredine, bivša vlast Dragana Đilasa nije imala sluha za to.

Pošto ja ne volim da pričam napamet, dozvolite da ipak iznesem dokaze i konkretne podatke.

Njihov ministar je bio, kako znate, dr Oliver Dulić. Samo da podsetim građane Republike Srbije da je dr Dulić platio 25.000 evra za sajt „Očistimo Srbiju“. Tada je taj sajt koštao 1.000 evra. To ne kažem ja, to kaže DRI.

Vidite, isti ministar Dulić platio je za promociju, verovali ili ne, akcije „Očistimo Srbiju“, dakle, za promociju te akcije, 475.790 evra.

Da li možete, poštovani građani, sada videti šta je bivša vlast radila prilikom zaštite i unapređivanja čovekove okoline? I gle čuda, tačno znam da ćete pogoditi, poštovani građani, ko ga je podržao? Gradonačelnik Dragan Đilas i branio ga i ove pare.

Ja ga pitam večeras, gospodine Đilas, a za Evropu Đilaš, da li su tačni ovi podaci? Dabome da jesu.

Kad sam već kod Dragana Đilasa, postaviću mu samo nekoliko pitanja večeras, a ostala pitanja će slediti na drugim sednicama. Evo, neka građanima Republike odgovori. Da li je tačno, gospodine Đilas, samo da podsetim, jer ima ko da pamti u ovom parlamentu, da ste za u jeku pandemije, za vreme karantina pozvali naše penzionere da slobodno šetaju i da im virus Kovid-19 ne može ništa da učini i napadali ljude koji su štitili zdravlje, počevši od lekara, Kriznog štaba, na čelu sa dr Konom, a naše lekare, naše medicinske sestre, a posebno predsednika Aleksandra Vučića? Ako imate bar malo morala, izađite, bre, na TV pod vašom kontrolom i recite da li je ovo istina ili ne.

Drugo pitanje – da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi jedan deo opozicionih stranaka predvodili u bojkotu, zapravo, i time ih isključili iz političkog života i stavili ih pod svoju kontrolu, pogotovo Dragana Lutovca, u narodu zvani zalutovac. Zašto zalutovac? Jer je u politiku zalutao i evo, kontroliše ga, to kažu njihovi iz DS. Recite da li je tačno ili ne?

Treće pitanje – da li je tačno, gospodine Đilas, da je vaša službenica Biljana Lukić htela na pešačkom prelazu da pregazi novinara Predraga Sarapu, ali je odustala da ne bi, citiram, isprljala auto? Završen citat. To je bilo maja gospodnje 2021. godine. Tako ste pokazali svoj odnos prema novinarima. Nažalost, nevladine organizacije nisu reagovale.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi 18.7.2019. godine izjavili na TV pod vašom kontrolom: „Srbija je zemlja u kojoj nema ni slobode, ni demokratije, u kojoj su narušene moralne vrednosti“? Zamislite šta on govori svojoj zemlji? Pa, o kojoj vi demokratiji govorite? O kojoj slobodi, gospodine Đilas, sa 619 miliona evra, sa računima u 17 zemalja, 56 i ko zna koliko računa itd? Time ste pokazali svoj odnos, ne samo prema otadžbini, nego i prema građanima Republike Srbije.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste 18.7.2019. godine na TV pod vašom kontrolom sramno izjavili: „Ne sumnjate da bi Aleksandar Vučić uveo Srbiju u rat sada samo kada bi imao s kim da ratuje“? Da li ste svesni koliko optužujete institucije Republike, državne, sistema, a pogotovo predsednika Aleksandra Vučića? U momentu kada Aleksandar Vučić sprovodi politiku mira ne samo u okruženju, nego i u Evropi i šire. To ne kažem sam ja, to kažu evropski zvaničnici.

Da li imate malo stida sada posle te izjave nakon godinu dana? Da li imate obraza? Naravno da nemate jer vam je deblji nego moj đon. Nemate obraza da se zastidite.

Idemo dalje. Da li je tačno, gospodine Đilas, da je pokojna Verica Barać raskrinkala načine na koje ste vi, gospodine Đilas, kao gradonačelnik Beograda sticali bogatstvo nameštanjem državnih tendera? Bogatstvo za svoje privatne firme i za svoje kolege?

Da li je tačno da je Verica Barać govorila da vi, gospodine Đilas, imate svoje privatne firme kao gradonačelnik Beograda i da ste stalno poslovali sa budžetom, ne samo lokalnih zajednica, nego i Republike i tako prali ogroman novac građana Republike Srbije, a pre stupanja u politiku bili ste običan gologuzan? Otud je, poštovani građani, 619 miliona, je li, u 17 zemalja i 67 računa.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi vršili kontrolu medija u Srbiji u to vreme time što ste kupovali minute, plaćali avansno i tako uticali na medije, te da ste vršili kontrolu dnevnih novina, kupovali prostor u medijima i cenzuru novina? Da li je tačno ili ne? To ne kažem ja, to pokojna Verica Barać kaže. O kakvim medijima vi govorite?

Poštovani građani Republike Srbije dozvolite da kažem vezano za zaštitu i unapređenje čovekove okoline još nekoliko rečenica.

Poštovana ministarka, ovih dana kroz razne nevladine organizacije se napada Republika Srbija, kroz udruženja za zaštitu i unapređenje životne sredine. To ne kažem ja, to kaže šef narodnjaka u Evropskom parlamentu, jer nam preti opasnost da ne aktiviziramo modernizaciju Republike Srbije, ne samo Srbije nego Evrope.

Citiraću ga, ne volim napamet da pričam. Šef narodnjaka u Evropskom parlamentu Manfred Veber, inače blizak saradnik Angele Merkel, jedan od najboljih saradnika, obratio se javnosti istim rečima, verovali ili ne, kao i naš predsednik Aleksandar Vučić, poštovani građani, vama. Ja ću sad citat tačno reći, a vi prosudite da li je tačno. Kaže Veber: „Brinemo o ekologiji, ali moramo sprečiti puzajuću deindustrijalizaciju opasnu po ekonomski poredak u slučaju velikog zaokreta prema politici koju provode pojedini tzv. zeleni pokreti“.

Je li istina da je ovo predsednik Aleksandar Vučić zadnjih 15 dana, ima, čini mi se, 10-15 dana obraćajući se građanima Republike izgovorio ove reči? Dabome da jeste. Zašto vam to govorim? Govorim zbog toga da vidite koliko naš predsednik ima viziju, ne samo Republike Srbije, nego i evropsku viziju i kolika nam se opasnost krije od deindustrijalizacije pod vođstvom ovih pokreta koji imaju za cilj samo da zaustave investicije u našoj zemlji.

Gde se god pojavi fabrika, evo ih, protiv su. Da sad ne nabrajam, imam 20 takvih slučajeva gde su se oni pojavili, uprkos tome, je li, da mi zaista vodimo računa o zaštiti i unapređenju životne sredine o kojima su koleginice govorile. Hvala vam, gospođo ministarko, što ste učinili sve ovo za vrlo kratko vreme, vidljivo građanima Republike Srbije.

Pošto se primiče kraj, dozvolite na kraju da kažem da dok naš predsednik Republike Aleksandar Vučić svakodnevno, kako vidite, poštovani građani Republike Srbije, vraća međunarodni ugled naše zemlje širom sveta, sprovodeći politiku mira, a ne rata, kao što laže Dragan Đilas, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti širom Evrope i sveta, politiku zdravlja ne samo naših građana za razliku od Đilasa, nego i zdravlja u regionu i šire, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije, politiku kompromisa i trajnog i održivog rešenja za našu srpsku pokrajinu, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i onaj nesretni Boris Tadić, videli ste ga juče kako lupeta, je li, na televizijama pod kontrolom Dragana Đilasa pune svoje džepove, blateći Republiku Srbiju, institucije Republike Srbije, posebno predsednika Aleksandra Vučića, dok on svakodnevno izgara u modernizaciji, jer je on motor modernizacije Republike Srbije. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Ostalo je tačno tri minuta.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

Nećemo da se zamerimo zbog titula.

Koliko imam vremena?

(Predsedavajuća: Tri minuta.)

Poštovane koleginice i kolege, ja se poslednjih godinu i po dana bavim jednim poslom koji je veoma vezan za ekologiju. Idem sa jednom mojom ekipom širom Srbije, a i van granica Srbije i poklanjamo knjige pojedincima, bibliotekama, školama, građanima, svima onima koji hoće malo da pročitaju nešto, da osveže ovaj naš prostor i svoje znanje i da svojim znanjem doprinesu razvoju Srbije, a i zaštiti životne okoline.

Nedavno sam bio u selu Gornje Gare, to je opština Crna Trava. Veoma čestiti, mudri ljudi koji odlikuje poštenje, snaga i bistrina. Priđe meni jedan od njih i kaže – dobro, bre, poslaniče, kad će već jedanput da prođe ta demokratija, pa da opet živimo kao sav normalan svet. Šta čovek da mu kaže? Ja počnem da objašnjavam kako je sve to normalno, kako će biti ovako, kako onako, a on mi kaže – nemoj mnogo da gledaš u tuđe dvorište, to važi i za tebe i za sve tvoje kolege, gledajte i sačuvajte Srbiju, ovi koji su dalje od Srbije, koji vas ubeđuju da ćete ući u EU, nekoliko puta do sada su nam u istoriji pravili probleme zato u se i u svoje kljuse.

Ja mislim da samo mudrom, pametnom, staloženom politikom možemo da savladamo sve ove probleme pred kojima se danas nalazi Srbija, a jedan od problema jeste i ovaj o kome pričamo ovih dana – zaštita životne sredine.

Neće Srbija uspeti da reši te globalne probleme, neće ona biti ta koja će da reši otopljenje leda, ni povećanje tih temperatura, ali jednu stvar, gospođo ministar, možete da pokušate da rešite – da se očisti Srbija malo.

Išao sam malopre prekoputa u onu Skupštinu našu. Naišao sam na deset maski bačenih, pikavce i ta čuda, a kada krenete putevima van Beograda ili po Beogradu sa strane bačen otpad, bačeno đubre i toga ima bezbroj. Zato vas molim, vi ste mlada žena, devojka, intelektualac, što ste na višem nivou veća vam je odgovornost. Koliko znam, vi ste i akademik i ja ću da učinim jedan mali gest sada da vam poklonim jednu knjigu koja se zove „Zaštita životne sredine Republike Srbije“, a vi pokušajte u njoj da nađete nešto novo što će vam pomoći u vašem poslu. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Pošto smo iskoristili vreme predviđeno za poslaničke grupe, a pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Za reč se javila ministarka Irena Vujović, ali samo da primi poklon, knjigu od našeg kolege.
Izvolite ministarka.

Hvala na ovom lepom poklonu. Svakako da ću proučiti ovu knjigu.
Pre svega hvala vam, narodni poslanici i poslanice, što ste danas izuzetno učestvovali u raspravi kada govorimo o ratifikaciji ugovora vezano za sistem daljinskog grejanja u gradu Kragujevcu i što je svako od vas uvideo značaj i važnost ovog projekta, mogu reći i najvećeg projekta u ovoj godini kada govorimo o zaštiti životne sredine i tom resoru.
Poslednjih dana možemo puno toga da čujemo u javnosti kako je nemoguća situacija u gradu Kragujevcu, kako leti pepeo kroz čitav grad, kako građani ne mogu da normalno žive. Drago mi je što se o tome puno piše. Naravno da mi nije drago što je takva situacija, ali piše se u onom trenutku kada je ministarstvo najavilo da će rešiti problem aero-zagađenja u Kragujevcu. To sam i rekla još početkom godine, da imamo intenzivne pregovore sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, dve kreditne linije. Od toga je jedna usmerena ka smanjenju zagađenja vazduha, a to je upravo danas ovo o čemu raspravljamo. Sve o čemu se govori je svakako tačno, ali je mnogo važnije što smo mi nakon 50 godina takve situacije upravo sada na korak do rešenja ovog velikog problema za Kragujevčane.
Naravno da Kragujevac nije jedini grad u kome imamo sličnih problema, ali iz toga ministarstvo i putem konkursa zameniće mnoge gradske kotlarnice, kotlarnice kod pravnih i fizičkih lica.
Mi smo danas čuli ovde mnoge sugestije u kojim gradovi sve to treba uraditi. Moram još jednom da vam ponovim da smo u borbi sa aero-zagađenjem, odnosno za borbu sa aero-zagađenjem izdvojili 400 miliona dinara početkom godine i da se preko 50 jedinica lokalne samouprave javilo na konkurs i osvojilo sredstva, što za zamenu kotlarnica, što za pošumljavanje.
Mi smo danas čuli da je neophodno to uradi u Novom Pazaru. Da, sredstva su otišla u Novi Pazar i ako se ne varam u centru grada u sportskoj hali će upravo i biti zamenjen stari i dotrajao kotao i značajno će se poboljšati kvalitet vazduha u centru grada. Takođe i pošumljavanje. Takođe i u Kruševcu, u Kragujevcu, u Priboju, u Prijepolju, Užicu. To su sve gradovi u kojima će se značajno promeniti stvari na bolje kada govorimo o aero-zagađenju.
Ponovo sam rekla Kragujevac jer moram da kažem da je Kragujevac osvojio sredstva i za zamenu kotlova u individualnim domaćinstvima. Dakle, to je ono što je izuzetno važno. Takođe i u Kraljevu. Mi smo sada svi tu ta pratimo realizaciju tih projekata i uslovi da do sledeće grejne sezone svi ti kotlovi budu zamenjeni, a lokacije pošumljene i ozelenjene. Svakako da će to tako i biti.
Pre svega, dragi građani Srbije, hvala vam na vašim inicijativama i hvala vam na tome što nam pišete, što komunicirate sa vašim predsednicima opština i gradonačelnicima i što smo mi u mogućnosti da izađemo u susret svim vašim potrebama koje se tiču životne sredine. Dakle, naravno, ne odjednom i ne u danu, ali da ih kandidujemo kao buduće projekte koji će značajno olakšati život građana Srbije.
Još jednom moram da istaknem da je za grad Kragujevac ovo rešenje višedecenijskog problema. Dakle i dotrajali kotlovi nakon 50 godina će biti kompletno zamenjeni. Kada zamenimo kotlove na ekološki prihvatljiviji energent više se i neće stvarati pepeo. Kotlovi će biti zamenjeni do kraja godine, nakon toga ide probni rad, a paralelno sa tim sve ovo se radi intenzivno na drugoj fazi projekta koji je i mnogo važniji po obimu i količini sredstava koja će biti odvojena, a to je kompletno zatvaranje deponije pepela. Dakle, trenutno se radi na studiji šta uraditi sa tim pepelištem i za šta ga je najbolje iskoristiti, kako bi i poštovali principe cirkularne ekonomije. Mi se nadamo i biće u prvom kvartalu 2022. godine raspisan tender za radove za zatvaranje deponije pepela. Tako da svakako ovo je velika stvar za Kragujevčane i svi vi koji dolazite iz Kragujevca i koji boravite tamo znate kakav je problem sa aero-zagađenjem.
Takođe veliki problem u gradu Valjevu sa aero-zagađenjem će biti rešen do kraja ove godine jer se menja isto kompletno gradski kotao u Kosjeriću i u mnogim drugim gradovima, kao što sam malopre i nabrojala.
Kada pričamo o čišćenju Srbije, mi nećemo čistiti Srbiju onako kako su to radili Dulić i Đilas u Beogradu i nećemo čistiti budžete na taj način, nego ćemo biti mnogo odgovorniji, kao što mislim da to i pokazujemo prethodnih meseci.
Naravno da sam ja razumela moju funkciju na najodgovorniji mogući način i dužnost koju obavljam i moj tim i ja radimo svakodnevno i trudimo se da napravimo što bolje rezultate kako bi kvalitet života građana Srbije bio na višem nivou baš onako kako i zaslužuju.
Kada govorimo o čišćenju Srbije, mi ćemo čistiti deponije i otpad. To je ono o čemu sam pričala i juče i svaki prethodni put kada sam boravila ovde u Skupštini. Čistićemo deponije uz autoputeve. Čistićemo deponije na obalama reka. To nam je izuzetno važno. Saniraćemo zemljište koje jer erozivno u slivovima reka. Saniraćemo i klizišta i to je sve ono što će raditi opštine u narednom periodu, što su svakako se obavezale ugovorom da će sve te projekte završiti do kraja godine.
Prve rezultate ćemo videti krajem ove godine. Naravno da to nije dovoljno, da moj tim i ja moramo da radimo i brže i vrednije i da se trudimo da osluškujemo svakodnevno potrebe, ali nadam se uz pomoć i svih vas i pre svega građana Srbije, koji su nam i saveznici u ovoj borbi, jer svakako ne bi mogli sami da rešavamo sve te probleme i ne bi mogli bez njihovih kritika i saveta i sugestija, ja mislim da ćemo puno stvari i uraditi.
Najvažnije je da imamo mogućnost, kao što imamo mogućnosti za ovaj ugovor o zajmu koji ćemo, nadam se, danas usvojiti, odnosno vi ćete glasati za njega, isto tako imamo i kreditnu liniju od Evropske banke za obnovu i razvoj za osam regionalnih centara kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, regionalnim reciklažni centri. Prvi od njih je Kalenić „Kolubara“, Regionalni centar za 11 opština u prvoj fazi gde ćemo priključiti još i četiri opštine u drugoj fazi koja će biti veoma brzo nakon te prve. Dakle, „Kolubara“ Kalenić za 15 jedinica lokalne samouprave.
Pre neki dan smo upravo i prezentovali na Ubu taj veliki projekat na kome se intenzivno radi i očekujem takođe početak radova u prvom kvartalu sledeće godine za najmoderniji i najsavremeniji regionalni centar koji ćemo takođe krenuti da izgrađujemo zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj.
Još jednom svima da vam se zahvalim na tome što ste danas puno razgovarali o važnosti zaštite životne sredine i o njenom značaju, a isto tako i što ste prepoznali koliko je napora uloženo i koliko nam je važan projekat zamene kotlova u gradu Kragujevcu i zatvaranje deponije i pepelišta, projekat koji je vredan 18 miliona evra. Nadam se da ćemo uskoro svi zajedno moći da se ponosimo time što budemo videli u Kragujevcu i da ćemo zajedno obići te radove. Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem ministarka.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres i prelazimo na osmu tačku dnevnog reda - PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstven pretres o Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koju je podnela poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu".
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik, dr Aleksandar Martinović, želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, žele reč? (Ne)
Pošto nemamo ni listu govornika, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke i određujem pauzu do 18.10 časova, kada ćemo nastaviti raspravu o pojedinostima na predloženi dnevni red. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa pretresom u pojedinostima.

Tačka 1. – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, Aleksandar Dujanović i Jelena Tanasković, državni sekretari u Ministarstvu zaštite životne sredine, Sara Pavkov, posebna savetnica u Kabinetu ministra, Aleksandra Došlić, Jelena Dučić i Mirjana Vasiljević, načelnici odeljenja, Lidija Stevanović i Snežana Prokić, šefovi Odseka, Slavica Stojanović, rukovodilac Grupe, i Aleksej Stepanov, savetnik.

Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Marko Parezanović.

Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za zaštitu životne sredine.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.

Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine prihvatila amandman.

Odbor za zaštitu životne sredine je prihvatio amandmana.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima Veroljub Matić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Podnošenje amandmana je u svakom slučaju želja da se poboljša zakon, da dobijemo kvalitetniji zakon, kao i sva rasprava koja traje oko zakona i zakonskih rešenja.

Želim nešto da kažem prvenstveno oko ovog Zakona o zaštiti prirode, jer jednostavno to je tako bitna stvar o kojoj svi treba da vodimo računa, jednostavno svi treba da damo svoj doprinos da što bolje zaštitimo prirodu.

Ima jedna rečenica koja se našla ovde u ovom materijalu i ja je moram pročitati, kratka je, a mislim da daje suštinu - moramo biti svesni činjenice da je priroda u svetu, ali i u našoj zemlji pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja.

Mislim da je tu negde suština gde nas opominje da mi previše ugrožavamo prirodu i da o tome moramo da povedemo računa, da to smanjimo ili potpuno izbacimo, naravno ako je moguće.

Ja hoću da na nekim živim primerima kažem iz nekih svojih saznanja odnose iz svoje opštine Koceljeva gde imamo loš primer, imamo i nekih dobrih primera. Reći ću da nam je, recimo, smetlište u Koceljevi u jako lošem stanju, nalazi se već u urbanoj zoni, neuređeno je, popunjeno. Tako da, to mora brzo da se rešava. Tačnije, u ovakvom obliku smeta normalnom funkcionisanju i životu ljudi koji žive u Koceljevi, a naročito oni koji su u neposrednoj okolini.

U okviru toga ili uz samo smetlište sagrađena je transfer stanica koja je urađena da bi zajedno sa regionalnom deponijom „Kalenić“ imala jednu zajedničku celinu i funkciju, tako da bi radom transfer stanice i regionalne deponije „Kalenić“ jednostavno smetlište dovedeno u jedno stanje da se može funkcionisati, dobro raditi i odlagati smeće na pravi način.

Ovde je ministarka rekla oko izgradnje „Kalenić“ regionalne deponije. Nadam se da ćemo početak izgradnje deponije doživeti u prvoj polovini sledeće godine, s obzirom da se radi o velikom zahvatu, i da ćemo i mi iz naše opštine koji smo osnivači regionalne deponije „Kalenić“ da smo jedni od tih 11 ili jedni od tih 15 budućih korisnika.

Mislim da s time i moja opština će doći u situaciju da jednostavno izbegnemo te loše stvari koje nam donosi neplanirano odlaganje smeća.

Ono što je dobro, ove godine se radi projektna dokumentacija, a sledeće godine će biti izgradnja, to su prečistači sa kanalizacijom, i to tri prečistača, jedan će biti u Koceljevi, drugi u Draginju, treći u Donjem Crniljevu, i okviru izgradnje prečistača dogradiće se i postojeća kanalizacija u onom nedostajućem delu, tako da ćemo na teritoriji opštine Koceljeva, gde ispuštamo kanalizaciju u reke, jednostavno sa prečistačima rešiti da prečišćena kanalizacija bude na tom nivou da može da bude sastavni deo reka. To je dobra stvar.

Dobro je i obnovljivi izvori energije. Mi ćemo u legendarnom selu Svileuva dobiti elektranu na biogas. Ona će u toku ove godine početi da se gradi, verovatno početkom sledeće godine biće u funkciji, gde ćemo na osnovu biogasa proizvoditi električnu energiju. Ukupan kapacitet elektrane je 6 megavata. To će biti jedna od većih elektrana na biogas i koristiće se u osnovi obnovljivi izvori energije. Ono što je još dobro, da ćemo nusproizvod, to je toplota, koristiti za grejanje, a verovatno i za izgradnju plastenika.

Ono što bih rekao, što se tiče Zakona o vodama, odnosno izmenama i dopunama, biću tu kratak. Ima tu dva člana koji zavređuju pažnju. Jedan je da će se praktično zakon primenjivati u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, odnosno da će se upravni postupak sprovoditi na osnovu odredaba Zakona o vodama, a da ono što nije rešeno tim zakonom, da će se primeniti Zakon o opštem upravnom postupku.

Dalje se kaže ovde da će nepokretnosti, odnosno vode, objekti, jednostavno vlasništvo nad time će preći u javnu svojinu Republike Srbije. Srbija s time hoće da praktično se do kraja uozbilji i da se ozbiljno bavimo vodama i objektima oko vode. Sve to će sprovoditi katastar i Republički geodetski zavod, i brisanje i upis javne svojine.

U okviru vodosnabdevanja, mislim da je vodosnabdevanje ključna stvar za sve sredine, tako i za moju opštinu, gde ćemo u narednom periodu, sigurno ne u naredne dve godine, ali u narednim godinama, dobiti trajno stabilno snabdevanje zdravom pijaćom vodom akumulacije iz sistema „Stubo-Rovni“ i prečistača koji će se nalaziti u Valjevu. To će biti vodosnabdevanje za Kolubarski okrug, bez jedne opštine, to je Osečina, sa dodatim opštinama, Loznica i Koceljeva. Mislim da time ceo taj kraj dobija na kvalitetu života i ubuduće će se naročito meriti kvalitet života i opstanka na tim prostorima ako ima zdrave i ispravne pijaće vode. Mislim da smo to rešili. Treba da budemo strpljivi još par godina da se to reši i ti krajevi će sigurno biti snabdeveni kvalitetnom i ispravnom pijaćom vodom. Toliko. Hvala.