Četrnaesto vanredno zasedanje , 21.09.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem se, kolega Martinoviću.

Pre nego što nastavimo sa daljim radom, jedno obaveštenje o današnjem radu.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština, što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.

Da li predstavnici, izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Za reč se javio narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovana predsedavajuća sa saradnikom, poštovani potpredsednici Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Kodeks o ponašanju narodnih poslanika, kolokvijalno poznat kao „etički kodeks“. Voleo bih da ovo kolokvijalno nije samo kolokvijalno, već da smo i zvanično ovaj tako važan dokument nazvali „etičkim kodeksom“, jer on zapravo to i jeste.

Istina, ne gubi mnogo na značaju sama činjenica da je naslov ovog akta Kodeks o ponašanju narodnih poslanika, ali mislim da bi suštinski, stilski primerenije bilo da se zove i zvanično „etičkim kodeksom“ s obzirom na formalni, simbolički status Narodne skupštine, kao najvišeg zakonodavnog, najvišeg predstavničkog, najvišeg nadzornog, jednom rečju najvišeg političkog tela jedne zemlje.

Ma ko sedeo u klupi narodnog poslanika, ma kakvi mi bili, u formalno simboličkom smislu, narodni poslanici čine formalnu kategoriju političke elite jednog naroda, jedne nacije, odnosno građana jedne države.

Da li su narodni poslanici dorasli da budu nosioci epiteta političke elite, to je nešto sasvim drugo i nikada se ta ocena ne može odnositi na sve narodne poslanike jednako, već će svako za sebe i odgovarati i svako svojim ponašanjem i svojim stavovima, manirima će ili opravdati zvanje narodnog poslanika i pripadnika političke elite ili će biti nedorastao, nedosledan nosilac ovog statusa.

Dakle, iz tog razloga ovu temu danas smatram veoma važnom, čak jednom od najvažnijih, ali moja sugestija oko naslova i dalje tvrdim, jeste važna, jer suštinski ponašanje ili kodeks o ponašanju nema u sebi neki ozbiljan nedostatak, ali nekako mi više implicira uredbe koje bi se odnosile na decu, na učenike, na kategorije koje ne po svojoj formi i formulaciji, statusnoj ulozi ne pripadaju elitnim.

No, ako uđemo dublje u značenje i formulacije ponašanja, shvatićemo da je ponašanje uvek izraz etike i etičkih principa jedne osobe i izraz kulture ili odraz kulture te osobe, odnosno kvalitet ponašanja je direktno vezan za kvalitet etičkih principa određenog pojedinca i kulturne vrednosti tog pojedinca.

Dakle, ponašanje je u neposrednoj vezi sa tim principima i sa tim vrednostima, tako da na taj način možemo razumeti zašto se nadležni odbor, a potom i Narodna skupština, zašto su se odlučili da ovaj ovako važan akt, koji je formulisan kao Kodeks, bude vezan za ponašanje narodnih poslanika i da se nazove Kodeksom ponašanja narodnih poslanika, a ne etičkim kodeksom, iako ponavljam i tvrdim da bi mu bilo primerenije da se zove etičkim kodeksom, kako je i kolokvijalno nazvan i kako ga mi onako međusobno u komunikaciji, nezvaničnoj, mi narodni poslanici i označavamo.

U svakom slučaju, veoma sam zadovoljan, čak ponosan sam zbog činjenice da Narodna skupština u ovom Sazivu i u ovom sastavu pokazuje svest, opredeljenje i svesnost, odlučnost da zapravo donese ovakav akt, ne samo da ga donese i usvoji, što smo učinili u decembru mesecu prošle godine, već evo sada i da ga dorađujemo i dograđujemo, uvažavajući sve sugestije, primedbe, savete koje smo dobili sa raznih strana koje su ovde pomenute.

Dakle, odlučiti se u ovom vremenu i na ovom prostoru danas gde imamo jednu vrlo agresivnu pojavu urušavanja etičkih vrednosti. S jedne strane, pod izgovorom širenja prostora slobode, eliminacije ili udaljavanja granica slobode, što predstavlja načelno neku vrstu civilizacijskog napretka, jer se širenje slobode uvek vezivalo za kulturno-civilizacijski napredak.

Međutim, širenje slobode ili preferiranje slobode bez principa, slobode bez odgovornosti, a to znači i slobode bez granica, ne može se označiti kao civilizacijska, niti kulturna vrednost, već takva orjentacija vodi rasulu, vodi anarhiji, vodi padu pravih vrednosti dokazanih kroz više hiljada godina tradicije čovečanstva.

Zato na najvišem nivou u jednoj državi, u ovom slučaju u našoj državi otvoriti pitanje etičkih vrednosti u formi regulisanja standarda ponašanja narodnog poslanika, pre svega u pogledu biranja reči, u pogledu kulture govora, zapravo pokazuje da imamo snage, da među nama ima dovoljne kritične mase ljudi, narodnih poslanika koji jednostavno neće i ne dozvoljavaju da se prepuste stihiji, inerciji, urušavanja etičkih vrednosti i same kulture ponašanja.

Dakle, kultura ponašanja, odnosno pre svega kultura govora, kultura izražavanja jeste jedna od ključnih odrednica ljudskosti, odrednica ljudskog kvaliteta i kao što znate od prvih dana života ono na čemu svaki dobar i odgovoran roditelj radi jeste vaspitanje deteta. Ukoliko posmatrate trošenje energije od strane roditelja u vaspitanju dece videćete da se najviše, ili najveći deo te energije potroši na vaspitanju u pogledu kulture ponašanje, odnosno kulture izražavanja. Ukoliko anketirate sebe kao roditelja, pre svega majke koje se time najviše bave, na čemu se interveniše u pogledu vaspitanja dece videćete da se najveći i najznačajniji broj tih intervencija tiče kulture govora, odnosno ispravki kod deteta u pogledu izražavanja, u pogledu biranja reči u komunikaciji.

Dakle, kultura komunikacije, kultura govora je ono što u najznačajnijoj meri određuje stepen kvaliteta kulture pojedinca, a pošto je nacija, odnosno zajednica skup pojedinaca, zapravo će se i kultura, odnosno stepen kulturnosti i stepen kvaliteta kulture jednog naroda, jedne zajednice i jedne nacije, jedne porodice meriti po kvalitetu izražavanja, odnosno kvalitetu kulture, komunikacije, odnosno kulture govora.

Pošto imamo ili kada imamo telo, odnosno državni organ kao što je Narodna skupština, koji je, kao što rekoh na početku, po svojoj ulozi, po svojoj poziciji, a sa druge strane po svojoj transparentnosti, otkrivenosti, dostupnosti, imajući u vidu i činjenicu da su naša zasedanja ovde, odnosno govori u Narodnoj skupštini u najvećoj meri prenošeni uživo preko Javnog servisa to zapravo, pored toga što ukazuje na značaj ovog organa, podiže stepen odgovornosti i uvećava rizik negativnih reflekcija, eventualnih grešaka, propusta, pogrešnih izjava, ružnih izraza, vulgarnosti, prostakluka, uvreda i bilo čega što se eventualno može desiti i u ovom časnom domu.

Zato je donošenje, a sada i unapređenje i usavršavanje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, odnosno etičkog Kodeksa jedan veoma značajan iskorak za kvalitet rada Narodne skupštine, pogotovo za implikacije koje idu prema građanima, a koje zapravo neposredno i posredno utiču na kredibilitet, na integritet i, na jednom rečju, kazano, celokupni ugled Narodne skupštine, a to znači i narodnih poslanika u ovoj Skupštini.

U tom pogledu puna podrška usvajanju Kodeksa, sada i predlozima koji su pred nama, kako bi ovaj dokument postao značajno kvalitetniji.

Ono što je primetno, a čuli smo u obrazloženju, a to stoji i u pisanom obrazloženju, da je fokus stavljen na operativnom delu rada, odnosno implementacije ovog Kodeksa. On se odnosi na komisiju, odnosno odbor koji će zapravo biti zadužen, etički odbor koji će biti zadužen da implementira odluke, odnosno da postupa po ovom Kodeksu.

Svakako da je izbor, odnosno imenovanje te komisije nešto što je neophodno, što treba svakako podržati. Potpuno sam svestan da je i nadležni Odbor imao težak zadatak da osmisli komisiju koja treba da bude zadužena za implementaciju odredaba Kodeksa, a da ta komisija nije iz sastava narodnih poslanika, a pošto je ovo najviši organ u ovoj zemlji sada je trebalo osmisliti komisiju koja će na neki način biti starija od Narodne skupštine. Razumite da je to veoma delikatno i da to nimalo nije lako. Znači, treba da imate komisiju, odnosno etički odbor koji treba da bude potpuno samostalan i na neki način da bude nadređen narodnim poslanicima, jer onaj ko može da izrekne određen mere, u ovom slučaju smo dobili formu, pored opomena, finansijskih sankcija, odnosno sankcije sa finansijskim posledicama, što je opet na neki način diskutabilno, ali i prihvatljivo. Dakle, nimalo nije bilo jednostavno osmisliti strukturu članova te komisije kako bi oni bili logično prihvaćeni, principijelno simbolički i suštinski.

Sasvim je logično, nadležni Odbor, odnosno predlagač da je otišao prema, ako mogu tako kazati, uz određeni oprez i rezervu, akademskoj zajednici, jer jedino nauka ili još konkretnije, jedino učenjaci, jedino znanstvenici, jedino učenost može na neki način biti ravna parlamentu ili iznad parlamenta. To je tako kroz razvoj kulture i civilizacije. U nekim zemljama čak akademije nauka imaju i formalno takvu ulogu. U nekim nemaju. U nekim zemljama su to senata kao posebna tela. Kod nas to s obzirom na raskorake u raznim etapa razvoja i politike i akademnosti mi nemamo do kraja to u društvu precizirano, ali je logično da je predlagač tražio rešenje u pravcu znanja.

Ono što treba da nam bude predmet rasprave je pitanje da li upravo ova forma predlaganja i biranja članova etičkog odbora zapravo pogođena. Ono što jeste pogođeno i što treba podržati jeste da se traži većina članova tog odbora iz reda učenjaka koji se bave etikom na ovaj ili onaj način. To je dobra strana ovog predloga i to treba svakako podržati jer logično je da u etičkom odboru budu najumniji ljudi koji se bave naučnom disciplinom koja se zove etika.

Ono u šta nisam siguran ili što smatram da nije pogođeno, da nije ispravno urađeno i predloženo u ovom Predlogu odluke jeste sama forma i procedura predlaganja.

Dakle, ovde je svrha, intencija, namera i cilj da se dobiju najkvalitetniji ljudi za etički odbor u pogledu znanja pre svega, ali bih dodao, što je teško dokazivo, da pored znanja o etici će biti jako važna etičnost tih ljudi.

Jako teško je predvideti uslove kako se bira i meri etičnost ljudi, ali trebamo međusobno znati da je to ključno, jer ukoliko dobijete poznavaoca etike koji u svojoj biografiji ima svojih afera, da tako kažem, spornih sa etičkim vrednostima, onda je pitanje da li takav može da bude član ovog etičkog odbora?

Drugo, što je sporno u pogledu ovog predloga jeste stavljanje fokusa na institucije fakulteta, odnosno ustanove, visokoškolske ustanove kao fakultete, odnosno univerzitete. Spornost dolazi iz dva razloga. Dakle, po meni je pogrešno davati formalni status fakultetima ili departmanima, filozofskim fakultetima da oni budu predlagači. Dakle, ovde legitimitet je u znanju, nije legitimitet u administraciji. To je ono što bi trebalo uzeti u obzir i na šta bi se ja fokusirao. Dakle, tražio bih drugačiju formu.

Dakle, moj predlog formulacije bi bio da biramo trojicu poznavaoca, profesora, dokazanih naučnika iz oblasti etike koji mogu doći sa bilo koje naučne ili visokoobrazovne ustanove, bilo da je to u pitanju Srpska akademija, nauka i umetnosti, ili bilo koji univerzitet. Ograničavanje na filozofske fakultete ili departmane je neprincipijelno neodrživo i davajući status da samo oni mogu predložiti kandidate, a pogotovo što znamo koliko imamo pojave neprincipijelnog svojevrsnog oligarhijskog vladanja u određenim fakultetima, određenim strukturama visokog obrazovanja.

Dakle, razmotriti ili mogućnost da svako može sebe prijaviti, konkursnog prijavljivanja ili mogućnost da bilo koja visokoškolska ustanova ili naučna ustanova može predložiti nekoga ukoliko ta visokoškolska naučna ustanova ima katedru ili polje etike kao filozofske discipline.

Drugo, neprihvatljivo je diskriminisanje nedržavnih univerziteta. Po kom zakonu? Suprotno je i samom Ustavu. Zašto bi se samo nabrojali državni fakulteti, odnosno univerziteti iako je poznato da, ne znam koji od nedržavnih univerziteta ili privatnih univerziteta ima katedru filozofije, odnosno katedru etike. Ali, principijelno je neprihvatljivo da se izdvoje samo državni univerziteti, da se oni nabroje i gle paradoksa, državni univerzitet u Novom Pazaru treba da predloži profesora etike. Univerzitet koji je simbol korupcije, simbol neetičnosti, simbol nemoralnosti u ovoj zemlji, sada oni treba da predlože kandidata za komisiju, za etički Odbor koji će ovde da donosi odluke o izjavama, ponašanjima narodnih poslanika. To je manjkavost ovog predloga.

Ja bih zamolio da ako nemamo amandmane na ovaj način, da Odbor pokrene i odborski amandman. U formi odborskog amandmana ovo bi se moglo otkloniti i time bismo zaista dobili jedan veoma kvalitetan akt i dokument iza koga bi se moglo stati u punom kapacitetu i koji će se moći naravno braniti i ovde u Narodnoj skupštini, ali isto tako i u drugim prilikama. Žao mi je što nema vremena da se bavim i zakonom koji se tiče borbe protiv korupcije, ali eto, biće prilike. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem kolega.

Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, korupcija je stara koliko i država i naravno sa razvojem države i korupcija je poprimala različite pojavne oblike. Postojala je u Antici, Grčkoj, u Rimu i mnoga dela književna govore i osvrću se, jednim delom ocrtavaju različite modele korupcije u tom istorijskom periodu.

No, danas u ovom savremeno vreme, u jednom brzom protoku informacija ili novca, korupcija postaje globalni fenomen i nema zemlje koja nije suočena sa ovim problemom, čak one zemlje i ona mesta gde je produkcija novca veća i gde ima više novca i gde se više stvara novca. To je magnet za korupciju i danas nisu pošteđene korupcije ni najuređenije zemlje zapadnog sistema, pa ni Amerika, ni zapadna Evropa, što će pokazati neki podaci koje ću izneti.

Svakako je korupcija veliki izazov današnjice. Još jednom kažem da se ona hrani novcem i gde god se pravi novac, javljaju se ljudi koji žele na lak način da dođu do njega, zloupotrebljavajući muku i trud drugih ljudi. Zapravo, ima deo toga i u ljudskoj prirodi i uplitanjem u samu korupciju i uvlačenjem i drugih ljudi, teranjem drugih ljudi da se uključite zapravo se stvara moć i kontrola nad tim ljudima, odnosno šire se pipci i sve veći broj ljudi se zahvata u ovu neman koja razdire današnje društvo. Naravno, to na globalnom planu izgleda tako, međutim, svaki teren i svaka geografska širina ima i neku svoju posebnost, pa eto i mi imamo u svom kulturološkom obrascu pojavu jednu, sasvim specifičnu, a to je pojava fenomena bespotrebnog podmićivanja.

Vrlo često se desi da ljudi u velikom broju situacija svesno ili ne, ulaze u određenu korupciju ili koruptivnu radnju, da im niko to nije tražio ili čak ne znaju da su učesnici korupcije. Naravno da većina nas stanovnika koji žive od svog rada ne želi korupciju. Svesni smo da ona značajno utiče na naše društvo, na ekonomiju i kvalitet života. U isto vreme, ona manjina koja profitira želi da održi ovaj status kvo.

Jedno istraživanje koje je 2020. godine sprovedeno od strane CESID-a, uz pomoć USAID-a je pokazalo da građani korupciju vide kao jedan od tri najznačajnija problema u ovoj državi. Svaki treći građanin od tri glavna problema je naveo korupciju u našoj državi. Korupcija zaista dubinski razjeda svako društvo i sa pravom se kaže da je to karcinom današnjeg društva ili današnjih društava.

Ona ne samo da osiromašuje društvo, već kreira besperspektivnost, možda je to i najgora stvar koju korupcija čini. Ona uništava ljudski, generacijski kapital jedne zemlje, jer navodi mlade ljude da potraže šansu na nekom drugom mestu. Posledice korupcije su ogromne i ne samo kod nas, nego i u Evropi. Videćete, u EU se pretpostavlja da se zbog različitih vidova korupcije godišnje gubi oko 1% ukupnog BDP u EU.

Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2019. godine je ukazala da korupcija preovladava u mnogim oblastima i da ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Srbija je, ako govorimo o legislativi, učinila mnogo i ova Skupština je usvojila zaista veliki broj akata, antikorupcijskih zakona koji su dali mehanizme za obuzdavanje ove nemani. Neki od njih su Zakon o sprečavanju korupcije koji smo doneli 2019. godine i koji danas revidiramo i koji danas želimo da upotpunimo, usavršimo, modernizujemo. Potom su Zakon o uzbunjivačima, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o političkim strankama.

Stranke su mesto u kojima su se sakrili ljudi koji su jako skloni korupciji. Meni se svidelo jako i ono za šta je i predsednik jako kritičan, a to je pre svega prema ljudima koji se skrivaju u svim strankama i koji koriste politički položaj da profitiralo i nešto ušićarili. Mi treba da budemo prvi koji ćemo takve ljude sankcionisati i strogo kazniti.

Potom, imamo Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, korupcije, itd. Ova skupština je usvojila i Zakon o poreklu imovine i od marta tekuće 2021. godine poreklo imovine svih funkcionera je pod lupom javnosti i inspekcija.

Ko ne bude mogao da dokaže po ovom zakonu da je na zakonit način stekao imovinu, tri četvrtine njegove imovine će biti oduzeto, a za koga se bude dokazalo da je svoju imovinu stekao na nepošten način, njemu će se oduzeti kompletna imovina. Ovo je izuzetno značajan zakon koji smo mi ovde usvojili i dali mehanizme da država nepoštenim ljudima, pre svega onima koji obavljaju javne funkcije, oduzme imovinu i na taj način demotiviše ljude koji su vođeni tim pobudama da se dalje bave političkim životom. Država je, još jednom kažem, ovim zakonom jako puno toga dobila, dobila kvalitetan mehanizam, da se za svakog u svakom trenutku može utvrditi da li se obogatio na nepošten način, odnosno nezakonito.

U skladu sa važećim strateškim dokumentima, kažem pre svega, Nacionalnom strategijom o borbi protiv sprečavanja korupcije i Akcionim planom za njeno sprovođenje mi smo 2019. godine imali i usvoji Zakon o sprečavanju korupcije. Već su i prethodni rekli da imamo nekakve smernice koje nam je dala i naša Agencija za sprečavanje korupcije, ali i grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, tzv. GREKO. Ukazali su nam na potrebu menjanja, odnosno, poboljšavanja, preciznijeg određivanja određenih odredbi. Mislim da to treba prihvatiti kao jednu korektnu partnersku sugestiju.

Čitajući same predloge, odnosno ono što se mene ovim Predlogom o izmenama i dopunama Zakona, logično je i svi ćete se složiti da je sve što je predloženo jako korektno i korisno. Pre svega, od same izmene definicije korupcije pa i do određenih konkretnih stvari, npr. obaveze da javni funkcioneri dostavljaju podatke o gotovom novcu, dragocenostima, digitalnoj imovini, pokretnim vrednostima većim od 5.000 evra.

Potom je uvedena obaveza pravnih lica da se za sve postupke privatizacije javnih nabavki, gde pravna lica u kojem funkcioner ima akcije ili vlasnički udeo moraju da obaveste Agenciju za sprečavanje korupcije u ovim poslovima. Do sada je to bilo određeno limitom 20%, što značilo da ispod tog procenta nije postojala ta obaveza.

Još jedna novina u odnosu na važeći zakon je to što se novim rešenjima predlaže da kada jedna javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom onda ne postoji mogućnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti bez saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Naravno, podignut je najniži limit zaprećene kazne sa 50 na 100.000 dinara, što je nešto što je korektno.

Značajno je i predloženo proširenje odredbe po kojoj se ne prijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini smatra krivičnim delom, sa zaprećenom ozbiljnom kaznom. Sada se ovom izmenom proširuje i ne prijavljivanje prihoda.

Socijaldemokratija se zalaže da, ne zalaže naravno da budemo jednaki u siromaštvu. Mi želimo da u našoj zemlji postoje bogati ljudi koji su do svog bogatstva došli na pravičan način, borbom na tržištu, znanjem i sposobnošću. Stoga, jedan od osnovnih ciljeva SDP jeste efikasan i pravedan poreski sistem države.

Naravno, poslednja, ali ne najmanje važna stvar, jeste pitanje mentaliteta. Neophodno je posmatrati korupciju kao bolest i treba jačati sistem za radikalnu borbu sa ovom socijalnom anomalijom. Neophodno je unapređivanje preventivnih mera i mehanizama sprečavanja korupcije i pre svega negovanju etičkih normi od najranijeg doba. Šta to znači? Pre svega uvođenje antikorupcijskih tema u obrazovni sistem naših škola. To je nešto sa čim se i počelo. Da deca od najranije dobi se upoznaju kakva je to neman korupcija i kakvu štetu nanosi, pre svega ljudima koji žive od poštenog rada.

Odgoj i konstantno insistiranje na čestitom ponašanju prema svojoj zemlji i sugrađanima, obaveza plaćanja realnog poreza svojoj državi, neophodnost akademske čestitosti, solidarnost i briga prema siromašnim i slabijima, sve su to imperativi koje mi socijaldemokrate Rasima LJajića podupiremo i podržavamo i u ovoj i u svakoj vlasti i u svakom političkom sistemu.

Naravno, želimo da budemo i brana i nekim stvarima koje nisu korupcija, npr. nepotizam i sličnim stvarima koje razaraju naše društvo, pre svega visokoškolske ustanove, fakultete, ali na žalost čak i neke državne, odnosno druge institucije.

Stoga, želim da najavim da ćemo mi zdušno podržati ove izmene i dopune Zakona o borbi protiv korupcije.

Kao drugu tačku, želim takođe, obzirom da danas raspravljamo i o unapređivanju Kodeksa, takođe sa preporukama koje smo dobili, želim da kažem da je i to nešto što ćemo mi svakako podržati.

Kao dva nedostatka Kodeksa koje smo mi ustanovili 24. decembra 2020. godine jesu, pre svega, odsustvo dvostepenosti u odlučivanju o povredi Kodeksa i odlučivanje isključivo od strane narodnih poslanika, o tome da li su Kodeks povredile naše skupštinske ili stranačke kolege. Mislim, da to u osnovi i nije logično i da je jako bolje ovo rešenje koje imamo danas pred nama, da ljudi koji su, pre svega iz nauke, odnosno koji se bave etikom, kao granom filozofije, kao filozofijom morala, odlučuju o tome. Naravno, oni koji imaju, a to i sam zakon predlaže, najviše radova ili su najveća imena u ovoj grani. Nažalost, takvih ljudi je malo u našoj državi i ovo neka bude i podstrek da se što više ljudi bavi moralom i etikom, jer je to kategorija bez koje ovo društvo ne može da opstane. Bez moralnih ljudi sam napredak civilizacije je nemoguć.

Uvođenje mehanizma davanja mišljenja o povredi Kodeksa od strane komisije pre nego o tome odluči skupštinski odbor i objavljivanje tog mišljenja su nesumnjivo korisne i treba ih u svakom slučaju uvrstiti.

Što se tiče sastava, već sam pomenuo, sam stav komisije, ove komisije za etiku će olakšati samom odboru skupštinskom da donese ispravan zaključak o povredi Kodeksa ako ga je bilo, a objavljivanje mišljenja komisije će o mogućnosti javnosti da isprati kvalitet procesa odlučivanja.

Novina je što su članovi komisije, ne mogu biti narodni poslanici, ne mogu biti drugi javni funkcioneri, ne mogu biti politički aktivna lica, ne mogu biti članovi stranaka. Ja tu ne vidim ništa sporno. Tu ne da nije ništa sporno, nego je jako pozitivno to da imamo korektiv u našem međusobnom ophođenju od ljudi koji se bave etikom, moralom ili jednim pravilnim debatiranjem. Znači, od profesora koji će nam ukazivati na greške. Još jednom da kažem da oni neće davati samo stručno mišljenje nego će se baviti i drugim stvarima.

Planirano je da komisija broji pet članova, na pet godina se bira i oni mogu imati samo jedan mandat. Član 23. predviđa da tri člana komisije budu sadašnji ili bivši članovi fakultetskog nastavnog osoblja. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, to su nastavnici, istraživači i saradnici koji su na osnovnim i master studijama angažovani ili bili angažovani iz oblasti etike, morala ili moralnog razvoja. Sa druge strane, planira se i da dva člana budu službenici, zaposleni u službi Narodne skupštine. Navedeno je pet fakulteta: Filozofski fakultet u Beogradu, Novom Sadu u Nišu, u Kosovskoj Mitrovici i jedna organizaciona jedinica fakulteta, državni fakultet u Novom Pazaru, departman za filozofiju.

Meni je jako drago što se došlo do ovog rešenja. Mislim da je izuzetno pozitivno da geografski zastupimo sve delove naše zemlje, a zar ovo nije to. Znači, i Vojvodina i jug Srbije, jugozapad Srbije i centralna Srbija su zahvaljujući tome što u ovom slučaju postoje ljudi koji se bave filozofijom, odnosno ovom filozofskom granom zastupljeni na pravi način. Naročito me raduje što je zastupljen državni fakultet u Novom Pazaru sa svojim departmanom koji ima ljude koji se bave u okviru psihologije etikom i mislim da tu ne treba niti sme da bude išta sporno.

Naravno, etika ili moral kao grana filozofije je nešto što je zapostavljeno na našim fakultetima i što, još jednom ponavljam, treba da bude podstrek da se mladi ljudi istovremeno sa naučnim saznanjima odgajaju da budu časni i pošteni građani i ljudi koji doprinose kompletnoj zajednici.

U tom smislu ćemo mi iz Socijaldemokratske partije podržati oba predloga u danu za glasanje. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, narodni poslanik Života Starčević. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Života Starčević

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala predsedavajuća, potpredsednice Jevđić, poštovane potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, kao i o Odluci o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Oba ova predloga poslanička grupe Jedinstvene Srbije u danu za glasanje će podržati.

Zakon o sprečavanju korupcije donet je 2019. godine. Prošle su dve godine od početka njegovog sprovođenja i implementiranja i u prethodne dve godine, što Agencija za sprečavanje korupcije, ali i druga tela kao što je GREKO, videli su određene nedostatke u implementaciji i sprovođenju ovog zakona i dale su određene primedbe, koje mi danas ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona ispravljamo i činimo ovaj zakon sprovodljivijim, primenjivijim u praksi, zato što mi iz Jedinstvene Srbije korupciju smatramo rak ranom svakog društva i naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Postoje brojne definicije korupcije i ono što je najčešće primenjivo i korišćeno jeste da korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi.

Korupcija, naravno, postoji od kako postoji država, a siguran sam da je korupcija postojala i u nekim starijim i primitivnijim oblicima organizovanja društva. O korupciji su pričali i Aristotel i Ciceron, što znači da je bila prisutna i u vreme stare Grčke i starog Rima. Korupcija izaziva krupne i negativne posledice u svakom društvu, u svakoj ekonomiji. Između ostalog, korupcija krši onaj osnovni univerzalni princip jednakosti svih ljudi pred zakonom, što je zagarantovano, između ostalog, i našim Ustavom, Ustavom Republike Srbije. Ona stvara sistem u kome su oni koji su privilegovani ili oni sa dobrim vezama situiraniji. Korupcija dovodi do smanjivanja privredne aktivnosti, do povećanja broja nezaposlenih, do rastakanja države, privrede i društva. Jednostavno, korupcija razjeda i nagriza supstrat svake privrede i svake ekonomije.

Ova vladajuća većina okupila se 2012. godine oko brojnih političkih ciljeva i programskih načela, a jedno od osnovnih jeste bila borba protiv kriminala i korupcije i nulta tolerancija prema korupciji.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da tamo gde cveta korupcija, tamo vene sve ostalo. Nismo pobornici nekih novijih ekonomskih teorija, kao što je, recimo, jedna koju je iznela Juen Ang, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Mičigenu, koja je objavila knjigu "Zlatno doba Kine, paradoks ekonomskog buma i korupcije" u kome ona korupciju deli na četiri tipa, od kojih za prva tri tipa kaže da su loši i nepoželjni, a da je četvrti tip poželjan, jer u kratkom vremenskom roku izaziva rast privredne aktivnosti i povećava zaposlenost.

Naravno da nismo ni za teoriju koju je izneo nedavno ekonomista srpskog porekla, Branko Milanović, koji kaže da korupcija može biti i dobra za privredni rast Srbije.

Ostajemo pri našem stavu da tamo gde cveta korupcija sve drugo vene, a taj naš stav smo jednostavno izveli empirijski, iskustveno, iz naše ne tako davne prošlosti.

Setimo se samo te 2012. godine i Srbije koju je razjedala korupcija, kriminal, Srbije koja je tada bila razorene privrede, sa velikom stopom nezaposlenosti, iz koje su investitori često bežali ili je zaobilazili. Setimo se te Srbije u kojoj je stopa nezaposlenosti bila sve veća, siromaštvo velikog dela naroda sve veće a stvarala se jedna nova politička klasa bogatih ljudi.

Naravno, tu državu, do te 2012. godine predvodila je pre svega Demokratska stranka i građani su bili svesni pljačkaških privatizacija koje su se desile nakon Petooktobarskih promena, prodaje cementare u Popovcu za jedan evro, rasprodaje državne imovine u bescenje. Bili su svesni rađanja novih političkih tajkuna, poput, recimo, Dragana Đilasa, ljudi koji su trgovinom političkim uticajem dolazili do enormnih profita.

Dragan Đilas je sam prijavio dobit od 619 miliona evra. Taj novac je zaradio trgujući sekundama reklamnih prostora koje mu je ustupila ili prodala RTS ili druge televizije sa nacionalnom frekvencijom. Dragan Đilas je tada, naravno, bio visoki funkcioner u državi, bio je gradonačelnik Beograda jedno vreme, bio je direktor Kancelarije za kapitalna ulaganja i on je, pre svega, rekao bih, Dragan Đilas je definicija korupcije.

Ako nije, prosto postavljam pitanje, ali moram pre toga da ponovim definiciju korupcije. Korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sopstvene koristi. Ako ja nisam u pravu, i ako Dragan Đilas nije koristio političku moć i uticaj za sticanje svog velikog bogatstva, kako to da onda danas kada nije na vlasti i kada nema taj politički uticaj ne pravi tako veliki finansijske profite, taj marketinški modul, taj genije, taj mašinski mozak izgleda da mnogo bolje radi, dok je na vlasti, nego kada je u opoziciji.

Tadašnja vlast je više vodila računa o stvaranju jedne visoke političke klase, bogatih ljudi, nego o posledicama takvog raslojavanja društva, i posledicama bezprizornog pljačkanja i trošenja državnog novca izvan svake mere, a zarad sticanja lične koristi.

Takvo ponašanje nije ništa drugo bilo nego koruptivno ponašanje. Ali ono što je najveći problem jeste što je takvo ponašanje našu državu dovelo do ivice bankrotstva i građani su 2012. godine, kaznili takvu vlast i jasno stavili do znanja da žele drugačiju vlast, vlast sa nultom tolerancijom prema bilo kakvom obliku korupcije.

Otuda je ta 2012. godina, bila prelomna i u ekonomskom smislu za Srbiju. Rekli smo da korupcija uništava privredu, da korupcija stvar lošu ekonomsku situaciju u državi, da stvara veliki broj nezaposlenosti, odnosno visoku stopu nezaposlenosti i da odbija investitore.

Godine 2012. nova vlast, nova vladajuća većina koju podržava JS, krenula je sa merama konsolidacije, fiskalne konsolidacije države, sa merama štednje u državnoj kasi i proklamovana je žestoka borba protiv korupcije.

Sve te mere su dovele do toga da su naše finansije danas stabilizovane, da je naša ekonomija krenula sa rastom, pa je čak u vreme pandemije Korona virusa, i među vodećim državama, ne samo regiona, već i čitave Evrope.

Doveli smo do toga da je nivo nezaposlenosti jako nizak. Doveli smo do toga da je Srbija u 2020. godini sa 3.5 milijardi stranih investicija bila lider u regionu. Doveli smo do toga da danas Srbija u 2021.godini dve trećine ukupnih stranih investicija u regionu upravo jeste u Srbiji.

Zar ima boljeg dokaza o tome koliko je ova država uradila u sprečavanju korupcije od same te činjenice da investitori intenzivno ulažu u Srbiju?

Naravno, u međuvremenu mi smo doneli mnogo tih antikoruptivnih zakona o kojima je naš kolega Bačevac pričao, od kojih bih pre svega izdvojio Zakon o poreklu imovine, Zakon o finansiranju političkih stranaka i finansiranju političkih aktivnosti i mnoge druge antikoruptivne zakone, među kojima je i ovaj Zakon o sprečavanju korupcije.

Tako domaćinsko ponašanje prema državnom novcu dalo je rezultat i da smo imali sve do ove pandemije korona virusa i suficit u državnom budžetu, ali taj suficit i to domaćinsko ponašanje doveli su do toga da smo u vreme pandemije korona virusa kao država mogli da pomažemo kako privredu, tako i građane Srbije. Čak smo u doba korone zahvaljujući takvom vođenju ekonomske politike održavali i privredni rast, nismo doživeli privredni pad kakav su doživele brojne druge države u Evropi i svetu.

Transparentnost je jako važna. transparentnost pre svega u rukovođenju i u korišćenju javnih sredstava je jako važna antikoruptivna mera. Možda je dobar primer i sam grad Jagodina koji je verovatno jedan od retkih lokalnih samouprava koja redovno, iz godine u godinu, uredno prijavljuje sve donatore i sve donacije koje grad prima.

Kada govorimo o korupciji i o ovom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije koji je danas na dnevnom redu, naravno, kao što sam rekao, poslanička grupa JS će ovaj zakon podržati u danu za glasanje.

Kada govorimo o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika, o odluci o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, mi smo nedavno, u decembru, usvojili ovaj Kodeks. Tada sam rekao da svrha tog Kodeksa jeste jačanje ugleda parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela u državi, ali sam i tada rekao da ni jedan Kodeks, ni jedan Poslovnik o radu parlamenta neće od nas 250 narodnih poslanika učiniti idealne, jer nije sve do propisa, mnogo toga je i do ljudi. Odnosno, sve je do ljudi, do njihovih moralnih vrednosti, vaspitanja. Mi smo narodni poslanici, mi smo birani od naroda, pa smo, u neku ruku, i ogledalo toga naroda, ali i ogledalo sredine i porodice, ogledalo usvojenih moralnih i drugih nadzora.

Ako je Kodeks taj koji će nekom garantovati da ćemo mi, narodni poslanici, se ponašati po nekim opšte usvojenim normama, mi iz JS naravno ćemo biti i danu za glasanje za usvajanje tog kodeksa, ali i dalje, kažem, nije sve do Kodeksa, nego je do ljudi. Ne postoji taj Kodeks i ne postoji taj Poslovnik o radu narodnih poslanika koji će sprečiti neka neželjena ponašanja.

U tom smislu najvažnija promena kod ovih izmena i dopuna Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika jeste stvaranje tog etičkog odbora u kome neće biti narodnih poslanika, odnosno neće biti principa – kadija ti sudi, kadija te tuži, već će taj odbor biti sastavljen od zaposlenih u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dva člana, i iz redova fakultetskog nastavnog osoblja kojima su etika i moral predmet stručnog i naučnog interesovanja, znači tri člana.

Usvajanjem ove odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika mi smo, na kraju krajeva, ispoštovali i neke preporuke koje su nam dali opet već pomenuti GREKO i EU, i pored činjenice da smo svedoci dvostrukih standarda koje EU primenjuju u politici prema Srbiji.

Gde ćete bolji primer od jučerašnjeg primera ponašanja prištinskih vlasti na graničnim prelazima Jarinje i Brnak, kada su mimo bilo kog sporazuma, bilo kog potpisanog dogovora, od Briselskog do svih ostalih, doveli duge cevi na sever Kosova. Doveli su specijalne jedinice na sever Kosova, ulivajući strah i nemir među srpskim stanovništvom na severu Kosova. Onda, EU i njeni predstavnici izdaju saopštenje gde apeluju, pazite, na obe strane da se uzdrže od bilo kakvog ekstremnog ponašanja. Ne postoje obe strane, postoji samo jedna strana koja ne poštuje Briselski sporazum i sve dogovore. To su, naravno, privremene institucije u Prištini. Srbija je ispoštovala sve što je obećala, sve našta se obavezala i nema tu dve strane.

Bez obzira na sve to, bez obzira na činjenicu da smo svesni tih dvostrukih standarda koji se primenjuju u politici EU prema Srbiji, mi ovaj zakon i, između ostalog, i ovaj Kodeks i sve što radimo u uređivanju naše države ne radimo ni zbog EU, ni zbog tih njenih predstavnika. Sve što radimo radimo zbog sebe samih kako bi što bolje i kvalitetnije uredili našu državu i kako bi imali, obezbedili na taj način što bolji, bezbedniji i kvalitetniji život građana naše države.

Naravno, JS će u danu za glasanje podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, kao i Predlog odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, narodni poslanik Stefan Krkobabić. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Jevđić.

Pre svega bih rekao i zahvalio se kolegi Starčeviću, ovo što je on upravo pričao u vezi samog Kodeksa ponašanja poslanika smo spremni odmah da potpišemo, tako da u tome se potpuno slažemo.

Ono čega bih se ja dotakao jesu upravo izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije. Kao što i znate, korupcija na latinskom „corruptio“ označava podmitljivost, potkupljivost, pokvarenost, pa se zato u filozofskim i teološkim raspravama korupcija shvata i kao duhovna ili moralna nečistoća ili odstupanje od ideala. Naravno, korupcija nije rođena u vreme ove vlasti. Korupcija je decenijama, a verovatno i duže od kako je moderne države Srbije, jedna od najopasnijih rak rana našeg društva.

Platon, Aristotel, Monteskje su korupciju razumevali kao kvarenje vlasti, vladanje koje nije u opštem interesu, odnosno interesu političke zajednice, tj. države.

Makijaveli i Ruso su smatrali da je korupcija moralno kvarenje ljudi, odnosno poništavanje društvenih vrednosti i vrlina od građana. Korupcija je prema definiciji Svetske banke zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist. U nju se ubraja podmićivanje, pronevera, pranje para, kao i poklanjanje radi dobijanja određene usluge ili protivusluge, kao i pružanje usluga ili ustupaka, a na osnovu veza i poznanstava.

Naš zakon korupciju definiše kao odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga.

Zato za nas iz PUPS-a korupcija nije pitanje prepuštanja tužno i neumitno sudbini, već pitanje odluke, pitanje pre svega političke volje i odluke hoćemo li ili nećemo da se sistemski svom snagom uhvatimo u koštac sa korupcijom.

Zbog toga posebno podržavamo činjenicu da je po osnovu člana Zakona 101. javnom funkcioneru koji suprotno zakonskim odredbama ne prijavi Agenciji imovinu i prihode ili daje lažne podatke o imovini i prihodima u nameri da prikrije podatke zaprećena i zatvorska kazna u trajanju od šest meseci do pet godina.

Naravno, podržavamo i intenciju ovog zakona da poveća novčane kazne za prekršaj javnih funkcionera, odnosno krivično delo neprijavljivanja imovine ili prihoda ili davanje lažnih podataka o prihodima i imovini.

Čak smatramo da bi se ovaj deo novčanih sankcija, koji se odnosi na funkcionere kao fizička lica, mogao i pooštriti, jer je, nažalost, praksa da tamo gde se kažnjava neko pravno lice zbog prekršaja konkretno funkcionera, kaznu ne plati taj funkcioner, nego u njegovo ime pravno lice iz budžeta, koji pune svi građani Republike Srbije.

Isti stav imamo i kada je reč o prekršajima javnih funkcionera, a tretira ih član 103. ovog zakona, kao što su neodazivanje na poziv Agencije, neobaveštavanje Agencije o sumnji i postojanju sukoba interesa, vrši drugu javnu funkciju suprotno članu 56. ovog zakona i tome slično.

Dakle, PUPS kao stranka koja posebno brine o ranjivim, najosetljivijim kategorijama našeg stanovništva, pogotovo najsiromašnijima, i zalaže se za apsolutnu ravopravnost svih građana, posebno pozdravlja zakonsku odredbu koja će u buduće sprečiti neke javne funkcionere da i nakon odlaska sa funkcije koriste za svoju ličnu materijalnu dobit činjenicu da su obnašali javnu funkciju, jer novi zakoni je u tom smislu je izričit: „Lice kome je prestala javna funkcija dve godine po prestanku javne funkcije ne može bez saglasnosti Agencije da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je javni funkcioner vršio javnu funkciju“.

Dobro je što se o zabrani iz stava 1. ovog člana zakona izuzimaju jedino javni funkcioneri izabrani neposredno od strane građana.

Razlozi za ove izmene i dopune zakona su formalne, ali i životne prirode.

Važeći Zakon o sprečavanju korupcije donet je u maju 2019. godine, a razlozi za njegove izmene i dopune koje se predlažu sadržani su u preporuci iz Izveštaja usklađenosti Republike Srbije u Četvrtom krugu evaluacije grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO, čiji je Srbija član.

Takođe, naša Agencija za sprečavanje korupcije ukazala je na neophodnost preciziranja određenih odredbi zakona u cilju njegove bolje i pravilnije primene.

U tom smislu, pozitivna novina je i uvođenje definicije nedozvoljenog uticaja na javnog funkcionera u Agenciji za sprečavanje korupcije, pri čemu se pod nedozvoljenim uticajem podrazumeva svaki uticaj kojim se utiče na zakonito i pravilno postupanje javnog funkcionera Agencije u vršenju javne funkcije.

Važno je da ovaj Zakon omogućava Agenciji za sprečavanje korupcije da javnom funkcioneru može da izrekne i meru opomene ili meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.

Takođe, bitno je da će Agencija za sprečavanje korupcije, osim Registra javnih funkcionera i Registra imovine javnih funkcionera, posebno voditi i evidenciju pravnih lica u kojima javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije više od 20%, posebno onih i takvih firmi koje učestvuju u postupcima javnih nabavki, privatizacije ili drugom postupku, a čiji ishod zaključivanja ugovora sa organom javne vlasti, korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem sa više od 20% državnog kapitala.

Sve u svemu, rešenje za pošast korupcije postoji. Korupcija nije elementarna nepogoda koja je zadesila Srbiju, već sistemski problem koji se rešava upravo popravkom zakona, ali i sudskim procesuiranjem i osuđivanjem svih koji su uhvaćeni u korupciji.

Nacionalnu strategiju i plan borbe protiv korupcije već imamo. Sada nam je cilj da pokrenemo efikasnu i proaktivnu borbu protiv korupcije.

Takođe, i srž pregovaračkog Poglavlja 23. u pregovorima sa EU bila je borba protiv korupcije. Dakle, ovo je pitanje političke volje, odnosno naše odluke da krenemo u tu borbu.

Ovaj zakon, koji je danas pred nama, dokaz je da među nama postoji konsenzus da to i uradimo. Kada izmene i dopune ovog zakona stupe na snagu na potezu će biti najpre nezavisne institucije i kontrolna tela, a potom tužilaštva i sudovi.

Povoljnu političku klimu smo, usvajanjem ovog akta mi iz najvišeg predstavničkog doma, zakonodavnog tela ove zemlje, obezbedili.

Građani će takođe, u to ne sumnjam, aklamativno podržati tužioce i sudije ako oni pokažu volju i spremnost da primene ovaj zakon, a u tom slučaju, kada shvate da je definitivno prošlo vreme, da im se, čak iako se bave korupcijom, ništa loše neće desiti, ponestaće motivacije i želje da se i dalje suprotstavljaju ovom zakonu svi oni koji su do sada bili upleteni u koruptivno delovanje.

Uvažena potpredsednice Jevđić, uvažena potpredsednice Kovač, uvažene kolege narodni poslanici, za kraj želim da istaknem da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržati ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednica Narodne skupštine narodna poslanica Elvira Kovač.

Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM ću se posvetiti Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, jer je za našu poslaničku grupu SVM donošenje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika još krajem prošle godine, konkretno 24. decembra 2020. godine, bio izuzetno važan korak ka jačanju fundamentalnih principima kojima se mora Narodna skupština voditi u svom radu, a to su transparentnost i integritet.

Primena Kodeksa ponašanja u prethodnih devet meseci je potvrdila, s jedne strane, da je dosledno poštovanje pravila i principa utvrđenih Kodeksom ponašanja narodnih poslanika presudno za podizanje nivoa političke odgovornosti, što je izuzetno značajno, poverenja u rad Narodne skupštine, da su integritet i dignitet narodnog poslanika zamajac izgradnje političke kulture koja se zasniva na pristojnom, transparentnom i poštenom ponašanju narodnih poslanika i, sa treće strane, da je integritet narodnog poslanika uporišna tačka legitimiteta i političkog kredibiliteta Narodne skupštine.

Zašto je ipak nakon devet meseci primene važno donošenje izmena i dopuna Kodeksa ponašanja narodnih poslanika? S jedne strane, ono što smo čuli od nekoliko prethodnih govornika i od samog predlagača, zato što se ovim predloženim izmenama i dopunama Kodeksa ispunjavaju preporuke tzv. Četvrtog kruga evaluacije GREKO izveštaja, znači, GREKO zemlje članice Saveta Evrope za borbu protiv korupcije. Konkretno, ove preporuke se odnose na sprečavanje korupcije u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce i glavni cilj ovih tzv. GREKO preporuka i tog izveštaja je zapravo ocena konkretne efikasnosti mera koje se donose sa ciljem sprečavanja korupcije u odnosu na same narodne poslanike.

U slučaju ovog trenutno važećeg Kodeksa, koji smo usvojili prošle godine, nažalost, ne možemo govoriti o delotvornoj primeni, jer, suprotno GREKO preporukama, nisu bili precizno utvrđeni kriterijumu, sastav i nadležnosti komisije za etiku, a bez formiranja komisije za etiku nema ni efikasne primene mera ili onog što je predviđeno tim trenutno važećim Kodeksom.

Donošenjem Kodeksa je ispunjen jedan broj preporuka. Sećamo se te rasprave krajem decembra i tih amandmana, ali je ipak kao pitanje odgovornosti kredibiliteta Narodne skupštine ostalo da se postupi po drugim preporukama, a posebno po onima kojima se sa jedne strane preporučuje da Kodeks bude lako dostupan javnosti, da se efikasno sprovodi u praksi, da je potrebno upoznati same narodne poslanike sa standardima ponašanja koji se očekuju od njih, da je potrebno omogućiti savetovanje narodnih poslanika, naravno, uz očuvanje poverljivosti, kao i sprovođenje namenskih obuka o praktičnoj primeni i poverljivom savetovanju.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna, kao i konkretnim postupanjem u smislu izbora članova Komisije za etiku koja se sada predlaže, koji ćemo usvojiti i, nadam se, primeniti, Izveštaj koji će naša zemlja podneti do kraja oktobra, dakle, do 31. oktobra ove godine, će biti potvrda da institucije su ipak efikasne i delotvorno rade, što je, složićete se, cilj svih nas.

Kada govorimo o procesima evropskih integracija, činjenica je da propisana obaveza donošenja Kodeksa ponašanja narodnih poslanika ne stoji ni u obnovljenom, revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23. Međutim, činjenica je da je donošenje Kodeksa bilo izričito navedeno kao preporuka spomenute grupe država Saveta Evrope, borba protiv korupcije, GREKO-a, kao što je činjenica da Evropska komisija preporuke i ocene GREKO koristi kao važan instrument i kriterijum u svojim izveštajima koje piše i kojima ocenjuje dostignuće naše zemlje u borbi protiv korupcije, što je sve, kao što znamo, deo pregovaračkog Poglavlja 23. Stoga je ipak značajno da usvajamo preporuke GREKO-a i da menjamo Kodeks ponašanja.

Sa druge strane, predložene izmene i dopune Kodeksa ponašanja narodnih poslanika su važne, jer iskustvo dokazuje da ovi kodeksi, znači, razni kodeksi ostaju, nažalost, mrtvo slovo na papiru, ukoliko se istovremeno, sa usvajanjem kodeksa ne formira i telo koje će biti nadležno za primenu. Kao što smo čuli od uvaženog predlagača, predloženim izmenama i dopunama se propisuje da je zadatak komisije za etiku da donese, sa jedne strane, vodič za primenu Kodeksa, da vrši poverljivost savetovanja samih narodnih poslanika u vezi sa primenom Kodeksa ponašanja, da organizuje i sprovodi obuke narodnih poslanika za primenu i vrlo značajno, daje mišljenje o povredi Kodeksa.

Predloženim izmenama i dopunama se, dakle, unapređuje uloga komisije za etiku, kroz proširenja nadležnosti za davanje mišljenja o povredi Kodeksa, precizira se njen sastav, kao što smo čuli, kriterijumi za izbor članova, postupak za izbor i pooštravaju mere, što je takođe značajno, što je jedna od preporuka, mere u slučaju povrede Kodeksa od strane samih narodnih poslanika, čime se sprovode preporuke date u mišljenju o Kodeksu narodnih poslanika, a pomenuto mišljenje je sačinilo samo Savet Evrope i to na zahtev nas, iliti Republike Srbije, sa ciljem da se dobije stručni stav o potrebi unapređenja pojedinih rešenja u važećem Kodeksu koji je usvojen krajem prošle godine, a kako bi se zaista obezbedila efektivna i efikasna primena tog Kodeksa.

Kao što smo to čuli od jednog od prethodnih govornika, precizirano je u ovim izmenama i dopunama da članovi komisije ne mogu biti ni narodni poslanici, ni izabrana, postavljena i imenovana lica, niti članovi bilo koje političke strane, čime su još jednom uvažene primedbe stručne javnosti na važeći Kodeks.

Kao što sam spomenula, jedna od GREKO-a preporuka je i sprovođenje namenskih obuka samih narodnih poslanika o praktičnoj primeni i poverljivom savetovanju, a komisija za etiku, u saradnji sa Agencijom za sprečavanje korupcije, donosi i sprovodi program obuke narodnih poslanika o primeni Kodeksa.

Naredni, sledeći razlog zašto je značajno donošenje izmena i dopuna Kodeksa ponašanja narodnih poslanika je što je cilj predloženih izmena i dopuna da se precizira postupanje tri aktera, dakle, komisije za etiku, samog odbora administrativnog, zvanično Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i same Agencije za sprečavanje korupcije.

Praksa poznaje nekoliko modela sprovođenja postupka. Govori se ili o internim mehanizmima ili o spoljnoj regulaciji ili o kombinaciji ova dva modela. Kao što se vidi iz predloženih izmena i dopuna, Narodna skupština Republike Srbije se opredelila za mehanizam odgovornosti, koji predstavlja kombinaciju kako internih mehanizama, tako i spoljne regulacije. To je pristup za koji su se opredelile, pored nas, između ostalih, na primer, Velika Britanija, SAD, Francuska i druge zemlje.

Naime, važećim Kodeksom je utvrđeno da se za staranje o primeni Kodeksa obrazuje komisija za etiku, dok nadzor nad primenom Kodeksa ostaje obaveza Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, osim u delu samih odredbi koje se odnose na prijavljivanje privatnih interesa narodnih poslanika, poštovanje propisa koji se odnose na obavljanje dve ili više funkcija, primanja poklona, dakle, u onim pitanjima, vrlo je jasno, po kojima je nadležna Agencija za sprečavanje korupcije.

Dodatno, sada predloženim izmenama i dopunama, propisuje se da komisija ima tri predstavnika fakultetskog nastavnog osoblja, kao što smo čuli, predavača iz oblasti etike, morala ili moralnog razvoja i dva državna službenika iz same službe Narodne skupštine Republike Srbije.

Posebna nadležnost komisije za etiku se sastoji u poverljivom savetovanju u etičkim dilemama i situacijama sukoba interesa narodnih poslanika, čime bi trebalo da se dodatno unapređuju uslovi za pravilno i etičko ponašanje narodnih poslanika.

Slično rešenje je primenila i australijska država Novi Južni Vels, čiji parlament je takođe doneo Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Kodeks ponašanja poslanika u njihovom slučaju u nadležnosti je takozvanog savetnika za etiku, čija su ovlašćenja, sa jedne strane, da pripremi kodeks, da sprovodi obuku o samoj primeni kodeksa, kao i da daje savete u pogledu etičkih standarda. Savetnik je dužan da jednom godišnje obavesti parlament o broju pokrenutih etičkih pitanja, broju poslanika koji su tražili savet, kao i o tome koliko puta je dao savet i tačno da izvesti koliko vremena je koristio u razmatranju tih etičkih pitanja.

S druge strane, ako govorimo o primerima iz raznih zemalja, koristan je primer i revidiran Etičkog kodeksa, koji je usvojen u Francuskoj. Da bi se obnovilo poverenje između građana i njihovih izabranih predstavnika, u Francuskoj je u aprilu 2011. godine ustrojen sveobuhvatni sistem za sprečavanje sukoba interesa, tako što je tamo usvojen Etički kodeks, u kome se određuju principi i predviđa službenik za etiku. Taj kodeks je revidiran, obnovljen 2017. godine, nakon što se desilo nekoliko slučajeva sukoba interesa, što je uticalo da Vlada predloži organski zakon o poverenju u političkom životu.

Ovim aktima poslanici su se obavezali da će poštovati principe, kao što su na primer: javni interes, nezavisnost, objektivnost, odgovornost, integritet i slični.

Jasno je da etički kodeks sadrži standarde idealnog ponašanja kojim bi svi narodni poslanici trebali da teže i da se vode i prema njima usklađuju profesionalno delovanje, ponašanje i svoj javni nastup. To su standardi koje je u novembru 1999. godine Komitet ministara Saveta Evrope promovisao usvajanjem Rezolucije Komiteta ministara broj 97, 2424, u kojoj rezoluciji se navodi 20 vodećih principa za borbu protiv korupcije i u kojoj se, između ostalog, preporučuje da izabrani predstavnici podstaknu usvajanje kodeksa ponašanja i da unaprede pravila za finansiranje političkih stranaka, izbornih kampanja koje odvraćaju od korupcije.

U okviru Akcionog plana za sprovođenje ove Rezolucije Komiteta ministara Saveta Evrope, Savet Evrope je izradio i krivično-pravnu konvenciju o korupciji. Ova konvencija inkriminiše aktivno i pasivno podmićivanje javnih funkcionera, a zapravo je tom konvencijom formirana i grupa država za borbu protiv korupcije GREKO, koja je ovde danas više puta spomenuta.

Još jedan primer. Irska je npr. država u kojoj su za dela vezana za korupciju javnih funkcionera predviđene izuzetno visoke kazne i do 10 godina zatvora ili novčane kazne. Irska ima Zakon o sprečavanju korupcije, koji je donet 2001. godine i dopunjen 2010. godine. Imaju Zakon o etičkom obavljanju javnih funkcija, koji je donet ranije, 1995. godine i Zakon o standardima u obavljanju javnih funkcija, koji je donet takođe 2001. godine.

Sprovođenje tih zakona u Irskoj povereno je parlamentarnom odboru i Komisiji za standarde u obavljanju javnih funkcija. Komisija sprovodi istrage o kršenju standarda i izveštava parlamentarni odbor, vrlo slično.

Kao što smo čuli od uvaženog predstavnika predlagača ovih izmena i dopuna Kodeksa, a iz ovih primera vidimo da su vrlo retke države, mali je broj država koje su donele posebne kodekse ponašanja u parlamentu, a to su Velika Britanija, Republika Irska, SAD, Kanada, Novi Južni Vels, Australija. Objašnjenje za ovo je da je većina država te kodekse ponašanja ugradila u poslovnike o radu parlamenata.

Kada govorimo o Narodnoj skupštini i o istoriji parlamentarizma u Srbiji, bilo je pokušaja da se nedolično ponašanje obuzda Poslovnikom.

U Poslovniku Narodne skupštine iz 1905. godine tačno su navedene, na primer, zabranjene reči koje nisu smele da se izgovaraju. U slučaju da su ih narodni poslanici ipak izgovorili, poslanici bi u zavisnosti od težine i načina izgovorene reči bili kažnjavani ukorom, oduzimanjem reči, udaljavanjem sa sednice i slično. Ista rešenja su primenjena i u Aneksu Poslovnika iz 1921. godine.

Vidimo, dakle, da se Narodna skupština jako dugo, više od jednog veka, trudi da postavi visoke standarde i dosledne standarde ponašanja narodnih poslanika u cilju korektnog, časnog, ispravnog obavljanja javne funkcije, da se ustanove pravila o konfliktu interesa koja promovišu nezavisnost narodnih poslanika od privatnih interesa i političkih uticaja, pritisaka.

Da polako zaključim, poslanička grupa SVM će naravno glasati za Predlog izmena i dopuna Kodeksa zato što smo jednostavno stava da je Kodeks ponašanja narodnih poslanika nužan ka vraćanju dostojanstva ovoj instituciji - Narodnoj skupštini, približavanja vlasti građanima i jačanju dostojanstva, integriteta narodnih poslanika.

Ne manje važno, glasaćemo za predloge izmena i dopuna Kodeksa, jer verujemo da se sa ovim aktom podstiče tolerancija, tolerancija koja je važno i moćno sredstvo prihvatanja i poštovanja različitosti i razlika između nas i da se olakšava postizanje konsenzusa i kompromisa u političkom životu.

Na kraju, želim još jednom da potvrdim da ćemo i pored izmena i dopuna Kodeksa ponašanja narodnih poslanika podržati i predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, koji se takođe nalazi pred nama, kao i očuvanja kulturnog istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Zahvaljujem na pažnji.