Zahvaljujem.
Pošto nema više prijavljenih ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarka, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić-Za našu decu.

Kao i do sada, ja ću govoriti o svim onim stvarima koje su bitne za sve ljude koje su bitne i koje žive na selu, a od sela, koji žive na jugoistoku Srbije, ali kao prvo, najbitnije za sve nas jeste da mi koji smo tu i koji predstavljamo narod, ovde u Skupštini kao poslanici, budemo pravi primer domaćinskog ponašanja i poštovanja svega onoga što vredi, i da ne dozvolimo da se ponašaju na način kako to nama ne doliči.

Danas su ovi predlozi zakona, vezano konkretno za kodeks ponašanja, za sukob interesa i za sve što bi trebalo da se mi ponašamo na način kako treba da svaki čovek ovde koji je u Skupštini, kao poslanik, bude primer svakom građaninu kog predstavlja, i da na svakom mestu se tako ponašamo i ja ću normalno kao poslanik USS, podržati sve ove predloge zakona, zato što mislim da je ovo neophodno, i mislim da je veoma bitno da se ovde u Skupštini, svi koji smo tu ponašamo na način koji dolikuje da predstavljamo našu zemlju, naše građane, bili ti ljudi iz Svrljiga, Niša, Prijepolja, Novog Sada, Subotice, Beograda.

Svi smo tu i isti zadatak nama jeste da kroz govore, kroz prigovore, kroz amandmane, možemo da napravimo da zakoni budu onako kako treba, da svi oni koji žive na teritoriji Srbije, osete boljitak, i normalno, mi tu moramo biti primer.

Ovo konkretno što je prof. Martinović predložio, vezano za kodeks, to je veoma bitno, baš zbog svih nas i ja ovde i na svakom mestu pokušavam da budem ono što jeste, a da predstavim sebe kao normalnog čoveka, što i jesam, kao čoveka koji je roditelj, koji ima svoju decu, kao čoveka koji poštuje i svoje roditelje i svakog svog komšiju i svakog onog kog sretne i uvažava.

Jedna od bitnih stvari jeste da to najveći broj nas isto radimo, ali ima poneki poslanik koji je bio ranije u Skupštini, koji su se ponašali nedolično, na način kako ne priliči nikome ovde da se ponaša u Skupštini. Baš zbog takvih ljudi mi moramo promeniti kodeks ponašanja, gde se moraju imati i određene sankcije za ponašanje, jer je to jedini lek, da neko ko ne radi onako kako treba, da to bude sankcionisano.

Vezano za sve nas koji se bavimo politikom, a ja sam od 2004. godine imao određene aktivnosti i bio sam zamenik predsednika opštine, bio sam predsednik opštine, sada sam poslanik u trećem mandatu.

Voleo bih da u svakom trenutku može da se proveri sva moja imovina, sve ono što sam radio, sve ono što imam da to bude primer, a to isto govori i naš predsednik, gospodin Vučić, koji je svojim primerom hteo da pokaže kako treba da se radi, na mom primeru da se vidi kako treba da radi i funkcioniše čovek koji se bavi javnom funkcijom, koji ima određeno poverenje građana i to poverenje ne sme nikada izigrati.

Ja sam u svakom trenutku spreman da odgovorim na sve one stvari koje su bitne. Normalno, sve ono što sam radio može da se proveri u svakom trenutku, moje mišljenje je da moramo biti pošteni, moramo časno i pošteno raditi svoj posao, bilo gde da radimo.

Kada se radi o veterinarskoj stanici, kao veterinarski tehničar i tamo sam bio odgovoran, kada sam bio i zamenik, kada sam bio predsednik opštine, i tada sam bio odgovoran, a i kao poslanik sam odgovoran zato što radim u interesu građana, u interesu ljudi koji žive i u Svrljigu, Nišu i na jugoistoku Srbije, u celoj Srbiji, a na prvom mestu su mi ljudi koji žive na selu i od sela, to su naši poljoprivredni proizvođači, kojima moramo staviti veću pažnju, kojima moramo obezbediti bolje uslove i ja to svuda govorim, na svakom mestu govorim, a pokušavam svojim primerom da pokažem da je to neophodno.

Jedna od bitnih stvari, što se tiče i ovog zakona i svega ostalog su sankcije, da oni koji su kršili zakon, gde se utvrdi da su kršili zakon, oni za to mogu, osim toga što mogu biti sankcionisani finansijski, moraju odgovarati krivično, a normalno njima se prekida i funkcija i narednih 10 godina ne mogu se baviti politikom.

Svi koji smo tu, narodni poslanici na svakom mestu mi moramo biti čistog obraza, mi se moramo ponašati odgovorno, domaćinski i to je jedino pravilo koje ovde mi moramo poštovati.

Još jednom, uvaženi građani Srbije, ja ću glasati za predlog ovih zakona, zato što je tako neophodno, još jednom, kao poslanik ću uvek biti primer onako kako treba da se radi, jer mi koji smo tu moramo biti primer za sve.

Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Zakone treba poboljšavati, ali nije dovoljno poboljšavati zakone ako imate korumpiranu elitu ona zakone ne primenjuje ili kako je pokojni Željko Cvijanović nazvao to - ološ elita.

Pričati o tome šta u korupciji treba sprečiti u Srbiji i koliko korupciju treba sankcionisati ima smisla i zakonski to treba raditi. Ali, korupcija ima jednu moralnu dimenziju, o kojoj takođe treba imati stav i treba je imati u vidu. To podrazumeva da neko kome je određena grupa ljudi određena zajednica dala poverenje da je štiti i zastupa, da brani njene interese tu zajednicu proda i svoj lični i sebični sitni interes stavi iznad interesa zajednice.

Naš narod ovih dana trpi posledice dva moralna koruptivna čina, koje nas dovode u situaciju da se postavlja pitanje - da li ćemo kao zajednica opstati?

Jedan od tih činova je Briselskih sporazum, potpisan 2013. godine. Taj Briselski sporazum je omogućio jednoj grupi ljudi da ostanu na vlasti, zato što je dao onima koji na Kosovu sprovode okupaciju da tu okupaciju mogu mirno da sprovode i da ih niko u tome ne ometa, da ih pre svega Beograd u tome ne ometa.

Naravno, poštenje je suprotno od korupcije. Pošten čovek je dostojanstven čovek. Takođe, solidaran čovek je suprotno od korupcije, ali oni koji uteruju kolonijalni i okupacioni poredak na ovom prostoru, na KiM okupacioni, u ostatku Srbije kolonijalni ne vole poštene ljude i zato je ova korupcija koja se širi Srbijom podstaknuta od onih koji već 20 godina sprovode i kolonijalni poredak i okupaciju Srbije.

Tako da mi dolazimo u situaciju da taj Briselski sporazum koji podrazumeva podršku okupatoru da može na miru da preuzme teritoriju KiM ima svoj pandan u odluci Vrhovnog kasacionog suda danas, tj. ovih dana, kojima je bankama dozvoljeno da dalje pljačkaju naš narod izmišljajući troškove koji nisu prikazali. Tako će 250.000 naših sugrađana biti oštećeno, tako će 90 miliona evra još dodatno opljačkati banke, pre svega strane banke.

Hoću da bude naivan i hoću da pretpostavljam da režim nije želeo ova dva koruptivna čina, da verujem da je Briselski sporazum potpisan zato što smo hteli da pokažemo da smo kooperativni, da nismo tvrdovrati, da nismo faktor destabilizacije, već stabilizacije na Balkanu i hoću da verujem da vam je trebalo devet godina da shvatite da to što mi sve primenjujemo, a druga strana ne primenjuje ništa jeste nešto što nije normalno. Ali, ono čime vi dokazujete da ste bili prevareni jeste ono šta ćete sada učiniti i ono što je Savet bezbednosti naše zemlje ovih trenutaka donosio jeste deo mera koje treba doneti.

Međutim, puno pranje obraza za taj Briselski sporazum bi bilo poništavanje celog tog sporazuma, pošto ga druga strana ni jednom primenila, ni u jednom segmentu, proglašavanje svih mera koje su već i svih onih segmenata našeg državnog i društvenog života na KiM, koji su već predati Prištini i okupatoru, za nevažeće, što znači ni smo se mi saglasili i predali, nego su oni oteli.

Proglašavanje za personu non gratu, gospodina Lajčaka i sličnih koji mešetare dole i podstiču Prištinu da radi, ovo što radi, to su mere koje bi bile u skladu sa Danom nacionalne zastave i nacionalnog jedinstva i onim paradiranjem koje smo imali u Beogradu, jer bez toga to će sve biti tužno i ružno. Paradirati u Beogradu i srbovati, a ovako reagovati na šamare iz Prištine je nešto što sve nas dovodi u situaciju da se osećamo poniženo.

Što se tiče Vrhovnog kasacionog suda i sudija na koje mi realno ne možemo da reagujemo, pa ni vi, postoji druga mogućnost koja može da se uradi, a to je da se vrati porez na bankarske usluge koji je ukinut, pa da mi lepo od banaka naplatimo to što će opljačkati od našeg naroda, jer pretpostavljam da ćete pred izbore, pošto je to 250.000 birača i vaših birača, da ćete naći načina kako da iz budžeta te ljude obeštetimo, ali onda hajde da banke nateramo da napune taj budžet.

Sa te dve mere pokazali biste da su vas prevarili i da niste saradnici okupatora, nego saradnici svog naroda.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Javio sam se kao predstavnik predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega koji je govorio pre mene je u stvari uradio ono za šta optužuje nas, a on je taj koji srbuje iz Beograda, on je taj koji bi iz Beograda da brani Srbe na Kosovu i Metohiji, on je taj koji bi da iz Beograda proglašava Miroslava Lajčaka za personu non gratu, ali sve je to iz Beograda.

On je taj koji bi da kaže da je KFOR opet iz Beograda okupator na Kosovu i Metohiji, a poziva se na Rezoluciju 1244, kao što se poziva inače država Srbija na tu Rezoluciju. Po toj Rezoluciji 1244 KFOR nije okupator na Kosovu i Metohiji, nego je to vojna misija pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.

Sad se ovde postavlja suštinsko pitanje - da li treba da uđemo u sukob sa celim svetom ili treba da radimo ono što radi predsednik Republike već skoro treći dan, a to je da mudro, hladne glave, racionalno donosi odluke koje su, s jedne strane u najboljem interesu Republike Srbije kao države, a sa druge strane u interesu srpskog naroda koga je na Kosovu i Metohiji, nažalost, sve manje i manje.

Ono što smo čuli od kolege koji je govorio pre mene je jedna politika nacionalnog avanturizma, jedna politika olakog davanja obećanja i jedna politika koja nema nikakve odgovornosti prema državi i prema narodu.

Mi smo tu politiku iskusili već mnogo puta kroz istoriju. Mi smo tu politiku iskusili i 2008. i 2011. godine. Kolega je izgleda na to zaboravio.

Godine 2008. oni koji nas danas optužuju za izdaju Kosova i Metohije, kada su Albanci doneli Deklaraciju o proglašenju nezavisnosti, predsednik Republike Boris Tadić je pobegao u Rumuniju, tobože u službenu posetu Rumuniji, baš na dan kada su 17. februara 2008. godine Albanci proglasili tzv. republiku Kosovo, a Vlada Republike Srbije, to je bila inače druga Vlada, ako se ne varam, Vojislava Koštunice koju je i kolega podržavao, je donela dve strateški važne odluke za državu Srbiju i za srpski narod na Kosovu i Metohiji, proterala je dva ambasadora, crnogorskog i makedonskog.

Zašto tada niste proglasili ljude iz EU za persone non grata? Zašto tada niste proglasili komandanta KFOR-a za personu non grata? Zašto tada niste proglasili Ketrin Ešton za personu non grata? Zašto niste proglasili Oli Rena? Sada sam već i zaboravio kako su se zvali evropski zvaničnici u to vreme, nego ste se 2021. godine setili kako bi Aleksandar Vučić trebao da proglasi Miroslava Lajčaka za perosnu non grata. Dobro, hajde, proglasićemo ga za personu non gratu, ali kažite mi šta je vaša alternativa za rešavanje aktuelne situacije na Kosovu i Metohiji? Alternative nema. Alternativa je u Skupštini Srbije - ja sam Srbin, svi ostali ste izdajnici i kada izađem iz Skupštine baš me briga i za Kosovo i Metohiju i za narod koji dole živi i kako će da prelazi administrativnu liniju i tako dalje, a Aleksandar Vučić ostaje sa tim problemom i kada se ova sednica završi, kao što je sa tim problemom živeo dva dana pre nego što ste vi uopšte saznali da tamo neki problem postoji, jer on je za taj problem saznao prvi i odmah je reagovao, ali nije reagovao na ovaj način na koji vi hoćete da država reaguje, da propadne sve. Ne, mi hoćemo da država Srbija ostane stabilna, a da istovremeno imamo efikasno rešenje za situaciju koja trenutno postoji na Kosovu i Metohiji.

Sada, što se tiče drugog dela vašeg izlaganja, ja nisam najsigurniji baš da li ste vi nastupili kao narodni poslanik ili kao advokat i nisam siguran da li ste se vratili na ono vaše izvorno ideološko opredeljenje, a to je opredeljenje Dimitrija LJotića da Narodna skupština treba da bude staleška, pa da ovde sede advokati, učitelji, profesori, lekari, zemljoradnici i tako dalje, a ne narodni poslanici koji predstavljaju ceo narod? Ja mislim da ste se vi vratili vašim korenima i sada ste nastupili kao advokat, ali hajde što ste nastupili kao advokat, morate i vi od nečega da živite, nemam ja ništa protiv toga, ja razumem da je to vaša primarna profesija, ali vi ste potpuno pogrešno citirali mišljenje Vrhovnog kasacionog suda vezano za tzv. bankarske provizije, odnosno, drugim rečima, za tzv. troškove obrade kredita.

Znači, stav Vrhovnog kasacionog suda uopšte ne glasi tako kao što ste ga vi izneli, nego vi i tu i na toj temi pokušavate da poentirate tako što plašite narod, tako što plašite građane. To su radili i neki pre vas, ali to je loša strategija. To su pokušali da urade ljudi iz Demokratske stranke, pa je Demokratska stranka propala, to je pokušao da uradi i Boško Obradović, pa je propao i to su mnogi pokušavali da urade. Sada vi plašite narod kako je navodno Vučić sluga stranih bankara koji će da opljačkaju građane Srbije.

Ko je uništio domaće banke? Da li je uništila Vlada Aleksandra Vučića? Ne, uništili su neki koji su vladali do 2012. godine. Da li je Vučić doveo strane banke na srpsko finansijsko tržište? Ne, doveli su ih neki drugi, ali smo mi bili ti koji smo doneli zakone kojima smo jasno propisali pravila šta banke u Srbiji smeju da rade, a šta ne smeju da rade.

Do tada je u Srbiji, što se tiče finansijskog kapitala, vladalo stanje divljeg kapitalizma. Banke su radile šta su htele. Da ne govorimo o jednom drugom problemu koga ste vi prećutali, a to je da je država ili Autonomna pokrajina formirala banke koje su trebale da budu razvojne ali samo za Demokratsku stranku, ne za građane.

Sećate se jedne banke iz Novog Sada koja je služila za finansiranje Demokratske stranke kada god dođe izborna kampanja. I onda se pojave gospoda iz Demokratske stranke, naravno sad Demokratska stranka se raspršila u više agregatnih stanja, ali svi su oni potekli iz Demokratske stranke. Slušam neki dan Dragana Đilasa, pa Janka Veselinovića, pa više ne znam ni kog sve tzv. lidera opozicije, kaže – a vi kupujete glasove naroda, pa zato SNS pobeđuje na izborima, a oni izmislili kupovinu glasova, oni izmislili finansiranje izbora preko Fonda za kapitalna ulaganja, preko Razvojne banke Vojvodine, preko ko zna kakvih sve finansijskih institucija…

(Marijan Rističević: Tesla banka.)

Pa ste otišli korak dalje, pa je Bojan Pajtić, evo, podseća me kolega Ristićević, osnovao Tesla banku u Zagrebu, da se vlasti ne dosete, pa da iz Zagreba finansira kampanju Demokratske stranke ovde u Srbiji i vi ste sve to znali, sve ste vi to u svoje vreme podržavali i onda se pojavite 2021. godine, sve smo zaboravili, ništa se tu nije desilo, Aleksandar Vučić radi za okupatora, služite se… Navodno ste antikomunista, a služite se rečnikom OZNA-e. Mi smo izdajnici, saradnici okupatora. Šta smo još? Sa kojim okupatorom mi to sarađujemo? Ko je nas okupirao? Da li radimo apsolutno sve što je moguće da sačuvamo mir u Srbiji, da sačuvamo mir za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji?

Vi kažete da je u duhu Dana nacionalne zastave i nacionalnog jedinstva da zaratimo sa celimo svetom, da proglasimo Miroslava Lajčaka za personu non gratu i ne znam ni ja šta da uradimo. A da li znate ko je tako razmišljao? LJudi poput vas 27. marta 1941. godine – daj da izvršimo vojni puč, da oborimo Vladu, sada ćemo mi da pokažemo Hitleru koliko smo jaki. I, šta su uradili? Seli ljudi lepo u nekoliko aviona, otišli najpre u Atinu, iz Atine u Jerusalim, iz Jerusalima u Kairo, iz Kaira u London i celo vreme rata proveli u Londonu. Barut nisu omirisali. Tako biste i vi, tako bi i Dragan Đilas, tako bi i Vuk Jeremić, tako bi i mnogi drugi - rat, hajmo da jurišamo na Kosovo i Metohiju, izdajnici, sarađujete sa okupatorom.

Niko od vas neće da mrdne iz Beograda, apsolutno niko, a problemi sa kojima se danas suočavamo nemaju nikakve veze sa Briselskim sporazumom. Te probleme vam je napravio znate ko? Ovaj što je promenio ime, Borislav Borko Stefanović, Vuk Jeremić. Vuk Jeremić je bio ministar inostranih poslova. Borko Stefanović je bio, u to vreme se to zvalo, direktor Ministarstva spoljnih poslova. On je parafirao i potpisao sve sporazume od kojih nama danas trnu zubi. Dakle, oni su to uradili. Nije to uradio Aleksandar Vučić Briselskim sporazumom.

Briselski sporazum je dobar za Srbe zato što predviđa zajednicu srpskih opština, a ona nije formirana ne krivicom Aleksandra Vučića, nego krivicom nerazumnih ljudi u Prištini koji ovim što rade čine medveđu uslugu i svom sopstvenom narodu, Albancima koji žive na Kosovu i Metohiji, jer će Albanci na Kosovu i Metohiji, ako se nastavi ova zategnuta situacija, da trpe teške ekonomske posledice zbog protivmera države Srbije, ali tako vam je to kada na drugoj strani imate nerazumne ljude. Zato je dobro da Srbija ima Aleksandra Vučića, a ne ljude koji razmišljaju poput mog uvaženog kolege.

Sada, zamislite da imate nerazumne ljude… Em imate nerazumne ljude u Prištini, em imate nerazumne ljude u Beogradu. Pa, to vam je haos na pomolu. To je opšti raspad sistema na Balkanu, ali dobro je što mi imamo predsednika Republike koji je sušta suprotnost ovim usijanim glavama u Prištini i što ne reaguje na način kako ga vi savetujete, avanturistički, nego je čovek stavio prst na čelo, dobro razmislio i dobro razmišlja šta treba da se uradi, pa da se sačuvaju interesi države Srbije i da se sačuva miran život i miran dan i mirna noć za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji.

A što se tiče vaših klijenata, pošto ste advokat, nemam ništa protiv da ih zastupate pred sudom, da naplaćujete svoje troškove i da ih branite od tih mrskih banaka, ali bilo bi dobro i bilo bi korektno, bilo bi u skladu sa advokatskom etikom da makar taj stav, odnosno mišljenje Vrhovnog kasacionog suda saopštite u Skupštini Srbije onako kako ono zaista glasi, jer ono nema nikakve veze sa onim što ste vi rekli.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
(Vladan Glišić: Replika.)
Nije vam se direktno obratio, tako da nemate pravo za repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju naše južne pokrajine, već više puta smo mi u svojoj istoriji doživeli da budemo ludo hrabri. Vreme je da budemo svakako hrabri, ali da budemo i mudri.

Postoji izreka da je lakše rat izbeći nego iz njega izaći. U našoj novijoj istoriji smo imali više takvih slučajeva i ovog puta treba biti izuzetno tvrd, ali otporan na pritiske i pokušati, dok god se to može, izbeći bilo kakvu eskalaciju eventualnih sukoba, jer ja mislim da je Priština izašla ovo da isprovocira neku oružanu ili nasilnu akciju od strane Srba da bi se time pokrili kod, pre svega, Britanaca, Amerikanaca ili nekih drugih svojih saveznika, koji očigledno ih podržavaju. Zato kada kažu da traže suzdržanost od obe strane, to za mene znači da još uvek podržavaju Albance, čak i da čine sulude akcije poput ovih iz poslednjih dana.

Zato verujem u mudrost našeg rukovodstva, verujem u strpljenje našeg naroda. Nevolju trpeti dok god se može, ali biti izuzetno tvrd i sprečiti svaki mogući pogrom, kakav je to bio 14. mart 2004. godine, ili na neki drugi datum, ako sam pogrešio ,ja se izvinjavam. Takav pogrom poput tog, kao što su bili „Bljesak“ i „Oluja“, svakako ne treba dozvoliti i samo u toj krajnjoj nuždi treba povući neke poteze koji sada neki ljudi, neki politički predstavnici preporučuju da se onako vrele krvi upustimo eventualno u neku avanturu.

Glava mora da bude hladna, srce mora da bude vruće, ali hladna glava mora da prikoči vruće srce da ne bi učinili neki sulud potez i tako svojim političkim protivnicima možda pomogli da izvrše neku vojnu akciju, koja može da liči na onu koja se desila u Hrvatskoj kada su „Bljeskom“ i „Olujom“ proterane na hiljade, na stotine hiljada naših građana. Tu moramo biti veoma oprezni, dakle, biti mudri, biti hrabri, ali nikako ludo hrabri, jer bi tako ušli verovatno u neku avanturu koju je Priština verovatno ukalkulisala kao mogući potez Srbije. Mislim da ta neka gotovost borbena itd, u ovoj državi već postoji. U politici i u ovakvim okolnostima se sve ne kaže. Ja verujem da su snage naše bezbednosti i te kako spremne da spreče svaki mogući pogrom, svaki mogući budući „Bljesak“ i „Oluju“ i pogrom koji je bio 2004. godine.

Ja čvrsto verujem u naše rukovodstvo i verujem da naši građani, posle reči predsednika Republike i državnog rukovodstva, svakako znaju da nešto nećemo dozvoliti, ali da nešto moramo da istrpimo određeno vreme da bi na kraju realizovali svoje interese.

Što se tiče ovog Kodeksa, Kodeks je verovatno namenjen protiv narodnih poslanika, protiv onih koji se neće dopasti nekima. Ja verujem da ću vrlo brzo biti predmet tog Kodeksa, bez obzira što niko ne može da navede nijednu moju uvredljivu reč od 2009. godine, ali se bojim da će ironija biti ta zbog koje mogu biti sankcionisan pomoću ovog Kodeksa.

Ja mislim da treba da postoji Kodeks i za onu drugu stranu. Teško je ostati pribran ako vas istuku na stepeništu. Ja sam se i posle toga trudio da ne opsujem, da u Skupštini budem sabran, da pokušam da izbegnem bilo kakvu reakciju na napad, a sila akcije ne izazove reakciju, i da na takav način onaj koji je tim napadom nešto isplanirao, bude uskraćen za nešto drugo.

Verujem čak i da ovi sudovi mogu u sudskom postupku da kazne napadače na mene srazmerno napadu na Borka Stefanovića, koji, gle čuda, kad se desio napad na mene, on je došao ispred Skupštine i podržao napadače. Ja sam očekivao da on kao žrtva napada pred mesnom zajednicom u Kruševcu, da će imati nekog razumevanja, da kad jedan poslanik dođe na dan zasedanja, kada ima sigurno status službenog lica, kad se desi napad na službeno lice na ulazu u njegovo radno mesto, ja sam očekivao da Borko Stefanović takav napad osudi. Međutim, on je osudio žrtvu i prešao kod napadača i podržao zdušno Boška Obradovića, govoreći kako se na medijima napad na njega nije video.

Ja se sećam da je odmah to veče u Dnevniku prikazano sve to, čak i ukazivanje pomoći u domu zdravlja. Uopšte nisam protiv što je RTS to objavio, s obzirom da se radi o momku ili mužu jedne od glavnih urednika u RTS-u. Gle čuda, žene opozicionih prvaka rade u RTS-u, a opozicioni prvaci se stalno žale na tu medijsku kuću.

Dakle, ja bih voleo da postoji neki kodeks protiv ovih što će da siluju. Jovo Bakić, kako se zove onaj, Srđan Nogo, Jovo Bakić. Recimo, Vukadinović koji kaže – nemojte ih vešati na Terazijama, kao nas, treba nas vešati na nekom drugom mestu, jer su na Terazijama vešali rodoljube. Znači, mi smo onako neka grupa ljudi koju treba obesiti na nekom skrovitom mestu, da se to čak ne da prilika ni da se vidi da smo obešeni, već to treba uraditi na nekom mestu, verovatno bi nam kao oni komunisti što su Dražu Mihajlovića prelili kiselinom itd, verovatno nam se ni za grobove ne bi znalo, ukoliko bi se realizovale sve one pretnje koje dolaze protiv nas.

Teško je ostati sabran ako neko hoće da siluje, ako neko hoće da strelja, ako neko hoće da obesi, ako neko hoće to da uradi dugim cevima i ne znam sve koje pretnje smo dobili. Ono što mene čudi, da sve te pretnje su došle od navodno visokoobrazovanih osoba koje su od akademika, profesora itd, sa veoma zvučnim akademskim titulama. I sada će, recimo, umesto oni da budu na nekom sudu, tužilaštvo, naravno, ne radi svoj posao, sud se ne meša u svoj posao, s obzirom da su ga selektirali baš oni protiv kojih bi trebali nešto da urade. I sad, gle čuda, neće odgovarati nigde žrtve, ali mi ukoliko odgovorimo na te napade za skupštinskom govornicom, u tom slučaju ćemo mi biti predmet ovog Kodeksa.

Prava je sreća da još uvek nisu na vlasti, verovatno bi njihov kodeks glasio – streljati Martinovića, streljati Jovanova, streljati Atlagića, streljati Bakareca itd, sve one koji su se zamerili drugu Đilasu.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju Agencije za borbu protiv korupcije, koja se sad zove Agencija za sprečavanje korupcije, verovatno je namera ove vladajuće većine da preventivno deluje ta agencija i ja to pozdravljam, ali ona koja se borila protiv korupcije pre toga apsolutno ne zaslužuje pažnju i nije trebala u istom sastavu da preraste iz Agencije za borbu protiv korupcije u Agenciju za sprečavanje korupcije, jer po rezultatu koji je postigla, da se borila protiv korupcije, ti ljudi nisu zaslužili da imaju ta službenička mesta u toj agenciji, s obzirom da su im uglavnom mete bili siroti poslanici koji niti su u tenderskim komisijama, niti raspolažu novcem itd.

Obično su im mete bile, ukoliko napravi neku tehničku grešku, nešto nije prijavio, karabin, automobil, na vreme itd, obično su im poslanici bili mete. U poslednje vreme su to i odbornici. Uglavnom se bave vladajućom većinom, dok su veliku korupciju zaboravili.

Hajde da vidimo koji sve to oblici korupcije postoje u našoj državi kojima se Agencija nije bavila. Prvo se trebala baviti korupcijom sama sobom. Zamislite Agenciju za borbu protiv korupcije koja na zahtev države ode da poseti onu „Beobanku“, kako se zvala, na Zelenom vencu, zgradu „Beobanke“ da se smeste u te prostorije. Onda su oni zaključili da te prostorije nisu dovoljno atraktivne, ali negde u povratku su videli na Zelenom vencu na uglu novu fensi zgradu i onda su doneli odluku da tu zgradu kupe od čoveka koga neki smatraju mafijašem, koji je kupio te firme sa nekoliko zgrada. Onda su za tu jednu zgradu dali dva puta više novca nego što je država dobila za tri zgrade, oni su dva puta više novca dali za jednu zgradu.

Gle čuda, nije bilo tendera, nego su sve to ostvarili bez javne nabavke, odlukom Vlade Mirka Cvetkovića. Zamislite Agenciju za borbu protiv korupcije koja je zgradu kupila bez ikakve javne nabavke, znači kupila javnom pogodnom, jer eto čelnicima te Agencije i sastavu te Agencije, koja je još uvek tamo, se dopalo to. Zamislite sada ćerka od jednog službenika u Agenciji za borbu protiv korupcije bude na listi dosta ih je bilo.

Sada gledajte u toj organizaciji je bilo dosta koruptivnih stvari. Recimo, da su novac koji je, a otvoreno su svedočili članovi te organizacije, da taj novac koji je bio namenjen radu političke stranke, a politička stranka je bila nevladina organizacija… Sada ja pitam kako je uopšte dozvoljeno da se nevladine organizacije takmiče za vlast? Šta ako pobede? Hoće li oni biti dalje nevladine organizacije? Sad mi liče na antivladine. Ali, ako bi pobedili, da li bi one bile nevladine organizacije ili bi bile vladine organizacije? Da li oni to kažu da ako pobede na izborima neće da formiraju Vladu ili ja ne znam kakva je poruka?

Uglavnom, gospodin koji je sedeo gore, koga sam ja nazivao kradulović Del Boj kompani, tu organizaciju, zamislite, on je sav novac koji je dobio, bez ikakve pratnje Agencije za protiv korupcije, bez skenera, da se vidi gde je novac itd, po rečima njihovih pripadnika, transferisao u sopstvene džepove.

Hajde da vidimo šta je, gospodine Martinoviću, uradila Agencija za borbu protiv korupcije povodom ovog Srpskog pokreta Dveri o kome ste vi govorili, koja je novac namenjen za kampanju i redovno finansiranje te političke stranke kroz ad hok osnovane privatne zanatske radnje za izradu, pazite, video klipa, koji ja gore uradim za nekoliko sekundi, oni su za to isplatili negde preko 300.000 evra i sav novac koji su te radnje dobijale preduzetničke je ispumpan odmah sutradan u kešu bez ikakvih nabavki repromaterijala itd.

Ja sam otišao i korak dalje i proveravao kome pripadaju. Sve te preduzetničke radnje su bile registrovane na kandidate koji su bili na listama odborničkim i na listama republičkim tog Srpskog pokreta Dveri. Ja sam dobio materijal. Agencija za sprečavanje korupcije, ranije se zvala za borbu, je dobila isti materijal kao i ja i nije mrdnula malim prstom. Da je to uradila vladajuća većina, ja verujem da bi to bilo uveliko sudski proces itd, da bi tu bilo prijava, da bi to zvečalo.

Da vidimo šta je Agencija za borbu protiv korupcije, kasnije za sprečavanje korupcije, uradila povodom kupovine dugova stranaka. Vi svakako znate da postoje limiti gde pravno lice i fizička lica mogu da učestvuju u kampanji jedne političke stranke. Ako recimo u kampanji ta politička stranka potroši daleko više sredstava nego što je imala prihoda, napravi ogroman minus i pojavi se jedan čovek sa svojom firmom i kupi ogromnu količinu duga, on je u stvari učestvovao u izbornoj kampanji. Znači, postoji dogovor, vi ćete da napravite dug, ne brinite, ja ću vam dug zatvoriti. Onda, gle čuda, to se ne računa u finansiranje izborne kampanje, iako je očigledno da je tim sredstvima pokriven trošak u izbornoj kampanji i da je to nelegalno finansiranje, jer 10 puta prekoračuje limite koja pravna lica mogu, i više puta, da upute u izbornoj kampanji jednoj političkoj organizaciji.

Šta se dalje dešava? Dakle, ta sredstva se okamaćuju, stiču se prihodi i kontrola nad radom te političke stranke od strane pravnog lica i njihovog šefa koji istovremeno kupuje jednu drugu političku stranku i tako dolazite do nelegalnih političkih organizacija koje koriste novac iz reklamnih prostora i onda ne znate da li imate problem sa političkom strankom Dragana Đilasa ili sa njegovom firmom, s obzirom da svi politički aktivisti za koje ja znam, koji predstavljaju tu njegovu stranku koju je kupio od tamo nekog iz Šida. Svi su zaposleni u firmi „Multikom“. Ja ne znam da li je „Multikom“ stranka ili preduzeće ili je SSP od stranke postao preduzeće.

Drugu stranku iz te grupacije on kontroliše tako što je drži u dužničkom ropstvu onim finansiranjima, koja sam opisao, i na takav način postaje daleko uticajniji, a upravo smisao borbe protiv korupcije je da se spreče takve aktivnosti. Takvim finansiranjem jedne političke stranke postaje na određeni način vlasnik i te druge organizacije, jer je, kako to kažu, izelenašio i oni su žrtva jednog zelenaša koji kupuje jednu stranku, a zelenašenjem ima apsolutni uticaj na drugu.

Još dve nevladine organizacije Pokret za preokret i PSG, kako se zovu, su u toj grupaciji i onda kao četiri organizacije su izašle i vi mislite četiri političke stranke, a u stvari je to jedna politička stranka. Čovek je jednu kupio, drugu ima kroz zelenašenje pod uticajem, u svom vlasništvu, takođe, a ove druge dve nisu političke stranke, a to bolje pred evroparlamentarcima zvuči i stvara se… To su pokreti. Ja ne znam da postoje registri pokreta. Ti isti ljudi su nama ubacili da jedna stranka mora da ima 10.000 overenih potpisa. Sada kada su oni došli u poziciju da to ne mogu da skupe, razmnožavaju političke organizacije kroz tri člana, pa recimo Pokret za preokret. On, tašta i komšinica osnuju Pokret za preokret i sad je to ta jedna od organizacija koja se pita o izborima u Republici Srbiji, način na koji će se izbori sprovoditi itd.

Nisam znao da je to smisao nevladinih organizacija.

Onda imate, kao, navodno, Dragan Đilas je iz kamate dao LJubi Davidoviću te fondacije. Ali, to Agenciju za sprečavanje korupcije, tada se zvala Agencija za borbu protiv korupcije, apsolutno nije interesovalo, kao što je nisu interesovala ni ogromna finansijska sredstva, trgovina uticajem, itd, i Đilasa i Vuka Jeremića, ogromna finansijska sredstva, njih apsolutno nisu interesovala. Nije ih interesovalo kako to fondacija dobija od Dragana Đilasa 200 hiljada evra, ali, gle čuda, Dragan Lutovac i Dragana Rakić tvrde da su oni te pare potrošili za stranačke aktivnosti. Ali, zakonom je zabranjeno da fondacija finansira političke stranke.

Dakle, ja ne znam šta radi Agencija za sprečavanje korupcije kada je dopustila da jedna fondacija iz kamate Dragana Đilasa, iz zelenašenja, protivzakonito finansira jednu političku organizaciju koju, kad se finansira iz fondacije, ne može da radaru da vidi Agencija za borbu protiv korupcije, s obzirom da nije nadležna, govorim o sprečavanju korupcije, da kontroliše fondacije? To je toliko očigledno, samim njihovim izjavama Agencija je trebalo da otvori neki postupak protiv dotičnih i na takav način spreči nelegalno finansiranje političkih subjekata, što bi trebalo da bude njihova osnovna delatnost.

Na kraju, Vuk Jeremić, dok je bio narodni poslanik, posle i predsedavajući Narodne skupštine, ali je bio konsultantskim ugovorom, što nigde nije prijavio, Patriku Hou savetnik, konsultant, što je rezultiralo sa 7,9 miliona evrića ili dolara, izvinjavam se, koje je on prihodovao na "pi ar", znači, imao je udruženje koje je nazvao "Pi ar Vuk Jeremić konsalting" ili ona neka "Cepris" ili kako se tad zvala, organizacija, koja ima kao NVO itd, sa ogromnim sredstvima od 7,9 miliona koje su upumpane u kampanju Vuka Jeremića kada je bio predsednički kandidat i naravno da se Agencija za sprečavanje korupcije nije apsolutno bavila time.

I na kraju, Vuk Jeremić dobija 200.000 evra od katarske ambasade u Nemačkoj i 120.000 od katarske ambasade u Vašingtonu. Katar mi je nešto oko ISIS-a bio veoma zanimljiv i gle čuda, Vuk Jeremić sve to dobija.

Ja sada pitam vas i nas – da li je to možda bio novac koji je isplaćen zbog mišljenja Međunarodnog suda pravde, koji je on tražio, tek toliko da ojača mogućnost za kosovsku nezavisnost Albanaca, divlje države, da li je on te pare dobio zbog toga? Da li je on možda zbog toga naručio ono mišljenje ili je dobio 320.000 evra?

Gle čuda, hajde da vas pitam, znate vi ko je ambasador u Kataru, Srbije? Jasminko Pozderac. Što je meni to nekako blisko rodbinski, zvuči sa ovim Omerovićem, to je on nešto sa familijom Pozderac, „Hakija“, „Hamdija“, „Čakija“. Ne, „Čakija“ nije bila. Nama bi Vuk Jeremić „čakijom“, koliko ja vidim, zapretio. Verujem da to neće njemu pasti na pamet, ali, gle čuda, to tako ide.

Sad kad ja ovo govorim, oni kao, evo, sad on brani vlast. Ne, ja ne branim vlast. Ja ni portira nemam u Vladi. Ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15,10 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Karanac.