Zahvaljujem se potpredsedniku Krkobabiću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana, tačnije od 21. do 30. septembra, održava se 76. zasedanje Generalne skupštine UN. Za razliku od prethodne godine, kada su se predstavnici država obratili putem video poruka, ove godine dozvoljeno je fizičko prisustvo. Uveren sam da će predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar spoljnih poslova gospodin Nikola Selaković na najbolji mogući način da predstave Srbiju i lobiraju za naše interese, kako na samom zasedanju tako i na brojnim bilateralnim i multilateralnim sastancima koji će biti održani na marginama.

Ono što je za nas takođe veoma važno a dešava se upravo u Njujorku u ovom momentu, to su lobiranja lažne države Kosovo za prijem u određene međunarodne organizacije i priznanje od strane država koje to do sada nisu učinile.

Osmanijeva se sastala sa predsednikom Kostarike, sa predsednikom Gvajane i zatražila pomoć u lobiranju kod njima susednih zemalja za nova priznanja, jačanje državnog subjektiviteta i uplanjenje u međunarodne organizacije.

Osmanijeva je takođe iznela stav Prištine da je Kosovo konstruktivna, kako je rekla, strana u dijalogu sa Srbijom, kao i da dijalog ima smisla ukoliko će na kraju jedino uslediti međusobno priznanje.

Gospođo Osmani, o ovakvom međusobnom priznanju mi ovde ne govorimo. Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, Srbija je svoju nezavisnost od Osmanskog carstva stekla na Berlinskom kongresu 1878. godine, a vi ste Kosovo proglasili državom protivno svim pravilima međunarodnog prava, Povelji UN, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Predstavnici Prištine lobiraju i za članstvo u međunarodnim organizacijama ističući, između ostalog, da im je osnovni cilj da Kosovo što pre postane članica NATO-a zbog, kako kažu, osiguranja mira u regionu.

Nažalost, sve ovo moglo se očekivati nakon isteka jednogodišnjeg moratorijuma kada je reč o Vašingtonskom sporazumu i onog dela koji se odnosi na lobiranje za nova priznanja Kosova i prijem Kosova u članstvo u međunarodne organizacije.

Srbija se dosledno zalaže za poštovanje međunarodnog prava i pravno obavezujuće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i svakog do sada potpisanog sporazuma, svake stavke Briselskog sporazuma.

Do sada smo u potpunosti sprovodili i ispunili sve ono što je predviđeno ovim pravnim aktima, što se za drugu stranu, nažalost, ne može reći.

Naša država na čelu sa predsednikom Republike i tadašnjim ministrom spoljnih poslova gospodinom Dačićem ispunila je veoma važnu uspešnu spoljno-političku aktivnost od priznavanja Kosova, kada je 19 država povuklo svoja priznanja. Verujem da se spisak i broj država ne bi na ovome zaustavio, zapravo ubeđen sam i znam da je tako, da nismo poštovali međunarodne odredbe na koje smo se obavezali.

U ime poslaničke grupe SPS uputio bih najpre podršku predsedniku i Vladi u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, pre svega, mira i stabilnosti u regionu.

Pitanje bih postavio Vladi Republike Srbije - da li u ovom trenutku ima određenu percepciju naše države u pravcu daljih aktivnosti u pogledu otpriznavanja Kosova od strane onih država koje su ga priznale, imajući na drugoj strani aktivnosti Prištine nakon isteka potpisanog sporazuma u Vašingtonu?

Drugo pitanje više se odnosi na reakciju Međunarodne zajednice, obzirom na sve provokacije koje dolaze od strane Prištine, aktuelna dešavanja, kada imamo u vidu sve učestalije napade na Srbe i njihovu imovinu, kojih je samo u ovoj godini bilo više od 90 napada na srpsko kulturno, istorijsko i versko nasleđe, rušenje pravoslavnih crkava i grobova, da li Vlada može da apeluje, ponovo ponavljamo, na Međunarodnu zajednicu, koja bi stala na put ovakvim daljim napadima i provokacijama Prištine? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Poštovana predsedavajuća, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, vidimo dva poslednja pitanja su se ticala u ovom trenutku najznačajnije teme, a to je Kosovo i Metohija. Tako ću uraditi i ja.

Tražim obaveštenje od BIA, VOA i MUP-a o štetnom uticaju saradnika lažne države Kosovo, zastupnika stranog interesa.

Naime, kao zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju uverio sam se da naše vojno-policijsko bezbednosne snage ulažu izvanredne napore u zaštitu interesa Srbije u pogledu Kosova i Metohije.

Pitanje se tiče – da li aktivnosti i izjave Đilasa i Jeremića i njihovih stranaka i medija, koje se tiču KiM, odnosno podrške vladama ekstremiste Aljbina Kurtija i njemu samom, nanose štetu očuvanju KiM i borbi za celovitu Srbiju i da li podrivaju napore vojno, policijsko, bezbednosnih snaga? Naime, Kurtija podržavaju i hvale autošovinisti, poput Đilasa i Jeremića.

Podsetiću vas da su Đilas i Jeremić u proteklim godinama obilato hvalili zlikovca Kurtija. Voleli su ga još 2001. godine kada su ga protivzakonito amnestirali. Vole ga i danas kada mu upućuju hvalospeve. Dakle, zapanjujuće je da veličaju zlikovca Kurtija, sa velikim Z, a satanizuju državnika Vučića, veliko D u onom državnik, koji štiti Srbe na KiM i koji štiti celovitu Srbiju.

Žuti autošovinisti su upravo roditelji lažne države Kosovo. Dvojica od njih su Đilas i Jeremić. Mi trenutno u Srbiji, u trenutku kada se borimo sa Kurtijevim nasiljem i ekstremizmom, imamo ozbiljnu petu kolonu koja zastupa Kurtijevu vlast. Njih ima na KiM srećom mnogo manje nego u ostatku Srbije. Setimo se Rašića, Jablanovića i čuvene Rade sa Savskog venca koja već pet godina glumi da živi na KiM. Dakle, to su Kurtijevi malobrojni privatni ikebana Srbi, tačnije arnautaši.

Evo primera. Godine 2019, 23. aprila, Dragan Đilas je rekao koga od Albanaca, pazite, vidi kao partnera za pomirenje. Citiram Đilasa: „Od svih njih, kao najprincipijelnijeg, volim ovog gospodina Kurtija koji se godinama zalaže za svoje stavove o samoopredeljenju Kosova, a zbog čega je bio u zatvoru jako puno godina“, kraj Đilasovog citata. Mislim, kako Đilasa nije sramota da hvali Kurtija i da ga voli zbog toga što je bi osuđivan za terorizam?

Podsetiću vas, Okružni sud u Nišu osudio je u martu 2000. godine Aljbina Kurtija na 15 godina zatvora zbog krivičnih dela ugrožavanja teritorijalne celovitosti i udruživanja radi neprijateljskih delatnosti u vezi sa krivičnim delima terorizma, a onda su Kurtija protivzakonito amnestirali i oslobodili razni Murti i žuti DOS-ovci, predsednik SRJ, DS, Đinđić, Tadić, Jeremić i Đilas.

Jedan od otaca lažne države Kosovo, Vuk Jeremić, je 10. decembra 2019. godine hvalio Kurtija i rekao, citiram Jeremića: „Ne može se osporiti da je Aljbin Kurti jedan intelektualac, patriota i prilično stabilan čovek. Dakle, sve suprotno od Aleksandra Vučića“, kraj Jeremićevog citata.

Dakle, sramni tvorac lažne države Kosovo, Jeremija Vuk Branković, hvali zlikovca Kurtija, a satanizuje predsednika Srbije, državnika Vučića. Prosto, psihopatu Kurtija proglašava stabilnim čovekom. Beščasni Jeremić.

Pazite, to ne treba da nas čudi zbog toga što je Jeremić bio lobista Albanaca u celom svom mandatu od 2007. do 2012. godine, koliko je bio ministara spoljnih poslova. Jeremić je u tom periodu više bio albanski, odnosno kosovski ministar inostranih poslova nego srpski.

Jeremija Vuk Branković je 11. decembra 2020. godine opet hvalio Kutija i rekao: „Nova Vlada u Prištini će imati novi legitimitet i jači mandat. Neke stvari sa Kurtijem mogu postati lakše“, kraj citata. Pazite, rekao je Jeremić da će nova Kurtijeva vlada biti olakšanja za Srbiju, a samo u ovoj godini, to vas podsećam, udesetostručen je broj napada na Srbe i dosegao je gotovo 100. Toliko o Jeremićevim predviđanjima da će stvari sa Kurtijem postati lakše.

Za kraj, prosto Srbija neće dozvoliti da bilo ko na KiM ugrozi Srbe. Srbija je sad jaka i neće moći da se ponavlja zlo poput onoga iz 2003, 2004. i 2008. godine. To je jednostavno moglo da se dešava u doba žute hunte, Tadića, Đilasa i Jeremića. Zlikovac Aljbin Kurti prikuplja izborne poene tako što čini zlo Srbima i on radi ono što uvek radi pred izbore - poseže za nasiljem protivpravnim radnjama, podiže tenzije, a žrtve su uvek Srbi. To Kurti radi da bi pokazao svojim biračima koliko mrzi Srbe.

Poslednja rečenica. Naravno da EU traži slobodan protok ljudi i robe, međutim EU je blaga prema Kurtiju, potpuno blagonaklona. Jadno je što u Srbiji Kurti ima podršku Đilasovaca, Jeremićevaca i njihovih medija i stranaka u Srbiji. Predsednik Vučić štiti Srbiju i KiM, osvešćuje Srbiju, uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju i leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija! Hvala vam.

Zahvaljujem.

Nastavljamo načelni pretres o 3. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Nastavljamo sa listom govornika. Sledeći na listi je narodni poslanik Lav-Grigorije Pajkić.

Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani gospodine ministre Popoviću, pred nama danas stoji predlog od krucijalnog značaja, ne samo za duhovnu i nacionalnu svest Srba, već i za kulturno nasleđe Srbije čak u sekularnom i opšte kulturnom smislu. Ne odnositi prema ovome na adekvatan i visoko profesionalan način ne šteti samo Srbima, ne šteti samo državi Srbiji, već ukupnoj civilizaciji, imajući u vidu da je planina Atos ponos čitavog čovečanstva.

Pored obilaska Kosmeta, Hilandar je najveće srpsko hodočašće. Svaka stopa, svaki pedalj, posed ovog manastira ispunjen je istorijom, te je obilazak Hilandara veliki deo mozaika koji jeste srpska nacionalna svest. Ponovo, pored srpskog nacionalnog dela, biblioteka, arhitektura, likovna umetnost, kao hilandarsko pojenje, svrstavaju se u sam vrh svetske kulture i od kada je kralj Aleksandar Obrenović odlučno sačuvao Hilandar, zasadio famozni čempres na Svetoj gori, svaka naredna generacija Srba, osim što je tamo išla, kao što sam pomenuo, na hodočašće, trudila se da narednoj generaciji prenese srpski zavet i to je svaka generacija poštovala bez izuzetka.

Mi ovde danas ne glasamo za predlog nekog običnog zakona. Danas se obavezujemo da dokle god postoji država Srbija ona će sve vreme braniti našu svetu SPC, baš onako kako je ona branila Srbe, našu svest, naše predanje nekoliko vekova pod brutalnom okupatorskom represijom.

Hilandar je zadužbina rodonačelnika naše najslavnije svete loze Nemanjića i Hilandar je svojevrsna metafora i na njega, kao i na KiM, može da se odnosi ona narodna – kakvi budemo sutra na Kosovu bićemo doveka. Kakav nam je odnos prema Hilandaru, takav nam je odnos prema svesrpskoj nacionalnoj svesti, a čuvanjem Hilandara čuvamo i srpsku svest, čuvamo i Gračanicu i Dečane, Tvrdoš i Krku i Markov manastir i Kovilj i Ostrog i Savinu i Cetinjski manastir i sve naše svetinje.

Kada znamo kolika je vrednost svega onoga o čemu sam pričao, shvatićete koliko je dalekosežno i nacionalno mudro, državničko ophođenje našeg velikog srpskog predsednika Aleksandra Vučića koji pronalazi način da pored ove pandemije, pritisaka na srpski korpus od strane komšija i destabilizacije koju hoće da proizvedu antisrpski političari bivšeg režima, on ipak uspeva da se brine, da se bavi ovim ključnim, krucijalnim temama za srpsku svest i za naše nacionalno pitanje. Kada je Srbija jaka sve je moguće.

Dame i gospodo, ovo je istorijski momenat. Hvala vam i živela Srbija.

Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Popoviću sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani i građanke Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jednom važnom zakonu. Naime, o Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Sveti manastir Hilandar koji je inače osnovan 1198. godine predstavlja centralnu monašku ustanovu uobličenu u srži srpstva, u srži srpskog jedinstva, duhovnosti, kulture, istorije i tradicije, a sa baštinom Svete Gore Atonske on je upisan u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.

Zarad očuvanja ovog celokupnog materijalnog i nematerijalnog dobra manastira Hilandar, Republika Srbija pruža pomoć i podršku preko svojih nadležnih organa i institucija kako bi sačuvali sva ta kulturna, verska i istorijska nasleđa, rekonstruisali postojeće objekte ili izgradili čak nove objekte u okviru Svetog manastira Hilandar ili vršili konzervaciju ili restauraciju fresaka i ikonopisa druge arhivske građe.

Takođe, preko svojih organa Srbija će pomoći i organizaciju, učestvovaće da kažem i u toj organizaciji raznih proslava i značajnih datuma koji se vezuju za Sveti manastir Hilandar.

Radiće se naravno i na podizanju svesti, naravno preko našeg sistema školstva o srpskoj kulturnoj i istorijskoj tradiciji o nasleđu na Svetoj gori Atonskoj, jer mi u Hilandaru štitimo isključivo srpstvo.

Vlada će obrazovati i komisiju za manastir Hilandar kako bi lakše obavljali te zadatke i naravno iz budžetskih sredstava će se izdvajati novac za očuvanje Svetog manastira Hilandar, kao i iz budžeta AP Vojvodine i naravno iz budžeta lokalnih samouprava, ali i iz raznih donacija.

Značaj Hilandara ogleda se pre svega u srpskoj kulturi, ne samo hrišćanskoj, već isključivo srpskoj koja podrazumeva više autohtonih, arhitektonskih stilova, kao što su Raški, Moravski, Vardarski, o čemu je i uvaženi profesor Atlagić govorio juče.

Svakako, taj Srpsko-vizantijski stil odiše celokupnom arhitekturom Svetog manastira Hilandar. Svi oni u manjoj ili većoj meri inkorporiraju i te latinske i vizantijske elemente, a osnivači manastira Stefan Nemanja i Sveti Sava bili su pre svega svetovni vladari. Naravno, oni i njihov opus, sakralni opus je veoma značajan, ali su oni izgradili pre svega srpsku državu i srpstvo je ono što je za nas najbitnije.

Srpska srednjovekovna država je napredovala upravo zato što je postojala ta sinergija ili kako brojni istoričari kažu – simfonija sa crkvom, dobar odnos sa crkvom, ali pre svega je prevagu odnela tadašnja nauka koja se ogledala u našoj arhitekturi, građevini, vojnoj nauci, strategiji, poljoprivredi, trgovini i naravno rudarstvu zbog kojeg je srpska srednjovekovna država toliko i napredovala. Zahvaljujući toj sinergiji svetovnog i sakralnog, mi smo uvećali svoje granice i proširili srpsku srednjovekovnu državu.

Danas, zahvaljujući SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću, Srbija napreduje. Upravo napreduje, jer se služi tim istim principima. Imamo odličnu saradnju, odlične odnose sa crkvom, ali se ulaže u sve sfere društva, u celokupno naše društvo, a pre svega u nauku. To mora u budućnosti biti prioritet.

Setimo se šta je bilo 2000. do 2012. godine. Znate, često istoričari znaju da opisuju srednji vek kao nekakvo mračno doba, kažu – to je mračno, srednji vek je mračno doba. Smatram da je u Srbiji mračno doba nastupilo 2000. godine i da je to mračno doba završeno 2012. godine dolaskom SNS na vlast. Tadašnji žuti vladari, ti tadašnji žuti, nazovi velikani, oni radili sve suprotno od naših srednjovekovnih vladara. Recimo, srednjovekovni vladari su bili ktitori, gradili brojne manastire, a žuta tajkunska kamarila isključivo jedna, slobodno ću se tako izraziti, banda lopova. Iza srednjovekovne vlastele ostale su crkve, ostali su brojni zamkovi, utvrđenja, a iza žutih tajkuna isključivo lanci i katanci na fabrikama.

Mi veru moramo posmatrati kroz prizmu srpstva. Srpstvo mora biti naša zvezda vodilja. Plan „Srbija 2025“ mora biti naša ideologija, ideologija bogatstva, napretka, uspeha i ugleda na međunarodnom planu, ideologija bolnica, škola, vrtića, fabrika, novih radnih mesta, kvalitetnog zdravstva, puteva i autoputeva.

Stoga, svi moramo ovde pružiti snažnu podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS kako bi naša voljena Srbija još više napredovala.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, danas je pred nama Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Usvajanjem ovog zakona urediće se način pružanja podrške i pomoći Republike Srbije, očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Sveta carska srpska lavra Hilandar nalazi se na Svetoj gori, monaškoj zajednici u severnoj Grčkoj na istočnom kraju kraka poluostrva Halkidiki. Četvrti je po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda.

Osnovali su ga na ruševinama starijeg manastira 1198. godine monasi izuzetnog ugleda, veliki župan Stefan Nemanja i njegov mlađi sin Rastko, koji su stvorili samostalnu srednjovekovnu državu i autokefalnu svetu crkvu.

Stefan Nemanja kršten je u Petrovoj crkvi, u Novom Pazaru i postao je veliki župan i nastanio se u selu Deževa, tadašnji Ras gde je zidao manastir Đurđeve stupove. Iz Deževe sin Savo odlazi na Svetu goru, a za njim ubrzo i otac veliki župan Nemanja, koji pre toga predaje vlast sinu Stefanu Prvovenčanom u Petrovoj crkvi u Novom Pazaru i sutradan u istoj toj crkvi biva monašen i dobija monaško ime Simeon. Sa Savom podiže Hilandar, a izgradnju Hilandara finansira Nemanjin sin, srpski kralj Stefan Prvovenčani iz Rasa, današnjeg Novog Pazara.

Hilandarci su imali veliki udeo u razvoju srpske književnosti i umetnosti. Sveta carska srpska lavra Hilandar je i danas važno mesto hodočašća i predstavlja najbogatiju riznicu i arhiv nasleđa srpskog naroda.

Požar velikih razmera koji je izbio 2004. godine uništio je i oštetio skoro polovinu manastirskog zdanja, a odmah nakon toga pokrenut je veliki broj aktivnosti za obnovu Hilandara, koji ima za cilj obezbeđivanje održivog razvoja manastira, njegove ekonomije, uslove neophodne za život bratstva, čuvajući jedinstven karakter i svetost samog mesta.

Vlada Republike Srbije je najveći ključni donator obnove. Za projekte obnove Hilandara izdvojila je 13 miliona 94 hiljade 710 evra i danas je obnovljeno oko 80% izgorelih objekata, a u budžetu za 2021. godinu opredeljeno je 360 miliona dinara za obnovu.

Manastir Hilandar ima neprocenjivu vrednost za srpsko istorijsko nasleđe i predstavlja jednu od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. U njemu je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona, fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte.

Od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi se na UNESKO listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka, objedinjenih pod zaštićenom celinom Svete gore.

Cilj ovog zakona je da obezbedi podršku i pomoć Republike Srbije u očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, uz stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku Vlade Republike Srbije.

Takođe, za realizaciju se mogu obezbediti sredstva iz budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave putem donacija, kao i iz drugih izvora.

Pozivam sve svoje kolege poslanike da u Danu za glasanje podrže predloženi zakon, jer donošenjem ovog zakona se obezbeđuje i osigurava dugotrajna i organizovana briga Republike Srbije za veliko kulturno nasleđe koje manastir Hilandar zaista i predstavlja. Hvala.