Hvala uvaženi poslanici.
Dakle, prihvatamo ovaj amandman.
Ako mi dozvolite samo par trenutaka da poslaniku Jokiću odgovorim na teme koje je napomenuo u svom obraćanju.
Dakle, gospodine Jokiću, par veoma interesantnih tema ste pokrenuli, najpre oko strukture naplate, pomenuli ste mesec avgust, da, najveći deo prihoda su naravno prihodi od naplate poreza, veliki deo je deo prihoda od naplate akciza. Ono što treba napraviti razliku su prihodi koje naplaćuje država od prihoda koje naplaćuje lokalna samouprava.
Dakle, malopre ste pomenuli da kažem, proširenje baze poreskih platiša ako je to pitanje poreza na imovinu, radi se onda o lokalnoj samoupravi koja treba da uradi sve što je moguće, što je njoj u mogućnosti na svom terenu da kroz redovnu poresku ili terensku kontrolu, utvrdi i broj zgrada, broj objekata, površinu tih objekata i svega ostalog što je važno za njihovu upravu javnih prihoda koja se time bavi.
To smo inače u Gradu Beogradu i radili, mi smo u gradu Beogradu kroz povećanje broja onih koji plaćaju porez na imovinu, upravo uspeli da povećamo prihode od poreza na imovinu, bez povećanja samih stopa poreza.
Kada je država u pitanju, najveći prihodi našeg budžeta su od poreza na dodatu vrednost, dakle, to je najvažnija prihodna stavka budžeta. Kada govorimo o tome, to je naravno direktno vezano za nivo ekonomskih aktivnosti, privrednih aktivnosti u našoj zemlji, i zato je veoma važno da nam BDP raste iz meseca u mesec, iz godine u godinu.
Dakle, što se više roba i usluga proizvede u Srbiji, dakle, imamo i više prihoda od PDV, i to je ono što je važno takođe, to je da je to porez na dodatu vrednost, dakle, naplaćuje se samo u slučaju da postoji promet, da postoji kupovina, prodaja, i nije namet sam po sebi, u smislu bilo kakve naknade ili takse.
Dakle, ako pogledate te stavke o kojima sam malopre pričao, videćete da je ovaj novi sistem fiskalizacije, jedan od zakona koji je danas pred vama upravo usmeren da se sa jedne strane poveća broj obveznika, koji ulaze u proces fiskalizacije, kako bi imali mnogo veću efikasnost, ne samo naplate, nego i kontrole, u okviru maloprodaje i suzbijanja sive ekonomije, tako da sa te strane ne povećavamo ništa od stope PDV, ili bilo čega drugog, samo proširujemo obim obveznika koji treba da bude u sistemu fiskalizacije upravo kako bi na takav način, ne samo povećali prihode , pošto to samo po sebi nije cilj, nego suzbili sivu ekonomiju i smanjili nelojalnu konkurenciju za one koji rade u skladu sa svim zakonima.
Ono što je interesantno pitanje koje ste vi pomenuli je pitanje plaćanja poreza, i kada ćemo uvesti avans ili mogućnost avansnog plaćanja poreza, to je sjajno pitanje.
Evo sada za one koji se ne bave time toliko i možda neću biti jasan svima, u ovom trenutku kada biste hteli da pitate ili kada biste pitali poresku upravu, dobro, koliko taj i taj pojedinac duguje za porez na imovinu, za porez na dohodak, za bilo kakvu drugu poresku obavezu, ne biste tako lako dobili taj odgovor, upravo zbog toga mi već dve i po godine, sprovodimo reformu poreske uprave, koja treba da bude do kraja 2023. godine gotova, koja će imati takav sistem, da ćete vi kroz vaš ili na vašem mobilnom telefonu, na bezbedan način moći da se ulogujete u svoju adresu poreske uprave i da dobijete odmah informaciju koliko dugujete ukoliko nešto dugujete i da u istom trenutku, preko svoje kreditne kartice i platite sve svoje obaveze.
Pogledajte, sada jednu interesantnu stvar ako me pratite, zamislite da ste vi jedan pojedinac koji duguje recimo 3.500 hiljada dinara za porez.
Vi sada kažete, čekaj, nemam vremena da se bavim time, evo ja ću 5000 dinara da prebacim poreskoj upravi pa neka se oni snalaze, ja pokrijem dugove, i imam još nešto, da kažem, unapred sam platio neki porez.
To u ovom trenutku nije moguće, a to će ovim novim sistemom biti moguće. Verovali ili ne, mi imamo preko 180, ako se ne varam, 184 računa ili pod računa ili na koje građani Srbije sada plaćaju razne svoje poreske obaveze, takse itd. Dakle, da li je jedan okrug u pitanju, drugi grad, jedan poreski oblik, treći poreski oblik, itd. Mi hoćemo da postoji samo jedan.
I biće za godinu i po do dve dana, samo jedan račun za sve poreze i za sve obaveze koje građani imaju prema Republici Srbiji, a onda će preko algoritma na odgovarajući način da se sve te uplate, da kažem, kategorišu na način na koji bi sada trebalo.
Dakle, radi se o jednom ogromnom sistemu, sistemu koji menjamo. To je ono što građani ne vide svojim okom, videće tek kada budu mogli da kažem, na jedan prost jednostavan način da plaćaju svoje poreske obaveze i da u isto vreme i dobijaju potvrde da ništa ne duguju i da nemaju nikakvu drugu obavezu po tom pitanju.
Dakle, ogromna je reforma u pitanju i time se bavimo. Uvek sam, gospodine Jokiću na raspolaganju vama oko detalja. Radimo intenzivno. Do kraja 2023. godine sigurna sam da će taj sistem potpuno da zaživi.
Još dva vrlo kratka osvrta na ono što ste govorili. Jedno je dolar. Dakle, tu ste takođe potpuno u pravu. Negde 2013. godine, ako se dobro sećam, 2014. godine mi smo imali skoro 30% učešća u našem javnom dugu, dolarskog duga. Srbija nema tzv. prirodan hedž, ili da kažem, prirodno pokriće za dolar, jer nama je EU naš najveći trgovinski partner, nama su transakcije uglavnom u evrima ili u dinarima. Mi smo od 2013/2014, pogotovo u protekle dve ili tri godine smanjili udeo našeg dolarskog duga sa 30%, danas smo negde na 12 ili 13%. To je veoma prihvatljivo.
U međuvremenu smo povećali emisiju obveznica u dinarima. Vi sada sa nekih niskih 15,20%, već smo na neki 30%. Dakle, ako pogledate strukturu našeg javnog duga, otprilike 50% je u evrima, 30+% u dinarima, oko 12 ili 13% u dolarima, i ostalo su ostale valute.
Definitivno taj trend koji ide u cilju smanjenja učešća dolarskih obaveza je prisutan, to je mudar potez, odgovoran potez. Nama dolar nije prirodna valuta, ako tako mogu da se izrazim, već je to evro, odnosno, naravno naš dinar takođe.
Konačno, oko zelenih obveznica, veoma smo ponosni na to. Dakle, svi pričaju, danas pričamo i oko zaštite od buke i drugih zakona koji su važni za očuvanje životne sredine, ali mi smo prva zemlja u regionu, jedna od retkih zemalja u razvoju koja je izašla na međunarodno tržište kapitala sa zelenim obveznicama, koja je kandidovala svoje projekte i mi smo za tih milijardu evra dobili preko tri, skoro četiri milijarde tražnje. Dakle, imali smo investitore koji su četiri puta više verovali u nas, nego koliko mi imamo projekta da kandidujemo u ovom trenutku.
Oko godina da znate, nama je na 15 godina obveznica 205, a ova zelena je na sedam godina tačno 1%, a one prethodne vlasti na 10 godina bila je 7,25% rekao bih, stvarno jedna zelenaška kamata koja je simbol neuspeha Srbije. Te smo dugove i taj dug, poslednju ratu tog duga smo vratili pre desetak dana, tako da nećemo opterećivati našu decu i buduće generacije sa tim zelenaškim dugovima.
Ono što je važno, Srbija jeste priznata na međunarodnom finansijskom tržištu, dakle, redovno smo prisutni tamo. Broj investitora koji kupuje naše obveznice se širi iz dana u dan. Naš kreditni rejting je sve bolji i bolji.
Jednostavno, kad imate stabilne javne finansije, kad imate jasnu i odgovornu ekonomsku politiku, kada vam je stopa rasta, biće ove godine 7%, kada se na pravi način borite protiv korone, kada gradite kovid bolnice kada je to potrebno, kada gradite autoputeve, škole i sve ono što je neophodno za jedan ubrzani razvoj jedne ekonomije, kao što i mi radimo, onda, naravno, imate i priznanje od onih kojih su, ja bih rekao najteži kada je priznanje u pitanju, a to su ti investitori koji, na kraju krajeva daju vama svoje pare koje vi ulažete i treba da im to vratite uz, za nas u ovom trenutku istorijski niske kamatne stope koje upravo pokazuju koliko smo postali pouzdani partner.
Nadam se da sam pokrio sve ove teme koje ste vi kandidovali. Ovo oko poreza, uvaženi gospodine Jokiću je tema o kojoj možemo da diskutujemo malo duže, pa da ne zamaramo sve građane Srbije i poslanike Narodne skupštine, jer u svakom slučaju u pravu ste.
Upravo su to aktivnosti i način na koji vodimo poresku politiku koja ide ka tome da ne dižemo poreske stope nego da proširimo bazu poreskih obveznika kako bismo ostvarili cilj većih prihoda, a ne da ne utičemo na kvalitet života i na standard građana Srbije.
Hvala puno.