Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/398-21

3. dan rada

07.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Tomić je maločas postavio jedno pitanje kada je reč o jednom delu opozicije, najpre zašto ponovo u politici?

Kolega, to je jedini način da, zapravo najpre da se pokuša doći do vlasti bez izbora, a onda putem te iste vlasti sačuvati kapital. To je razlog zašto u politici.

Pomenuli ste jednog, takođe, opozicionara. Ja neću da govorim o njegovim nazovite uspesima kada je reč o nacionalnom i državnom pitanju, kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, mislim na Jeremića, ali ću podsetiti na nešto što se desilo krajem 2013. godine upravo u ovoj sali, kada smo razgovarali o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, kada smo kretali u jedan reformski kurs Vlade i kada je zapravo sve počelo. To je bio taj osnov da bi danas imali zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Tada je taj isti Jeremić glasao za budžet, a razlog zašto je glasao za budžet je zapravo bio zato što je usvojen supstancijalni amandman, ma šta to u tom trenutku značilo, a u prevedenom to je značilo - dajte mi podršku da budem ponovno generalni sekretar i sve će biti u redu i dajete mi dovoljno finansijskih sredstava.

Iako je, da se vratim na amandman, amandman Vlade na član 13. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji postao sastavni deo zakona, želeo bih u ime poslaničke grupe SPS da na ovaj način podržim amandman, stav Vlade koji se u suštini odnosi na rad lokalnih samouprava poreskih administracija, mislim na konkretan amandman.

Naime, Vlada amandmanom predlaže da poslove vođenje jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija preuzme Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava kao organ u sastavu Ministarstva finansija. To preuzimanje se predviđa potpuno i treba da se završi do januara 2024. godine.

Dakle, i ovde je dat duži period za preuzimanje ovog značajnog posla kojim će se podaci o naplati PDV i automatsko preuzimanje plaćenog PDV od obveznika fiskalizacije voditi na nivou Poreske uprave kao poreskog organa u sastavu Ministarstva finansija što smatramo da je veoma opravdano i da je pozitivno.

Verujemo da će ovako planiran način vođenja jedinstvenog informacionog sistema apsolutno doprineti efikasnosti rada poreske administracije, boljoj kontroli naplate i sagledavanju obima naplate PDV na teritoriji Republike na dnevnom nivou. Mislimo da je to jako važno. Ovaj sistem je u velikoj meri i sada integrisan, ali će se potpunim preuzimanjem od strane Poreske uprave, pored ostalog, ostvariti jedan od ciljeva, a to je transformacija Poreske uprave u još efikasniji poreski organ čiji rad će doprineti i boljim poreskim projekcijama koji se shodno odnose i na budžetsko planiranje između ostalog. Ne zaboravimo da je PDV jedan od poreskih prihoda državnog budžeta.

Koristim priliku da se osvrnem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji predstavlja pravni osnov za realizaciju poreske politike naše države. Moje kolege iz Poslaničke grupe SPS su govorili u načelnoj raspravi i o ovom Predlogu zakona, ali nije na odmet ponovo reći da sve predložene izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji doprinose još efikasnije poreskom sistemu. Valjda je to interes svih nas, valjda je to interes privrede, valjda je to interes građana Srbije.

Ove izmene su neophodne takođe jer se zakonska rešenja usklađuju sa izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, o kome takođe raspravljamo na ovoj sednici. Dakle, još jedan važan zakonski predlog.

Pohvalio bih poresku politiku koju vodi Vlada Republike Srbije jer je zaista vidljivi efekat ozbiljnog pristupa u planiranju i naplati svih oblika poreza, što posledično znači i bolje punjenje budžeta, a time i više novca za ostvarivanje funkcija same države. Tu mislim na više velikih i značajnih investicija i na ostvarivanje socijalne funkcije države, socijalnog aspekta socijalne funkcije države na koje mi posebno stavljamo akcenat.

Maločas je takođe bilo reči o ekonomiji i o egzaktnim podacima i o ekonomskoj politici koju vodi Vlada Republike Srbije. Tačno je da jedan deo opozicije, ali ne samo i jedan deo opozicije već i oni koji sebe nazivaju nezavisnim regulatornim telima, ja ću ponovo reći da mi nemamo ništa protiv nezavisnih regulatornih tela, tu smo da ih podržimo, da ojačaju, da osnaže, ali ne moramo uvek imati identična mišljenja jer onda bi se moglo postaviti, ako bi uvek imali isto mišljenje, pitanje suštine njihovog postojanja. Ovako je bolje da mislimo različito jer kada bi svi mislili isto ne bi mislili dovoljno, a to svakako nije dobro.

Međutim, jasno je i vidljivo, da kažem, da jedan deo opozicije, ali i jedan deo nezavisnih regulatornih tela smatra da je ovo društvo na jedan određen način izgubilo osećaj da prepozna prave prioritete, da je ovo društvo izgubilo osećaj da na pravi način prepozna i vrednuje rezultate.

Na njihovu veliku žalost nije. Znate, vi možete da pokušate da prevarite, možete da govorite neistine, ali kada govorite i kada pričate o ekonomiji, tu su pokazatelji i podaci egzaktni i tu nema prevare. Dakle, to su činjenice, a činjenice su neumoljive. Ne možete činiti to kada je reč o ekonomiji.

Što se tiče SPS ja ću ponoviti po ko zna koji put da Poslanička grupa SPS daje punu podršku ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije iz jasnog razloga, jer Vlada vodi ekonomsko-socijalno odgovornu politiku u čijem središtu je običan čovek, građanin Srbije i kada slušam ove kvazi stručnjake koji smatraju da je usko stručna politika čaroban štapić – nije i ne može biti. Živa politika je nešto drugo. ta živa politika koju uspešno vodi Vlada Republike Srbije i predsednik Republike je upravo donela rezultate, donela nove kovid bolnice, dovoljno medicinske opreme, dovoljno na vreme, kada je to bilo neophodno, respiratore, dovoljno vakcina, obnovila Torlak, izgradila zajedno sa UAE i Kinom fabriku za proizvodnju vakcine „Sinofarm“, počela u Torlaku sa proizvodnjom vakcine „Sputnjik V“.

Dakle, to je ta živa politika. Tu ne pije vodu ova usko stranačka politika, odnosno usko stručna politika i analiza i nekakvi izveštaji koji se sačinjavaju onako iz dubokih i udobnih fotelja nezavisnih regulatornih tela sa dobrim platama. Dobro, ne mogu da govorim ništa protiv plata jer za te plate smo mi glasali, ali možemo nekada da ih malo isproveravamo, da li su realne i da li su realistične u skladu sa vremenom u kojem živimo.

Kažu da se zadužujemo. Tačno je, zadužujemo se, ali se ne zadužuje Srbija da bi plaćala plate i penzije, kao što je to nekada činjeno, već se zadužuje za budućnost, zadužuje se za infrastrukturne projekte pre svega, za nešto što će vratiti novac u periodu koji je pred nama.

Kada govorimo o konkretnim ekonomskim pokazateljima izaći ću samo sa nekoliko egzaktnih i tačnih podataka. Minimalna cena rada recimo, poređenja radi, u 2012. godini u januaru i februaru i martu je bila 102 dinara, u aprilu 115 dinara, a 2021. godine iznosila je 189,93 dinara. Minimalna cena rada u 2022. godini iznosiće 35.012. dinara, što je povećanje od čak 9,4%. Prosečna plata u dinarima, podsetiću, 2012. godine je bila 41.377 dinara, a prosečna plata za jun 2021. godine 65.070 dinara. Dakle, plate zdravstvenih radnika su uvećane, kao što znate, u 2021. godini za 5%, plate zaposlenih u javnom sektoru najpre za 3,5%, a potom za još 1,5% od aprila 2021. godine.

Što se tiče plata u zdravstvu, one su poslednjih godinu dana povećane za oko 30%, 2019. godine u novembru bile su povećane za 15% medicinskim sestrama, 10% lekarima, u aprilu 2020. godine svi medicinski radnici dobili su povećanje od 10%, takođe imali smo jednokratne isplate za medicinske radnike od 10.000 dinara.

Penzije su povećane shodno švajcarskom modelu za 5,9% i prosečna penzija za jul 2021. godine iznosila je 29.376 dinara, a 2012. je bila 23.024 dinara. Potpuno smo ubeđeni da ovako jaka i ekonomski stabilna Srbija sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati onu projektovanu stopu BDP, kako je to ministar rekao tokom jučerašnjeg izlaganja, koja može biti i preko 7% ćemo realizovati onaj naš krajnji cilj Srbija 20-25 kada će prosečna penzija u Srbiji biti 430 evra a plata 900 evra. Što se tiče nezaposlenosti 2012. godine o tome smo već govorili, 23,9% je bila nezaposlenost 2012. a 2020. rekordnih 9%.

Maločas sam govorio o zaduživanju, na dan 30. juna 2021. godine javni dug iznosi 55%, što je manje od nivoa mastrihta od 60%. Dakle, 60% BDP, kriterijum iz mastrihta koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje Evropske zajednice, odnosi se na to koliko je nivo duga koji države mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evrozoni, odnosno valutnoj uniji, od tada figurira taj podatak od tih 60%.

Strane direktne investicije, o tome sam govorio tokom jučerašnjeg dana. Dakle, u 2020. godini, onda kada je bilo najteže 2,902 milijarde evra, a u periodu od januara do maja 2021. godine 1,274 milijarde evra. Nije slučajno i prema „Fajnenšl tajmsu“ Srbija među prvim najatraktivnijim destinacijama, ne samo u Evropi, već i u svetu.

Kada se postavi pitanje odakle novac? Vrlo je jednostavan odgovor. Ne od zaduživanja, naravno, ali novac je upravo od onoga o čemu sam govorio na početku kada je gospodin Jeremić usvojio, glasao za budžet i glasao za ekonomsku politiku Vlade, podržao ekonomsku politiku Vlade, zato što smo usvojili ovaj supstencijalni amandman. Dakle, novac u budžetu imamo, jer smo započeli jedan reformski kurs Vlade Republike Srbije koji se ne zasniva na priči, lepim željama i onome što bi građani želeli da čuju, već na onome što je život i što je ekonomija i upravo zahvaljujući tom reformskom kursu Vlade Republike Srbije mi danas imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Tri godine za redom smo imali suficit u budžetu. Mislim da smo 2019. godine ministre, poslednji put imali rebalans budžeta, ne zato što smo imali deficit, već zato što smo imali suficit u budžetu. Tada se jedan deo opozicije ovde u sali smejao, a mi smo rekli - završili smo period fiskalne konsolidacije, naredna faza je razvoj Srbije, cilj je, dakle, da ovaj suficit sada usmerimo na pravi način, odnosno da sačuvamo makroekonomsku stabilnost, da pokrenemo razvoj, da prihvatimo sve one podsticaje i inicijative koje vode ka razvoju, da sačuvamo ona teško stečena fiskalna dostignuća.

Ja sam ubeđen i sa time želim da završim, dakle, naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije kao što sam rekao tokom jučerašnjeg dana, podržati sva četiri zakonska predloga, ali smo potpuno ubeđeni ministre da ćemo uspeti da realizujemo pre svega onu projektovanu stopu BDP o kojoj ste govorili krajem ove godine i da ćemo moći da pogledamo, pa, hajde da ne budem protiv regiona i da ne bude da sam pričao protiv regiona, jer Srbija je simbol novih vrednosti u regionu, ali reći ću slobodno da onda vidimo ko u regionu vodi jalovu politiku, kada u decembru podvučemo crtu i pogledamo ekonomske pokazatelje, Srbija ili neke druge države.

Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Peta tačka dnevnog reda – Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini.
(Mihailo Jokić: Javio sam se po amandmanu.)
Biće prilike. Nastavljamo.
Saglasno članu …
(Mihailo Jokić: Javio sam se ministru da kažem, o porezima.)
Ministar će ostati do kraja.
Molim vas da mi ne dobacujete.
(Mihailo Jokić: Povreda Poslovnika.)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine, Siniša Mali, ministar finansija, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, Jelena Tanasković i Aleksandar Dujanović, državni sekretari u Ministarstvu zaštite životne sredine, Aleksandra Imširagić Đurić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra zaštite životne sredine, Sara Pavkov, posebna savetnika u kabinetu ministra zaštite životne sredine i Slađana Brđić, šef odseka u Ministarstvu zaštite životne sredine.
Primile ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Zoran Tomić, kao i Odbor za zaštitu životne sredine.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za zaštitu životne sredine, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.
(Mihailo Jokić: Tražio sam povredu Poslovnika.)
...
Srpska napredna stranka

Đorđe Dabić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo uvaženi ministre sa saradnicama, danas imamo pred nama amandmane koje će naša poslanička grupa podržati, a tiču se unapređenja teksta samog zakona. I ove nedelje smo imali kao i prethodnih nedelja i kao uopšte od početka rada ovog saziva Narodne skupštine jedan niz dobrih zakonskih rešenja koji će doprineti unapređenju poslovne klime u našoj državi. To je ono što je konstanta od početka rada Narodne skupštine u ovom sazivu.

Da podsetimo građane Srbije, tu su bili Zakon o uvođenju jedinstvenog registra administrativnih postupaka, usvojili smo Zakon o fakturisanju, Zakon o fiskalizaciji i to su sve zakoni koji direktno unapređuju poslovnu klimu i ambijent u našoj državi. Sve je to na fonu onoga što jeste agenda ove Vlade i prethodne Vlade, od kada je SNS preuzela vlast, a to je digitalizacija koja na svaki mogući način doprinosi tome da investitori imaju olakšanu proceduru kada investiraju novac u našu državu.

Naravno da su svi veliki investitori koji su dolazili, u prvom redu i američki „DFC“ u zadnjim saopštenjima je upravo sve vreme apelovao na tome da moramo još više da radimo na tome da digitalizujemo našu javnu upravu i da olakšamo preobimne procedure i birokratske prepreke koje postoje u našoj državi. Vlada upravo na tome insistira i sa svim ovim zakonskim rešenjima mi odgovaramo na potrebe investicija zato što je nama pre svega važno da taj rast bude konstantan, da privreda konstantno napreduje, jer nam to donosi mogućnost da investiramo, da i dalje ulažemo ovoliko mnogo novca i u javne radove, pre svega na autoputeve. Da možemo da ulažemo u železničku infrastrukturu, da možemo i dalje da gradimo škole, bolnice, da možemo i dalje da omogućujemo da privredna klima bude na tako visokom nivou koji dovodi do velikog privrednog rasta.

Mnogi su osporavali prognoze ministra Siniše Malog kada je reč o rastu BDP za ovu godinu. Ministarstvo je dalo prognozu da će biti rast 6,5%, setimo se, iz Fiskalnog saveta su osporavali te prognoze.

To govori o činjenici da država i te kako zna dobro svoj posao i da ministarstvo na čijem je čelu gospodin Siniša Mali i te kako dobro radi, ima dobre rezultate. Ovako visok rast nije bio moguć bez ozbiljnih strukturnih reformi i svih ovih zakona koje je Narodna skupština u prethodnom periodu usvojila.

Šta to znači direktno za građane Srbije? Znači, kada imate visok rast i dalje možete da planirate ovako masivne radove koji se dešavaju na nivou cele države. Mi govorimo o tome da ove godine sedam novih autoputeva počinjemo i radimo brze saobraćajnice, takođe ćemo nastaviti ulaganje u sve ono što je započeto prethodnih godina. Evo samo u Zlatiborskom okrugu, iz koga ja dolazim, predsednik Aleksandar Vučić bio je u poseti pre nekih mesec dana. Dobili smo najave, i to danas kada se kaže – dobili smo najave, svi znaju da će to biti urađeno. Ranije je to bilo predizborno obećanje, kada se neko iz vlasti bivšeg režima obrati i nešto kaže, budite sigurni da se to nikada neće desiti. Danas kada se nešto najavi, vidimo da se sasvim sigurno i dešava.

Predsednik je najavio 200 miliona evra investicija u Zlatiborski okrug, od toga 80 miliona evra u sam zdravstveni centar koji će dobiti mogućnost da uz tako velike i masovne investicije postane peti klinički centar u Srbiji. To je nešto što potpuno menja sliku našeg regiona. To nije slučaj samo kod nas, to je slučaj na nivou cele Srbije. Kada govorimo o našem regionu, 200 miliona evra, da ljudi znaju, to je nešto što nije ušlo u naš region u proteklih 45 godina, 45 godina mi nismo imali toliko veliki obim investicija.

Ono što je predsednik najavio, krenulo je već sa realizacijom. Radiće se prva faza rekonstrukcije zdravstvenog centra, to je već u toku. Imamo i završetak radova, najavljuje se da će do Požege biti naredne godine gotov autoput „Miloš Veliki“, radimo obilaznicu oko Užica, radimo obilaznicu oko Zlatibora. Na sam Zlatibor država ulaže danas već osam miliona evra u razvoj sportsko-rekreativnih terena. Dok mi ovde govorimo, mašine su u Tripkovi, radi se put za Aerodrom „Ponikve“, 136 miliona dinara direktne investicije iz budžeta.

Dakle, ne postoji nijedno selo, zaseok, ne postoji nijedna opština u Srbiji da danas država ne ulaže ogromne količine novca. To se vidi, to je nešto što niko ne može da negira. Jak rast je jedina garancija da će i dalje da se sve te investicije odvijaju, kao što je sada slučaj. Upravo zbog toga svi ovi zakoni koji su pred nama zapravo jesu polazna osnova da bi mogli da dođemo da tako visokog rasta.

Sve kada saberemo i pogledamo šta se dešava u celom regionu, vidimo da naša država sa velikim i jakim privrednim rastom pretiče ostale u regionu i po platama i po ukupnom BDP-u. Zbog toga je velika histerija prisutna u celom regionu. Zbog toga su veliki napadi i na našu državu. Svuda u regionu čujemo razne povike na našu državu, kako oni kažu, na taj veliki bauk velikosrpskog nacionalizma.

Sve je to posledica činjenice da danas vi vidite da Srbija velikim koracima ide napred, da danas možemo da dostignemo taj evropski kvalitet života i to je nešto što svi vide. Zato su i velika osporavanja i veliki napadi. To će, siguran sam, i u narednim mesecima da se intenzivira, s obzirom da danas možete da primetite da ćemo i po prosečnoj plati prestići Hrvatsku i po ukupnom BDP-u. To je nezamislivo bilo do pre devet godina.

Zato danas imate ovoliku tenziju u regionu. Videli smo i na primeru poslednjih dešavanja na KiM, kako su neki mislili da sa Srbijom danas može da se pregovara po nekom receptu od ranije, kada dođe do svršenog čina, pa mi moramo da prihvatimo zatečeno stanje i onda kažu – hajde da sada to zatečeno stanje pretvorimo u realnost i da mi moramo da se saglasimo sa svim tim što je dolazilo kao diktat spolja i iz regiona od određenih krugova.

Danas to više nije slučaj. Sa Srbijom mora da se pregovara. Niko više Srbiju ne doživljava kao što je to ranije bio slučaj, kao neku vreću za udaranje. Danas je Srbija stabilna i možemo da govorimo o dobrim rezultatima koje naša država postiže na svim poljima. To nam daje i mogućnost da investiramo i u naše sredine na KiM i u Republiku Srpsku. Ne postoji nijedna opština, pored Srbije, ne postoji nijedna opština u Republici Srpskoj i tri u Federaciji gde su Srbi većina, da Srbija nije uložila novac. To pre 2012. godine nije bilo moguće ni govoriti, ni razmišljati, jer nismo imali dovoljno novca ni za sopstvene plate i penzije, a danas kada imamo stabilnu državu, stabilnu ekonomiju, imamo mogućnost da govorimo o svim tim stvarima koje su bitne za naš narod u celini.

Ono što je takođe konstanta jeste da se odvijaju nesmanjeni napadi na našu državu iznutra. Vidimo i sami da prosto naša opozicija, koja u nedostatku bilo kakvog političkog programa, sada već prelazi onu granicu gde je potpuno normalno pozivati na neki terorizam, linč, kako kaže onaj Bulatović iz Đilasove stranke, kaže – svako će tražiti svog naprednjaka po Srbiji. Potpuno je to prošlo nezapaženo. Normalno je, dakle, da pozivate na građanski rat i apsolutno se i slažemo da treba da se tako ophode, zato što je to pokazatelj svega onoga što smo mi govorili. Mi smo demaskirali tu njihovu politiku, govorili smo da je njihova politika jedino rušenje Srbije, a oni sada sami priznaju da je to jedina politika. I treba to da govore, da građani Srbije znaju.

S jedne strane imate stabilnu vlast, imate ljude u vlasti koji se bore za ovu državu, a sa druge strane imate ljude koji najavljuju krvoproliće, građanske ratove. Čini mi se da je to poštenije za građane Srbije da odmah mogu da vide ko je šta ponudio pred izbore i da se u skladu sa tim opredele. Mi smo potpuno sigurni da građani nikad neće glasati za takve jedne neodgovorne političare koji su doveli do praktično bankrota naše države u proteklom periodu, a danas nam, kažem, plasiraju takve teze o tome da je potrebno da se u Srbiji desi neko krvoproliće da bi oni došli na vlast.

Zamislite šta bi bilo da mi pozovemo naših 700.000 članova da jure njihovih nekoliko stotina pristalica. Da li bi to bilo normalno ponašanje jedne odgovorne stranke? Mi, naravno, nikada nećemo pozivati ni na kakve sukobe. Nama je bitno da ovde bude mir, i u našoj državi i u regionu, jer nama taj mir obezbeđuje prosperitet i naša država će sasvim sigurno u narednim godinama, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, imati mogućnost da još više napreduje i, kao što je predsednik rekao, da pravi još veću razliku u odnosu na region. Dakle, nije dovoljno što smo ih pretekli, treba da pravimo još veću razliku kako bismo i narednih godina imali tako visok nivo investicija i prosto mogućnost da našu državu zaista dovedemo do nivoa da ovde bude evropski kvalitet života, čemu se svi nadamo i čemu težimo.

Naravno da napadi koji dolaze od strane opozicije i na vas direktno, gospodine Mali, nisu slučajni, jer vi ste pored predsednika Aleksandra Vučića najzaslužniji čovek za to što se danas dešava ovoliki privredni rast naše države i potpuno je normalno očekivati da i dalje budu napadi na vas lično, na porodicu predsednika Vučića, na sve ljude koji nešto rade u ovoj državi će biti najintenzivniji napadi.

A čudno je to da nema napada na one koji ne rade ništa, a ima ih i u Vladi, ima ih i na drugim mestima, na njih nema nikakvih napada i po tome možete da vidite kome se najviše ta opozicija zamera, kome smeta. Znači, smeta im Aleksandar Vučić, smetaju im njegovi najbliži saradnici koji rade za ovu državu. Naravno da apsolutno imate podršku ovog parlamenta za sve što radite, zato što sve ovo o čemu mi danas govorimo je direktno rezultat jednog odgovornog pristupa Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića tome da država Srbija konačno može da postane jedna evropska država sa evropskim kvalitetom života, kažem, čemu svi mi težimo.

U danu za glasanje ćemo sasvim sigurno podržati sve ove zakone i amandmane koji su na dnevnom redu. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.
...
Srpska napredna stranka

Mihailo Jokić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Prvo da iskažem protest. Vi ste resetovali sistem, bila je nula, a ja sam bio treći. U međuvremenu, govorilo je pet poslanika.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
To nije tačno.
...
Srpska napredna stranka

Mihailo Jokić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Ne znam zašto ste to uradili, povredili ste Poslovnik, ali ja vam to opraštam.

Poštovana gospodo, posebno mi je zadovoljstvo što sam prisutan kada je prisutan i ministar finansija. Hteo bih nekoliko praktičnih stvari da kažem.

Prvo, da li su ovi podaci, ministre, tačni koje sad ja iznosim, a koji su vezani za avgust mesec 2021. godine, da je prihod 110,3 milijarde, da je porez 98,5 milijardi, da je to procentualno 89,3%? Ako je to tačno, a verovatno je tačno, to govori o tome koliko je porez bitan kada je u pitanju budžet i da se može prosto reći da njegova popunjenost, njegova veličina zavisi od poreza. E sad, šta treba uraditi da taj porez bude još veći i u apsolutnom iznosu i u ovom relativnom iznosu?

Moji predlozi su sledeći. Porez kada se izračuna obvezniku mora biti tačan. Ta veličina u apsolutnom iznosu ne sme biti rastuća. Ona, ministre, mora biti manja ili jednaka. To stvara sigurnost, to povećava broj onih koji plaćaju porez.

Drugo, ministre, obim obveznika mora se povećavati. Mislim da vi dobro znate i svi mi znamo da postoje ljudi koji ne plaćaju porez. Sada se postavlja pitanje – kako to u lokalnim sredinama, kako te ljude uvući u sistem, stvoriti im obavezu da plaćaju porez? Na tome se mora intenzivno raditi. Moraju se pronaći mehanizmi da se povećava obim.

Treća stvar, mi smo zaštitili dužnike, otpišemo kamatu, otpišemo glavnicu, otpišemo i glavnicu i kamatu itd, pa ispada da je bolje ne plaćati porez nego ga redovno plaćati. Sad kad je glavnica razdvojena od kamate i kad se posebno plaća glavnica i prvo plaća glavnica, a ne kamata, naravno da je obveznik u povoljnijem položaju nego što je bio pre pet, šest ili deset godina.

Šta ja predlažem? Ja predlažem da isto tako kao što štitimo dužnike, jer bolje je živ dužnik nego mrtav, znači, bolje je da je on tu prisutan i pomoći mu da se izvuče, ali mi moramo naći mehanizme, ministre, da stimulišemo one koji plaćaju redovno porez. Oni moraju imati neke benefite.

Evo jedna digresija. Ja sam vam to predlagao, ali vi niste bili tu. Recimo, uzmite porez na imovinu. Porez na imovinu se plaća kvartalno u četiri rate. Zašto se ne pruži mogućnost građanima koji imaju novac da to plate odjednom i da ostvare neki benefit, da imaju neki popust od 5 do 8%? Znate li vi koliko bi ljudi to uradilo ako oni koji uzimaju porez, a to su gradovi i opštine, znaju šta će uraditi sa tim novcem. I mnoge druge stvari.

Na primer, treba u poreskoj politici uvesti princip avansa, da neko ko ima novac u datom trenutku, pošto je cena novca na svetskom tržištu u ovom trenutku vrlo mala, da plati celokupan porez a da za to ima određene benefite. To u praksi mora da se neguje da bi, kažem, porez koji je prisutan, videli ste u avgustu mesecu u kom procentu je u celom budžetu, bio u još većem procentu, odnosno da bi bio u apsolutnom iznosu još veći.

Druga stvar na koju želim da ukažem a koja je vrlo osetljiva jeste državna svojina, kao oblik javne svojine. Ne treba juriti i ne treba žuriti i ne treba državnu svojinu po svaku cenu eliminisati, da sve bude privatna svojina. Ja odgovorno tvrdim da kada postoji dobar menadžment, sposobni ljudi, odgovorni ljudi, da niko nije odgovorniji prema državi i prema budžetu nego državno vlasništvo, odnosno državno preduzeće.

Možda je vreme da se uradi zakon o javnoj svojini? Vi niste ovde bili prisutni, ja sam i u prošlom mandatu, a i ovde sad, nastavio da pričam o dolaru. To je moja omiljena tema. Ja smatram da u svim oblicima u javnom dugu treba bežati od dolara. Dolar je vrlo opasno oružje. Ja sam rekao u jednom momentu - opasnije od atomske bombe. Ministre, vi verovatno znate taj podatak ali možda neki poslanici ne znaju, Amerikanci sa 67,5 milijardi dolara pružaju podršku i garant su, upamtite, za 4,3 triliona dolara. Koja je to prevara? Koja je to hartija? Koja je to vrednost? To je toalet papir.

Znači, mi kad ulazimo u aranžmane, uzeli smo kredite od Kine u juanima, moramo jačati nacionalnu valutu, nema potrebe da mi ulazimo u dolare. Dolar je, ministre, to je moje lično mišljenje, velika prevara i može da bude za nas velika opasnost. Mi moramo, kad su u pitanju i devizne rezerve i javni dug, čuvati se dolara i jačati svoju sopstvenu valutu i ići na nacionalne valute ako želimo da sačuvamo svoju nezavisnost, jer će taj dolar kao valuta u datom trenutku sigurno biti zloupotrebljena.

Još sam nešto hteo da kažem ali sam se dekoncentrisao, dugo sam čekao i malo sam se iznervirao jer sam neopravdano bio pomeren, ali to su stvari, ministre, o kojima bi trebalo razmišljati.

Sad sam se setio! Ove zelene obveznice koje ste emitovali, sad vi pomozite meni, ja imam podatak da je ročište 15 godina a da je kamata 1,25. Ako je to tačno, svaka vama čast. I ako je 2%, opet je svaka vama čast, jer je 2012. godine bilo, čini mi se, 7,5%, 8,5%. To je onaj put kojim treba ići. Znači, treba isplatiti onaj dug sa visokom kamatom, uzimati nove kredite, jer je sad kamata negde 2 ili 2,5%. Vi to radite izvrsno i ja vam na tome čestitam. Hvala i toliko od mene.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine Jokiću.
Na član 39. amandman je podneo Odbor za zaštitu životne sredine.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o ovom amandmanu.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Prihvatamo ovaj amandman.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine ministre.

Za reč se javila Olja Petrović. Izvolite.