Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/398-21

3. dan rada

07.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na načelni pretres o šestoj tački dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O MUZEJSKOJ DELATNOSTI
Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture i informisanja, Radomir Ratko Dmitrović, ministar za brigu o porodici i demografiji i Danijela Vanušić i Radovan Jokić, vršioci dužnosti pomoćnika ministra kulture i informisanja.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakona o muzejskoj delatnosti.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Za reč se javio ministar Radomir Dmitrović. Izvolite.

Radomir Dmitrović

| Ministar za brigu o porodici i demografiju
Želeo bih da kažem da se radi o sledećim izmenama: u čl. 1. i 2, u Zakonu o muzejskoj delatnosti, u članu 49. stav 3. menja se i glasi: "Direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja može biti lice koje ispunjava uslove utvrđene odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture", i član 2: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" Republike Srbije, a primenjuje se od 17. oktobra 2021. godine".
Evo, poštovana potpredsednice, to bi bilo to.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Za reč se javila Sandra Božić, predsednik Odbora za kulturu i informisanje. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Sandra Božić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Ja ću vrlo kratko, samo da izvestim narodne poslanike i građane Republike Srbije vezano za izmene Zakona o muzejskoj delatnosti i za tok same sednice koja se bavila ovom temom.

Pre svega, želim da kažem da su se muzeji uvek nalazili u službi čovečanstva i njegovog prosperiteta. Uvek su muzeji bili mesto novih ideja, centar istraživanja, sedište naučne i svake druge kulturne delatnosti, i obrazovne i mesto koje oslikava istorijske i društvene tokove, koje podleže promenama, mesto na kojima mi zapravo, a to smo pokazali i ovde kada smo usvojili ovaj Zakon o muzejskoj delatnosti u aprilu ove godine, čuvamo tradiciju, kulturne vrednosti našeg naroda i, složićete se, od dolaska SNS na vlast odnosno od, kako je i ministarka kulture, gospođa Maja Gojković, čini mi se da smo mi apostrofirali i te kako sve ono što je izuzetno važno za očuvanje naše tradicije i vrednosti srpskog naroda i da smo nekako oživeli taj segment i muzejske delatnosti koji je, čini mi se, bio i te kako devastiran i zapostavljen.

Donošenjem ovog zakona i Vlada i Ministarstvo kulture i informisanja prepoznali su značaj očuvanja kulturnog nasleđa, a izmenama ovog zakona dolazi do usaglašavanja Zakona o muzejskoj delatnosti sa Zakonom o kulturi, u delu koji se odnosi na uslove koje treba da ispuni direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja.

Na ovaj način još jednom pokazujemo da je uspostavljanje efikasnijih procedura i poboljšanje upravo i pravne regulative trajni proces na kojem svakodnevno radimo, usmeravajući svu pažnju na sprovođenje ideje i ciljeva u službi zakona, pravičnosti, pravde i istine.

Svakako da je kulturna mapa Srbije obogaćena otvaranjem dva najznačajnija muzeja - Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej. Takođe, Muzej grada Beograda je dobio novu zgradu posle 118. godina od njegovog osnivanja, a Istorijski muzej biće premešten u zgradu bivše Glavne železničke stanice, koja je kao spomenik kulture renovirana. Muzej "Nikole Tesle", takođe, u kojem su izložena kulturna dobra vezana za život našeg najvećeg naučnika, odlukom Vlade Republike Srbije biće premešten u zgradu termoelektrane "Snaga i svetlost".

Kroz ovako značajne projekte sagledavaju se neki od osnovnih prioriteta u našem političkom delovanju, a to je zaštita i očuvanje srpskog identiteta i kulture, kao što sam rekla s početka svog izlaganja, i sprovođenje strateških ciljeva kulturološke i kulturne politike Republike Srbije.

Odbor za kulturu i informisanje je predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog izmene Zakona o muzejskoj delatnosti, tako da pozivam i narodne poslanike da to učine. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, žele reč?
Za reč se javio potpredsednik Narodne skupštine, dr Muamer Zukorlić.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovana predsedavajuća, potpredsednice sa saradnikom, poštovana potpredsednice Kovač, uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ponovo imamo jedano od zakona koji tretiraju polje kulture, ovaj puta Zakon o muzejskoj delatnosti, istina sa minimalnom intervencijom u pogledu izmena i dopuna kojom se reguliše efikasnija mogućnost imenovanja kvalitetnije uprave, odnosno rukovodstva muzeja, što svakako treba podržati.

Međutim, kada su u pitanju zakoni iz oblasti kulture, uz svakako uvažavanje značaja konkretne promene, odnosno zakonske izmene i dopune, Zakon o kulturi, odnosno zakona iz oblasti kulture, uvek je više od obične intervencije u samoj regulativi.Tema kultura, odnosno zakoni iz oblasti kulture predstavljaju neiscrpnu temu kojom koliko god da se ovde bavimo nećemo sigurno potrošiti sav materijal u pogledu potreba važnosti, pa čak i nužnosti jačeg, značajnijeg i boljeg tretiranja kulture sa svih pozicija, a posebno sa pozicije nas narodnih poslanika članova najvišeg zakonodavnog predstavničkog i nadzornog tela u ovoj zemlji.

Dakle, muzeji su onaj najdelikatniji ili najdelikatesniji aspekt kulture. Dakle, po kvalitetu muzeja zapravo možete procenjivati elitnost same percepcije, ali i akcije u odnosu prema poimanju kulture u jednoj zemlji, odnosno u jednom društvu. Ona zemlja, onaj narod, ona nacija, ona zajednica, ono društvo koje ima kapaciteta da podigne, održava i uređuje dobre muzeje zapravo pokazuje potencijal i kapacitet elitnosti u pogledu percepcije i organizacije institucija kulture.

Međutim, sama uloga muzeja jeste čuvanje i osiguranje mogućnosti, odnosno osiguranje vidljivosti muzejskih eksponata koji predstavljaju svedočanstvo o postojanju jednog naroda, jedne kulture iz prošlosti, bilo da su to u pitanju eksponate koji govore o izrazito visoko kulturnim momentima, detaljima, akcijama i produktima iz prošlosti ili da su to predmeti, odnosno eksponati koji svedoče o elementarnom načinu življenja, odnosno o kulturi življenja iz srednje ili daleke prošlosti.

Dakle, to je ono što je uloga muzeja i to svakako ima svoj značaj. Jedan od aspekata važnosti muzeja jeste da svedoči postojanje jednog naroda, jedne kulture u srednjoj ili dalekoj prošlosti, što je jako važno za izgradnju i očuvanje samosvesti o sebi, bilo u individualno, bilo u kolektivnom smislu. Čovek ili zajednica su poput drveta u meri u kojoj imaju duboke i snažne korene, u toj meri će imati kapaciteta i potencijala da rastu u visinu.

Ne samo da rastu i razvijaju se i daju plodove prema visini, odnosno prema cilju, već ono što je još važnije od samog rasta prema gore, jeste snaga održanja pod raznim bočnim vetrovima i olujama. Jer, drvo može biti koliko god veliko, jakog stabla, jakih grana i jake konstrukcije, međutim ukoliko drvo nema jake korene, prvi vetar, a pogotovo snažne oluje će ga iščupati.

Tako je i sa narodom, tako je i sa kulturom. Ukoliko ona nema jake korene, jaka utemeljenje, ona neće moći uspeti. Ukoliko uzmete analizirati moćne države koje su kroz istoriju nastajale na našim ili širim prostorima ili širom sveta, vi ćete naći vrlo jasnu razliku između onoga što su bile stamene imperije koja su trajale decenijama, odnosno vekovima, stotinama godina i onoga što su bile imperije u pokušaju.

Dakle, analizirajući te pojave vrlo jednostavno ćete uočiti značajnu razliku. One imperije koje su uspevale da se etabliraju, da se uspostave i da opstanu, definitivno su imale jake korene, pre svega u kulturi, a potom su uspevale i da na toj kulturi uspostave kvalitetnu civilizaciju ili kvalitetne stubove civilizacije. Dok one druge, da kažem, imperije u pokušaju ili sistemi koji su uspostavljeni na silu, navodili smo primere kao što su Avari, kao što su bili Huni, kao što je bila vojska ili imperija u pokušaju Džingisa Kana, odnosno Mongola, dakle to su bile u tom trenutku najmoćnije vojne formacije, ali one nisu mogle uspeti da se uspostave. One su imale nedovoljan celokupni potencijal u pogledu održanja, a ključni nedostatak je zapravo bio kulturni koren ili kulturno postolje, odnosno kulturni temelj. Dok one druge imperije, kao što je rimska, kao što je kasnije osmanska, pa austrougarska itd, pored jako dobre vojne organizacije i organizacije koja uređuje civilni aspekt u pogledu civilizacijskom, vi ćete naći vrlo jako kulturno ukorenjenje.

Dakle, to je zakonitost i za imperije i za velike narode, ali jednaka ili isto to je takođe princip zakonitosti i za manje narode, manje zajednice i manja društva. Samo ukoliko imate kulturno ukorenjenje, imate jake kulturne korene, odnosno imate tradiciju u kvalitetnoj kulturi. Dakle, onda vi imate mogućnost da zapravo gradite i druge segmente vašeg održanja i vaše budućnosti.

Uloga muzeja u tom kontekstu jeste da zapravo bude ili osiguran svedočenje, svedočanstvo o datiranju iz srednje ili daleke prošlosti, a pored toga, ne samo u tom načelnom smislu svedočenja, već ono što je jako važno da se na osnovu muzejski eksponata može održavati dinamika edukacije, tačnije dinamika obrazovanja mladih ljudi pre svega, ali i uopšte svih građana na kojim se može graditi prava svest o sebi, odnosno o prošlosti, ali tačnije o ukorenjenju sebe, sopstvene kulture i sopstvenog naroda.

Međutim, ukoliko bi se jedan narod fokusirao samo na aspekte kulture koji tretiraju prošlost time bi rizikovao svojevrsnu deformaciju u kulturnoj orijentaciji. Zato je jako važno, pored ove orijentacije očuvanja, da kažem, kulturnog nasleđa iz prošlosti, bilo da su u pitanju kulturno-istorijski spomenici, bilo da su u pitanju muzejski eksponati, bilo da je u pitanju dalje održanje dinamike arheoloških istraživanja kroz koji će se dolaziti do novih saznanja, i to polje je takođe nepresušno i pored višedecenijskih istraživanja, i na našim lokalitetima je jako puno i dalje ne istraženih potencijala gde treba podstaći i bodriti nadležne, pre svega stručne organizacije, ali i sve druge koje treba da im daju podršku i logistiku da nastave sa jačim intenzitetom u pogledu arheoloških istraživanja.

Kažem, ukoliko bi se ostalo isključivo na fokusu prema prošlosti, tu se rizikuje određena devijacija pasivnosti koja bi nastala zbog pasivnosti u dva pravca. Jedan pravac bi bio pasivnost u kulturnoj produkciji za budućnost.

Prema tome, ono što se danas zove kulturno nasleđe jeste produkt, kulturni produkt naših predaka. Oni su to izgradili, podigli, proizveli i ostavili, a mi sada smo dužni kao njihova pokolenja, njihovi naslednici da to čuvamo, da sa toga prašinu skidamo i da to koristimo i u pogledu unapređenja sećanja i svesti o sebi, ali i u pogledu obrazovanja naših mladih generacija o sebi i sopstvenoj kulturi.

Međutim, drugi rizik u pogledu fokusiranja isključivo prema nasleđu iz prošlosti, kulturnom nasleđu iz prošlosti jeste zapravo to što će se time zapostaviti ono što jeste stvarna uloga kulture.

Stvarna uloga kulture jeste zapravo definisanje obrasca, kulturnog profiliranja naše dece, odnosno našeg čoveka. To je centralna uloga kulture. U odnosu na ovu centralnu ulogu kulture, može se kazati da su sve ove druge reflekcije kojima se bavimo važne, ali nikako ne mogu zameniti centralnu ulogu kulture, a to je definisanje, a potom i dinamiziranje obrasca, kulturnog obrasca prema kome se formira mlado biće, dete, a kasnije čovek.

Ono što treba da bude najvažnija tema, doduše ne na agendi Narodne skupštine, već pre svega na agendi inteligencije u ovoj zemlji, intelektualaca, svih profila, naučnika, pisaca, umetnika, filozofa jeste zapravo neka vrsta, da kažem, redefinisanja pristupa kulturi.

Mislim da se u tom pogledu nalazimo u svojevrsnoj konfuziji, istina to nije ni čudo.I nije samo naša zemlja pred tom konfuzijom, niti samo naš region, čak možda ovde na Balkanu imamo ponajviše materijala i da kažem, još nešto soka, na kome se može oživeti isprava, zdrav odnos prema poimanju kulture, ali ne samo poimanju, već i zdrav odnos u pogledu dinamiziranja uloge kulture u našim životima, dakle u ostatku sveta, u onom najrazvijenijem delu sveta zapadne civilizacije, i tu je konfuzija još veća.

Tu je potpuna dezorijentacija u pogledu shvatanja i dinamiziranja kulture u ličnim porodičnim, kolektivnim životima i zato nije mali broj filozofa i književnika, koji danas sve više pišu na temu postkulturnog društva na zapadu ili postidejnog društva na zapadu, gde imamo jednu svojevrsnu pustoš ideja, svojevrsnu pustoš inspiracije od umetnosti do drugih segmenata, pristupa kulturi i pogotovo onog živog dela kulture.

Da ne bismo upali u to, a s obzirom da mi, narodi na Balkanu i u ovoj zemlji imamo još, da kažem, potencijala i soka u pogledu oživljavanja zdravog odnosa u kulturi, odnosno, prema kulturi, potrebno je ove teme aktualizirati, potrebno je podići što više glasova, što više poziva, pa čak, i krikova ukazujući na važnost definisanja, ali i dinamizirinja kulturnog obrasca.

Pođite od sebe, pa onda analizirajte i vašu decu koju ste i kako ste, ili kako smo, odgajali, pa ćete često sebe zapitati kada vam baš ne ide sve u tom odgoju kako treba - da li sam pogrešio, gde sam pogrešio u odgoju, u obrazovanju, da li mi je, zapravo, kulturni obrazac po kome sam pokušao podizati svoje dete bio ispravan i da li sam u tome bio uspešan.

Naravno, ključni aspekt, ili inicijalni aspekt u pogledu formiranja kulturnog obrasca i njegovog dinamiziranja se dešava i uvek će se dešavati u porodici, bilo da je ona očuvana ili nije, u oba slučaja će reflekcije na dete biti vrlo izrazite.

Posebno važan period ili momenat u pogledu formiranja kulturnog obrasca i njegovog dinamiziranja u obrazovanju i formiranju ličnosti jeste škola. Zato samo oni narodi i nacije koje su znali da nađu i načelnu i dinamičku spregu između kulture i obrazovanja oni su uspeli.

Molim vas, obratite na ovo pažnju, samo oni narodi koji su uspeli da uspostave i očuvaju spregu između kulture, kulturnih institucija, celokupnog pristupa kulturi i obrazovanju su uspeli da održe svoju naciju, svoj narod u kulturnoj zdravosti i kulturnoj vitalnosti i dinamičnosti.

Tamo gde imamo, nažalost, mi nismo taj korak očuvali, pogotovo zbog lutanja kroz drugu polovinu 20. stoleća, kroz dominaciju tog aktivnost i više ili manje agresivnog antiteizma i bezbožništva, tu smo izgubili trag kojim smo trebali hodati, a potom dodatna dezorijentacija kroz celokupni haos devedesetih, potom i sve ovo što nam u matici, ili nus pojavi donosi tzv. tranzicija. Dakle, mi imamo jedan predug period od 70, 80 godina te dezorijentacije. Mi se sa tim moramo suočiti. Moramo to sagledati. Tu opasnost moramo poznati i priznati i pogledati joj u oči. To je verujte jedini način.

Ukoliko mi po inerciji prihvatimo, kultura je održanje ovog što smo zatekli, skidanje prašine sa ovog što su naši preci napravili. Eto, mi smo kao nešto vredni, mi se kao nešto bavimo kulturom, eto, malo nešto tamo, pozorište, filmovi, serije, malo biznisa, malo kulture, malo pseudo kulture, malo kvazi kulture.

S druge strane ukoliko obrazovanje isto tako doživljavamo kao reciklažu onoga što je već neka uobičajena matrica sa sve ovim primesama, trovanjima koja nam dolaze iz raznih kornera od igrica koje se deci plasiraju na raznim platformama mobilnih telefona ili kompjutera, do svih novih problema sa kojima se organizaciono suočavamo i ukoliko mi uspešno obrazovanje tretiramo da je dobro kad nam krene septembar pa, nema štrajkova, ili samo da smo eto, uspeli nekako da se protnemo kroz opasnosti od kovida minimalno.

Ovo sve jeste nužno, ovo sve jeste dobro, ali nije dovoljno. Nema uspešne uloge obrazovanja bez jasne, stroge, organizovane i veoma kvalitetne sprege između kulture i obrazovanja.

Ako uspemo tu povratiti zdravlje krvotoka, tu nam je taj vaskularni sistem zakazao zbog svih ovih tereta istorijsko-ideološki o kojima govorim. Hajde da ga povratimo.

Ova zemlja, ovaj narod, ovi narodi različitih konfesija i kultura u nečemu isti, u nečemu srodni, u nečemu različiti, ali imaju potencijala za ovo, ali moraju se probuditi intelektualci, pisci i mislioci, moraju progovoriti. Ne mogu se zadovoljiti da ostanu na tezgama, na časovima i na bavljenjem sopstvenim statusima.

Imajući ovo u vodu svakako da bi i muzeji i muzejski eksponati značajno dobili na dinamici i važnosti.

Hvala puno.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvene Srbije Života Starčević.

Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Života Starčević

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala, potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Jevđić.

Uvaženi ministre Mitroviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o muzejskoj delatnosti, zakona koji smo doneli 16. aprila 2021. godine, koji treba da stupi na snagu 17. oktobra 2021. godine. Izmene jesu male, kao što ste, vi ministre, rekli, menja se član 49. stav 3. koji definiše uslove za izbor direktora i vršioca direktora muzeja, izmena je mala i tom izmenom usklađujemo ovaj zakon sa Zakonom o kulturi.

Kažem, izmena je naizgled mala, ali za nas iz Jedinstvene Srbije veoma važna jer se tiče menadžmenta muzeja. Pokušaću u ovom izlaganju da objasnim i zašto je to važno. Naravno, Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Naime, muzej je neprofitna stalna ustanova u službi naroda i njegovog društva i njegovog razvoja. Muzej je otvoren za javnost, ustanova koja sakuplja, čuva, istražuje, komunicira i izlaže materijalna svedočanstva čoveka i njegove okoline, i to je sad jako važno, radi proučavanja, radi obrazovanja, ali i radi zabave.

Prvi zapisi o umetničkoj zbirci dragocenosti skupljenih u ratnim pohodima se javljaju još iz perioda pre nove ere, iz 1176. godine, iz grada Suzi, tadašnje Mesopotamije, odnosno na području današnjeg Irana. Bilo je i palata, pominjane su u Staroj Grčkoj u Persepolju palate pune izloženih rizničkih materijala, kao i umetničkih skulptura Stare Grčke, koje su za vreme nekih svečanosti povremeno otvarane i izložene javnosti.

Ali ipak muzeji današnjeg tipa prvi put se javljaju u doba renesanse, u Italiji. Recimo to da je Zbirka Lorenca Veličanstvenog u Firenci nazvana Muzej kodeksa i umetničkih relikvija i od 16. veka to zanimanje i interesovanje za prikupljanje građe raste i javljaju se galerije u kojima se čuvaju umetnička dela.

Muzeji mogu biti umetnički i naučni. Naučni su arheološki, istorijski, etnografski, prirodnjački, tehnički, vojni, kriminalistički, itd. Umetnički to su oni koji sadrže zbirke slika, skulptura, grafika, objekata primenjene umetnosti, itd.

Po svom karakteru, strukturi i teritorijalne kompetencije mogu biti nacionalni, mogu biti zavičajni, mogu biti gradski, itd.

Ono što je bitno, muzejska delatnost je jako raširena u svetu i posvećuje joj se dosta pažnje. S toga su pojedini muzeji poput Luvra, Metropolitena, jako posećeni.

Muzeji se trude da na različite načine privuku posetioce. U tome često koriste i savremene tehnologije, kao što su internet prezentacije, društvene mreže, tri de tehnologiju, pa i ovu najnoviju, vi art tehnologiju, odnosno tehnologiju virtuelne realnosti i sve čine kako bi svoje riznice, svoje eksponate približili posetiocima.

Međutim, kod nas među zaposlenima u muzejskoj delatnosti često je mišljenje da je to elitistička delatnost, što jeste i treba da bude, čak da je to delatnost tesno povezana sa naučnom delatnošću, što takođe treba da bude i što jeste, ali negde naši radnici u muzejskoj delatnosti često odbijaju da budu marketinški menadžeri i da svojim marketinškim nastupom se potrude da povećaju posetu naših muzeja.

Smatram da takav pristup se mora promeniti i možda je danas, dok razgovaramo upravo o izmeni tog dela Zakona o muzejskoj delatnosti, gde govorimo o menadžmentu, o izboru direktora ili vršioca dužnosti direktora, odličan trenutak da raspravljamo o tome, jer muzeji imaju i kulturološku, ali imaju i edukativnu ulogu. Muzeji imaju ulogu stvaranja i čuvanja identiteta, kako nacionalnog, tako i lokalnog. Na kraju krajeva, muzeji imaju i ulogu koja možda nije najvažnija, ali nije nevažna, a to je ulogu turističke atrakcije.

Sve ove uloge i sve ovo je objedinjeno u radu muzeja i nijedna od tih uloga neće biti ostvarena i ispunjena ako muzej nema publiku. To vam je isto kao kada kao kupac imate mnoštvo prodavnica oko sebe i ako imate prodavnicu koja nema nikakav marketinški nastup i aktivnosti u tom smislu, teško da ćete ući u nju. Pre ćete u one druge koje imaju razrađenu marketinšku aktivnost. Naravno da će takva porodica vremenom bankrotirati.

Muzeji, naravno, neće bankrotirati zbog toga što nemaju posetioce i JS je protiv tog neoliberalnog shvatanja funkcionisanja tako važnih ustanova, kao što je muzej. Muzej mora da ima svog osnivača. Osnivač mora brinuti o muzeju. Nije komercijalni deo i komercijalna uloga muzeja najbitnija i najvažnija svakako, ali moramo naći načina da povećamo posetu naših muzeja i to je, pre svega, uloga koju treba da ostvari menadžment muzejskih ustanova. Zato sam i rekao na početku da je za nas iz JS ova promena jako važna i da treba diskutovati danas o tome.

Naravno, neophodno je da se uvede potpuni marketinški pristup. To ne podrazumeva samo reklamu. Na prvom mestu, marketing je formirati proizvod koji je zanimljiv posetiocima, koji će da ga zainteresuje, koji je atraktivan, ali koji neće podilaziti posetiocima, potom da se taj proizvod dobro prezentira.

Na primer, jedan Luvr godišnje poseti 10.200.000 ljudi, jedan Kineski nacionalni muzej godišnje poseti 8.600.000 ljudi, jedan Metropoliten u Njujorku posti bez malo sedam miliona ljudi, ali to nikako ne znači komercijalizaciju tih muzeja i nikako ne znači smanjivanje vrednosti umetničke, kulturne i svake druge vrednosti tih eksponata i tih muzeja. Naprotiv, sve suprotno. Zato je potrebno dosta uraditi na promociji.

Mi u Srbiji, negde sam našao podatak, imamo između 180 i 200 muzeja i moramo zaista u narednom periodu učiniti da ti muzeji kod nas ne budu samo nemi svedoci naše istorije, kulture i umetnosti, već aktivni učesnici u toj promociji.

Ja sam poslanik koji dolazi iz Jagodine i posebno sam ponosan na grad koji ima tri muzeja dobra, kvalitetna muzeja, od kojih su dva jako specifična i poznata i jedinstvena u Srbiji i po tome prepoznata i u svetu. To su Muzej voštanih figura, Muzej naivnih i marginalnih umetnosti i Zavičajni muzej.

Muzej voštanih figura u Jagodini otvoren je 2008. godine. Jedan je od šest takvih muzeja u Evropi i prvi i jedini u Srbiji.

Muzej godišnje poseti oko 50 hiljada turista i to pre svega đačkih ekskurzija, jer je obilazak tog muzeja svojevrsna i veoma atraktivna šetnja kroz istoriju naše države, od Svetoga Save do danas.

Muzej svake godine dopunjava se novim voštanim figurama i evo, 5. oktobra, na dan kada se upokojila naša srpska heroina Milunka Savić, mi smo u Muzej voštanih figura uneli novu figuru, figuru Milunke Savić. Reč je o našoj srpskoj heroini, balkanskih i Prvog svetskog rata, koja je ranjavana devet puta, koja je živela, po jednim podacima, od 1890. godine, po drugom podatku od 1892. godine do tog 5. oktobra 1973. godine, ženi koja je najviše odlikovana u istoriji srpskog ratovanja, koja je krila svoj pol kako bi učestvovala u tim ratovima. Nosilac je ordena Legije časti, Karađorđeve zvezde sa mačevima i jedina žena nosilac francuskog odlikovanja Ratni krst sa zlatnom palminom granom. Figura je rad vajara, slikara i kostimografa Marijane Pejkić, Ljiljane Vejvodić, Snežane Simonović i Tatjane Stajić.

Kao što rekoh, muzej svake godine obogaćuje se novim figurama, tako da, ja sam se nadao da će i ministarka Gojković biti prisutna, možda je i vreme da polako razmišljamo i o nekom novom, većem prostoru, s obzirom na to da se sadržaj Muzeja voštanih figura obogaćuje svake godine.

Muzej naivne i marginalne umetnosti je specijalizovana institucija, jedinstvena u našoj zemlji, sa posebnim programom muzeološke zaštite, dela naivne i marginalne umetnosti, putem aktivnosti prikupljanja, sistematizovanja, kroz muzeološku dokumentaciju, proučavanja, izlaganja i publikovanja.

Osnovan je 1960. godine. Prvo se zvao Galerija samoukih likovnih umetnika, a od 1985. godine promenio je naziv u Muzej naivne umetnosti, koji je 2007. godine promenio ponovo naziv u Muzej naivne i marginalne umetnosti. Jedinstven je takav u Srbiji, jedan od nekoliko u svetu i jako poznat i posećen.

Zbirka tog muzeja je internacionalnog karaktera. Broji preko 3.000 dela oko 350 umetnika u periodu od tridesetih godina 20. veka do danas i zastupljeni su svi umetnici naivne umetnosti od Srbije, preko Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i drugih država u regionu, ali i Nemačke, Italije, Kipra, Slovačke, Belorusije itd.

U njima se nalaze reprezentativna dela naših svetskih klasika naivne i marginalne umetnosti, od Janka Brašića iz Oparića, pa preko Martina Janoša i Jana Sokola i Anujke Miran i Marije Balan.

Što se tiče Zavičajnog muzeja, izrastao je u značajnu ustanovu kulture u Jagodini, ali i u celom Pomoravlju, koja prikuplja na desetine hiljada vrednih predmeta prirodnjačkog, arheološkog, istorijskog, etnološkog i umetničkog karaktera. Osnovan je 1954. godine i od tada o zbirki starina koje je sakupljao čuveni jagodinski profesor u tadašnjoj učiteljskoj školi Dušan Vukičević Duja i taj Zavičajni muzej je smešten u zgradi nekadašnjeg Sokolskog doma, koji je, takođe, građevina i spomenik kulture i to je omogućilo da se postavi stalna izložba eksponata i svakom posetiocu se pruža jedinstvena prilika da na jednom mestu sazna o vekovnim tokovima života i rada ljudi na prostoru Pomoravlja.

U tom fondu se nalazi preko 50 zbirki, a najviše od neolita i neolitske plastike, čuvene u svetu, zbirke stakala, jer je prva srpska fabrika stakla uopšte postojala upravo u Jagodini od 1846. godine, zbirka numizmatike, legati akademskih slikara 19. i 20. veka itd.

Da rezimiram na kraju. Danas menjamo Zakon o muzejskoj delatnosti u delu u kome usklađujemo ovaj zakon sa Zakonom o kulturi, a tiče se neophodnih uslova koje treba da ispuni direktor muzeja ili vršilac dužnosti direktora muzeja.

Da bi muzeji ostvarili svoju ulogu i misiju kulturološku, edukativnu, misiju čuvara nacionalnog, regionalnog i lokalnog identiteta, neophodno je da direktor muzeja osnovnih uslova koje danas propisujemo ima i menadžerskih sposobnosti kojima bi naše muzeje približili najširem spektru stanovništva.

Danas u eri informacionih tehnologija, u eri virtuelne stvarnosti i 3D tehnologija, u eri kada zahvaljujući moćnim sredstvima komunikacije informacije postaju dostupne u realnom vremenu, u vremenu društvenih mreža, veoma je važno da naši muzeji iskoriste te prednosti današnjice i naše muzeje i njihove bogate riznice i depoe da približimo svakom stanovniku ne samo Srbije, već i čitavog sveta. U tom smislu, mi iz Jedinstvene Srbije posmatramo ove izmene i dopune Zakona o muzejskoj delatnosti i to su razlozi zašto ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Samira Ćosović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Uvaženi ministre, poštovani saradniče ministarke kulture i informisanja, drage kolege narodni poslanici, Zakonom o muzejskoj delatnosti uređen je sistem zaštite korišćenja muzejske građe. Na snazi je od aprila ove godine i to je prvi put da se oblast muzejske delatnosti definiše specijalizovanim zakonom, budući da se muzejska delatnost do sada uređivala Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji po svom karakteru i opštem propisu uređuje opšta i zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara.

S obzirom na društveno-političke promene koje su se desile u ovom dugom periodu od tri decenije, kao i terminološku zastarelost prethodnog zakona, bilo je neophodno da se Ministarstvo kulture i informisanja prihvati važnog posla kao što je donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti.

Cilj zakona je sistemsko unapređenje oblasti kroz jačanje muzejskih ustanova i približavanje evropskoj praksi uvođenjem najsavremenijih muzeoloških standarda, od propisanih uslova za osnivanje, čuvanje, proučavanje, zaštitu i predstavljanje baštine.

Takođe, ovaj zakon omogućava da uspostavljanjem kvalitetne i stabilne muzejske mreže Srbije, povezivanjem institucija i podsticanjem edukacije muzejskih stručnjaka, budu stvoreni uslovi za unapređenje čitave muzejske struke u Srbiji.

Zakon o muzejskoj delatnosti na snazi je od aprila, a počeće sa primenom 17. oktobra ove godine. Međutim, prethodno mora doći do izmene koja se odnosi na potrebu usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o kulturi u delu zakona kojim se regulišu uslovi koje treba da ispuni kandidat za direktora i vršioca dužnosti direktora muzeja.

U Zakonu o kulturi je utvrđeno da kandidati za direktore ustanova kulture moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina iskustva u kulturi. Smatram da je ovo dobro rešenje i da je veoma važno za direktore kulturnih ustanova da budu imenovani kandidati koji su imali dodira sa kulturom i imaju osećaj za kulturu. Ranije je bilo potrebno pet godina iskustva u struci, pa su neki direktori kulturnih ustanova bili daleko od kulture, nisu imali osećaja za kulturu, pa su možda čak radili i suprotno interesima kulturne ustanove.

Takođe, u Zakonu o muzejskoj delatnosti u članu 49. stav 3. je utvrđeno da direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja, pored uslova utvrđenih odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture, može biti lice koje ima položen stručni ispit i najmanje pet godina rada u muzejskoj delatnosti.

Kada smo u martu ove godine raspravljali o Predlogu Zakona o muzejskoj delatnosti, ukazala sam da bi ovo u praksi moglo predstavljati ozbiljan problem, posebno u manjim sredinama.

Naime, u situaciji kada nema novih zapošljavanja, a stari kadar odlazi u penziju, znači da se sužava izbor i u nekim muzejima bi verovatno došlo do situacije da ne mogu biti ispoštovane sve odrednice člana u zakonu kojim se reguliše imenovanje direktora. Ovde posebno mislim na muzeje u unutrašnjosti Srbije, dakle, u manjim sredinama.

Da bi muzejska delatnost istinski napredovala, nije dovoljan samo dobar zakon, potrebni su i mladi stručni muzejski kadrovi koje će nositi važan deo posla u oblasti arheologije, konzervacije, etnologije, istorije, itd. Nažalost, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dovela je do toga da u muzejima nema dovoljno muzejskih stručnjaka neophodnih za unapređenje muzejske delatnosti.

Ja sam u nekim prethodnim izlaganjima govorila o muzeju u Prijepolju, koji je osnovan 1990. godine i teritorijalno je nadležan za opštine Prijepolje i Priboj. Takođe, dobitnik je specijalne nagrade Evropskog muzejskog foruma 2012. godine. Ipak, ovom muzeju nedostaju stručni radnici, pa umesto četiri stručna radnika imaju samo dva i muzeju nedostaju arheolog i kustos dokumentarista, kako bi muzej kvalitetno obavljao svoju primarnu delatnost.

Otežano zapošljavanje ovakvih stručnih saradnika predstavlja ozbiljnu otežavajuću okolnost u redovnom obavljanju rada ova ustanove kulture.

Dakle, zabrana zapošljavanje u javnom sektoru i smanjenje broja radnika prirodnim odlivom umanjuju broj muzejskih stručnjaka.

Takođe, uzak izbor visokostručnih radnika u muzeju predstavlja i posebnu prepreku prilikom izbora direktora i imenovanje vršioca dužnosti direktora muzeja.

Smatram da ovi problemi moraju biti prevaziđeni tokom budućeg vremena, kako bi se omogućilo nesmetano obavljanje i unapređenje muzejske delatnosti. Nadam se da su izmene koje danas usvajamo dobar signal da Vlada razmišlja u tom pravcu i da je prepoznala ovaj problem sa kojim se susreću ustanove kulture u manjim sredinama.

Jačanjem ustanova kulture kroz omogućavanje lakšeg zapošljavanja stručnjaka značajno će doprineti očuvanju kulturno-istorijskog blaga u svim sredinama u kojima upravo nedostatak dovoljnog broja stručnjaka sprečava obimniji rad na njegovom prikupljanju, očuvanju, predstavljanju.

S obzirom da dolazim iz opštine Prijepolje, želim da iskoristim priliku i izrazim zahvalnost Ministarstvu kulture i informisanja, koje je učinilo pravi potez izborom Prijepolja za mesto odigravanja centralnog događaja manifestacije „Dani evropske baštine“ u našoj zemlji.

Tako je jedna mala opština, poznata kao jedinstvena multietnička sredina i kraj sa izrazito bogatim kulturnim nasleđem, bila domaćin velike kulturne manifestacije. „Dani evropske baštine“, kao zajednički program Saveta Evrope i Evropske komisije, obeležavaju se u 50 evropskih država programima čiji je cilj da se širokoj javnosti u svim evropskim državama približi i učini dostupnim kulturno nasleđe i da se tom prilikom istakne jedinstvo raznolikosti zajedničkog evropskog nasleđa kao jednog od najkarakterističnijih činilaca evropskog identiteta.

„Dani evropske baštine“ se u Srbiji organizuju od 2002. godine, a od 2003. godine pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, od kada je naša zemlja pristupila Savetu Evrope.

Ove godine Prijepolju je pripala čast i zadovoljstvo da bude domaćin centralnom republičkom programu manifestacije. Mislim da se Prijepolje prepoznalo i preporučilo za domaćinstvo samom temom ovogodišnjih „Dana evropske baštine“, kulturno nasleđe za sve ol-inkluziv.

U Prijepolju se vrlo brzo nauči da različitosti mogu da žive u harmoniji, bilo da je reč o religiji, kulturi i arhitekturi, narodnim običajima, jelima, odeći ili nekim drugim segmentima svakodnevnog života.

Dom kulture u Prijepolju kao nosilac kulturno-umetničkog rada u opštini Prijepolje se pokazao kao odličan domaćin i na taj način je opravdao poverenje koje mu je ukazalo Ministarstvo kulture. Mislim da ovaj primer može da posluži kao podstrek u daljem radu svim kulturnim ustanovama u manjim sredinama širom Srbije i da ih ohrabri da u budućnosti i one preuzmu na sebe organizovanje velikih i značajnih manifestacija i da to što su iz male sredine ne mora nužno da ograničava njihove ambicije.

Još jednom bih izrazila zadovoljstvo i zahvalnost Ministarstvu kulture, koje je uvažilo moje sugestije iz marta, kada sam napomenula da Zakon o muzejskoj delatnosti, uz niz dobrih rešenja, sadrži i manje slabosti koje će se usvajanjem ovih izmena otkloniti.

Imajući u vidu značaj ovog zakona i unapređenja koje donose ove izmene, poslanička grupa SDPS podržaće u danu za glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti. Zahvaljujem.