Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/398-21

3. dan rada

07.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nandor Kiš. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Nandor Kiš

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Hvala vam lepo, poštovana predsedavajuća.

Poštovani gospodine ministre, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želeo bih da naglasim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog izmene Zakona o muzejskoj delatnosti.

Kao što sam u jednom od svojih prethodnih izlaganja govorio o važnosti kulture za nacionalne manjine, smatram da je veoma bitno naglasiti i sada koliko nam znače pitanja vezana za kulturu i način na koji možemo negovati kulturu sećanja kroz delatnosti muzeja iz našeg okruženja.

Predložena izmena u zakonu je tehničkog karaktera i kao što smo čuli, služi usklađivanju Zakona o muzejskoj delatnosti sa Zakonom o kulturi, a tiče se toga da direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja ne mora da poseduje stručni ispit, kao što je bilo dosadašnjom odredbom, već da direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja mora imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi.

Poslanička grupa SVM prihvata ovu promenu, jer doprinosi pojednostavljanju procedura raspisivanja konkursa za direktora muzeja.

Kao što sam i u svom prethodnom izlaganju spomenuo, na teritoriji Republike Srbije ima ukupno 149 muzeja osnovanih od strane Republike, autonomne pokrajine, lokalne samouprave, ali ima i privatnih muzeja. Želim sa skrenem pažnju da na teritoriji AP Vojvodine ima samo 54 muzeja, a od 54 institucije u pet slučajeva je osnivač AP Vojvodina, u sedam lokalne samouprave.

Među muzejima na teritoriji AP Vojvodine ima više onih koji su od posebnog značaja za nacionalne manjine, dakle, oni koji su u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina proglašeni za institucije od posebnog značaja za jednu ili više nacionalnih manjina.

Voleo bih još jednom posebno da naglasim i pohvalim činjenicu da je Zakon o muzejskoj delatnosti u potpunosti usklađen kako sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, tako i sa Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine.

U statutima šest institucija stoji da su ti muzeji od posebnog značaja za mađarsku nacionalnu manjinu. Oni imaju vrlo dobru saradnju sa Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine. Ti muzeji su Gradski muzej u Subotici, Bečeju, Novom Sadu, Zrenjaninu i Somboru, kao i Pozorišni muzej Vojvodine. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je među osnivačima i muzeja opštine Bačka Topola.

Neko bi pomislio da značaj tih malih muzeja nije veliki, pošto ne poseduju veliku muzejsku građu, niti veliki izložbeni prostor za izlaganje svojih eksponata. Mi u SVM smatramo da nikako ne smemo da zaboravimo ni manje muzeje. Kao što je u slučaju ostalih muzeja, među uobičajene muzejske delatnosti, na primer, kod muzeja opštine Bačka Topola spadaju prikupljanje građe iz okoline, njeno arhiviranje i organizacija u izložbi, ali to ne pokriva ni polovinu svakodnevnog posla muzeja, jer sa druge strane on vrši izuzetno značajnu obrazovnu delatnost u vidu širenja informacija o istoriji, o načinu života u prošlosti, čuva, deli i prenosi informacije o pojedinim okolnim kulturama. Pored toga, često se organizuju radionice namenjene učenicima kako bi se mladi ljudi bliže upoznali sa radom muzeja. Još jedan veliki potencijalni muzeja jeste da, pored ostalih interesantnih vrednosti, bude deo ponude turističkih atrakcija lokalne samouprave.

Mi u SVM smatramo da je od izuzetne važnosti da se nacionalnim manjinama omogući kontakt sa institucijama koje neguju kulturu i identitet nacionalnih manjina koje su živele i žive na teritoriji Republike Srbije.

Nadamo da će se u budućnosti nivo saradnje povećati i da će Zakon o muzejskoj delatnosti omogućiti lakše i bolje upravljanje mrežama muzeja, kako bismo zajedno mogli sačuvati raznolikost kultura na teritoriji AP Vojvodine.

Iskoristio bih priliku da pomenem da je u toku izrada strategije pozorišta mađarske nacionalne manjine. Nedavno je formulisana ideja o tome da se kroz saradnju direktora mađarskih pozorišta u Vojvodini izradi srednjoročna strategija mađarskih pozorišta. Cilj je usaglašavanje ciljeva tih pozorišta, promovisanje, kao i utvrđivanje potreba istih. U ovom delu SVM je zauzeo poziciju medijatora i zajedno sa Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine pruža pomoć u izradi plana. Smatramo značajnim da se kroz saradnju dođe do rešenja koje će služiti publici na najbolji mogući način, jer na kraju zadovoljstvo gledalaca je najbitnije.

Još jednom bih voleo da naglasim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti. Hvala na pažnji.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine Stefan Krkobabić.
Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Zahvaljujem, potpredsednice Jevđić.

Uvaženi ministre, dobar dan još jedanput i dobrodošli, vašem uvaženom saradniku, takođe, uvažena potpredsednice Kovač, uvaženi narodni poslanici, aktuelni zakon donet je ne tako davno 16. aprila ove godine, a na snagu stupa uskoro, već 17. oktobra, i zato je veoma bitno da pre nego što zakon počne da se primenjuje bude promenjen stav 3. u članu 49.

Pre donošenja ovog zakona muzejska delatnost nije bila regulisana posebnim zakonom, već Zakonom o kulturnim dobrima koji je ipak bio samo opšti propis koji uređuje zajednička pitanja zaštite svih kulturnih dobara. Zato su Zakonom o muzejskoj delatnosti uređeni uslovi i način obavljanja, te struktura i organizacija isključivo muzejske delatnosti, kao i delokrug i način zaštite rada muzeja, kao i korišćenje i obrada muzejske građe i vođenje muzejske dokumentacije.

Razlog za donošenje izmene zakona jeste neophodnost usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o kulturi, a u delu zakona koji reguliše uslove koje treba da ispunjava direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja. Tako je u Zakonu o kulturi utvrđeno da kandidati za direktora ustanova kulture, dakle i direktori muzeja, moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi uopšte.

Na drugoj strani, u Zakonu o muzejskoj delatnosti u članu 49. stav 3. je bilo utvrđeno da direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja, pored uslova utvrđenih odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture, može biti lice koje ima položen stručni ispit i najmanje pet godina rada baš u muzejskoj delatnosti. Ovom izmenom Zakona o muzejskoj delatnosti nedoumica se reguliše tako što se odredba člana 49. stav 3. menja u skladu sa rešenjem iz navedenih odredbi Zakona o kulturi, a čime će se ubuduće u praksi izbeći pomenuti problemi u pogledu primene različitih zakona u postupcima izbora direktora muzeja.

Svi ostali uslovi za izbor kandidata za direktora ustanove utvrđuje se statutom konkretne, u ovom slučaju, muzejske ustanove. Ova izmena Zakona o muzejskoj delatnosti koju ćemo, nadam se, svi podržati glasi – direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja može biti lice koje ispunjava uslove utvrđene odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture.

Važno je još jednom podsetiti da je upravo ovaj saziv Narodne skupštine proletos prvi put u našoj modernoj i parlamentarnoj praksi izglasao jedan ovakav krucijalni akt, kakav je Zakon o muzejskoj delatnosti, koji na najdirektniji način pravno utemeljuje one elemente srpskog, državnog i nacionalnog identiteta, kakve su naše nacionalne i državotvorne istorija i tradicija.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije, kao partija koja poštuje tekovine svih naših narodnooslobodilačkih ratova, ponosna je što je deo vladajuće koalicije u Srbiji u godini u kojoj je predsednik Republike Aleksandar Vučić, zajedno sa patrijarhom srpskim gospodinom Porfirijem i članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, dogovorio izgradnju svesrpskog svetilišta, velikog memorijalnog centra u Donjoj Gradini u Republici Srpskoj gde je nekada bio kompleks ustaškog logora Jasenovac.

Radujemo se što ćemo već za dve ili tri godine moći da pohodimo Muzej grada Beograda u njegovom novom monumentalnom prostoru na uglu Resavske i Nemanjine ulice.

Očekujemo da će se vrlo brzo obistiniti obećanje predstavnika našeg najvišeg državnog rukovodstva i da ćemo na Savskom trgu u zgradi bivše železničke stanice iz 19. veka, iza spomenika osnivaču srednjovekovne srpske države Stefana Nemanje, dobiti muzej srednjovekovne Srbije.

Zdušno stojimo iza inicijative za izgradnju memorijalnog centra svih srpskih žrtava genocida tokom 20. veka koji bi bio naš „zid plača“ poput onog u Jerusalimu i u kome bi bili poimenično upisani svi pobijeni i izginuli naši sunarodnici od Prvog, preko Drugog svetskog rata, pa do ratova iz 90-ih godina 20. veka i koji bi istovremeno bio memorijal i muzej i edukativni centar da pokolenja koja dolaze nikada ne zaborave žrtve svojih slavnih predaka.

Zato još jednom ističem značaj Zakona o muzejskoj delatnosti koji je u jednom svom delu definisao i tzv. „pokretna kulturna dobra“, muzejske predmete i registrovane elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju koja uživaju posebnu zaštitu utvrđenu zakonom, a delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa kao delatnost od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Inače, muzejsku građu prema ovom zakonu čine muzejski predmeti, predmeti ili grupe predmeta koji samostalno ili zajednički imaju posebno svojstvo od značaja za upoznavanje društvenog, istorijskog, umetničkog, kulturnog, naučnog i tehničkog razvoja, prirode i njenog razvoja, bez obzira da li se nalaze u muzejima organizovani u odgovarajuće zbirke ili izvan njih.

Muzejska građa je zaštićena zakonom bez obzira na to u čijem je vlasništvu ili posedu, odnosno kod koga se nalazi.

Takođe, zakonom je predviđeno da se organizacija i koordinacija rada muzeja u Republici Srbiji obavlja kroz poslove muzejskog saveta Republike Srbije koji se osniva pri centralnoj ustanovi i kroz mrežu muzeja koju čine centralna ustanova, matični muzeji, teritorijalno nadležni muzeji i drugi muzeji iz evidencije muzeja.

Naš Narodni muzej je ta centralna ustanova zaštite muzejske građe, koja pored ostalog vodi centralni registar i registar kulturnih dobara od izuzetnog i velikog značaja u Republici Srbiji, utvrđuje kulturno dobro od velikog značaja, predlaže dobro od izuzetnog značaja koje proglašava Narodna skupština Republike Srbije i učestvuje u izradi Strategije razvoja ustanova zaštite kulturnih dobara u Republici Srbiji.

Dok na drugoj strani matični muzeji sprovode matičnu muzejsku delatnost prema vrsti muzejske građe i osobenosti vršenju muzejske delatnosti, stručnoj osposobljenosti zaposlenih, kao i raspoloživom muzejskom dokumentacijom i opremom za rad.

U cilju efikasnog čuvanja, korišćenja i prezentacije muzejske građe, svi muzeji se povezuju u jedinstveni informacioni sistem za muzeje u Republici Srbiji.

Na kraju, da podsetimo građane, a i sve nas zaboravne, da smo prošlog aprila članom 90. Zakona o muzejskoj delatnosti izglasali obavezu Narodnog muzeja u Beogradu da kao nezaobilazan čuvar istorije i tradicije srpskog identiteta već za godinu dana, dakle, do 17. oktobra 2022. godine promeni svoj dosadašnji nedorečeni naziv u ime kojim ćemo se svi ponositi, a to je – Narodni muzej Srbije.

U danu za glasanje poslanički klub PUPS „Tri P“ podržaće ovaj zakonski predlog.

Zahvaljujem se ministre. Zahvaljujem se narodni poslanici. Hvala na pažnji.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Mihailović. Izvolite.

Jelena Mihailović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što je i u obrazloženju izmene Zakona o muzejskoj delatnosti navedeno i kao što su kolege poslanici već i rekli, razlog za donošenje ove izmene zakona se odnosi na potrebu usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o kulturi u kontekstu dela zakona kojim se regulišu uslovi koje treba da ispunjava direktor i vršilac dužnosti direktora Muzeja, a u cilju preciziranja tumačenja i sprečavanja različitih tumačenja odredaba Zakona o kulturi i Zakona o muzejskoj delatnosti, u članovima koji se tiču izbora direktora i vršilaca dužnosti direktora.

Odredbe Zakona za izbor pojedinaca na pomenute funkcije su jasne. Kandidati moraju imati visoko obrazovanje, kao i najmanje pet godina rada u sektoru kulture, dok se ostali uslovi za izbor kandidata utvrđuju Statutom svake ustanove pojedinačno. Ono što je suština svakog konkursa na kom se biraju rukovodioci, bilo ustanova kulture, konkretno muzeja o kojima danas govorimo, ili bilo koje druge ustanove ili institucije ili državne funkcije, je da moramo izgraditi i ojačati sistem vrednosti i da pri svakom izboru biramo najbolje pojedince ili da to bar radimo u najboljem znanju i umeću.

Moramo biti pametniji od svakog zakona, dati šansu pravim pojedincima na za njih pravim pozicijama i onda posledično, ako za tim ima potrebe unaprediti i zakonske okvire.

Uvek me raduje svaka nova sednica na kojoj možemo govoriti o temama koje se tiču sektora kulture, te je izuzetno važna aktivnost Ministarstva kulture i informisanja, na čelu sa ministarkom Gojković, jer da Ministarstvo nije agilno i posvećeno i da ne donosi te predloge pred Narodnu skupštinu na razmatranje, bojim se da bi kultura kada govorimo o odnosu države prema njoj bila u zapećku iz kog je, slikovito rečeno, ponekad i pomalo, nekad možda malo više provirivala i podsećala nas da se njoj kao društvo moramo više posvetiti i opredeliti se za kurs koji bi naš kulturni kapital uvećao i konstantno uvećavao u smislu osvešćivanja važnosti učestvovanja u kulturnom životu, razvijanju kulturnih potreba i navika, kao što je to definisao i sociolog Pjer Kurdje.

Na tom procesu mora da se radi kontinuirano i odlučno a i u tom procesu, kao i u svakom drugom segmentu života, rada i politike, ključna reč je doslednost.

Kako današnji dnevni red određuje temu muzejske delatnosti kao temu za raspravu, muzeji kao čuvari vremena su neodvojiv deo korpusa jednog društva, države i njene istorije ali i svih događaja i vremena koja su prohujala na određenim prostorima. Vreme kao odrednica je dokaz da postojimo i da je neko pre nas nekada postojao.

Ako bismo se ponovo podsetili da je prva evropska civilizacija potekla sa prostora naše Srbije ili da ili da je sveti manastir Hilandar osnovan pre skoro 800 godina kada neke današnje velike sile nisu bile ni blizu svoje današnje suverenosti, da je Srbija zemlja Nikole Teske, Mihajla Pupina o kome će detaljnije govoriti njegov potomak, poslanica Justina Pupin, da je na teritoriji Srbije rođeno 17 rimskih imperatora i da tlo naše zemlje i dan-danas čuva mnoga neotkrivena blaga, kako iz rimskog perioda, tako i iz svih drugih vekova pre i posle Hrista, koji su svedoci i dokazi civilizacije na teritoriji naše zemlje, opet bi smo potvrdili da je Srbija bogata zemlja, ali da bogatstvo nije i ne može uvek biti samo materijalno. Naše bogatstvo su naši vekovi postojanja i zbog tla koje pamti 1000 godina pre Hrista, dužni smo da vodimo računa o nasleđu koje nam je dato na čuvanje.

Muzeji kao ustanove kulture imaju upravo ulogu čuvara vremena, te zbog svega navedenog mi nemamo luksuz i opravdanje da zatvaramo muzeje, da ih renoviramo decenijama, već je neophodno sva raspoloživa sredstva usmeriti ka stvaranju i umnožavanju kulturnog kapitala.

U tom kontekstu, moram da istaknem važnost ponovnog otvaranja Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, kao i drugih na teritoriji države, a koji će sigurno poslužiti kao dobar primer u nastojanju da se i ostali započeti projekti renoviranja što pre dovedu do njihovih otvaranja i davanja našim državljanima, ali i inostranim posetiocima na upotrebu.

Imajući u vidu da su već u pripremi i rebalans budžeta, kao i nacrt budžeta za sledeću godinu, odličan je momenat da iskoristim priliku i istaknem da sam uverena da će pre svega Ministarstvo finansija, ali i Vlada prepoznati činjenično stanje u kulturi, a koje podrazumeva da 1% za kulturu treba da bude novo normalno i podrazumevajuće, ali kao što sam u svom prethodnom izlaganju u ovom visokom domu navela i prevaziđeno u godini i godinama koje dolaze.

U Srbiji je registrovano 149 muzeja, od kojih je 65% otvoreno između 1946. godine do 1990. Možda bi neko rekao da je to mali broj muzeja, ako posmatramo broj muzeja po glavi stanovnika, ali moramo razmišljati i o kvantitetu, ali i kvalitetu rada i sadržaja tih ustanova. Neophodno je zbirke i građu muzeja koji funkcionišu decenijama osvežiti, dopuniti, osavremeniti njihovu prezentaciju kako bi se muzejska publika mogla uvećati i proširiti na sve segmente društva, jer lično smatram, a sigurna sam da nisam u tom stavu usamljena je da muzeji, kao ni ostale institucije kulture, kao i kultura i umetnost u celini nikako ne smeju biti privilegija samo elite, već prisutni u svim segmentima korpusa društva.

S obzirom da je aktuelna tema evropske prestonice kulture Novi Sad, podsetila bih da je Melina Merkuri, jedna od idejnih tvoraca evropske prestonice kulture kao najuspelije ideje EU, ministarka kulture Grčke, za vreme svog mandata otvorila muzeje za grčke državljane i omogućila da besplatno posete svoje muzeje i upoznaju se sa svojim nasleđem.

Ono što bi smo mi sigurno mogli da primenimo je da obrazovni sistem u saradnji sa sektorom kulture organizuje obavezne posete muzejima učenika osnovnih i srednjih škola, kroz raspored časova ili vannastavne aktivnosti, a što bi moglo enormno da doprinese podizanju svesti o tome ko smo, koliko postojimo, ko su naši preci stvaraoci, heroji i umetnici, jačanju patriotskog, ali i kosmopolitskog duha, ali i stvaranju novih konzumenata kulture i umetnosti.

Takođe, kroz organizaciju kulturno-umetničkih sekcija u školama uz vannastavne aktivnosti bi se mogla postaviti baza interesovanja za kulturne, istorijske i umetničke sadržaje, ali i na isti način obezbedilo oko pet hiljada radnih mesta za mlade, obrazovane pojedince koji bi na sebe mogli da preuzmu rad, tj. slikovito rečeno, u fabrici znanja i kreativnosti koja bi u svih 1.136 osnovih i 517 srednjih škola kod dece i mladih moglo unaprediti znanje, a posebno poduprela originalnost, entuzijazam i hrabrost i takođe na određen način doprinela i sprečavanju odliva mozgova i stvaranju šansi za zaposlenje kvalitetnog, mladog, obrazovanog kadra.

Ono što je važno, o čemu se već govori i na čemu se intenzivno radi, osmišljavanje prezentacije zbirki, prezentacija muzejske građe, ali i svih drugih kulturnih sadržaja kako za decu, tako i za odrasle konzumente, koji bi pratili digitalizaciju naše postojanja, a na koji način bismo zainteresovali i zaintrigirali novu muzejsku publiku.

Kada govorimo o prezentaciji sadržaja gradiva dece i mladima moramo koristiti sve raspoložive resurse koji bi nam omogućili da ispratimo vreme i tehnološku revoluciju koja se odigrava maltene svakodnevno. Deci više nije dovoljno da u knjizi iz istorije ili muzičke kulture vide sliku Napoleona ili Betovena, već se sadržaj mora potkrepiti i video animacijama u kojima bi na njima savremen način bili prikazani događaji i pojedinci.

Sama sam kreirala edukativni animirani serijal za decu o velikanima muzičke umetnosti koji se emitovao svojevremeno na Javnom medijskom servisu. Uvidevši reakcije gledalaca i rezultat koji smo kao tim sa takvim projektom postigli, zaključila sam da se na taj način sigurno lakše mogu prikazati i deci na mnogo prijemčljiviji način približiti životi i delo, recimo, Mocarta, Šopena, Čajkovskog, ali i Bitlsa i Džimija Hendriksa.

Muzeji kao ustanove kulture nisu samo zgrade sa adresom, ulicom i brojem i eksponatima koje prate kratki opisi i tekstovi i kustosi koji će vam rado sa uživanjem predstaviti građu kojom muzej raspolaže ili izložbu koja je trenutno aktuelna. Muzeji su i gradovi arhitektura koja ih prati. Kao čuvari vremena i postojanja muzeji mogu biti i koncertne dvorane, a eksponati npr. svaka stolica u sali Kolarca i parket na bini čija svaka rupica od oštre noge violončela pamti određene spektakularne umetničke trenutke. Klavir na Kolarcu pamti artikulaciju prstiju najvećih pijanista sveta.

Mikrofoni u Kapital rekord studiju u Los Anđelesu ili Ebi Roud u Londonu na kojima su snimljeni najveći hitovi pop i rok muzike stvoreni za večnost su takođe svedoci nekih vremena i sa ove vremenske distance već mogu biti izuzetno vredni eksponati.

Prostor koji imamo prazan, otvoren za rad i manevar je svakako turistički potencijal koji kulturno nasleđe sa sobom nosi, ako za primer uzmemo podatak da turistička grana bazirana na nasleđu u Ujedinjenom kraljevstvu pravi godišnji promet od oko 20 milijardi funti. Nepravedno i nelogično je porediti kako našu, ali i evropsku muzejsku mrežu sa mrežom koje ima Ujedinjeno kraljevstvo, s obzirom da se London tretira kao nezvanična muzejska predstonica Evrope, ako uzmemo u obzir podatak da je od dvadesetak najpopularnijih muzeja u Evropi, čak njih šest smešteno u Londonu.

Svakako će premeštanje muzeja „Nikole Tesle“ u zgradu Termoelektrane „Snaga i svetlost“ kao istorijskog muzeja u zgradu glavne Železničke stanice izuzetno doprineti očuvanju i unapređivanju zbirki koje poseduju, njihovoj aktivnosti i izložbama i projektima koji će na ovim prostorima njihovi rukovodioci sa svojim timovima moći nesmetano da kreiraju i realizuju, muzejskoj mreži, muzejskoj delatnosti, ali i turističkoj ponudi za koju će zasigurno biti izuzetno interesantni.

Takođe, kao korak ka približavanju muzejskih sadržaja širom auditorijumu je prisutna i ideja osnivanja manjih muzeja koji bi tretirali istoriografiju pojedinih mesta, delova gradova ili manjih regiona, a za šta je svakako dobar primer koji bi istakla, Muzej Čukarica-Žarkovo koji predstavlja dobru saradnju građana, na čiju inicijativu je i doneta odluka da se staroj školi promeni namena i otvori muzej privrede, rukovodstvo opštine i grada, a što bi moglo da posluži kao primer i drugim sredinama.

Zbog navedenog održavanje jednog procenta za kulturu, njegovo ustanovljavanje kao novog normalnog, a poželjno i prevaziđenog u budućem periodu bi bilo neophodno kako zbog Kolarčeve zadužbine koja bi se u 2020. godini ugasila da nije bilo odluke Vlade o pomoći koju je isplatilo Ministarstvo finansija, da nije bilo bespovratne pomoći Ministarstva kulture u iznosu od 15 miliona dinara, kao i određenih donatorstava, zbog muzeja i unapređivanja turističke ponude koju bi činilo i obogaćeno kulturno nasleđe, zbog ulaganje u kulturno-umetničke sekcije i vraćanje kulture u škole, nova istraživanja koja se tiču muzejske delatnosti, ali i svih drugih delatnosti iz sektora kulture, a koja nisu rađena dugi niz godina, tako i zbog naših vinčanskih predaka, Nemanjića, Obilića, Pupina i Tesle i mnogih drugih gromada kojima se ponosimo, ali i pokolenja duhovno bogatih koje moramo stvoriti za ponos.

Za kraj svog izlaganja želim da izrazim duboku zahvalnost i poštovanje velikom umetniku i stvaraocu, našem kolegi Ivanu Tasovcu koji je ostavio nemerljiv doprinos u sektoru kulture i muzičke umetnosti koristeći sav svoj talenat i znanje da unapredi rad Beogradske filharmonije i da joj da reputaciju koju danas imamo u evropskim, ali i u svetskim umetničkim krugovima.

Pročitala sam negde predlog kolega umetnika da buduća nova koncertna dvorana Beogradske filharmonije treba da nosi njegovo ime, što može biti predlog za razmatranje u nekoj bližoj budućnosti. I nova koncertna dvorana, za koju se gospodin Tasovac zalagao, će jednog dana predstavljati dokaz postojanja, dokaz želje, misli, ideje i ostvarenog sna, pogotovo ako bi se u okviru tog novog zdanja interpolirao muzejski prostor koji bi mogao da posluži kao svojevrstan omaž muzičkom stvaralaštvu sa celokupnog prostora naše zemlje koji bi vizuelno, kao i zvučno podsetio na velike stvaraoce i pregaoce na polju muzičke umetnosti u našoj zemlji.

Svoje izlaganje bih završila sa onim što odslikava i slaže se sa svim što sam navela „Ars longa vita brevis“, umetnost je duga, život je kratak. Moramo učiniti sve što možda do sada nismo da kulturno nasleđe ostane i opstane vekovima posle nas. Zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem uvaženoj narodnoj poslanici.
Predstavnik poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, uvaženi prof. Marko Atlagić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine Dmitroviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, gospodine ministre drago mi je da vas češće vidim u ovom visokom domu jer ste vi svojevremeno, a i danas jedan od najboljih novinara na području bivše Jugoslavije, vrlo retki, mogao bih nabrojiti na prste, što dokazuje i nedavno objavljena vaša knjiga. Vi ste jedan od retkih novinara koji se držao svih elemenata kodeksa novinara od prvog do poslednjeg. Nažalost, danas ih možemo prebrojiti na prstima od dve ruke.

Poštovani narodni poslanici, kako znate, Narodna skupština Republike Srbije je u aprilu ove godine usvojila Zakon o muzejskoj delatnosti. Nas sada gledaju svi poslanici kulture i svi kulturni radnici, muzejski radnici u muzejima. Zato je ovo izuzetno važan ne samo zakon koji smo doneli u aprilu, a primenjuje se sada od 17.10. nego i uopšte Zakon o kulturnoj delatnosti.

Pre donošenja ovog Zakona o muzejskoj delatnosti, kako rekoh, mi smo u aprilu ove godine muzejsku delatnost tako definisali u okviru jednog zakona jer ona nije bila regulisana posebnim zakonom uopšte, nego je muzejska delatnosti bila uređena Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, kasnije dopunjeno 2011. godine i 2020. godine. Ovo posebno podvlačim radi kulturnih radnika i muzejskih, arhivskih u ovoj zemlji.

Od tada, govorim od 1994. godine, do danas promenjena su dva ustava i čitav društveno politički sistem. To građani i radnici u muzejima i kulturnim delatnostima, ustanovama znaju. Ukinut je socijalistički sistem, a uveden je kapitalistički sistem, rekao bi restauracija kapitalističkog sistema.

Zakon o kulturnim delatnostima ili dobrima je opšti propis. Ovo posebno naglašavam. To je opšti propis koji uređuje zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara, a kojih dobara? Arhivske građe, muzejske građe, retke knjige, kinoteku i nepokretnih kulturnih dobara i drugih. Ovo je vrlo važno da podvučem ne samo radi građana Republike Srbije nego i radnika koji rade u kulturnim delatnostima. Šta je nama cilj danas? Uređenje, i ne samo danas, nego cilj ove Vlade i ministarstva koje izuzetno obavlja svoj posao kada su u pitanju donošenje zakona jer smo imali neuređeno to dugo godina, a samo u zadnjih godinu dana doneli smo nekoliko zakona.

Dakle, cilj nam je da pojedinačna oblast svih kulturnih dobara, od arhivske građe, zaštitimo i donesemo zakon o posebnim dobrima i posebnoj građi. Na primer, kada je u pitanju arhivska građa, Zakon o arhivskoj građi. Jesmo ga doneli? Jesmo. Samo da se podsetimo, u ovom mandatu, ove ministarke Gojković i ovog Ministarstva kulture.

Da zaštitimo muzejsku delatnost, šta smo učinili? U aprilu mesecu doneli smo Zakon o muzejskoj delatnosti čija snaga počinje da važi od 17. ovog meseca. I izmena ovog člana o kojoj je gospodin Dmitrović govorio upravo se uklapa u taj deo. Doneli smo Zakon o muzejskoj delatnosti, kako rekoh, u aprilu ove godine, a njegova primena počinje 17. oktobra 2021. godine. Ja posebno muzejske radnike, u prvom redu kustose i direktore pojedinih muzeja upozoravam na ovu primenu zakona i na ono što piše u tom zakonu i šta su muzeji dužni i u koje vreme da naprave, odnosno prilagode svoja akta u određenom momentu, jer tu imamo zaista određenih lutanja u pojedinim muzejima, dok u pojedinim imamo izvanredne stvari.

Međutim, nama je Ministarstvo kulture i informisanja podnelo ovaj Predlog zakona o izmeni Zakona o muzejima, muzejskoj delatnosti, koji se odnosi, kako je rekao ministar Dmitrović, samo na jedan član, tj. član 49. stav 3. a odnosi se na izbor direktora i v.d. direktora u muzejima. To je izuzetno važno. Direktno muzeja je izuzetno važna osoba. Malo ću se zadržati na tome, da bi videli kakva nam je praksa, od lokalnih zajednica u čitavoj Republici, do republičkog nivoa.

Mi ćemo ovaj član 49. stav 3, podvlačim to, Zakona o muzejima, upodobiti sa Zakonom o kulturi, kako u praksi ne bi bilo različitih situacija, a ja ću reći koje su to situacije, jer vidim da i među nama ima nedoumica.

U Zakonu o muzejskoj delatnosti iz aprila 2021. godine, član 49. stav 3. propisano je da direktor i v.d. direktora muzeja, pored uslova, podvlačim ovom, tu je zabuna, kod direktora i kod određenih, čak i kod poslanika određenog dela, "pored uslova utvrđenih odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture", to je Zakon o kulturi, onaj opšti, koji sam naglasio na početku, "može biti lice koje ima položen stručni ispit i najmanje pet godina u muzejskoj delatnosti".

Šta imamo u praksi? U praksi imamo različite situacije. Ako je direktor određenog muzeja kustos i ima organizacione sposobnosti, to je idealna stvar. Ali, imamo situaciju da direktor muzeja nije kustos i da nije čak iz područja kulture, kao i da nema organizacione sposobnosti, e, tu ima strašnih problema u pojedinim muzejima. Reći ću sad o kojim se problemima radi. U većini muzeja imamo dobre rukovodioce, a u jednom delu imamo problematične.

U Zakonu o kulturi utvrđeno je da kandidat za direktora i v.d. direktora ustanove kulture moraju, podvlačim, moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi. Tu nastaje problem. Onda muzejski radnici, odnosno kustosi, kažu - mi imamo prednost. Ne. Bilo bi idealno da je i kustos i direktor muzeja, ali to ne daje garanciju. Mi imamo takvih slučajeva gde nemaju organizatorske sposobnosti, uništavaju eksponate i obrnuto, gde nemaju, visokoobrazovni iz kulture ili muzejske delatnosti uništavaju muzeje i obrnuto, i jedno i drugo. Dakle, to je od muzeja do muzeja i tu inspekcije na nivou lokalne zajednice i Republike, ja se nadam, u sledećoj godini, kod primene zakona će ići dubinski i verujem u Ministarstvo da će to raditi.

Poštovani narodni poslanici, kad smo ovde kod direktora, dozvolite da kažem da kod pojedinih direktora imamo takvu situaciju da su, na primer, ključevi od muzeja, pazite, ključevi, dostupni svima. Kustos nema kontrolu nad zbirkom. Da li možete pojmiti da se to dešava u Republici Srbiji? Stvari se čak iznose, uništavaju, građa rasuta, razbacana. Uprkos brojnim upozorenjima kustosa i pozivanje na Zakon o kulturi i Zakon o kulturnim dobrima, stvari se iznose iz pojedinih muzeja i nemaju adekvatnu zaštitu. Zato ih nalazimo na tržištu i ponovo ih otkupljujemo. E, tu moramo uvesti red. Ja vam garantujem i Ministarstvo koje vodi Maja Gojković, da će se uvesti reda sledeće godine, kad ove zakonske stvari dovedemo do kraja.

Zamislite šta se još dešava u praksi. Mimo znanja kustosa zaduženog za zbirku određenim licima se na osnovu muzejske pozajmice daju eksponati bez prethodno popunjenog obrasca. Da li možete zamisliti u 21. veku da se to dešava? Dalje, onemogućavanje i blokiranje rada kustosa, ako nije sposoban direktor, nemogućnost da rade izložbe, oduzimanje čak izložbi kustosu koji je već priveo rad kraju, tobože zbog nedostatka novčanih sredstava.

I da budemo načisto šta u zakonu stoji, kojeg smo mi doneli u aprilu ove godine. Tačno se plan mora navesti za svaku godinu i odrediti sredstva za svaku izložbu. Imamo zaista kustosa koji su na teškim mukama, čak doživljavaju mobing. Dobijamo pismene primedbe, narodni poslanici, članovi Odbora za kulturu, kao što smo dobijali i u Odboru za obrazovanje.

Dalje - neodržavanje stručnog veća. Da li možete to pojmiti? Samim tim se blokira rad kustosa. Kustosi ne učestvuju u planu i programu rada muzeja. Da li možete to pojmiti? Nije to samo u lokalnim zajednicama, to imamo i u Beogradu. Ali, to ćemo sređivati sledeće godine, kad ove zakone privedemo kraju.

Dalje - oduzimanje telefona iz kancelarije, čime je onemogućena komunikacija strankama. Jel to možete zamisliti? Čak je promenjena agencija za čuvare, dugogodišnji čuvar oteran a neprofesionalni doveden, itd. Znate zbog čega? Da dalje ne govorim zbog čega.

Uzimaju se na 10 ljudi, pomoćnici direktora, koji nije savetnik, čak ni stručni ispit kustosa nije imao nego su kasnije položili. Imamo i situaciju da u muzeje dolaze ljudi koji nemaju nikakve veze sa muzejima, a stavili smo u zakonu da ćemo raditi na stručnom usavršavanju muzejskih i drugih radnika. Tu zaista moramo dosta učiniti.

E sada, dozvolite narodni poslanici, dame i gospodo, sada ću u drugom delu, jer je u ovom delu naš odbor doneo zaključak da prihvata zakon i obrazložila ga je naša predsednica koja izuzetno vodi naš Odbor za kulturu i glasaćemo za to. A u drugom govoriću koliko se kultura odražava u praksi.

Mi smo svedoci svakodnevnog, evo i juče, napada na predsednika republike, gospodina Aleksandra Vučića. Juče se pridružio, verovali ili ne, portal BIRN. Ja ću danas razobličiti taj list građanima Srbije da vidite sa kim ima posla Dragan Đilas i Marinika Tepić, električni zec politički.

Dakle, BIRN, na koji se pozvala Đilasova potpredsednica juče, Marinika Tepić, i lažno optužila predsednika Vučića i njegovog brata Andreja i Srpsku naprednu stranku da su 2014. godine, citiram – platili sedam miliona za usluge i da to SNS nije prijavio, završen citat, što je notorna laž. Sada ćete videti ko je taj BIRN, a o KRIK-u ću drugi put, jer nemam vremena.

Dakle, BIRN, na koji se poziva Marinika Tepić, je lagao, zamislite, da je bilo manipulacije oko izbora firme koja je trebalo biti zadužena za ispumpavanje vode na kopu Tamnava-Zapadno polje prilikom poplava u Obrenovcu 2014. godine. Sećate se, vi koji ste u mandatu bili, ovde diskusija u tom smislu. Te gnusne laži demantovao je tadašnji predsednik Vlade, a današnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Gle čuda, poštovani građani, čak je te njihove gnusne laži demantovala i Svetska banka. Je li tako, gospodo iz BIRN-a i gospodo iz opozicije? Iziđite i recite da li je istina ili ne.

Ko je BIRN na koji se poziva Đilasov električni politički zec Marinika Tepić juče i blati predsednika svakodnevno i njegovog brata Andreja i iznosi laži? Balkanska istraživačka mreža Srbije je nastavljač medijske organizacije koja je bila poznata pod nazivom Institut za istraživanje o ratu i miru.

U Republici Srbiji bio je poznat i po tome, obratite pažnju poštovani građani, što je objavio tekst kraljevačkog novinara Miroslava Filipovića, dopisnika lista „Danas“, „Frans-Pres“ i BIRN-a, u kojem je lažno optužio Vojsku Jugoslavije da je 1999. godine na KiM za vreme bombardovanja naše otadžbine namerno, citiram ovog novinara i BIRN, pobila najmanje 800 albanske dece manje od pet godina i njihove odsečene glave prodavala roditeljima te dece, završen citat. To su lagali. Novinar BIRN-a, na koji se poziva Marinika Tepić, politički električni zec Dragana Đilasa, bio je osuđen u vojnom sudu za klevetu i špijunažu na sedam godina.

Pratite još nekoliko minuta, pa ćete videti kako su završili.

Pomilovali su ga petooktobarski prvoborci Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, tada čelnici DOS-a, a danas čelnici Saveza za Srbiju na čelu sa Draganom Đilasom. Za klevete i špijunažu, novinar Filipović je bio proglašen za internetskog novinara godine od strane zapadnih zemalja.

Pratite dalje. Pomilovao ga je predsednik dr Vojislav Koštunica po službenoj dužnosti, posle žestokih pritisaka zapadnih zemalja i čelnika DOS-a, a danas čelnika Saveza za Srbiju. Čak je i tadašnji portparol SAD, Filip Riker, intervenisao u njegovu odbranu kod čelnika DOS-a i to je već i objavljeno. Doktor Vojislav Koštunica tada je rekao, obratite pažnju, citiram: „Osuđujem presudu Miroslavu Filipoviću i smatram da mu nije mesto u zatvoru.“ Podvlačim ovo što je dalje Koštunica rekao: „Istovremeno, nisam spreman da se složim sa stavom da je Filipović osuđen zbog toga što je navodno iznosio istinu.“ Završen citat, „NIN“, tada normalni list, broj 26-25, enigma Filipović, časna i čestita Ljiljana Smajlović i novinar, čini mi se da se zove još Ivanović ili Janković.

Novinar Filipović je već 12. maja 2000. godine, zamislite, pušten iz zatvora zbog pritiska zapadnih zemalja i domaćih NATO prašinara, čelnika DOS-a i mnogih nevladinih organizacija. Poštovani građani Republike Srbije, gle čuda, kada je pušten iz vojnog zatvora u Nišu, verovali ili ne, ali je istina, prozivam ga sada neka kaže da li je istina, ispred zgrade dočekao ga je buketom cveća tadašnji gradonačelnik Niša, a kasnije predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Živković. Gospodine Živkoviću, prozivam vas, da li je istina ili ne?

Samo da pitam, mogu li oduzeti vreme od poslaničke grupe da završim ovo, a da kasnije ne govorim? (Da.)

Hvala.

Dakle, pozivam gospodina Živkovića da kaže da li su ovo tačne informacije ili ne. Filipović je postavljen za sekretara za informisanje u Vladi Zorana Đinđića kao kadar i bio je dugogodišnji član Demokratske stranke.

Eto, poštovani građani, na koga se poziva Marinika Tepić i Dragan Đilas, sa kim zajednički svakodnevno danas izmišljaju laži o predsedniku Vučiću i njegovom bratu Andreju, majici Angelini, Anđelku ocu i njegovoj porodici.

Poštovani građani Republike Srbije, sada ste shvatili ko je BIRN na koji se poziva, ko su Marinika Tepić i Dragan Đilas, a pozivaju se u jučerašnjoj štampi, čak i u inostranoj i domaćoj na portal BIRN.

I na kraju da kažem, ima još čelnika DOS-a koji gnusne laži iznose ovih dana i uvrede. Samo ću da kažem i podsetim vas, poštovani narodni poslanici, da smo ovih dana čuli Sašu Jankovića koji je 14.09.2011. godine rekao, citiram – da su ga vrbovale strane diplomate da uđe u SNS i tako sruši Aleksandra Vučića, završen citat, jer ima problema sa srcem.

Znate li ko je to još izrekao? Ja ću vas podsetiti. Ima neko ko pamti u ovom visokom domu i u ovoj državi. To je izrečeno 19.11.2011. godine od strane Boška Obradovića. Citiram: „Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD kako bi preživeo, baš zato sada je pravi momenat da se intenziviraju napadi na njega iz svih raspoloživih oružja.“ Završen citat.

Gospodine Obradoviću, gospodine Kostiću koji si prekjuče gostovao na televiziji, da li je ovo istina ili nije? Izađite pred lice naroda i recite.

Ima još od Jankovića 2021. godine šta je sve izgovarao i pretio ulicom predsedniku Vučiću gore nego što je pretio bivšem predsedniku Miloševiću.

Tu imamo još nekoliko značajnih ličnosti, a među njima ovih dana svakodnevno je i dr Vesna Pešić. Ona me ne čudi, jer ona to svakodnevno radi. Ona je 19.01.2020. godine za „Večernje novosti“ izjavila, citiram: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate da se sprema doživotni Vučić. E, nema tu bojkota, samo cev.“ Završen citat.

Gospođo Pešić, pitam vas kao bivšeg profesora univerziteta, da li ste to izrekli ili ne 19.01. gospodnje 2020. godine?

Dalje da ih ne nabrajam, ali dozvolite, svim novinarima, pošto ste vi, gospodine ministre, te profesije, koji iznose gnusne laži o predsedniku države, kao što su iznosili satanizaciju predsednika Miloševića, Srbije i srpskog naroda devedesetih godina i nastavili do sada, ja ću završiti samo jednim citatom.

Svi oni neka kažu da li to čine ili ne, ja nemam problem da ih prozovem drugi put, ali završiću citatom Džon Svintona, bivšeg šefa osoblja u „Njujork tajmsu“, na zdravici koju je održao ispred Njujork pres kluba daleke 1953. godine. On je rekao, obratite pažnju, poštovani građani: „Posao novinara je da uništi istinu, da otvoreno lažu, da izvrću, da se klanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb, svi to znaju. Mi smo oruđe i sluge bogataša“, u ovom slučaju Dragana Đilasa i Šolaka, „koji su iza kulisa, mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo.“ Dodaje dalje: „Naš talenat, naše mogućnosti, naš život, vlasništvo su drugih ljudi.“

Gospodo novinari, vi koji svakodnevno pljujete po državi, po predsedniku države, po njegovim roditeljima, i nekim uvaženim narodnim poslanicima, ako ste imali priliku dr Orliću i dr Martinoviću ovih dana, ja vas pitam – da li se nalazite u ovim citatima? Zadnji citat: „Mi smo intelektualne prostitutke“, završen citat, rekao je Džon Svinton, bivši šef osoblja u „Njujork tajmsu“, na zdravici daleke 1953. godine. Sa punim ponosom, gospodine ministre, kažem da se vi ne nalazite u ovom citatu, jer ste bili častan, čestit, čestito vršili svoj posao i danas se zbog toga napadate.

Na kraju, dok Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić svakodnevno, Marinika Tepić, izmišljaju neistine o predsedniku Republike, njegovoj porodici, njegovim roditeljima, o čemu sam govorio pre dva dana, u koordinaciji sa pojedinim faktorima van naše zemlje, dotle naš predsednik Aleksandar Vučić sve jače i jače, zajedno sa građanima Republike Srbije, sprovodi politiku mira, politiku bezbednosti naše zemlje, politiku zdravlja svih naših građana, politiku ubrzanog ekonomskog napretka i ubrzanu modernizaciju Republike Srbije, a kako znam često reći, a motor te ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Na kraju, poštovani građani, poštovani roditelji đaka, poštovani studenti, moji bivši studenti, moji bivši đaci, kolege profesori, vakcina, vakcina, vakcina. Molim vas, kao Boga vas molim, kao prosvetar dugogodišnji, koji živi za decu, vakcina, vakcina, studenti, omladino, vakcina. To je isto kao da ja ustanem pred studente i da kažem – gospodo studenti, ne dolazite na fakultet. Tako i pojedini lekari antivakseri govore svojim pacijentima. Imam slučajeva bivših studenata, čitave porodice su sada u teškoj situaciji jer su antivakseri, kao što je Mila Alečković, i da ih ne nabrajam, prozivao sam ih ovde. Imate li malo morala i malo nesebičnosti? Nemojte biti sebični. Vodite računa o svojoj deci, deci svih građana Republike Srbije. Još jednom, kao profesor, kao pedagog dugogodišnji, molim vas i zaista vam klečim, roditelji, vakcinišite svoju decu i kontrolišite.

Zadnji primer, prekjuče idem autobusom, kako Beograđani znaju svakog dana, gradskim, majka dovodi učenicu 8. razreda, nosi masku do ulaza u autobus, da ne kažem broj, ona se, brižna majka okreće, dete ulazi u autobus, skida masku. Dolazi u školu od prvog do četvrtog razreda, svi nose masku. Znate zašto je to? Isterali smo vaspitanje i obrazovanje 2000. godine, kada je DOS došao na vlast. Vratili smo to donekle, ali trebaće još mnogo truda, kako danas neko reče, mnogo truda, jer taj posao prosvetnog radnika je jako težak, kao rudara, raditi da to stavimo na svoje mesto.

U to ime, živeo naš predsednik, živela Srbija.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem, profesore Atlagiću. Mislim da je bilo neophodno da ovo svi čujemo, zato sam i imao u potpunosti razumevanja. Hvala i narodnim poslanicima na tome.
Prelazimo na listu govornika.
Prvi na listi govornika je predstavnik poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja Samir Tandir. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Krkobabiću, koleginice i kolege narodni poslanici, građanke i građani, poštovani ministre, poštovani predstavniče Ministarstva, danas govorimo o Zakonu o muzejskoj delatnosti. Ovde imamo tehničke ispravke i Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka u Republici Srbiji, u danu za glasanje podržaće ovaj zakon i sve zakone o kojima smo u plenumu diskutovali ove nedelje.

Sama izmena Zakona je tehničke prirode i tiče se onoga ko može biti direktor, v.d. direktor, odnosno rukovodilac muzeja. Ono što je osim stručnih kompetencija jako važno i u načelu hoću da kažem jesu te menadžerske sposobnosti. Znači, onog trenutka kada vi završite određenu školu, postanete ili ekonomista ili pravnik ili kustos ili arheolog, to samo znači da u određenoj oblasti ste dobili određeno stručno znanje i za to imate diplomu. Međutim, biti direktor, biti menadžer je nešto mnogo više i to zahteva određene ljudske sposobnosti, organizacijske sposobnosti, jednu ljudsku širinu, diplomatske sposobnosti itd. To je na Ministarstvu, to je na lokalnim samoupravama, svima onima koji nekog u određenom trenutku kandiduju i predlažu da imaju to u vidu. Jer ništa nije dobro kao što bi moglo da bude, pa i u kulturi.

Hoću da kažem da potpuno podržavam uspostavu privatnih muzeja. To je nešto što je jako interesantno, da imamo situaciju da su privatni muzeji jako posećeni, da oni ostvaruju određeni profit ili dobar profit, da investitori, ljudi prepoznaju šansu u tome. To je nešto što je jako dobro i za našu zemlju, jer ona se pojavljuje na mapi i sa takvom ponudom na kulturnoj je i turističkoj mapi, međutim, imamo situaciju da pojedini državni muzeji kaskaju, kao što smo čuli i od drugih kolega, imaju problem u funkcionisanju do te mere da određene postavke naprosto nestaju i da se onda pojavljuju na crnom tržištu i to je nešto čemu moramo stati na kraj, a staćemo na kraj onog trenutka kada stručne, kompetentne i sposobne ljude koji znaju šta je pravi domaćin, a direktor je domaćin određene ustanove, u ovom slučaju muzeja, kulturne ustanove, budemo postavili na takve pozicije.

Muzeji su svakako jako važni. Oni nam govore o našoj istoriji, oni nam govore o našoj kulturi i civilizaciji, ali nam jasno i nedvosmisleno daju putokaze za budućnost i zato su važni zbog naše dece. Jako je i to se takođe u diskusiji spomenulo važno da zakonodavac obrati pažnju, mi danas u rubnim opštinama naše zemlje i u unutrašnjosti imamo problem ne da nađemo kustosa i arheologa, mi imamo problem da nađemo diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom koji će obavljati funkciju npr. opštinskog pravobranioca. Znači, mi imamo problem u našoj zemlji kvalifikovane radne snage, a ne kadrova. Problem kadrova je globalna jedna priča i SAD imaju problem sa kadrovima, a ne mi. Zato je jako važno kada usvajamo zakone, kada donosimo te propise da znamo kako ćemo ih primenjivati i u Crnoj Travi, u Sjenici, u Tutinu, u Prijepolju, a ne samo ovde u Beogradu.

Ono što hoću da kažem jeste da se ponekad desi da se u procesu restitucije, imam jedan takav primer, pojavljuju muzeji. Znači, muzeji i sve druge kulturne ustanove, oni su važni partneri, ali oni ne mogu obavljati funkciju verskih zajednica.

Znači, ono što je vlasništvo verske zajednice bilo mora se njoj vratiti, bez obzira da li se radi o islamskoj zajednici, SPC ili katoličkoj ili jevrejskoj zajednici, muzej se ne može javljati da on bude nosilac vlasništva, on samo u procesu restauracije, svakako je nezaobilazan faktor. Ovde govorim konkretno o primeru povraćaja Vakufske parcele Musala, u Prijepolju i ono što od nadležnih organa, Agencije za restituciju očekujem da se taj prostor koji je od izuzetne duhovne važnosti za sve muslimane, u Republici Srbiji, vrati islamskoj zajednici.

Ono što hoću da istaknem, jeste da, na primer u Sarajevu imamo muzej Valtera, a kao što znamo Vladimir Perić Valter, jeste iz Prijepolja. Ono što očekujem od predstavnika ministarstva, jeste da pokrenemo i podržimo lokalne inicijative da Prijepolje dobije taj muzej i moramo permanentno raditi na boljem povezivanju politike, razvoja turizma i naših kulturnih bogatstava, pogotovo ovde, naveo sam primer Valtera, znamo koliko je on popularan u Narodnoj Republici Kini, koliko turista dolazi da poseti naše krajeve i sada većinu njih da upitate oni misle da je Valter iz Sarajeva, a kao što znamo samo je on u naslovu filma.

Jako sam zadovoljan što ste vi, ministre i hoću da iskoristim tu priliku danas ovde, Sjenica, opština Sjenica nema muzej i kada govorimo o demografskoj politici, kada govorimo o pokušaju da taj točak vratimo i da zadržimo mlade i u unutrašnjosti, rubnim opštinama, ovde govorim o sandžačkim opštinama, svaka opština u Sandžaku ima direktan i u našoj, naravno zemlji, većina opština iz unutrašnjosti ima direktne linije ka zapadnoj Evropi. Pozvaću vas da posetite te opštine, opštinu Prijepolje i opštinu Sjenica. Vaši saradnici su dolazili, ali ja očekujem da vi dođete i da vidimo šta je politika vašeg ministarstva, da učinimo nešto, jer bojim se da ako sada ovu priliku propustimo, da druge neće biti.

Znači, moramo da radimo na decentralizaciji. Svaka čast, Beograd je glavni grad, ali evo, ljudi u Sjenici nemaju muzej, a oni hoće i pozorište, hoće i muzej, hoće i sportske događaje, znači nešto što bi njihov život učinilo kvalitetnim da, zapravo znaju zašto oni treba tu da ostanu da žive i zasnivaju svoju porodicu.

U danu za glasanje podržaćemo zakon. Hvala vam.