Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

03 Broj 06-2/415-21

1. dan rada

19.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice.

Uvaženi ministre, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Uvaženi ministre, ja ću kao poslanik, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke vama sa ovog mesta dam veliku podršku, vašem timu, vašim kolegama u ministarstvu zato što svoj posao radite na način kako je potrebno da se radi, kako je dobro za sve naše građane Srbije, gde ste vi u prethodnih možda dvadesetak dana predložili jedan zakon koji je bio dobar što se tiče lično mene, zbog toga što je tom zakonu data mogućnost da se urade video-nadzori, da se pokrije veći broj tih naseljenih mesta da bismo na taj način imali mogućnost da sprečimo zločine.

Dešavali su se zločini prethodnih dana, monstruozni zločini u delovima jugoistočne Srbije, dešavao se niz loših stvari koje se sutra možda ne bi desile kada bi to imalo. U krajnjem slučaju, ili nisu imali snage, predložen zakon, što ne znači da taj zakon, malo promenjen, neće biti u nekom narednom periodu ovde u Skupštini.

Ovih pet sporazuma koji su sada na dnevnom redu, to je još jedno od dobrih stvari koje sada ovde radimo, da obezbedimo nešto dobro našim građanima ovde u Srbiji, da obezbedimo bolju saradnju, da ta saradnja bude sa našim komšijama u Bosni i Hercegovini, da na taj način na graničnim prelazima obezbedimo bolju frekvenciju, da to lakše ide i da na taj način poboljšamo i naše prijateljstvo i ono sve što je potrebno sa našim komšijama.

Sa ovog mesta kažem i to sam govorio i ranije, bilo bi dobro da u nekom narednom periodu otvorimo još jedan granični prelaz koji se nalazi u opštini Knjaževac, to je prelaz na Kadibogazu, prelaz koji je spremljen, samo treba infrastruktura da se opremi i to bi bilo dobro za sve nas koji živimo tamo u tom delu naše Srbije.

Još jedna od dobrih stvari u ovim sporazumima jeste to što je data mogućnost da sa našim prijateljom iz Austrije se radi na rešavanju problema kada su katastrofe u pitanju. Ja ovde mogu da kažem sa ponosom da naša Vlada, naša država, da Ministarstvo koje vodite sada ima veći broj ljudi koji se bave spasilačkim stvarima kao što su vatrogasci spasioci, gde su sada primljeni na konkursu više, ja mislim 500 ili 600 vatrogasaca spasioca. To je velika potreba. Videli smo koliko su ti naši momci sposobni i kako to rade kada je to potrebno, ne samo ovde kod nas u Srbiji, već to rade i kod naših komšija, u Severnoj Makedoniji, Grčkoj. Svaka čast! To su naši Srbi, to su ljudi koji su spremni u svakom trenutku da spašavaju živote, pa da li su to životi naših građana ili naših građana, to su sve životi, to su sve ljudi.

Još jednom, uvaženi ministre, ovo što radite je ispravno. Vi i vaš kabinet radite to na najbolji način. Upoznao sam vašeg kolegu, pomoćnika ministra, gospodina Vladu Ilića, koji je radio kod nas u Pirotu, bio je jedan vrlo odgovoran čovek, vodio je odgovornu firmu, sada radi kod vas posao.

Kako radite tako i nastavite, vi, na čelu sa našim Ministarstvom unutrašnjih poslova radite za dobrobit svih, štitite sve nas i na taj način štitite našu zemlju Srbiju.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve predloge sporazuma.

Na kraju, kao pravoslavni vernik, čestitao bih slavu Svetog Tomu. To je slava naših zidara, naših drvodelja, naših stolara. Tih ljudi je sve manje i manje, zato tim ljudima treba dati podršku da zajedno radimo, gradimo, jer bez toga se ne može. Srećna slava svima onima koji slave Svetog Tomu.

Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu je potrošeno, da ne kažem duplirano.
Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Radovan Arežina

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana potpredsednice, kolege narodni poslanici, poštovani ministre druže Vulin sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, mislim da danas ove sporazume koji su na dnevnom redu da je to veoma jedna ozbiljna potreba Srbije i da sve zemlje sa kojima ćemo potpisati sporazum i svi sporazumi su veoma značajni kako i za te zemlje, a i za našu Srbiju, na njenom putu razvoja, na putu međunarodne saradnje.

Ja ću danas govoriti o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije u saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Kada dobijemo ovaj naslov, ja sam morao da u članu 4. ovog zakona, koji kaže, definicije, pa kaže - katastrofa, da ne bi metaforično neko to prevodio.. Kaže: „Katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu ili tehničko-tehnološku nesreću čije posledice ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu, a čiji nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi“.

Konkretno, ovim sporazumom koji ćemo danas svi zajedno, nadam se, podržati i glasati za njega, naglašavam ovo „kulturno dobra“ i mislim da će nam Austrija, bar što se tiče UNESKO-a pomagati oko naših kulturnih dobara na KiM.

Ovde stoji u samom naslovu: „Imajući u vidu mehanizam civilne zaštite EU“, ja bih želeo da podsetim mnoge na to da smo mi nekada u onoj zemlji koja se zvala SFRJ, o kojoj je govorio Joška Broz, čijim smo nekim međunarodnim delovanjem veoma uvaženim okupili 120 zemalja, mi smo imali Zakon o civilnoj zaštiti, koji su naši do tada sugrađani i naša braća, još i pre 85 godina, kada je osveštan ovaj dom, Slovenci samo prepakovali, upakovali i dali EU i danas mi po tom zakonu faktički funkcionišemo, Zakonu o civilnoj zaštiti.

Inače, što se tiče Srbije i Austrije, mislim da treba naglasiti da se može reći da su bilateralni odnosi Austrije i Srbije uspostavljeni još 1836. godine, kada je Kneževina Srbija bila pod Osmanskim carstvom.

Drugi datum koji se uzima za početak diplomatskih odnosa je 1874. godina. U 2020. godini, to je ovo vreme u kojem živimo sada i koje bi naglasio, spoljno-trgovinska razmena je bila milijardu i 65 miliona evra, od čega naš izvoz 477,8 miliona evra, a uvoz 580,9 miliona evra.

U 2019. godini Austrija je naš 13. spoljno-trgovinski partner u razmeni roba prema kriterijumu našeg izvoza i 10. prema kriterijumu našeg uvoza.

Na snazi je oko 60 bilateralnih sporazuma sa Austrijom. Austrija je danas važan privredni i politički partner Srbiji, pozitivno ocenjuje naš evropski put i nadamo se i oni to čine i zalagaće se za proširenje EU.

Austrija ističe da je Srbija najveći i najznačajniji partner Austriji na Zapadnom Balkanu.

Austrija je zemlja sa velikom srpskom dijasporom. Beč slovi za treći srpski grad po veličini i zato je veoma značajno imati sveobuhvatnu saradnju. Sve do danas, Beč je kao kosmopolitski grad i za Srbe jedan od gradova prvog izbora kada se opredele za život i rad u inostranstvu.

Naša dijaspora u Beču je snažna, ugledna i dobro organizovana. U Austriji postoje organizovane škole srpskog jezika za srpsku decu koja su rođena u Austriji.

Posebno ističem da, pošto dolazim iz Kladova, Timočka krajina, Negotin i Kladovo imaju veliki broj ljudi, taj broj je u hiljadama, koji je, mi smo nekada govorili na privremenom radu u Austriji, ali ta naša dijaspora danas u Austriji, posebno u Beču, ističu se svojim radom kroz organizaciju srpskih klubova. Neke bih istakao. To su srpski klubovi iz mesta Prodrška, Jabukovac, Velika Kamenica itd. tako da je naša saradnja sa Austrijom je veoma značajna, posebno iz našeg kraja, pošto mi sada preko graničnog prelaza Đerdap i preko Rumunije za 200 kilometara smo kraće u Beču, nego što bismo išli preko Beograda, kao što je mnogima iz delova Rumunije bliža Italija, kada idu preko Srbije i to su neki benefiti koje mi koristimo.

Austriju i Srbiju povezuje istorija, katkad i burna. Sporazum o katastrofama je naša pozitivna budućnost, kao što je to i Dunav koji nas povezuje.

Veoma je značajno da su i Austrija i Srbija dve vojno-neutralne suverene države i da vidovi ove saradnje koji se dotiču bezbednosnih službi, odnosno sektora za vanredne situacije i MUP-a, veoma je bitno da sa jednom ovakvom zemljom sarađujemo na tom polju, a ta zemlja je pritom neutralna vojno, kao što je i Srbija.

Prisutni ministar Vulin ovde je bio u Kladovu 2014. godine u Tekiji, kada su se zadesile katastrofalna poplave i svi smo zajedno videli tu katastrofu u majskim poplavama koje su se desile u Srbiji, pa onda u septembarskim poplavama i koje najbolje pokazuju značaj sektora za vanredne situacije pri MUP-u Republike Srbije, posebno što je tada opština Kladovo stradala od bujičnih potoka i reka. Mnogi su mislili da je Kladovo potopljen od Dunava, koji su tada gledali vesti i slušali, a Kladovo je u stvari doživelo katastrofu od bujičnih potoka i reka.

Neko ko nas je posetio tada i ko nam je dao jedan… doprinos to je ovde prisutni ministar Vulin.

Hoću da ukažem da taj geografski položaj većeg dela Srbije koji je brdsko-planinski, da kažem, i paralelno sa Austrijom mi imamo tu mnogo mogućnosti i mnogo vidova saradnje na realnim i na konkretnim položajima za rešavanje tih problema, pošto mi sada pamtimo da su ove godine Evropu i mnoge zemlje zadesili požari, ali ne možemo da zaboravimo poplave, odnosno sve katastrofe koje sam nabrojao ovde, koje su definisane zakonom.

Posebno bih naglasio značaj sektora za vanredne situacije, građanima Republike Srbije da vatrogasci nisu više vatrogasci, nego su vatrogasci spasioci. Znači, ne deluju samo po pitanju gašenja požara, nego po otklanjanju mnogih situacija, od poplava, od požara, od udesa težih itd.

Konkretno, vatrogasci spasioci, radio amateri su nama mnogo pomogli u tim poplavama i to se vidi i dalje i posebno mislim da je ministar u svom uvodnom izlaganju naveo da su se naši vatrogasci u Grčkoj pokazali kao heroji i gde god su naši vatrogasci spasioci bili, tu je bila sigurnost za građane Grčke i otklanjali su se mnogi problemi i inovirali su neke načine gašenja požara koji nisu bili… da kažem najkonkretnije, patentirali su ih Grcima zato što našu teritoriju, posebno dole taj naš zahvata dosta tih šumskih požara koji su opterećujući kako za opštinu Kladovo, tako i za opštinu Negotin i Borski okrug, a vidimo da to zahvata i teritoriju cele Srbije.

Konkretno, kod nas je Odeljenje za vanredne situacije u Boru, koji obuhvata Bor, Kladovo, Negotin, Majdanpek i Donji Milanovac. Ja bih predložio Ministarstvu, ovo jeste Sporazum, ali da MUP, Sektor za vanredne situacije, ovom nizu u Odeljenju za vanredne situacije Bor, gde su pomenuti Bor, Kladovo, Negotin, Majdanpek i Donji Milanovac, doda i Brzu Palanku zato što samo opština Kladovo, bez opštine Majdanpek, odnosno Donjeg Milanovca, baštini 90 kilometara obale Dunava, odnosno to je 90 kilometara i granice i tu je mnogo predela, a Brza Palanka, nekada u neko vreme opština, a posebno ono vreme Prvog srpskog ustanka u Brzoj Palanci je na službi bio kao carinik Vuk Karadžić, a Vuk Karadžić je bio u Beču i to sigurno pravi jednu ozbiljnu paralelu. Samo apostrofiram da je ovaj sporazum veoma bitan.

Znači, tu sa jednim vatrogasnim vozilom i sa par ljudi mi bismo obuhvatili jednu celu regiju prema Miroč planini, prema Negotinu, Jabukovac, Udovica i celo Grabovičko polje sa Grabovicom i drugim, Velesnicom i do Podvrške. Sa još dodatnim pojačanjem u službi vatrogasnih spasioca na teritoriji opštine Kladovo mi bi jedan veliki deo naše teritorije zaštitili koji je na samoj granici sa Rumunijom.

Mogu da kažem da smo u vreme ministra unutrašnjih poslova Dačića otvorili upravne poslove baš u Donjem Milanovcu i sada tamo imamo Sektor za vanredne situacije i otvorili smo upravne poslove u Brzoj Palanci. Kada bismo dodali i ovo, mi bismo mogli da poboljšamo i da damo jedan doprinos i na manjem seljenju naroda iz tog našeg kraja.

Na kraju bih dodao da mi iz opštine Kladovo i opštine Negotin i drugih opština iz tog dela Srbije, da kažem severoistočne ili istočne Srbije, kako god ko hoće, geografski da je označi, mi smo od grada Beča dobili dosta određenih vatrogasnih vozila kao donaciju.

Tako da, mislim da Sporazum sa Austrijom, posebno ovaj sporazum po pitanju katastrofa, elementarnih nepogoda i svih tih problema, nama će omogućiti i dodatni razvoj i dodatnu saradnju sa našom dijasporom iz našeg kraja, koja takođe više nije dijaspora koja radi neke poslove, da ne kažem koje, nego mi danas imamo veliki broj značajnih naučnih radnika u Austriji sa poreklom iz Timočke krajine, sa poreklom iz opštine Kladovo i Negotin.

Poštovani ministre, mislim da ćete uložiti trud, kao što u sve ulažete, da pomognete da se i u Brzoj Palanci tu nešto učini i da oživimo taj kraj, u čast Vuka Karadžića, u čast Sporazuma sa Austrijom. Hvala. Živela Srbija.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica magistar Jadranka Jovanović.
Izvolite.

Jadranka Jovanović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam.

Poštovani poslanici, dragi građani, uvaženi ministre, predstavnici vojske, svi smo se ovde već složili da su predloženi zakoni i te kako dobri, svrsishodni i pre svega u interesu naših građana.

Ja sam htela da kažem nešto, i to ne slučajno baš o toj temi, o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma koji se odnosi na vojnu saradnju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat.

Naravno da su glavni nosioci ovog memoranduma, pre svega, ministarstva odbrane dve zemlje, dakle, Ministarstvo odbrane naše zemlje i Ministarstvo odbrane Egipta, ali kao što sam rekla, i počeću od toga da nisam slučajno odabrala ovu temu. Od svojih nekih umetničkih prvih koraka počela je moja intenzivna saradnja, umetnička, sa vojskom i ona traje do dana današnjeg. Možda su ljudi očekivali da ja pričam i o kulturi, ali verujte mi da je i ovo tema o kojoj rado pričam, jer je poznat moj odnos prema našoj vojsci, koji je pun poštovanja, uvažavanja. Možda nije Skupština mesto za ovu reč, ali reći ću je, zaista iskrene i ljubavi prema našoj vojsci i divljenja. I u mnogim godinama, a koje su iza nas, kriznim, kada je to bilo potrebno, i te kako sam beskompromisno i hrabro je i branila, opravdano i sa razlogom. Zato se radujem svakom napretku naše vojske, a mislim da će i kroz ovaj memorandum i kroz ovu saradnju naša vojska napredovati.

Već smo čuli da se ovaj memorandum odnosi na čitav niz oblasti vojske, od vojnotehničke saradnje, vojno-naučne, obrazovne, obuke, vojne medicine i to me posebno raduje. Naravno da je ovim memorandumom do detalja stavljeno u pravni okvir sve ono što su prava i obaveze dveju strana i na neki način se definisalo sve u pojedinostima ono što je bitno za ovu saradnju. Egipat je svakako zemlja sa kojom smo mi već imali saradnju. Moram da istaknem, baš u ovom parlamentu, razgovarali smo i o drugim vrstama saradnje, sa ovom divnom i velikom zemljom.

Moram da podvučem da je intenzivirana saradnja iz oblasti kulture, ali i turizma poslednjih godina. Ali, posebno je za mene veliko zadovoljstvo što se, čini mi se, naročito intenzivira sada ova vojna saradnja.

Sa ovom nama izrazito prijateljskom zemljom imala sam prilike da se upoznam i profesionalno, ali i kroz bliske kontakte sa njenim diplomatskim predstavnicima i pre nego da postanem član parlamenta, a kasnije, sada kao član parlamenta i kroz rad, kroz Frankofoniju, sa jednim od, rekla bih, najaktivnijih ambasadora u našoj zemlji, to je upravo egipatski ambasador, njegova ekselencija gospodin Amr Alguvejli, sa kojim sam imala blisku saradnju kroz Frankofoniju. On je predsednik Frankofone grupe ambasadora, koja je osnovana 2018. godine ovde kod nas. I uvek dobronamerno, prijateljski, sa velikom harmonijom i požrtvovanošću, što je još jedan znak do koje mere naše dve zemlje dele jedno iskreno i duboko prijateljstvo.

Da ne govorim o predstavnicima Egipta sa kojima sam se susrela u Tunisu u okviru Posmatračke misije kroz Frankofoniju, kada je naša zemlja prvi put učestvovala, prilikom predsedničkih i parlamentarnih izbora u Tunisu 2019. godine.

Dakle, na sve strane su dokazi izuzetnog prijateljstva naše dve zemlje. Pozdravljam ovu saradnju i nastavak. I kada govorim o Egiptu, ne mogu a da ne pomenem da sam izuzetno srećna i zadovoljna, sa zadovoljstvom ispratila i uz sve čestitke našem rukovodstvu, upravo nedavni Samit Nesvrstanih u Beogradu. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dijana Radović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Dijana Radović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, sporazumi koji su danas na dnevnom redu između Republike Srbije i Saveta ministara BiH o graničnim prelazima, zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, kao i o pograničnom saobraćaju, na jedan sveobuhvatan način uređuju oblast graničnih prelaza i pograničnog režima između ove dve zemlje.

Uvek kada su na dnevnom redu teme koje su vezane za sporazume a koji se odnose na saradnju Srbije i BiH polazimo upravo od one činjenice da je ove prostore tokom istorije prethodnih decenija i vekova povezale ekonomske, demografske, kulturološke, ali pre svega i porodične veze, tradicije uzajamnih poslovnih odnosa, ostavljajući nam zadatke da nastavimo kontinuiranu bilateralnu saradnju.

Srbija pokazuje da daje poseban značaj unapređenju i očuvanju dobrih bilateralnih odnosa sa BiH i kada je u pitanju sektor bezbednosti, odnosno bezbednosna saradnja, o čemu govore i ovi sporazumi, a taj sektor jeste veoma važan činilac sveobuhvatnijih odnosa.

Ne treba posebno da obrazlažem koliko je za našu državu važno da sa svojim susedima, sa zemljama sa kojima se graničimo, imamo zajedničke planove i mere, aktivnosti, kao i uspešnu i efikasnu implementaciju bezbednosnih mera, a koje će sprečiti ilegalne prelaske granica, zatim, bilo kakve vrste prekograničnih kriminala koje se odnose na sprečavanje takvih pojava.

Naravno, tu možemo navesti jednostavan primer da svaka kutija cigareta, svaki kilogram duvana koji se ilegalno prenese u Srbiju i proda bez akciza zapravo znači manje sredstava koje će naša država utrošiti na prosvetu, utrošiti na bolji rad školstva, bolji rad naše policije i sredstva koja će biti izdvojena za tu namenu, ali svakako i manje sredstava za veće infrastrukturne projekte.

Ipak smatram da najveće benefite od ovih sporazuma imaju upravo stanovnici pograničnih područja, čije svakodnevno zajedničko funkcionisanje jeste osnov i dobar temelj dobre saradnje sa ove dve zemlje.

Na ovaj način, boljim regulisanjem pograničnog saobraćaja, boljim regulisanjem pograničnog režima, omogućava se stanovnicima pograničnih područja da se lakše kreću unutar pograničnih delova, da lakše prelaze granice ali samim tim predupređuju se ilegalni prelasci i ilegalne migracije.

Nemerljiv je značaj koji ovaj sporazum ima za lokalno stanovništvo i to mogu sa sigurnošću tvrditi imajući u vidu da dolazim iz opštine, kada je u pitanju granica sa Bosnom i Hercegovinom verovatno najspecifičnija opština u Srbiji, iz Opštine Priboj. Vi, ministre, sigurno znate da je to opština gde je 2/3 naše teritorije, zapravo, u prekograničnom delu. To podrazumeva da veliki broj stanovnika svakodnevno zbog isprepletanosti granica sa Bosnom i Hercegovinom koje kod odlaska na posao ili u škole, takođe rade na svojim poljoprivrednim imanjima svakodnevno prelaze i čak četiri granična prelaza.

Nama je značajno važno da se uređuju granični prelazi, da se unapređuje i zakonska regulativa u ovom smislu a to najbolje govori kada smo 2016. godine otvorili malogranični prelaz koji se nalazi u Carevom Polju a koji je nedaleko od glavnog graničnog prelaza. Ovaj malogranični prelaz koji je otvoren i za pešake i za saobraćaj jeste zapravo veliko olakšanje za stanovnike naše opštine, za stanovnike opštine Rudo i u poslednjih pet godina radi u velikom interesu obe države, ali na veliko zadovoljstvo naših građana.

Veoma je važno da će, pored Opštine Priboj koja ima značajne benefite od ovih sporazuma, čak 10 opština pored nas takođe osetiti olakšanje u vidu prelaska granica, za oslobađanjem uobičajenih administrativnih procedura kada su u pitanju stanovnici pograničnih područja, skraćenjem vremena čekanja na glavnim graničnim prelazima i to su, uglavnom, opštine Zlatiborskog okruga, Grad Užice, Čajetina, Bajina Bašta ali i veliki broj opština Mačvanskog okruga.

Ovim sporazumom se uređuje zapravo i jedna posebna novina kada su u pitanju granice sa BiH a to je utvrđivanje tačno određenih graničnih prelaza, odnosno prelaznih mesta, gde će naši stanovnici pograničnih područja moći da prelaze granicu, kako je i ministar rekao, znatno kraćim putem. Neće morati da prelaze desetine kilometara više kako bi došli do glavnog graničnog prelaza.

U ovom sporazumu vidimo da je utvrđeno devet ovakvih prelaznih mesta a za kraj iz kog ja dolazim posebno su značajna dva. To je prelazno mesto Olandići, na putu Sastavci – Ustibar, i pešački most Gornji Uvac, koji povezuje Raču u Srbiji i Gornji Uvac u BiH.

Efikasnijem upravljanju granica, kao i efikasnijim radom graničnih prelaza, posebno je olakšan život stanovnika ovih pograničnih područja u letnjim mesecima, kada je sezona i kada su nepregledne kolone, tako da uređenjem ovih graničnih prelaza i oslobađanjem i rasterećenjem njihovim mi zapravo dobijamo da naši građani mogu dosta brže i efikasnije da prelaze preko granice, a samim tim i da imaju znatno bolje uslove kako bi obavljali svoje svakodnevne poslove i rešavali svoje svakodnevne probleme.

Zbog toga za građane pograničnih opština ove dve države ovaj sporazum i doprinos ovog sporazuma ne meri se samo u boljoj komunikaciji državnih organa ove dve države, ne meri se čak ni u racionalnijem korišćenju resursa koji se koriste u kontroli radi sprečavanja prekograničnih prekršaja, već isključivo i na prvom mestu meri se u boljoj prilici da sa svojim komšijama iz susedne države a koje su, opet kažem, zbog geografske širine i blizine najviše upućeni.

Naravno, kada pričamo o tome, važno je da pomenem da je sličan problem postojao i sa granicom sa Crnom Gorom i upravo je rešen kroz jednu ovakvu vrstu sporazuma i kroz njenu implementaciju gde, naravno, ova regulativa pomaže svakodnevno normalno funkcionisanje građana i Srbije i Crne Gore i na taj način im olakšava njihovo funkcionisanje i omogućava bolje uslove života.

Na kraju, reći ću samo da će saradnja BiH i Srbije možda biti kruna, a to je autoput Beograd – Sarajevo. To je jedan od najvećih i najvrednijih projekata, ne samo ove dve države, već i Balkana. Mislim da je ovaj autoput posebno značajan zato što na njemu imamo zajedničke granične prelaze. To će biti prvi zajednički prelaz na nekom autoputu sa zemljama iz regiona gde ćemo imati zajedničke granične prelaze i na taj način ćemo skratiti vreme čekanja, smanjiti transportne troškove, omogućiti građanima da se brže kreću, omogućiti brži protok roba, ali samim tim rasteretiti druge granične prelaze prema BiH.

Ovakvim projektima Srbija i BiH nesumnjivo ulaze u jednu novu fazu odnosa, fazu koja će se meriti ostvarenim projektima, izgrađenim putevima, razvijenijom privredom dve države, a sve to u cilju dobrobiti građana kako Srbije, tako i BiH.

Naša poslanička grupa, poslanička grupa SPS, će sa zadovoljstvom podržati ove sporazume, jer unapređuje regionalnu saradnju, a ono što je za nas posebno važno omogućuje bolji i kvalitetniji život za sve naše građane. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dušan Marić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo, verovatno nije mali broj onih kojima se na prvi pogled čini da su ovi sporazumi sa BiH o graničnim prelazima, o zajedničkim graničnim prelazima i o pograničnom saobraćaju puka formalnost. Međutim, korist od njih će imati stotine hiljada građana Republike Srbije i BiH. Svi koji putuju iz jedne u drugu državu.

Najveću korist će imati više od 500.000 ljudi, građana dve države koji žive u pograničnom području, zatim negde oko milion i po građana Srbije koji su poreklom iz BiH ili iz okupirane Republike Srpske Krajine, a koji stalno ili povremeno posećuju svoj ili zavičaj svojih predaka. Naravno, veliku korist će imati privreda Srbije, hiljade preduzeća koje sarađuju sa privredom BiH.

Od svih ovih sporazuma najveći značaj ima Sporazum o pograničnom saobraćaju, a ja ću sada izneti nekoliko podataka koji govore o značaju tog sporazuma. Sporazumom je obuhvaćeno ukupno 17 opština – 11 u Srbiji, šest u BiH. Ukupno je sporazumom obuhvaćeno 610 naselja – 160 u Srbiji, 450 u Republici Srpskoj i BiH. Sporazum se odnosi na 12 gradskih naselja – sedam u Republici Srbiji, pet u BiH. U Srbiji su to Bogatić, Banja Koviljača, Loznica, Mali Zvornik, Ljubovija, Bajina Bašta i Priboj, a u Republici Srpskoj i BiH Bijeljina, Zvornik, Bratunac, Srebrenica, Rudo. Otprilike i na jednoj i na drugoj strani sporazum obuhvata negde oko 250, 300 hiljada građana.

Koje će posledice biti primenom ovog sporazuma? Ljudi će, kao što je više kolega ovde reklo, lakše prelaziti granicu, ljudi će češće prelaziti granicu, na taj način će neraskidive veze između BiH i Srbije biti čvršće, još čvršće će biti veze između Srbije i Republike Srpske, još čvršće će biti veze između dva dela srpskog naroda, kao i veza između Republike Srbije i naše muslimanske braće u BiH.

Ovi sporazumi sa BiH su nastavak jedne pametne i uspešne politike regionalne saradnje koju Srbija vodi otkako se na njenom čelu nalaze Aleksandar Vučić i SNS, politike koja je rezultirala potpisivanjem više značajnih sporazuma sa susednim državama – Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom, BiH i Mađarskom.

Između ostalog, da podsetim da državljani Srbije u Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i BiH mogu da putuju samo sa ličnom kartom i da u tim državama važe cene telefonskog saobraćaja koje važe i u Srbiji, za građane BiH, znači, nema više rominga.

Neko je ovde pomenuo, imamo već dva zajednička granična prelaza, jedan je u Preševu sa Makedonijom i imamo jedan zajednički granični prelaz sa Mađarskom.

Ja ću ovde samo da podsetim na neke posledice međudržavnih sporazuma sa BiH. Državljani Srbije u BiH mogu da putuju samo sa ličnom kartom i da tamo ostanu tri meseca, bez obzira na stanje epidemije u BiH, bez obzira na epidemiološke mere koje važe u susednoj državi. Državljani Srbije u BiH mogu da putuju bez ikakve potvrde o vakcinaciji, bez ikakvog dokaza o pozitivnom PCR testu ili antigen testu. U slučaju da imaju zdravstvene probleme, državljani Srbije u BiH imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu u svim domovima zdravlja i bolnicama.

Na današnji dan prošle godine, u stvari od današnjeg dana prošle godine, vozači iz Srbije prilikom ulaska u BiH ne moraju da imaju zeleni karton. Od 1. jula ove godine ukinut je roming u telefonskom saobraćaju između BiH i Srbije, pa sad kad telefonirate iz Beograda, kad zovete Banja Luku, Kupres ili Prijedor, isto je kao da zovete Smederevo, Niš ili bilo koji drugi grad u Srbiji, i obrnuto - kad telefonirate iz Trebinja, Bugojna ili Sarajeva, kad zovete Beograd, isto je kao da zovete Gradišku, Prijedor ili Bosanski Novi. Takođe, svi ovi paketi mobilne telefonije koji važe u Srbiji, uglavnom važe i na teritoriji BiH.

Svi ovi sporazumi su pojednostavili i pojeftinili prelazak granice između BiH i Srbije. Do pre nekoliko godina, do potpisivanja svih ovih sporazuma, svako putovanje u BiH, kao i svako putovanje u inostranstvo, je bilo komplikovano i u nekom administrativnom i u psihološkom smislu. Sada vam za ulazak u BiH od dokumenata ne treba ništa više nego što vam treba, recimo, kad iz Velike Plane krenete do Beograda. Dovoljno je da imate ličnu kartu, a ako imate automobil, dovoljno je da imate saobraćajnu dozvolu. Nema više potrebe da vadite zeleni karton, nema više potrebe da vadite posebno zdravstveno osiguranje za sebe i članove porodice, nema potrebe da imate još jedan mobilni telefon u koji ćete po prelasku u BiH kupiti neku karticu njihove mobilne telefonije, nema više potrebe da po prelasku granice isključujete internet i da kupujete mobilni paket od nekog njihovog operatera.

Mi danas raspravljamo i o Sporazumu o zajedničkim graničnim prelazima. Taj sporazum će svakako ubrzati prelazak granice i smanjiti gužve na granici. Kad sam već kod gužvi, ja koristim priliku da zamolim ministra policije, svog zemljaka sa junačke Manjače, Aleksandra Vulina, da natera šefove granične policije da malo ažurnije, efikasnije, rade svoj posao, da im se svako malo ne dogodi, recimo, da na graničnom prelazu Rača kraj kolone automobila na ulasku u Srbiju bude na sredini mosta na Savi, pa da se tek onda sete da za ulazak u Srbiju puste i drugu ili treću traku.

Kad sam već kod policije, koristim priliku da gospodina Vulina pohvalim za zaista izuzetan pomak u radu policije u borbi protiv organizovanog kriminala, od trenutka od kada se on nalazi na čelu srpske policije.

Mislim da odnose Srbije i BiH na neki način, ili možda je bolje reći odnos Srbije prema BiH najbolje oslikavaju i simbolizuju dva mosta - jedan je most na Drini, koji je već završen i drugi je most na Savi, između Rače i Bjeljine. Ovaj most na Drini između Bratunca i Ljubovije koji nosi simbolično ime "Bratoljub" je finansirala Republika Srbija. U njegovu izgradnju je uloženo 13 miliona evra. On je spreman za puštanje u saobraćaj a kada će se to dogoditi zavisi od administrativnih razloga, od dogovora Vlade u Beogradu i Vlade u Sarajevu.

Ono što je činjenica jeste da je to lep most, da će osnažiti i ojačati veze između Podrinja i Republike Srbije, između BiH i Republike Srbije. Most je dugačak 213 metara, širok 14 metara, ima osam stubova od kojih se četiri nalaze u reci Drini.

Prilikom jučerašnjeg povratka sa Kupresa iz rodnog kraja uverio sam se da dobrim tempom napreduju i radovi na izgradnji mosta preko Save, između Rače i Bjeljine. Mislim da fale još jedan ili dva stuba koja treba sagraditi u reci, pa da most stigne na drugu srpsku stranu, na obalu Republike Srpske. Taj most će biti dugačak 1.300 metara, širok oko 30 metara i predstavljaće jedan od najdužih i najlepših mostova u regionu. Most će biti deo auto-puta koji će povezivati Auto-put Beograd-Zagreb preko Kuzmina sa Bjeljinom. Auto-put će koštati negde oko 220 miliona evra i veći deo tog novca obezbedila je Republika Srbija.

Šta govore ovi sporazumi o kojima danas raspravljamo i šta govore ovi milioni evra koje pominjem? Govore dve stvari, najmanje dve stvari. Prva stvar je da se Srbija razvija, da se ekonomija Srbije razvija, da se ekonomija Srbije oporavila od pljačkaške privatizacije, jedne od najvećih pljački u novijoj srpskoj istoriji, koja je izvršena u vreme vladavine DOS, pod dirigentskom palicom DS i njenih lidera.

Druga stvar koju govori, govori da priča o bratstvu, o čvrstim vezama, o povezivanju Bosne i Hercegovine i Srbije, nije samo prazna priča kao što je to bilo pre deset ili 15 godina, nego da je strateško opredeljenje države Srbije, Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.