Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa jedno obaveštenje o današnjem radu – saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da ćemo danas raditi posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donose zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, dozvolite mi da pre nego bilo šta kažem o ovom predlogu danas kao poslanik Stranke pravde i pomirenja i kao predstavnik bošnjačkog naroda sa ove pozicije iskoristim priliku da čestitam 25. novembar, Dan državnosti BiH.

Stranka pravde i pomirenja je sa SNS napravila sporazum na principima od kojih je prvo načelo ono što je ispoštovao i što poštuje u kontinuitetu predsednik Republike Aleksandar Vučić, da je za nas BiH teritorijalno i u svakom drugom smislu nedvosmislena pojava.

Nadalje, kada je reč o referendumu sami znamo da ovaj pojam potiče još iz latinskog jezika, da znači ono što treba da se izvesti, a da u istorijskom smislu dolazi od onog momenta, od onog trenutka kada ga je Napoleon uveo u demokratsku praksu.

Dakle, referendum kao jedan od ključnih instrumenata razvoja demokratije, demokratskog društva i tekovina ono što predstavlja kulturu i civilizaciju. Referendum jeste nešto što je temeljno na kulturi dogovora, kulturi dogovora između naroda i onih koji predstavljaju vlast. Ta kultura dogovora u stvari predstavlja jedno najznačajnije i najveće priznanje narodu da u onim svim najvećim, najozbiljnijim stvarima on ima odlučujuću ulogu, odnosno da je moć u njegovim rukama i zato je vrlo važno da i ovaj zakon na ovaj način uz sve ove promene pozitivne kojima ste nam govorili bude danas ovde prihvaćen i mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja u celosti podržavamo, upravo ove izmene i dopune ovog zakona.

Želimo da kažemo da sve ono što jeste bilo za promene urađeno je i da je sve ono što pokušavaju da određeni faktori, koje ste jako lepo opisali, kažu kada su u pitanju kritike ovog zakona u stvari predstavlja jedan pokušaj obmanjivanja javnosti, pokušaj ponižavanja građana jer ako neko kaže da može kupiti narodnu inicijativu u stvari kaže da može kupiti narod, da može kupiti građane i time urušava dostojanstvo svakog građanina Republike Srbije. To je ono što jeste intencija da zloupotrebom, da ovim svim drugim sredstvima pokušaju da nanesu štetu pre svega građanima ove države i da ih ponize zarad svojih ličnih interesa. Kažu da oni ne vrede, da su jeftina roba, da su oni bezvredna mašina za glasanje itd.

Zapravo, ovim Predlogom zakona ova parlamentarna većina kaže sasvim drugačije, građani su ti koji imaju apsolutnu moć odlučivanja u svim mogućim aspektima najznačajnijim po pitanju države i njenog uređenja i svega onoga što je opšti interese. Građani su ti koji su iznad predstavničke i izvršne vlasti. Građani su ti koji u svakom trenutku mogu i preko narodne inicijative da promene sve ono što smatraju da nije dobro u odnosu na njihove interese, u odnosu na ono što predstavlja njihovu volju, njihove htenje, njihove želje i na sve ono drugo što smatraju da tako treba biti.

Zapravo ovim zakonom se omogućava postojanje najznačajnijeg i najvisočijeg instrumenta demokratske države, demokratskog društva da na civilizovan način, da na kulturan način, da na principu kulture dogovora mi kao opunomoćenici građana opet tu moć vratimo njima i da su oni ti koji će odlučivati u svakom pogledu kada su u pitanju ona najznačajnija, najosetljivija i najodgovornija pitanja u smislu daljeg puta naše države.

Naravno, ovo se ne odnosi samo na instituciju referenduma već i na narodnu inicijativu i to kao jedan dobar instrument preko koga čak građani mogu ovom ili nekom budućem sazivu parlamenta Republike Srbije uputiti Predlog zakona i tražiti da ga mi kao narodni poslanici izglasamo i da kao takav on bude obavezujući i za predstavničku i za izvršnu vlast.

Takođe, u toj kulturi dogovora, u tom sređivanju svih ovih tehničkih detalja o kojima ste briljantno govorili i upoznali nas i sve građane Republike Srbije sa svim onim što jesu suštinske promene ovog Predloga zakona jako je dobro osmišljeno da postoje i dodatni rokovi, odnosno dovoljan broj dana unutar kojih mogu građani da osmisle da se bore za ostvarenje te svoje narodne inicijative, da postoje instrumenti koji će osigurati pravičnost na izbornim danima kada je u pitanju referendumsko izjašnjavanje, da postoji jedan celi sistem koji osigurava u potpunosti celokupan demokratski proces odlučivanja o određenom pitanju i određenoj narodnoj inicijativi, koja kao takva predstavlja najznačajniji odgovor naroda u određenom pitanju.

Mi smo svesni, kao što ste vi rekli, da su sve te pojave i sve ono što dolazi ovih dana u pogledu kritikovanja i ovog predloga zakona, motivisani i inicirani od onih koji žele da se pozicioniraju pred predstojeće republičke, parlamentarne i predsedničke i gradske izbore u Beogradu i da zapravo to jeste glas nemoćnika, vapaj očajnika koji su videli da i građani i celokupno srpsko društvo više ne može ni na koji način da bude talac njihovi loših odluka, njihovog destruktivnog delovanja i da sve ono što je urađeno u pogledu priprema i ovog zakona i u pogledu priprema za predstojeće izbore bilo je u cilju raskrinkavanja njihovih namera da u naše društvo, u našu državu, uvedu anarhiju i bezvlašće, da nas vrate 30 godina unazad kada smo bili taoci ti takvih loših politika.

Kao narodni poslanici, kao stranka i kao poslanički klub koji je učestvovao u svim tim razgovorima, koji su uslovni rečeno bili preduslov i ovog zakona, svedoci smo da su organi izvršne i predstavničke vlasti učinili sve da predstojeći izborni ciklusi zaista budu najbolje do sada organizovani, da se izašlo u susret svim mogućim zahtevima koji su bili realni, osnovani i od strane opozicije i od strane svih onih drugi koji su zainteresovani za ove izbore i da je na taj način izbačena bilo kakva mogućnost i prilika ovih koji žele da sada na jedan nepristojan, na jedan vrlo primitivan, na jedan populistički način, bace senku na sve to što se postiglo prethodnih meseci i u čemu smo svi zajedno učestvovali.

Zato i Predlog ovog zakona je u sluhu i u dosluhu onoga što ste rekli da je ocena Venecijanske komisije, da je ovo zaista kvalitetan predlog, doduše i ta druga opaska iz onoga zareza koja stoji, je tako izrečena, ali to je izrečeno iz razloga što su nakon svih onih prethodnih razgovora koji su prethodili svemu onome i oni sami uvideli i odlučnost i nameru svih nas da predstojeći izborni ciklusi budu besprekorni, da budu odraz volje građana, odraz njihovih htenja i odraz njihove želje da Republika Srbija ide napred kao što je dosada išla, da Republika Srbija bude garant dobrog života i garant sigurnosti, bezbednosti na Balkanu. Imajući u vidu i njenu ulogu, u smislu celokupnog balkanskog prostora i u smislu svega onoga što ona kao najznačajnija rastuća ekonomija predstavlja u ovom trenutku za celi naš zajednički životni prostor.

Iz svih tih razloga i svega onoga što je rađeno u prethodnom periodu, mi poslanici Stranke pravde i pomirenja stojimo čvrsto uz ovaj Predlog zakona i u danu za glasanje ćemo potvrditi to onako kako ćemo potvrditi i kako ćemo pozvati sve one koji su naši glasači, naši simpatizeri, da se odluče kada bude pitanje referenduma da podrže i oni svojim glasom sve ono što je važno u tim referendumskim izjašnjavanjima, tj. da svi zajedno krenemo da branimo, da očuvamo sve ovo što je postignuto u prethodnom periodu i sve ono što je početo u procesima izgradnje trajnog pomirenja na principima pravde, međusobnog poštovanja, uvažavanja i gledanja u budućnost u smislu obezbeđivanja ekonomskih preduslova, da sve generacije, svih naših građana, pa i Bošnjaka, pa i Srba, pa i svih predstavnika manjinskih naroda, Srbiju vide kao mesto u kojem će živeti dostojanstveno od svog rada, od svoje zarade i o kojem će moći da obezbede sigurnost svojoj porodici i svojoj deci. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Selma Kučević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. O potrebi ažuriranja zakona svakako dovoljno govori i sama činjenica da je trenutno na snazi zakon iz 1994. godine, pa da je možda ovo trebalo odraditi ranije. Ovaj predlog zakona je pokrenuo lavinu tih negativnih konotacija, pogotovu kada govorimo o cenzusu čije je ukidanje predviđeno ovim predlogom zakona.

Na konsultacijama koje smo imali sa Venecijanskom komisijom, naša poslanička grupa je inicirala održavanje transparente javne rasprave po ovom pitanju, kao i ukidanje taksi ili barem neki simboličan iznos, odnosno minimalan iznos.

Imajući u vidu značaj i važnost ustavnih promena, kao i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, planirani rokovi za sprovođenje referenduma nisu dovoljno jako opravdanje za izostanak suštinski važne javne rasprave, kao ni usvajanje zakona čija rešenja ostavljaju mogućnost za ograničavanje te građanske suverenosti.

Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi se kosi sa vladavinom prava iz razloga što podrazumeva da se ovakvi zakoni ne donose pred neposredno sprovođenje referenduma, već da se ovaj predlog donosi pre samog planiranja sprovođenja referenduma. Ovim predlogom zakona je predviđeno hitno usvajanje i stupanje na snagu, što je suprotno mišljenju Venecijanske komisije zato što Venecijanska komisija smatra da period od godinu dana nakon usvajanja ovih izmena ove odredbe ne treba primenjivati. Takođe i da izmene ne treba usvajati radi održavanja predviđenog referenduma.

Predlog zakona daje mogućnost da se u uslovima elementarnih nepogoda, epidemija, kao i u drugim okolnostima kada glasanje ne može da se sprovode po regularnoj proceduri, odlukom komisije se propišu posebna pravila za sprovođenje referenduma, kao i formiranje tih glasačkih odbora, kao i primopredaja glasačkog materijala, zatim i sprovođenje samog glasanja.

Ograničeno je to da pravila moraju biti određenim delom u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, kao i da se prethodno mora pribaviti mišljenje nadležnog organa, međutim u ovom delu nije jasno definisano i nije konkretizovano kojih to državnih organa. Stoga, postavljanje ove odredbe je takvo da se obzirom na situaciju u kojoj se trenutno nalazimo, a to je pandemija, dakle, ova odredba ostavlja širok prostor za zloupotrebu, odnosno manipulaciju.

Takođe, predviđena je i mogućnost održavanja, odnosno sprovođenja referenduma na delu teritorije države, zatim AP, kao izborne jedinice. Međutim, ni ovde nije jasno konkretizovano koji to organi mogu i kako će određivati koji delovi teritorije će biti obuhvaćeni referendumom, ni gde se povlači ta jedna granica između izbornih jedinica. Ovim se takođe i legalizuje mogućnost manipulacije krajnjim rezultatom, prekrajanjem izbornih jedinica gde određeni politički subjekti uživaju tu određenu političku podršku.

Mi smo u dijalogu sa posrednicima Evropskog parlamenta, kao predstavnici Bošnjaka zahtevali da Sandžak bude posebna izborna jedinica iz koje će se birati 20 narodnih poslanika. Koliko god bile ove sporne norme o Zakonu o referendumu, takođe su veoma upitne i kada je reč o narodnoj inicijativi.

Naime, građani koji do sada nisu morali bukvalno ništa da plaćaju kako bi iskoristili svoje pravo, ustavno dakle pravo, i podneli narodnu inicijativu, sada su izloženi troškovima overe. Što u praksi znači da bi za 30.000 potpisa, koliko je i potrebno za pokretanje narodne inicijative na republičkom nivou, građani morali da izdvoje čak oko 1,2 miliona dinara. Ta suma je velika za inicijativni odbor, ali realno nije velika ako uzmemo u obzir da svaki potpisnik inicijative iz svog sopstvenog džepa to finansira.

Međutim, ovde se ne radi ni o kakvim ciframa, ovde se isključivo radi o tom principu, dakle, da su građani imali pravo, ustavno pravo, koje su upražnjavali a da je zapravo sad uvođenjem te naknade, zapravo se efektivno sužava taj nivo dostignutih ljudskih prava.

Ako sve ovo ostavimo po strani, overa potpisa za narodnu inicijativu jeste jednostavno suvišna i predstavlja maltretiranje kako za građane, takođe i za javne beležnike.

Skupština će na kraju svakako odlučivati o podnešenoj narodnoj inicijativi. Dakle, koliko ona zapravo odgovara narodnim poslanicima ili odbornicima, a da se neće baš toliko preispitivati ta verodostojnost podataka iz lične karte.

Ono što svakako treba pozdraviti u ovom predlogu zakona jeste i produžavanje roka za prikupljanje potpisa. Prethodnim zakonom bilo je predviđeno sedam, a sada je to 90 dana.

Mene posebno zabrinjava činjenica da od 2018. godine Narodna skupština Republike Srbije nije do sada u razmatranje uzimala ni jednu narodnu inicijativu. Uz ovakvu praksu se opravdano postavlja pitanje, zašto bi uopšte građani izdvajali taj određeni iznos za potpis narodnoj inicijativi, ukoliko je dosadašnja praksa pokazala da najveće zakonodavno telo ignoriše ovaj pravni institut.

Ovim predlogom zakona se nije pristupilo čak ni rešavanju ovog problema. Dakle, u nedostatku ovakvog rešenja ovaj institut će ostati neiskorišten u praksi i ne može pozitivno uticati na pravo građana na učešće u donošenju odluka.

Ako, dakle, uzmemo u obzir opsežnost materije koju uređuje smatram da je bilo neophodno ostaviti mnogo više prostora za raspravu i debatu, te da se zakoni ovog tipa ne trebaju donositi po hitnom postupku, naravno osim ukoliko je to Ustavom predviđeno.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o Predlogu zakona o narodnoj inicijativi i referendumu i da odmah kažem na početku mog obraćanja da će poslanička grupa SVM podržati ovaj predlog zakona.

Trenutno važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi Republike Srbije je donet 1994. godine, znači jako davno. Izmenjen je 1998. godine i od 1998. godine važi u ovom tekstu. Od 1994. godine, odnosno 1998. godine na ovom području, na ovoj teritoriji je prvo postojala Savezna Republika Jugoslavija, pa državna zajednica Srbija i Crna Gora, od 2006. godine Republika Srbija, što znači da važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je preživeo tri državna oblika na ovoj teritoriji, da je u međuvremenu donet Ustav i to pre 15 godina, da ovaj važeći zakon u mnogim elementima nije u skladu sa trenutno aktuelnim Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, a što je još važno instituti narodne inicijative i referenduma su u potpunosti bile nedelotvorne u prethodnih nešto malo više od četvrt veka zbog toga što zakonska rešenja nisu bila adekvatna. Znači, trenutno važeća zakonska rešenja nisu adekvatna, a sa druge strane nisu u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije.

Svi znamo i o tome smo puno puta govorili u javnosti, a i u Narodnoj skupštini da Republiku Srbiju čeka tema ustavne revizije, ne samo da je čeka, već se Skupština mesecima time i bavi. Sada će biti skoro godinu dana od kada je Vlada Republike Srbije u skupštinsku proceduru uputila predlog ustavnih izmena. Mnoge javne rasprave su organizovane, zasedao je puno puta i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine i u finišu smo tog veoma značajnog posla. Menjaće se delovi Ustava kojima se reguliše oblast pravosuđa i prema najavama taj referendum o ustavnim izmenama bi trebalo da se održi sredinom januara.

Pošto je Ustav jedini pravni akt koji reguliše sopstveni način izmene, znamo da za izmenu dela Ustava Republike Srbije o pravosuđu i ostalim delovima koji će se, odnosno članovima Ustava koji će se menjati, neophodno je organizovati referendum, znači neophodno je i izjašnjavanje, neposredno izjašnjavanje građana na referendumu.

Taj referendum se ne bi mogao održati prema sada važećem Zakonu Republike Srbije u narodnoj inicijativi referendumu zbog toga što taj tekst nije u skladu sa Ustavom. Zbog toga mi sada raspravljamo o tom predlogu zakona, ali je ovaj posao trebao da bude obavljen još mnogo ranije. Podsetiću vas da je od usvajanja Zakona o narodnoj inicijativi i referendumu 1994. godine ovo 14 Vlada Republike Srbije. Znači, od kada je na snazi Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu, ova Vlada Republike Srbije je 14, a od 2006. godine imamo novi Ustav, a rok koji je bio definisan, odnosno koji jeste definisan ustavnim Zakonom o sprovođenju Ustava Republike Srbije, rok za usaglašavanje svih zakona sa važećim Ustavom Republike Srbije je istekao 31. decembra 2008. godine.

Upravo zbog toga želim da istaknem da organizovanje ustavotvornog referenduma sredinom januara sledeće godine ne sme da bude i nije jedini razlog za usvajanje ovog zakona, već je to i usaglašavanje sa važećim tekstom Republike Srbije.

Kada sam već kod ovog dela mog obraćanja ne mogu, a da na kažem da ima još elemenata u našem pravnom sistemu koje nisu u skladu sa važećim Ustavom i to protivustavno stanje traje od kraja 2008. godine.

Samo bih želeo da istaknem jedan zakon, nećete se iznenaditi, to je Zakon o finansiranju AP Vojvodine koji je isto tako trebao da bude usvojen još do kraja 2008. godine. Nadam se, i to nisu samo nadanje, nego želimo i aktivno da doprinesemo tome da Narodna skupština usvoji u skorijoj budućnosti taj zakon, kao što će danas da usvoji Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu.

Zbog čega možemo reći da sada važeći zakon iz 1994. godine nije u skladu sa Ustavom? Iz nekoliko razloga, a osnovni razlog koji se vidi na prvi pogled jeste da sada važeći Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu predviđa kvorum, odnosno predviđa da za uspešno održavanje bilo kog referenduma u Republici Srbiji na njemu treba, ne samo da učestvuje, nego da glasa za, više od 50%, odnosno 50% upisanih birača plus jedan građanin Republike Srbije.

Pošto prema sada važećem Ustavu to nije predviđeno ni za ustavnu reviziju, ni za ustavotvorni referendum, ni za izjašnjavanje građana na referendumu o izmeni Ustava, onda se vidi već na prvi pogled da to rešenje nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i zbog toga treba usvojiti ovaj novi zakon.

Ali, nije to jedini razlog zbog koga mi danas treba da dobijemo novi zakon o narodnoj inicijativi i referendumu, već je razlog taj što su ustavni instituti referenduma i narodne inicijative u prethodnih 25 pa i više godina bili u potpunosti nedelotvorni. Oni su bili nedelotvorni zbog toga što sada važeći zakon nije na dovoljno precizan, nije na dovoljno dobar način regulisao ove institucije, a pored toga ima puno nelogičnosti i pravnih praznina u sada važećem zakonu.

Upravo zbog toga je bitno da će ovim zakonom o kojem danas raspravljamo jasnije biti regulisane različite vrste referenduma, reguliše se krug ovlašćenih predlagača za sprovođenje referenduma, omogućava se elektronsko prikupljanje potpisa. Spomenuo sam pitanje većine za uspešno sprovođenje referenduma koje će se regulisati na drugi način, nadležnost suda, uređivanje finansiranja, izveštavanja i sprovođenja referendumske kampanje. Sve su to pitanja koja se na drugačiji način regulišu ovim predlogom zakona.

Kao što je to već spomenuto, Venecijanska komisija se pozitivno izjasnila o ovom predlogu zakona. To je učinila 9. novembra tekuće godine, nakon višemesečnih konsultacija nadležnih organa Republike Srbije sa ovim savetodavnim telom Saveta Evrope. Mislim da je to jako značajno.

Značajno je i to što je ovaj predlog zakona u potpunosti u skladu sa rešenjima iz uporednog prava, sa međunarodnom praksom, sa rešenjima koja se primenjuju u većini zemalja Evrope a i sveta. Mada, moram da kažem, a o tome želim malo detaljnije da govorim kasnije, da referendum i narodna inicijativa nisu ljudska prava, u smislu da su univerzalne prirode i da su predviđene u uporednom zakonodavstvu u većini zemalja, štaviše, čak suprotno.

Što se tiče referenduma, pored Republike Srbije, u dosta zemalja je predviđen taj pravni institut, ali se to ne može reći za instituciju narodne inicijative. Ali su one u našem ustavno-pravnom sistemu ustavne kategorije i zbog toga treba da se regulišu na način da one budu delotvorne i efikasne.

Član 2. našeg Ustava kaže da suverenost potiče od građana i da je građani vrše putem narodne inicijative referenduma i pomoću slobodno izabranih predstavnika. Zbog toga naš Ustav predviđa oblike i neposredne, odnosno poluneposredne demokratije, pored toga što je Republika Srbija zemlja u kojoj važe principi predstavničke demokratije.

Što se tiče narodne inicijative, već je bilo reči o tome ranije, da za ovih 27 godina nijedna narodna inicijativa nije bila prihvaćena i usvojena od strane Narodne skupštine Republike Srbije. To dovoljno govori o tome koliko je taj institut bio nedelotvoran, odnosno da ni u najmanjoj meri to nije bio živ institut pomoću kog su građani mogli da vrše suverenitet. Zbog toga je jako bitno što se povećava rok za prikupljanje potpisa u vezi narodne inicijative sa 7 na 90 dana, da se uvode i elektronske narodne inicijative. To je u potpunosti u skladu sa vremenom u kom živimo.

To što nijedna narodna inicijativa nije bila usvojena, pa čak ni razmatrana u Narodnoj skupštini u prethodnih 27 godina, za to postoji više razloga. Jedan od razloga je taj da ta obaveza nije ni postojala.

Sada prema ovim rešenjima iz Predloga zakona postojaće obaveza Narodne skupštine da se izjasni o narodnoj inicijativi i nećemo dolaziti u situaciju kakvu smo dolazili prethodnih godina, da je npr. pre nekoliko godina, čini mi se 2018. godine, bez

obzira na ogroman broj potpisa građana Republike Srbije za usvajanje takozvanog "Tijaninog zakona", ta inicijativa se nije našla na dnevnom redu Narodne skupštine zbog manjkavosti sada još uvek važećeg zakona.

Zbog toga se desila situacija da je praktično Vlada Republike Srbije kao drugi ovlašćeni predlagač zakona, pored građana, pored 30.000 građana i još nekih ovlašćenih predlagača, zapravo preuzela tu narodnu inicijativu, predložila zakon kao da je svoj, ali je to učinila na osnovu narodne inicijative. Nakon usvajanja ovog zakona, Narodna skupština će raspravljati o takvim narodnim inicijativama i zbog toga će građani moći da vrše suverenost, suverenitet i na taj način.

Što se tiče referenduma, za referendum se isto može reći da je u nedovoljnoj meri bio delotvorno sredstvo u prethodnim decenijama. Želim da vas podsetim da su se od 1989. godine, znači za 32 godine, skoro 33 godine, u Republici Srbiji održalo svega šest referenduma. Znači, imali smo svega šest referenduma, jedan još 1989. godine, pa početkom devedesetih godina nekoliko referenduma i svi ti referendumi su bili neuspešni, govorim o republičkim referendumima, baš zbog toga što je bio predviđen kvorum za uspešnost.

Poslednji referendum je održan 2006. godine. To je bio ustavotvorni referendum. Tada je usvojen sada važeći Ustav, kada je taj cenzus, naravno, poštovan. Zbog toga možemo govoriti o ustavnom kontinuitetu, pošto je prethodni Ustav izmenjen na način kako je to on sam predviđao, ali se svi sećamo da se glasalo dva dana, što nije baš uobičajeno i sigurno nije dobro rešenje i od samog početka baca senku na tekst važećeg Ustava Republike Srbije. Od 2006. godine nismo imali nijedna jedini referendum republički u Srbiji.

Ono o čemu se još govori u javnosti, to je pokušaj osporavanja rešenja prema kojem ukoliko neko rešenje građani ne podrže na referendumu isti referendum se može organizovati u roku od godinu dana. To se tumači na način da bi trebalo ostaviti duži rok za eventualno organizovanje novog referenduma.

To nije opravdano zbog toga što je ovaj rok od godinu dana predviđen u našem pravnom sistemu i za neke druge situacije, na primer za promenu Ustava, jer ako se ne postigne potrebna većina kod promene Ustava, onda se promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen ne može pristupiti u narednih godinu dana. To je član 203. stav 4. Ustava Republike Srbije. Ako je taj rok od godinu dana predviđen za Ustav koji je najviši pravni akt u Republici Srbiji, onda ne znam zašto bi trebalo da bude ostavljen duži rok za organizovanje bilo kog drugog referenduma.

Ono što još želim da kažem u vezi narodne inicijative, to je da prema jednom radu profesoru Vladana Kutlešića, on je analizirao 69 ustava sveta, svega u tri zemlje je predviđen institut narodne inicijative. To su, naravno, Švajcarska, Republika Srbija i Kolumbija. Zbog toga sam na početku mog obraćanja rekao da narodna inicijativa nije univerzalno ljudsko pravo. Nije taj institut predviđen u mnogim zemljama sveta, pa čak i Evrope, ali je dobro što je to u Srbiji predviđeno Ustavom, ali taj institut treba da bude delotvoran.

Na samom kraju, želeo bih da skrenem pažnju na jedno pitanje. Pošto se radi o lokalnim samoupravama, molim gospođu ministarku da obrati pažnju na ovo što ću da kažem. Rekao sam da neće više važiti kvorum i neće se tražiti 50% građana da glasa za određeno rešenje da bi referendum bio važeći. To je logično, jer je to tako i samim Ustavom predviđeno za ustavne promene. Ako nešto ne treba za Ustav, za ustavnu promenu, onda bi bilo nelogično i bilo bi u suprotnosti sa načelom hijerarhije pravnih akata za neka druga pitanja i pravne akte.

Ali postoji još jedna situacija i ja vam predlažem da razmotrimo izmenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave u sledećem koraku za uvođenje samodoprinosa. Samodoprinos je značajno sredstvo. Recimo, u Vojvodini, u Pačiru je pre nekoliko nedelja u opštini Bačka Topola bilo izjašnjavanje građana o uvođenju samodoprinosa, bezuspešno, neuspešno zbog traženja tog kvoruma. Ali, to je jedno sredstvo zahvaljujući kojem su se mnoge stvari izgradile u mnogim lokalnim samoupravama i naseljima u Republici Srbiji.

Ukoliko menjamo Zakon o referendumu i ukoliko neće trebati 50% za izjašnjavanje građana za uspešan referendum o nekim, hajde da kažem, uslovno rečeno, državnim pitanjima, onda mislim da je nelogično da se traži 50% za lokalne teme, za uvođenje samodoprinosa u određena naseljena mesta. Nadam se da će to biti sledeći korak.

Još jednom da sumiram, rezimiram. Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati Predlog zakona, jer smatra da je u skladu sa međunarodnim standardima i što će zahvaljujući ovom predlogu zakona narodna inicijativa i referendum ponovo biti delotvorno sredstvo i način vršenja suverenosti od strane građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas pričamo o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, o referendumu kao najvišem obliku narodne volje, kao najvišem obliku neposredne demokratije, kao o najneposrednijem načinu učešća građana u vršenju državne vlasti i donošenju odluka, kao političkih, tako i nekih drugih.

S obzirom na to da smo mi iz Jedinstvene Srbije za Srbiju koja poštuje volju naroda, mi ćemo naravno podržati ovaj Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati za ovaj i ovakav predlog.

Putem referenduma građani se naravno izjašnjavaju neposredno da li su za ili protiv određenog zakona, akta, političke ili druge odluke koje su već donesene ili se njihovo donošenje planira. Novi zakon o referendumu omogućiće građanima da efikasno ostvaruju svoje Ustavom zagarantovano pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma. Novim zakonom se otklanjaju nedostaci niza rešenja iz postojećeg važećeg zakona zbog kojih su građani institut referenduma u poslednje vreme i institute narodne inicijative u praksi jako retko koristili.

Naime, od 1990. godine do danas institut referenduma je korišćen svega šest puta. Dva puta, znači 1990. i 2006. godine na referendumu građani Srbije su se izjašnjavali o ustavnim promenama. Godine 1998. građani Srbije su se izjašnjavali o tome da li žele učešće stranog faktora u posredovanju po pitanju Kosova i Metohije i imali smo tri neuspešna referenduma 1992. godine o državnim simbolima i ustavnim amandmanima. Međutim, od 2006. godine, kada smo imali referendum o donošenju aktuelnog i postojećeg Ustava, takav mehanizam nismo koristili i takav vid građanskog izjašnjavanja do današnjeg dana.

Činjenica je da je važeći zakon donet 1994. godine i da ovaj Predlog zakona koji je pred nama sadrži brojna usklađivanja sa Ustavom iz 2006. godine, pre svega po pitanju ukidanja obaveznog cenzusa za izlazak potrebnog broja birača, kao uslova za uspeh referenduma, kao i u svrhu uređivanja svih vrsta referenduma predviđenih Ustavom.

Rešenja predviđena Predlogom zakona zasnivaju se na preporukama Saveta Evrope iz revidiranog Kodeksa dobre prakse u oblasti referenduma iz oktobra 2020. godine. Postojeći Zakon o referendumu iz 1994. godine morao je da bude usklađen sa Ustavom iz 2006. godine, kao što je i kolega Pastor rekao, najkasnije do 31. decembra 2008. godine, po ustavnim zakonima, međutim, do toga nije došlo jer ovo pitanje očigledno za prethodnu vlast nije bilo dovoljno važno.

Nama jeste. Mi smo u postupku promene Ustava kakva je planirana i takve ustavne promene imaju za obavezu i sprovođenje referenduma, odnosno izjašnjavanje građana po tom pitanju, a jednostavno oni kojima su puna usta bila Evropske unije, evropske politike, evropskog puta nije ni padalo na pamet da donesu Zakon o referendumu na koji su bili obavezni.

E upravo ti su danas najveći kritičari ovog Predloga zakona i ovog zakonskog rešenja. Prosto moram da postavim pitanje tim kritičarima vlasti i ovog Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi, kojima su, kao što sam rekao, puna usta demokratije, koji smatraju da su jedini pravi predstavnici civilnog i građanskog sektora i građanskog društva, misleći verovatno da smo svi ostali mi krezubi i nepismeni plebs, postavljam pitanje njima koji smatraju već decenijama unazad da imaju tapiju na evropske integracije i proevropsku politiku – zašto nisu u vreme svoje vlasti doneli Zakon o referendumu, iako su imali obavezu da to urade? Nisu, jer ih suštinski ne interesuju ni demokratija, ni volja naroda, ni evropski put, ni referendum, jer sve to za šta su se oni usmeno retorički zalagali bio je samo plašt u stvari za trgovanje uticajem i lično bogaćenje dok su bili na vlasti.

Oni sada govore kako ovaj Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi nije demokratski, neće odražavati volju narodu. Pa zar nisu to isti oni koji su do pre samo godinu dana govorili građanima Srbije da u Srbiji ne postoji ni minimum uslova za demokratske izbore?

Zar to nisu isti oni koji su sve vreme ubeđivali građane Srbije da je bojkot izbora jedino i najbolje rešenje? Zar nisu to isti oni koji su pre samo godinu dana bojkotovali izbore, zar nisu to oni koji danas ponovo ubeđuju građane da treba da izađu na izbore pod istim tim uslovima i da glasaju, jel te, za njih.

Zar nisu to oni isti koji su ucenjivali državu učešćem predstavnika Evropskog parlamenta u razgovorima o izbornim uslovima. Zar nisu to oni isti koji su na tim pregovorima pokušali da ucenjuju i te iste evroparlamentarce i međunarodne posrednike. Zar nisu to isti koji su ih i uvredili na tim pregovorima rekavši da su ti evroparlamentarci postigli sporazum sa vlasti, a ne sa opozicijom i time ih naljutili, pa su evroparlamentarci čak u jednom trenutku tako ljuti na svoje dotadašnje ljubimce, napustili na kratko te razgovore. Zar nisu to oni isti koji su tražili i ako nisu u parlamentu, da učestvuju u organima poput RIK, a danas kada treba da daju predloge za RIK oni nemaju ljude za to.

Da, drage kolege, to su oni isti, Đilasi, Jeremići, Lutovci i ostali kojima ni ja, ni vi, ni narod Srbije ne veruju više ni kada kažu da je danas četvrtak 25. novembar, jer sve što su do sada uradili i uradili, bila je laž, bila je prevara, mahinacija, imaginacija.

Pa, zar nije sam Đilas, dok je bio gradonačelnik 2009. godine, bivšem ambasadoru Kamerunu Manteru, rekao, da je njegov program za Beograd više marketing nego realnost. To možete naći u papirima Vikiliksa, svakako. Sve je kod njih marketing, sve je laž, pokušaj da se nametne lažna slika o Srbiji. To ne bio toliki problem, da oni tu lažnu sliku o Srbiji ne pokušavaju da plasiraju i u svetu, narušavajući tako ugled Srbije. Videli su to Bilčik, Fajon, Flakenštajn, Kukan, videli su ko su oni, trebalo im je malo vremena, ali su videli. Videće i ostali, ali ostaje izgubljeno vreme koje se ne može nadoknaditi i šteta koju ne možemo popraviti.

Oni se međusobno ovih dana kolju, oko kolača koji još uvek nisu zaradili, kolju se oko mandata koje još uvek nisu dobili, oko toga ko će biti kandidat za koju funkciju. Međusobno vade oči jedni drugima, ponašaju se kao rogovi u vreći. Zašto? Zato što im je lični interes ispred državnog.

Onima koji je državni interes ispred ličnog lako se dogovaraju i sarađuju. Evo, na primer, koalicija SPS i JS, traje već 13 godina, i upravo će danas predsednici SPS Ivica Dačić i Dragan Marković Palma, predsednik JS, potpisati sporazum o nastavku saradnje koja traje punih 13 godina i o zajedničkom učešću na izborima. Ista je situacija i dobro funkcioniše i vladajuća koalicija, evo punih devet godina, bez ikakvih problema, jer nas interesuje politika, a ne interesuju nas lični interesi. Uvek politiku i državu Srbiju stavljamo ispred interesa ličnih, ili stranački, uostalom, JS nema ni ministre ni državne sekretare, ali to nikada nije sprečavalo ni Dragana Markovića Palmu, ni JS, ni sve nas da radimo dobre stvari za Srbiju.

Vi ste ministarka, iscrpno i detaljno obrazložili Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i neću se puno baviti time, već nekim, da kažem, suštinskim stvarima. Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi donosi ukidanje praga izlaznosti birača, koji je prema postojećim pravila 50% upisanih, kao i lakše korake za podnošenje narodne inicijative, odnosno, produžetak roka za prikupljanje potpisa sa sedam na 90 dana.

Ovo su osnovni razlozi zbog kojih je Vlada odlučila da promeni zakon koji je donet 1994. godine, a korigovan 1998. godine. Osnovna mana aktuelnog, postojećeg zakona je u delu koji se odnosi na narodne inicijative, bila je taj da je rok za podnošenje potpisa sedam dana za 30.000 potpisa, pa je sada on produžen na 90 dana kako bi onaj ko želi da pokrene inicijativu mogao da ih prikupi.

Ono što je bitno takođe reći, Venecijanska komisija je pozdravila ovaj predlog. Naime, i predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, ali i ministarka pravde Maja Popović, kao i naša koleginica Žarić Kovačević, su branili ovaj Predlog zakona pred Venecijanskom komisijom pre par nedelja i uspešno ga predstavili i odbranili. Jednostavno mi imamo podršku ovom zakonu.

Novi zakon će najverovatnije prvo se primeniti prvom prilikom, prilikom izjašnjavanja građana o promenama delova najvišeg pravnog akta, odnosno Ustava koji se odnosi na sudstvo i taj referendum će biti održan 16. januara. Mi ćemo već sledeće nedelje na dnevnom redu Narodne skupštine imati predlog teksta ustavnih amandmana iz oblasti pravosuđa.

Što se tiče praga uspešnosti na referendumu, kao što sam rekao, i Venecijanska komisija je rekla da prag ne treba da postoji, jer ako postoji više prava dobijaju apstinenti od onih koji izađu na referendum.

Mi ćemo doneti ovaj zakon, ne sumnjam u to, jer postoji apsolutna volja u ovom parlamentu. Mi ne možemo sprovedemo ustavne promene koje su nam neophodne u procesu pridruživanja i otvaranja novih klastera, bez promene Zakona o referendumu. Zakon o referendumu će stupiti na snagu odmah i zato što nemamo vremena za gubljenje i da se okrećemo i osvrćemo na sve koji bi želeli da nam podmetnu nogu. Čekao se stav Venecijanske komisije, dobili smo pozitivan stav i idemo i ustavne promene.

Naravno, šta ćemo menjati u Ustavu. Nakon Zakona o referendumu mi ćemo raspravljati o predlogu ustavnih amandmana. Izmene se odnose na način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i na proces izbora sudija i predsednika sudova. Takođe, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva, a Državno veće tužilaca menja će naziv. Predloženim amandmanima se ukida trogodišnji probni rad sudija i tužilaca i predviđene su promene u nadležnostima Narodne skupštine i odlučivanje u Skupštini.

Izbor sudija danas, trenutno, kakva je situacija spada u ustavnu nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije definisana je članom 99. Ustava Republike Srbije. Mi smo pokrenuli proceduru promene Ustava i tu proceduru ovaj saziv mora da završi do kraja, jer ne postoji mogućnost da nakon parlamentarnih izbora neki novi saziv Narodne skupštine nastavi ovu proceduru, već bi morao da krene u čitavu proceduru ustavnih promene izpočetka.

Mi iz JS se svakako zalažemo za to da se iznađe najbolji i najoptimalnije rešenje koje bi regulisalo ovu oblast i u skladu sa tim izmenama uzećemo učešće u radu po tom pitanju, kao parlamentarna stranka. Moram da kažem, da nezavisnost sudske vlasti postoji i pod sadašnjim ustavom. U članu 4. Ustava Republike Srbije sudijama je zagarantovana stalnost i nepremestivost sudijske funkcije sem nakon prvog izbora kad se biraju na tri godine. Intencija ovih predloženih ustavnih promena idu u pravcu povećanja nezavisnosti sudijske grane vlasti, od strane Narodne skupštine Republike Srbije.

Moram da skrenem pažnju da je Narodna skupština Republike Srbije odraz volje naroda, pa je negde na taj način i izbor sudija odraz te iste volje. Mi možemo ovde napraviti idealan sistem izbora sudija i sudskih organa vlasti i obezbediti najveći mogući stepen nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija, a da on bude obesmišljen iz razloga jer nije sve do sistema već je mnogo toga i do ljudi, do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, odnosno do svakog pojedinačnog sudije, do njegovih stručnih, moralnih i drugih kvaliteta.

Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i po zakonu, ako je posvećen svom poslu, stručan i veran zakletvi koju je dao, koji poštuje opšte prihvaćene vrednosti u društvu, takav sudija je bio, jeste i biće nezavistan. Oni koji pojedinci kojih je na sreću jako malo, oni koji u svemu gledaju svoj lični ili politički interes što možemo videti kod pojedinaca u poslednje vreme, nisu bili niti će biti nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu, već za taj interes koji protežiraju.

Mi iz jedinstvene Srbije smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava. Mi smatramo da sudska nezavisnost nije vredna sama za sebe, i nije i ne može biti posmatrana, kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosioca sudijske funkcije, već institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i slobode.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda neophodno je da se tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću. Jer i sam Riko Fer je rekao „zakoni vrede onoliko koliko vrede i oni koji su pozvani da ih primenjuju“.

Naravno da treba unapređivati i doterivati svaku oblast našeg društva, pa i pravosuđe. Treba ga učiniti još efikasnijim, kvalitetnijim i boljim, ali ne zato što neko sa strane to traži od nas, već pre svega, zbog nas samih, jer ovi sa strane, odnosno svetski centri političkih moći, svakako žele Srbiji nametnuti pravo sile, a Srbija na to njihovo pravo sile može odgovoriti jedino silom prava i pravde.

Nemojte nikada potcenjivati silu prava i pravde. Žilava je ona. To se može videti svih ovih godina unazad na primeru naše južne pokrajine, na brojim drugim primerima, kako kod nas, tako i u svetu.

Da zaključim, Jedinstvena Srbija je za Srbiju u kojoj vlada volja naroda, a ne želje pojedinaca koji svoju volju žele nametnuti narodu uz pomoć sa strane. Referendum i narodna inicijativa jesu alati za sprovođenje narodne volje i JS se zalaže za Srbiju prosperiteta i pravde.

U tom smislu Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenica predsednika poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća, potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Jevđić.

Uvažene koleginice i kolege, ministarko, sa saradnicima, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi o kojem danas raspravljamo najstariji je neusklađen zakon sa Ustavom i međunarodnim propisima, petnaest godina od donošenja Ustava 2006. godine, nije usklađen sa najvišim pravnim aktom, iako je rok za usklađivanje svih zakona bio 2008. godine i uprkos tome što je Venecijanska komisija više puta ukazivala na neophodnost promene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Danas, dakle 27 godina nakon donošenja i 15 godina od donošenja Ustava mi razgovaramo o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Osim što se ovaj zakon usklađuje sa Ustavom, on se usklađuje i sa preporukama Saveta Evrope iz revidiranog kodeksa dobre prakse u oblasti referenduma, iz oktobra 2020. godine. U njega su ugrađeni i neki elementi i direktive EU o elektronskoj građanskoj inicijativi.

Ovo napominjem zato što se u javnosti čuju neozbiljne i vrlo neutemeljene kritike. Nisam videla ni jedan konkretan predlog kako bi tačno trebalo da izgleda neka od odredaba koje se kritikuju.

Ovde ne govorim, naravno o konstruktivnim kritičarima, onima koji su učestvovali u javnoj raspravi, već o kritizerima koji umesto objašnjenja zašto 15 godina nismo promenili zakon i uskladili ga sa Ustavom, i umesto da rade na edukaciji o afirmaciji delovanja građana kroz mehanizme neposredne, direktne demokratije, šire teorije zavera, ne istine i polu informacije.

Krajnje je vreme da političke razlike ostavimo po strani, bar kada je reč o uvođenju mehanizama, koji uključuju građane u kreiranje zakona i propisa, uvode princip i individualne odgovornosti za kreiranje zakona.

Šta to tačno znači i šta pod tim podrazumevam, približiću vam kroz primer Švajcarske. Taj primer uzimam bez namere da pravim neumesno poređenje naše zemlje sa Švajcarkom, već da osvestim činjenicu da donošenjem ovog zakona imamo šansu da afirmišemo neposrednu demokratiju i omogućimo građanima da direktno odlučuju o svemu onome što smatraju važnim za kvalitet svog života i uslove u kojima žive i rade.

Švajcarka je zemlja koja u Evropi prednjači po korišćenju referenduma i gde se građani izjašnjavaju, čak i o izgledu ulica i fontana. Građani Švajcarske uspešno primenjuju mogućnost direktnog uticaja na promenu nekog zakona, pa i Ustava. Građani se nekoliko puta godišnje izjašnjavaju o raznim pitanjima, što ima pozitivne efekte u smislu građanskog samorazumevanja njihove uloge u društvu, odnosno razumevanja da imaju mogućnost da ostvare pravo i kažu šta misle.

Direktna demokratija, odnosno pravo na referendum stvorili su u Švajcarskoj sistem u kojem političari uvažavaju i vrlo razumeju da odluke koje donose mogu biti opovrgnute na referendumu, što samo po sebi donosi visok nivo političke odgovornosti, a samim tim i stabilnosti.

Švajcarci će se, primera radi i u nedelju, na referendumu izjasniti i o uvođenju kovid propusnica.

Narodna inicijativa i referendum ne omogućava samo učešće javnosti po pitanju zakona i ustava, već pre svega određuju odnos javnosti prema vlasti. Švajcarci shvataju vlast, pre svega kao nešto u čemu treba učestvovati.

Ovaj Zakon je upravo prilika da i mi našim građanima pružimo tu mogućnost da se neposredno izjašnjavaju o pitanjima koja smatraju značajnim.

Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi sadrži dobar deo demokratskih mehanizama koji se primenjuje u Švajcarskoj. Zato sam odlučila da upravo taj primer navedem, naravno usklađen sa našim pravnim sistemom.

Predlog zakona sam analizirala vrlo detaljno i vrlo pažljivo. Opšti utisak o zakonu u celini jeste da se predloženim izmenama uspostavljaju najviši demokratski standardi koji su u primeni u državama članicama Evropske unije.

Primena tih standarda dovodi do značajne participacije građana u donošenju odluka i zakona. Učešće građana u javnosti i procesima odlučivanja zajednička je vrednost u evropskoj, pa i svetskoj političkoj kulturi koja se najbolje gradi i unapređuje upravo kroz direktno učešće građana u procesu donošenja odluka. Mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije upravo kroz to sagledavamo vrednost ovog zakona.

Analizirajući Predlog pokušala sam da sagledam stvari što je kritičnije moguće jer smatram da je to korisno kako bih što bolje razumela sve kritike koje se čuju u javnosti o ovom Predlogu. Ja moram da kažem da nisam našla logiku ni razumela ono što se u javnosti plasira neodgovorno, često manipulativno i neobjektivno na nivou teorija zavere o razlozima zbog kojih navodno donosimo ovaj Zakon.

Ono što vidim jeste da ovaj Predlog i u delu o referendumu, i još više u delu o narodnim inicijativama ima sve one elemente koje dugoročno donose korist celom društvu.

Vidim i da ovim zakonom imamo šansu da što je moguće više uključimo građane u proces odlučivanja i osvestimo građanima da koristeći mehanizme koje zakon pruža mogu daleko aktivnije i direktno da učestvuju u kreiranju zakona, unapređivanju društva po svojoj meri.

Zaista ne vidim ništa loše u tome da se unaprede prava građana tako da narodnim inicijativama mogu i te kako da utiču na donošenje zakona ili njihovu izmenu.

Verujem da je zakon o referendumu i narodnoj inicijativi početna tačka da se građani suštinski zainteresuju za to kako funkcioniše njihova zajednica, šta je neophodno i šta žele da promene i unaprede u sredinama u kojima žive.

Osnovne novine u ovom predlogu zakona su sledeće. Ukidanje praga izlaznosti birača za koji je prema postojećim pravilima bila potrebna većina od upisanih birača, sada je to većina od broja izašli birača. Ovo je jedna od osnovnih novina u cilju usklađivanja sa Ustavom.

Naime, Ustavom je predviđeno da je uslov za promenu Ustava koji usvoji Skupština taj da glasa većina od onih koji izađu na izbore.

U važećem Zakonu o referendumu piše drugačije. Tamo stoji da se odluka donosi većinom od ukupnog broja birača.

Najveći broj kritika upućenih tokom javne rasprave i u pojedinim medijima odnosio se upravo na pitanje izlaznosti. Ustav Srbije bavi se u članu 203. stav 8. precizno uslovima o uspešnosti referenduma i kaže se: „Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača“.

Želela sam ovo precizno da pročitam iz Ustava Srbije zato što to potvrđuje da teza da se Zakon o referendumu menja da bi se ukinula obavezna izlasnost većine upisanih birača ne stoji, jer u slučaju sukoba odredbe zakona i odredbe Ustava primenjuje se, naravno, odredba Ustava, tako da u tom smislu promena zakona ne bi bila neophodna za sprovođenje ustavnog referenduma o promeni Ustava. Rešenje bi postojalo i sa važećim zakonom. Primenile bi se, naravno, odredbe Ustava.

Odredba koja se odnosi na to da je za uspeh referenduma dovoljno da za njega glasa većina izašlih birača, a ne većina upisanih, nekima na prvi pogled izgleda nedovoljno čvrsta u smislu da neće uvek odraziti stav građana o nekom pitanju. Ja mislim upravo suprotno. Neophodno je da se podigne svest građana o njihovom aktivnom učešću u javnim poslovima na svim nivoima vlasti, a time i odlučivanju o pitanjima koja su značajna za njihov život. O tome sam govorila i na početku, navodeći detaljno i opširno i primer Švajcarske.

Idemo dalje. Jedan za nas u Socijaldemokratskoj partiji Srbije najvažnija izmena ovog zakona jeste to što se produžava rok za prikupljanje potpisa.

Dakle, za podnošenje narodne inicijative potrebno je 30.000 potpisa, a rok se produžava sa sedam na 90 dana. Uglavnom se zbog tog kratkog roka do sada narodna inicijativa i nije tako često, ili gotovo nikako, ni primenjivala, ni podnosila.

Prilično veliki problem upravo predstavlja i to što ne postoji jedinstvena evidencija o podnetim inicijativama, pa je bilo do sada otežano prikupljanje informacija o podnetim i nerealizovanim narodnim inicijativama.

Najveći deo informacija o podnetim inicijativama prikupila je nevladina organizacija CRTA i one se nalaze u brošuri te organizacije iz 2018. godine, koja se bavi problemima u ostvarivanju prava na podnošenje narodne inicijative.

Inače, o tome je govorio i kolega Balint, od uvođenja višestranačja, na republičkom nivou održana tri referenduma. Dakle, 1990. godine menjali smo Ustav, 2006. godine takođe, 1998. godine izjašnjavali smo se o tome da ne želimo strane predstavnike u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Izjašnjavanje o državnim simbolima i ustavnim amandmanima 1992. godine bilo je neuspešno, jer je izašlo manje od polovine birača.

Kada je reč o narodnoj inicijativi, praktično bila je samo jedna i to inicijativa Fondacije „Tijana Jurić“, koja je implementirana u izmene Krivičnog zakona.

Na lokalnom nivou referendumi su se održavali uglavnom samo po pitanju uvođenja mesnih samodoprinosa.

Produžetkom roka na 90 dana za prikupljanje potpisa otvara se mogućnost da narodnih inicijativa bude značajno više u budućem periodu. Da li će ih biti ili neće, zavisiće od same ideje, predloga, inicijative i od prikupljenih potpisa za čiju overu će se plaćati minimalna, gotovo simbolična naknada od 50 dinara.

Učesnici u javnoj raspravi ukazali su na potrebu da se ova naknada ne naplaćuje u sprovođenju narodnih inicijativa, jer ta odredba ne postoji ni u važećem Zakonu o referendumu i narodnim inicijativama. Međutim, budući da zakon predviđa da za elektronske potpise nije potrebna overa, može se prostom logikom zaključiti da troškovi prikupljanja i overe mogu u budućnosti i te kako da se svedu na minimum i da neće samim tim obeshrabriti građane da koriste narodnu inicijativu kojom mogu da predlažu donošenje, izmenu ili prestanak važenja Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Takođe, najmanje 150 hiljada potpisa birača podnosi se za predlog za promenu Ustava.

Iz svega navedenog, jasno je da zakon otvara mogućnost jedne nove dinamike i aktivizma i uključivanja građana u vršenje vlasti preko narodne inicijative i referenduma, što je postojećim zakonom bilo gotovo nemoguće, budući da je odavno i zastareo i restriktivan, pokazao velike nedostatke.

Neposredna demokratija je starija od predstavničkog modela i može samo dodatno da unapredi predstavnički model, a samim tim i naš rad narodnih poslanika u budućnosti.

Značajno je napomenuti da Predlog zakona prepoznaje i uvodi, prema pravnom dejstvu odluke, obavezujući i savetodavni referendum. O tome ste i vi govorili u uvodnom izlaganju. Različite vrste referenduma predviđaju republički, pokrajinski i lokalni, a prema vremenu donošenju akta koji je predmet referenduma - prethodni ili naknadni i prema vrsti – ustavotvorni, zakonodavni ili upravni.

Dalje, izuzetno je važno što ovaj predlog detaljno obrazlaže i predviđa referendumsku kampanju, koja važećim zakonom uopšte nije regulisana, čak ni pomenuta, dok se predloženim izmenama detaljno reguliše i to ko može da organizuje i kako se finansira i troškove kampanje, poseban račun, podnošenja izveštaja, jednak pristup stranama koje zagovaraju različite odgovore na referendumsko pitanje, kao i ravnomerno i korektno obaveštavanje građana o svim važnim pitanjima o kojima se izjašnjava na referendumu.

Dakle, za kraj, ali ne manje važno jeste to da su kritike Venecijanske komisije bile toliko pozitivne da ni ta preporuka o početku primene zakona, tek godinu dana nakon početka primene, ne može da zaseni ni dobre kritike, pozitivne kritike i ono što sam zakon može da nam donese u budućnosti ako ga svi zajednički, ponavljam opet, stavljajući političke razlike sa strane, sagledavamo kao jednu novu mogućnost da jačamo ulogu građana u vršenju vlasti.

Da li je dobar? Da li može da bude bolje? Sigurno je da može, međutim ovaj zakon svakako je, nakon 15 godina, jedan potpuno novi početak i zbog svega što sam već navela u svom izlaganju, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Hvala.