Samo da se zahvalim ministarki. Već smo spustili tonus sa odgovorima i vidim da ćemo sigurno nešto rešiti, a to je veoma značajno za nas i sigurno će to biti na dobrobit svih građana.
Otvorili smo temu. Slažem se da ni mi, ni vi nismo krivi za to. To je neko uradio. Slažem se da ne možemo retroaktivno da vraćamo, ali vidimo šta možemo u narednoj godini da pomognemo ovim opštinama, odnosno opštini Kladovo.
Zahvaljujem i Vladi i vama, gospođo ministarka, na razumevanju i na pozivu u ministarstvo.

Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Prvo, iskoristiću priliku, dosta su kratka ta tri minuta, ali da pozdravim sve prisutne članove Vlade, na čelu sa premijerkom.

Ja dosta retko stojim, ali uvek stojim kada o nekim temama govorim kao što su one o kojima hoću danas da govorim i za koje hoću danas da pitam u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

Redak je ovo istorijski trenutak, moram reći, jer retko se dešava da predstavnik najveće poslaničke grupe ima priliku da postavi pitanje u parlamentu, ali to je valjda demokratija.

Naime, kažu neki istorijski spisi, uvažena premijerka, da je najuticajniji Srbin kod ruske države bio Sava Vladislavić, negde početkom 18. veka i da je bio čovek koji je prvi put na pravi način pokrenuo srpsko pitanje kod tadašnje ruske države, kod tadašnjeg ruskog cara Nikolaja Velikog.

Tadašnja pomoć ruske države prema srpskoj državi je bila u nekoj drugoj sferi i bilo je potrebno u sferi obrazovanja, a uglavnom je išla preko tog velikog diplomate i državnika koji je tada bio u službi ruske države.

Ogledala se u potrebama za knjigama za obrazovanje tadašnje Srbije, gde se obraćao tadašnji mitropolit beogradsko-karlovački Mojsije i počele su da stižu knjige i u Mitropoliju i u Herceg Novi i u Žitomislić na Neretvi, ali i toplu Boku Kotorsku. Radovali su se toj pomoći svi Srbi tada na Balkanu.

Šta bi danas rekao Sava Vladislavić i šta bi rekli svi mi prisutni ovde? Ko je najuticajniji Srbin kod moderne ruske države? Ne treba tu puno reči, čini mi se da bi bio ponosan i on što danas imamo jednog diplomatu, odnosno jednog državnika, Srbina, građanina Srbije, srpskog predsednika koji uživa najveći mogući ugled kod moderne ruske države, a koji je pri tome danas ne u službi neke države, nego u službi Srbije i građana Srbije. To je danas predsednik države Aleksandar Vučić.

Mnogo o ovoj temi su danas govorili svi mediji. To je bila i prva vaša rečenica kada ste počeli današnje svoje izlaganje i verujte da je to najvažnija politička tema u koju gledaju ljudi danas na Balkanu, ali baš kao u vreme Save Vladislavića, budite sigurni da nju ne gledaju samo građani Srbije i oni koji žive samo u ovim granicama, nego svi oni građani i svi oni Srbi koji žive van Republike Srbije, a u okruženju ih je dva miliona.

Pošto nemam mnogo vremena, trudiću se da sažmem i pitanje. Čuli smo danas od srpskog predsednika da će ta cena koju je postigao danas u razgovoru sa ruskim predsednikom i sa ruskom državom, gde je danas uvažen po 19. put u svojim mandatima, doprineti uštedi od 300 miliona evra u narednih šest meseci, a to je veliki novac.

Moje pitanje je da li Srbi kao u vreme Save Vladislavića mogu da se raduju tom uspehu srpskog predsednika i srpske države kod ruskih vlasti i u pregovorima, da li će ta dobrobit biti raspoređena kako u Beogradu i centralnoj Srbiji, tako i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, gde živi naš narod? Zato sam i počeo ovu priču o Savi Vladislaviću i pomoći koja je tada stizala iz Rusije.

U tom svetlu, dokle smo stigli sa izgradnjom aerodroma u Trebinju? Šta se dešava sa izgradnjom autoputa i kakvi su planovi kada je u pitanju autoput ka Bijeljini? Kakvi su planovi kada su u pitanju hidroenergetski potencijali koji se grade na Drini zajedno sa Republikom Srpskom i da li će Vlada na čelu sa predsednikom ovako izdašno nastaviti da pomaže naše opštine, naše zajednice i u federaciji i u Republici Srpskoj, ali i u Crnoj Gori, jer se nadamo i nekom boljem odnosu crnogorskih vlasti, obzirom na prethodnu posetu crnogorskog premijera Krivokapića?

Ja sam malo više pitanja postavio, ali naravno vi ćete sve u jednom odgovoriti, pa ćemo naš razgovor nastaviti. Hvala vam.

Hvala.
Pretpostavljam i vi ste koristili deo vremena za završni komentar.
Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.

Hvala vam.
Pre svega, poštovani narodni poslaniče, ja želim vama lično da se zahvalim na pozivu i organizaciji moje posete Nevesinju, Prebilovcima i Mostaru u vreme mog mandata kao predsednice Vlade ili od kada sam ušla u Vladu Republike Srbije. To mi je jedan od najlepših dana koje sam imala, takođe i jedan od najemotivnijih dana koje sam imala, posebno poseta Prebilovcima i stojim pri onome što sam tada rekla, a to je da ćemo učiniti sve što možemo da kvalitet života ljudi, Srba koji su tamo ostali uprkos svemu onome što se desilo u poslednjih, pa otprilike, 100 godina.
Uprkos svemu tome, oni su ostali tamo i mi ćemo učiniti sve što možemo da pomognemo da podržimo, finansiramo projekte lokalne infrastrukture, izgradnju naših crkava, pomoć našim kulturnim društvima, kulturno-umetničkim društvima, školama, prosveti, itd.
Pozdravite molim vas još jednom od mene mnogo oca Radivoja Krulja i recite da sam pričala i sa predsednikom Vučićem o njemu i o SPC i o hramu u Mostaru i da vidimo kako možemo da pomognemo da se i taj veliki važan i velelepni objekat završi.
Što se tiče cene gasa, još jednom, počela sam sa tim, to mi je svakako obeležilo dan, ali je obeležilo i nekako poslednja dva meseca. Danas nam je zahvaljujući dogovoru između predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Putina, danas nam je skinut veliki teret sa leđa, ogroman teret sa leđa. Čini mi se da je 100 tona skinuto sa naših leđa.
Mi smo danas dobili, ako pogledate samo u odnosu na današnju cenu gasa, još jednom samo da razumete koliko je to veliko i važno, tri i po puta jeftiniji gas. To je nama život u narednih šest meseci, ali onda prolazi zima i kako god bilo stabilizovaće se nekako tržište i znaćemo šta je to što nas očekuje dugoročno, pa će samim tim i biti mnogo lakše i predvidivije pregovarati dalje sa Ruskom Federacijom oko novih dugoročnih ugovora.
Veliku stvar je za Srbiju i za sve naše građane i za celu našu privredu izvojevao predsednik Aleksandar Vučić danas. Hvala mu još jednom na tome i još jednom hvala predsedniku Putinu na svom razumevanju i svom prijateljstvu i svoj podršci koju je on danas pružio Srbiji. Velike stvari su danas završene, važne stvari za Srbiju.
Što se tiče toga kako će biti investiran taj novac, znate, mi smo danas ovim uštedeli mnogo novca, ali to će nama omogućiti da nastavimo nesmetano sve one projekte koje smo planirali i ambiciozno budžetom za 2022. godinu pomoći će nam u našoj dodatnoj fiskalnoj konsolidaciji u tome da u 2022. godini polako, kao što smo planirali, smanjujemo taj deficit i da nam to samo po sebi bude mnogo lakše i javni dug i da nam to bude lakše.
Tako da donosi tu stabilnost i sigurnost u narednim mesecima koja je toliko važna i, kažem, koja će nama toliko olakšati realizaciju i implementaciju svih onih projekata koje smo planirali. Možda da pre nego što smo planirali počnemo neke nove, važne projekte za sve nas u Srbiji, za čitav naš narod.
Da li ćemo nastaviti da podržavamo Republiku Srpsku i projekte u susednim državama, u onim opštinama i na onim mestima gde živi srpski narod? Apsolutno. Jaka Srbija za njih znači da ćemo imati više novca da finansiramo i u njihov kvalitetni život kroz podršku projektima lokalne infrastrukture, izgradnju vrtića, škola, bolnica, domova zdravlja, kupovinu medicinske opreme itd.
Dakle, apsolutno nastavljamo sa onom politikom koju je započeo Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade Republike Srbije 2014. godine i kada smo krenuli u takvu vrstu podrške Republici Srpskoj, bez obzira na to ili uprkos tome što smo mi tada bili u periodu fiskalne konsolidacije, što smo se borili protiv posledica poplava, što smo se borili protiv migrantske krize ili se suočavali sa migrantskom krizom, ipak našli sredstva tada da pomognemo i Republici Srpskoj, mala u odnosu na ono što smo kasnije davali kada smo mi finansijski i ekonomski ojačali, ali opet je to bio važan znak solidarnosti u tada teškim vremenima.
Mi naše projekte nastavljamo. Vi ste potpuno precizno naveli one najvažnije projekte, aerodrom Trebinje, za koji mislim da se završava projektno-tehnička dokumentacija i eksproprijacija zemljišta. Auto-put do Bijeljine, mi nastavljamo da gradimo taj pravac na teritoriji Republike Srbije. Dakle, auto-put Sremska Rača – Kuzmin i to dobro napreduje i most preko Save, za koji mi kompletno snosimo sve troškove i dogovaramo za 90% finansiranja auto-puta na teritoriji BiH, odnosno Republike Srpske, 90% finansiranja auto-puta do Bijeljine.
Tako da ja očekujem, koliko znam, iz Republike Srpske, oni su kompletno završili projektno-tehničku dokumentaciju, izdavanje dozvola, pa da krenemo i sa tim projektom u 2022. godini kada krene građevinska sezona.
Što se tiče projekta izgradnje hidrocentrale Buk Bijela, sa tim nastavljamo. Bilo je tu mnogo spekulacija da ćemo morati da pauziramo. Mi ne pauziramo, nemamo nikakvu odluku Ustavnog suda u BiH, tako da mi nastavljamo.
Kao što sam rekla, mi smo uradili kompletnu pravnu analizu kao odgovorni investitori, tu pre svega mislim na Elektroprivredu Srbije, na EPS, uradili kompletnu pravnu analizu. Mi ne vidimo nijedan jedini razlog, ukoliko se govori samo naravno o zakonima i pravu, da bilo ko pauzira ili stopira taj projekat. Ništa ne isključujem ali ja zaista ne očekujem, zato što bi takva jedna odluka bi stvorila kompletnu pravnu nesigurnost za sve investicije u Bosni i Hercegovini, tako da mi očekujemo da se prema nama kao investitorima, odnosno EPS-u, Bosna i Hercegovina ponaša kao i prema bilo kom drugom investitoru. Ako je bio nemački investitor dobrodošao u jednoj otvorenoj privredi i srpski investitor je valjda dobrodošao.
U tom duhu mi nastavljamo taj projekat koji je izuzetno važan ne samo za Srbiju, Republiku Srpsku, Bosnu i Hercegovinu, već za čitavu energetsku stabilnost i bezbednost regiona i samo je jedan u seriji projekata malih i srednjih hidroelektrana na Drini koje možemo zajedno da gradimo i ja očekujem da ćemo ih, valjda, kao odgovorni ljudi i graditi u budućnosti.
Tako da je zbog korone nešto kasnilo sa izradom projektno-tehničke dokumentacije, eksproprijacijom. Ja sam se nadala da ćemo ove projekte krenuti da radimo sve u 2021. godini. Započeli smo samo Buk – Bjela, aerodrom Trebinje krećemo 2022. godine i, naravno, sa naše strane, završavamo 2022. godine tu deonicu do granice sa Bosnom i Hercegovinom sa naše strane i krećemo onda izgradnju autoputa do Bjeljine koji će, kako sam rekla, 90% biti finansiran, odnosno od ukupnog iznosa 90% će pokriti Vlada Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije.
Hvala vam i mnogo pozdrava našoj braći, prijateljima u Republici Srpskoj.

Reč ima narodni poslanik Vujadinović.

Predsednice, valjda vam i snaga ovog aplauza prema vama i članovima Vlade i srpskom predsedniku govori o tome koliko su ove teme važne među nama narodnim predstavnicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali samim tim i među građanima Republike Srbije, a i onima koji žive van njenih granica.

Valjda negde po logici stvari ja kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu uvek se najviše interesujem za ta pitanja, ali ne samo ja nego i moje kolege iz poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Inače, ovu Skupštinu prate naši sunarodnici širom regiona i širom sveta i dok ste vi govorili naravno dobio sam već otpozdrav iz Mostara i veliku zahvalnost sveštenstva i vernog naroda u Mostaru za sve ono što ste izgovorili u prethodnim minutima.

Inače, čast mi je da sam kao jedan mali deo jedne velike politike koju predvodi današnji predsednik Vučić mogao da prisustvujem tim posetama sa vama, sa predstavnicima Vlade i da vidimo šta su to potrebe našeg naroda u Republici Srpskoj. Svaka od tih poseta je bila sve samo ne protokolarna. Bila je veoma konkretna i veoma decidna.

Sada jedno pitanje vama naravno retoričko. Ne morate ni odgovoriti na njega i pitanje Srbiji – da li se sećate poseta iz nekih prošlih vremena ne tako davnih? Da li se sećate koliko su bile konkretne i koliko su urodile plodom i kakav je bio protokol?

Pošto sam rekao da ne morate ni odgovoriti na njega, ali to je na kraju krajeva vaša volja, reći ću vam ja – bile su sve samo ne konkretne. Ogledale su se u jednom teatralnom grljenju tadašnjih predstavnika vlasti sa našim narodom u regionu, nekakvim lažnim obećanjima, a iza svega se dešavao pravi pakao. U kom smislu? Na teritoriji Republike Srbije hapšeni su, progonjeni kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta oni koji su i Hrvatsku i Republiku Srpsku branili, ne samo to, nego branili su sebe i svoje domove. To je bila suština te politike.

Međutim, što bi naš narod rekao – bilo, ne ponovilo se. Nećemo o tome. Ono što još hoću da naglasim je da je Vlada, tu uživa veliku našu podršku, pored konkretnih projekata koje je radila pružala jednu ozbiljnu političku podršku u našem narodu i našim sunarodnicima u regionu.

Još jednom ću napomenuti. Ustanovljeni su zajednički praznici i tu se zahvaljujem Ministarstvu rada što je prepoznalo tu potrebu, zajednički praznici koje proslavlja Srbija i Republika Srpska. Od ove godine to je i Nevesinjska puška i to je nešto što je veoma značajno za naš narod i u Republici Srpskoj i u Srbiji, ali verujte mi i u Crnoj Gori.

Ono što me još interesuje – dokle smo stigli sa uvođenjem onih zajedničkih predmeta koje će izučavati deca u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji a tiču se pre svega nacionalne kulture, jezika, istorije i da li u neko skorije vreme možemo da se nadamo da i tu vrstu pomoći ka našem narodu isporučimo kada je u pitanju Vlada u Beogradu? Hvala vam.

Hvala.
Potpredsednik i ministar Ružić ima reč.

Zahvaljujem predsedavajući.
Samo jedna mala dopuna. Kolega Vujadinović kao posvećeni narodni poslanik i upravo neko ko afirmiše to zajedništvo između, i specijalne veze, Republike Srpske i Republike Srbije spomenuo je jednu veoma značajnu temu koja se tiče tzv. identitetskih udžbenika i ono što ja mogu da kažem i u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, svakako i u ime mojih kolega iz Republike Srpske i dva nadležna zavoda i dva ministarstva su već održala seriju sastanaka. Dogovorili smo se upravo oko onoga što je temelj zajedništva i u pogledu udžbenika. To su takođe afirmisali i član Predsedništva BiH, gospodin Dodik i predsednik Republike, gospodin Vučić i čitav taj proces i procedura je u toku i mislim da to i jeste pre svega nešto što imanentno i potrebno našem narodu ili našim sunarodnicima ma gde oni živeli i ovo je, rekao bih, u kontekstu svih zakonodavnih aktivnosti, kao što je na primer bio Zakon o, popularno nazvan, o zaštiti ćiriličnog pisma, samo jedan delić jednog uspešnog mozaika koji demonstrira upravo to zajedništvo i izuzetno mi je drago da je ovo pitanje spomenuto. Hvala vam.

Poslanik Vujadinović ima reč.