Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Zahvaljujem, predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnikom. Mi danas razmatramo Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca. Državno veće je u skladu sa Ustavom i Zakonom o javnom tužilaštvu uredno sprovelo proceduru i donelo odluku o predlogu koji danas razmatramo.

Kao zemlja koja vrlo ozbiljno pristupa svojim obavezama, pre svega onim obavezama sadržanim u Poglavlju 23 koje se odnosi na pravosuđe, mi smo pristupili promeni Ustava, a sve sa ciljem unapređenja kvaliteta pravde i nezavisnosti pravosudnog sistema.

Pozdravljam odluku RIK-a da u narednom periodu sprovede aktivniju kampanju u pogledu približavanja referenduma, odnosno akta o kome će se građani na referendumu izjašnjavati, jer mislim da samo približavanjem materije građanima suštinski možemo i da objasnimo zašto je važno da iskoriste svoje pravo da u tom danu izađu i donesu odluku koja se tiče između ostalog i njihovih svakodnevnih i obaveza, ali i odluka u životu.

Aktom o promeni Ustava Republike Srbije menjaju se ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava i ovo je možda poslednji put da o jednoj ovakvoj odluci razgovaramo. Kada kažem da akt sadrži određene izmene, tu mislim na organizacione promene koje obezbeđuju i samostalnost, ali i odgovornost javnog tužilaštva.

Funkciju javnog tužilaštva vrše vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci, a glavni javni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci koji vrše funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima.

Predviđenom promenom obezbeđuje se veća samostalnost i odgovornost nosioca javnotužilačke funkcije, a u skladu sa nazivom najvišeg suda u Republici Srbiji promenjen je i naziv najvišeg javnog tužilaštva u Vrhovno javno tužilaštvo, kojim rukovodi vrhovni javni tužilac. Glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaštva, a za razliku od važećih ustavnih odredaba glavne javne tužioce više neće predlagati Vlada, niti birati Narodna skupština, već će najvećeg javnog tužioca u Republici Srbiji dalje birati Narodna skupština, na predlog Visokog saveta tužilaštva, posle sprovedenog javnog konkursa.

Visoki savet tužilaštva je samostalni organ, prema navedenom aktu, samostalni državni organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca i njega čini, kao što smo to danas nekoliko puta i mogli da čujemo, 11 članova, od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci i četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. Pri tome, ono što je i te kako važno za ostvarivanje nezavisnosti tužilaštva je i to da ministar nadležan za pravosuđe ne može da glasa u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti javnih tužilaca i to je možda jedan od mehanizama kojim se sprovodi apsolutna nezavisnost u njihovom radu.

Javno tužilaštvo je u nekom prethodnom periodu jasno odredilo svoje prioritete u radu, a to su odlučna borba protiv kriminala, povećanje efikasnosti i krivično gonjenje kroz dalju efikasniju primenu tužilačke istrage, kao i sporazuma o priznanju krivice. Osim toga, pomenuću i značaj jačanja međunarodne saradnje, uključujući i aktivno učešće u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, kao i brzu i efikasnu međunarodnopravnu pomoć u bilateralnim odnosima.

Međutim, da bi javno tužilaštvo bilo efikasno, ono mora dosledno sprovoditi i svoje osnovne principe, ali i one principe koji postoje u radu javnih tužilaštava kroz primenu načela samostalnosti, nepristrasnosti, profesionalnosti i odgovornosti, a osim toga neophodan je i dalji rad na uspostavljanju i unapređenju rada disciplinskih organa Etičkog odbora i Poverenika za samostalnost Državnog veća tužilaca.

Na kraju, Javno tužilaštvo mora sarađivati sa drugim institucijama, odnosno koordinirati svoj rad sa drugim državnim organima i mislim da mora uložiti u nekom narednom periodu više truda prilikom realizacije poslova u okviru svojih nadležnosti.

Mi ćemo kao Socijaldemokratska partija Srbije podržati njihove predloge u danu za glasanje, poželećemo im sreću u radu i ja se nadam da će svi ovi prioriteti koje su oni izneli kao neku zvezdu vodilju kojom će se rukovoditi u narednom periodu zaista i biti ostvareni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Sanji Jefić Branković.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani saradniče ministarke pravde, uvažene kolege poslanici, ukoliko bude uspešan referendum o ustavnim promenama ovo će biti poslednji put da Narodna skupština bira nosioce javnotužilačke funkcije. Danas je pred nama odluka o izboru više javnih tužilaca, od Osnovnog do Apelacionog, i tužioca za organizovani kriminal.

Nesporno, ovo je veoma značajna sednica Narodne skupštine, koja je i do sada pridavala veliki značaj izboru nosioca pravosudnih funkcija, jer sudska grana vlasti u suštini štiti ustavni pravni poredak našeg društva.

Inače, prema predloženim ustavnim amandmanima koje građani treba da potvrde na referendumu, Narodne skupština više neće birati nosioce pravosudnih funkcija, niti sudije, niti tužioce.

Upravo imajući u vidu značaj javno-tužilačke funkcije za pravi poredak i zaštitu zakonitosti i ustavnosti, iskoristio bih ovu priliku da podsetim na istorijat javno-tužilačke funkcije u Srbiji, što potvrđuje da Srbija ima višedecenijsku praksu u oblasti organizovanja tužilačke funkcije, što potvrđuje da je Srbija zemlja sa bogatom pravnom tradicijom.

Optužna funkcija se prvi put pojavljuje u pravnom sistemu Srbije još daleke 1865. godine, kada je prvi put definisana Zakonom o sudskom postupku u krivičnim delima. Prema ovom zakoniku funkciju krivičnog progona vršile su policijske vlasti ili poseban sudija koji je u sudskom postupku imao ulogu državnog tužioca. Kasnije u Kraljevini Jugoslaviji je 1929. godine prvi put donet poseban Zakon o državnom tužilaštvu koji je postavljen kao samostalni organ, odvojen od sudstva, stroge hijerarhijske organizacije. Posle rata Ustavom iz 1946. godine tužilaštvo je organizovano kao kontrolni izvršni organ koji je mogao da vrši kontrolu sprovođenja zakona, da podnosi zahteve za zaštitu zakonitosti, da podnosi i tužbe i žalbe i u toku sudskog i u toku upravnog postupka.

Da pomenem i to da je Ustavom iz 1974. godine Javno tužilaštvo federalizovano, ustanovljeno je Savezno i Republička javna tužilaštva kao samostalni državni organi koji se bave gonjenjem krivičnih i drugih zakonom kažnjivih dela, a moglo je da preduzima i određene mere i ulaže pravna sredstva radi zaštite ustavnosti i zakonitosti.

Pomenuo bih položaj javnog tužilaštva utvrđen Ustavom iz 1990. godine, koji je prvi Ustav u obnovljenom višestranačju Srbije. Ovim Ustavom je pojačana samostalnost i nezavisnost javno-tužilačke funkcije, pri čemu se posebno navodi da tužilac ne može biti odgovoran za mišljenje izneto u vršenju svoje funkcije, niti ko sme da utiče na tužilaštvo u vršenju njegove ustavne i zakonske funkcije. Takav ustavni položaj je praktično prenet i u Ustav iz 2006. godine, osim odredbi koje se odnose na način izbora, ovim Ustavom je smanjena nadležnost Narodne skupštine u pogledu izbora tužilaca, što je u najvećoj meri preneto na Državno veće tužilaca. Pa, da ponovimo, nakon ustavnih promena u Narodnoj skupštini se u potpunosti oduzima funkcija izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Da podsetimo da prema važećem Ustavu i zakonu Javno tužilaštvo predstavlja hijerarhijski uređen organ kojeg čine Republičko javno tužilaštvo, četiri apelaciona javna tužilaštva, 25 viših i 58 osnovnih javnih tužilaštava, kao i dva javna tužilaštva posebnih nadležnosti: Tužilaštvo za ratne zločine i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Po ustavnim promenama koje se odnose na pravosuđe govorili smo gotovo čitave godine i to sa apsekta postizanja osnovnog unapređenja efikasnosti, stručnosti, a pre svega zakonitosti u radu.

Dalje jačanje nezavisnosti pravosuđa je naša obaveza iz pretpristupnih pregovora sa Evropskom unijom. U pitanju je Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava kojim smo preuzeli obavezu da izvršimo ustavnu reformu kojom će se obezbediti smanjenje uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na sudije i tužioce.

Kada govorimo o nezavisnosti sudske vlasti, važno je reći da pravosuđe kada bude unutar svog sistema biralo nosioce funkcija sudija i tužioca, istovremeno mora biti svesno još veće odgovornosti za zakonito, savesno, moralno, odnosno dostojno bavljenje javno-tužilačke funkcije.

Ustavnim promenama se otklanja svaka, pa i najmanja sumnja da će ostale grane vlasti uticati na rad tužilaštva i sudova, ali ovu vrstu samostalnosti ne amnestira tužioce i sudije od odgovornosti za svoj rad, koji je od opšteg interesa, niti amnestira od odgovornosti od uticaja drugih društvenih krugova van države ili moćnih pojedinaca, koji kroz strukture sudske vlasti žele da ostvare svoje lične ili neke grupne interese.

Nažalost, bili smo više puta svedoci uticaja različitih interesnih grupa na tokove nekih tužilačkih i sudskih postupaka. To nosiocima pravosudnih funkcija koje biramo a koji moraju biti bolji i stručniji od ostalih koji nisu izabrani mora biti jasno. Mora biti jasna poruka nosiocima pravosudnih funkcija koji nažalost više neće polagati zakletvu pred predsednikom ovog Doma, da jedino čega se moraju držati jesu Ustav i zakon, po svaku cenu. Jer, čast i poštenje, odolevanje korupciji i bilo čijim uticajima, pritiscima i ucenama jesu i cena bavljenja ovim izuzetno važnim poslom, kao što su i osnovni kriterijumi za dosledno bavljenje pravosudnih funkcija.

Zaštita društva od svih oblika kriminalnog ponašanja, zaštita javnog poretka, deljenje pravde i poštovanje prava građana pred sudovima i tužilaštvima nije moguća ako svaki nosilac tužilačke ili sudijske funkcije ne postupa u skladu sa ovim navedenim principima.

Da podsetimo i na to da su Zakonom o javnom tužilaštvu poverena ovlašćenja vođenja tužilačke istrage što je veoma važno pitanje za tok istrage i konačno identifikovanje počinilaca krivičnih, dakle, to je polazna tačka borbe sa kriminalnom i počiniocima svih ostalih krivičnih dela. Zato za tužilaštvo kažemo da je brana pravne države.

U tom smislu, želimo uspešan rad tužiocima koje ćemo danas izabrati. Poslanička grupa SPS će u glasati za predloge koji su pred nama. Hvala vam.

Zahvaljujem se, narodnom poslaniku, Zvonimiru Steviću.
Reč ima narodni poslanik, profesor dr Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Mnogo puta smo govorili o neophodnosti nezavisnog rada tužilaštva kao jednog od najvažnijih segmenata očuvanja javnog reda i mira i uspostave sistema pravde i pravičnosti u Republici Srbiji.

Nažalost, i dalje imamo delove tužilaštava koje na svaki način sudeluju u radu onih koji ne žele dobro Republici Srbiji i u sprezi su sa organizovanim kriminalnom, sa politikama koje nisu dobronamerne ni prema građanima, ni prema Republici Srbiji. To je nešto što jeste i posledica pređašnje vlasti, koje jesu uticale na to da tužilaštvo ne bude nezavisno. Jeste posledica toga da su tužioci tu svoju javnu funkciju doživeli kao od boga datu blagodat kojom mogu raspolagati onako kako smatraju da treba raspolagati i da im se tu ne može niko suprotstaviti.

Nažalost, mi građani, a posebno iz ovih delova države koji nisu centralni deo, to osećamo godinama i decenijama na svojoj koži. Prosto, postoje uticajni ljudi iz kriminalnog miljea, iz političkog miljea, iz miljea biznisa koji imaju svoje privatne tužioce, koji im štite kada god urade neki kriminal i kažu, ne možete nam ništa. Evo, danas je narodni poslanik, Samir Tandir govorio o jednoj peletari koja već godinama truje građane Novog Pazara.

Recimo, mi smo tražili od ministarstva da se ispita rad ove peletare, oni su kazali da oni nemaju dozvolu za rad, a ona i dalje radi i konstantno truje građane Novog Pazara. Znate li zbog čega? Zato što vlasnici te peletare su u finansijskim i partnerskim odnosima sa jednom lokalnom političkom partijom koja drži vlast u tom gradu. Znate li zbog čega? Zbog toga što su napravili jednu perfidnu stvar, tako da se u inicijale svojih vlasnika stavili u nazive te firme, a ti inicijali se poklapaju sa vladajućom partijom u Republici Srbiji. Pa, onda građani imaju dvostruki problem.

Jedan je problem straha od tih moćnika, a drugi je zloupotreba najjače srpske partije ovde za koju misle da je deo te peletare, a ona nije, nego je to jedan marifetluk. Ti ljudi koji su iskoristili svoje inicijale, koji su poklapaju sa skraćenicom najveće političke partije da bi zaplašili građane, a na taj način štete i toj partiji i ovoj državi, a koriste to da steknu dobit koja je protivna zakonima i koja nažalost već mesecima Novi Pazar drži na lestvici najzagađenijih gradova u Republici Srbiji, pa i u Evropi. Od toga stradaju građani, od toga ide zdravstvena situacija u najgore mogućem smislu.

Imamo i smrtnih slučajeva, imamo svega. Ta peletara zahvaljujući tim nekim tužiocima i još nekim delovima sistema koji štite za račun njihovih viših interesa, radi nesmetano. Kada se požale građani, oni kažu – jeste mi radimo, a vi nam ne možete ništa. Zato nam treba tužilaštvo koje je nezavisno, koje je sposobno da se obračuna sa tim koji naprave kriminal i kažu – ne možete nam ništa, jer smo mi tajkuni, jer smo mi vlasnici kapitala, jer smo mi neki koji imamo spregu sa nekim lokalnim moćnicima i mi možemo da vas trujemo, mi možemo da vas ubijamo, mi možemo da vam nanosimo štetu.

Zato nam je potrebno tužilaštvo koje će se obračunati sa svim tim, takvim zloupotrebljivačima naših prava, a da sistem proradi na taj način da ti tužioci budu hrabri, dostojni, dostojanstveni svog poziva, da reaguju onda kada su u pitanju prava građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčević.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Mi danas pričamo o pravosuđu i drago mi je da pričamo o tome, drago mi je što su tužioci tema, jer je za nas kao predstavnike SNS, stranke koja je ponikla iz naroda, važno da imamo jako pravosuđe i važno je da radimo na razvoju pravosuđa i daljem jačanju institucija. Jačanju institucija koje će raditi i za narod i u ime naroda.

Međutim, u prethodnom periodu naš narod je nekako izgubio poverenje u institucije, izgubio je to poverenje i mi se sada borimo da to poverenje na neki način povratimo. Rezultati koje Srbija danas ostvaruje okupljaju građana i oko naše ideje, oko ideje SNS i nekako vraćaju veru u naš sistem.

Svaki put kada pričamo o nosiocima pravosudnih funkcija važno je da napomenemo ono isto, ono što uvek kažemo, a to je da ti nosioci moraju da budu kompetentni, da poseduju visok nivo znanja i veština, kao i moralne kvalitete koji ih kvalifikuju.

Dok se mi trudimo na apsolutno sve načine da strateški pristupimo svim segmentima i da izađemo na kraj sa svim izazovima, određene grupacije, a to su uglavnom predstavnici bivšeg režima, trude se da na sve moguće načine sruše predsednika Aleksandra Vučića. S obzirom na to da oni znaju da podršku u narodu nemaju, oni se na sve moguće načine, a to su kreativni načini kako oni kažu, emotivni izlivi itd, trude da sruše predsednika Vučića.

Oni su, da ne bih sada ponavljao, oni su i razbijali prostorije i to ne samo sada u Novom Sadu, već to godinama rade unazad, razbijaju prostorije SNS, vređaju predsednika, vređaju njegovu porodicu, organizuju razne proteste za koje je dokazano da ta tema koju oni kažu da jeste, dakle ekološki protesti i nisu baš ekološki, jer evo kako ti ekološki protesti na kraju izgledaju.

Prošli put sam pričao i o tome i pokazao sam i šta ostaje posle tih protesta. Upravo ti što kažu da su to ekološki protesti, treba da imaju na umu da je jedino i upravo Aleksandar Vučić taj koji je jedini pokazao kako se Srbija na pravi način bori za ekologiju, a svi ti koji sada pričaju neku drugu priču, dakle i Đilas, Marinika Tepić i Vuk Jeremić i određeni ćute, itd, i Tadić, niko od njih prstom nije mrdnuo.

Da pričamo ponovo o vređanju predsednika o pretnjama koje on dobija, možda će nekim ljudima izgledati to kao da preterujemo, međutim, smatram da ne preterujemo iz razloga što je dovoljno da se jednom pretnja pretvori u nešto više od toga i da to postane nešto je zaista strašno. Mi smo ovde u plenumu nebrojeno puta pričali o tome, osuđivali smo pretnje i predsedniku i porodici. I šta se desilo? Evo oni rade opet isto. Sada imamo i najnovije pretnje, gde mu prete smrću. Jednostavno, njihova jedina politika je politika mržnje prema predsedniku Vučiću. To je ono što ja mislim da svi građani Republike Srbije i znaju.

Meni nešto drugo nije jasno. Zašto nekim funkcionerima SNS Aleksandar Vučić odgovara samo onda kada se sakriju iza njega i kada se pozivaju na njegovo ime? Zašto makar jednom ne izađu u medije? Zašto ne napišu makar jedno saopštenje u kojem će osuditi pretnje Aleksandru Vučiću, u kojem će osuditi napade na predsednika, na njegovu porodicu? Da li se oni na taj način dodvoravaju medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa i Šolaka?

Znate, ako vas ti ljudi podržavaju, dakle i mediji koji su pod direktnom kontrolom itd, to onda više govori o vama. Ono što svi moraju da znaju jeste da trenutnom potpisivanja pristupnice SNS, vi za taj deo Srbije, doduše, srećom manji deo Srbije, postajete građani drugog reda. Meni nije jasno kako neko može da se dodvorava, kako nemo može uopšte i da sarađuje sa takvim medijima.

Mi možemo ovde u plenumu i da pričamo i da osuđujemo i to jesmo radili, nebrojeno puta smo to radili. Ali, ukoliko tužioci ne uzmu stvar u svoje ruke i počnu da rade svoj posao i krenu da tuže one koje treba da tuže, od toga nema ništa. Evo, ja bih postavio jedno pitanje. Da li su te aktivnosti koje su i kolege pokazivale na fotografijama koje sam i ja pokazivao i danas i ranije na fotografijama, da li je to u redu? Ne da li je protivpravno? Jeste protivpravno. Da li je u redu?

Zamislite sada situaciju da oni dođu na vlast. Šta bi se desilo da oni dođu na vlast? Vraćamo se na primer u 2009. godinu, vladaju predstavnici tadašnje DS, sprovode katastrofalnu reformu pravosuđa, koja je Republiku Srbiju koštala 44,7 miliona evra, 850 sudija u danu gubi svoj posao, vraćamo se u vreme kada su predstavnici bivšeg režima, dakle tadašnjeg DS poistovećivali opštinske odbore svojih stranaka i opštine.

Sećamo se i više puta su kolege u plenumu o tome pričale, Društvo sudija Srbije je dnevnom listu „Politika“ javilo, odnosno poslalo im je dokaz u kome se vidi da je tadašnji opštinski odbor DS Vlasotince poslao spisak sudija koji su bili podobni za DS, ali ono što je još neverovatnija stvar u svemu, jeste to što je on bio overen sa dva pečata. S jedne strane vam je bio pečat opštinskog odbora DS, a s druge strane vam je bio pečat opštine Vlasotince.

Imamo sada predstavnike te DS, za koju vidimo da je poistovećivala i stranku i opštinu i oni su se sada podelili u razne kolone, pa se sada ujedinjuju, itd. Ono što je važno za narod Republike Srbije jeste to da se samo sete šta su predstavnici bivšeg režima radili. Primera je nebrojeno i da u skladu sa tim mogu i da pretpostave šta bi radili kada bi ponovo došli na vlast.

Narod Republike Srbije ne treba da brine. Iako su neki ostali mentalno zaglavljeni u periodu kada je bilo na vlasti, iako polaze od sebe, da u Srbiji danas odlučuju neki drugi, kao što su odlučivali u periodu kada su oni bili na vlasti, ja mogu da kažem da ovo nije ista Srbija, ovo nije Srbija kao nekada. Mi danas živimo u Srbiji koja vodi slobodarsku politiku, koja vodi samostalnu politiku, koja ima jasno opredeljen stav kada je u pitanju proces evropskih integracija. O budućnosti Srbije ne odlučuju ni ambasadori, ni tajkuni, ni predstavnici bilo koje strane organizacije, strane države, već narod i legitimno izabrani predstavnici naroda. Dakle, u Republici Srbiji se danas narod pita.

Kada pričamo o izborima SNS aktivno i posvećeno učestvuje na svim izborima na svim nivoima i smatramo da je narod, kao što sam već pomenuo, taj koji treba da se pita i da donosi odluke. Volja naroda treba da se pokaže na izborima. Sada ponovo imate one koji tu volju naroda shvataju na malo drugačiji način i onda vam izlaze sa raznim paušalnim saopštenjima. Tako smo imali i primer Dragana Đilasa koji je izašao sa saopštenjem da oni sada kao ujedinjena opozicija, dakle, kao ujedinjena DS koja se u prethodnom periodu razjedinila jer nisu mogli jedni sa drugima, sada imaju 56% glasova. Moje istraživanje, kao istraživanje, možda i ne zvuči toliko loše, ali ono što je interesantno jeste da je to, ja mislim, duplo veći broj u procentu glasova nego što je on rekao pre nekoliko meseci kada je pričao o podršci koju ima.

Onda imate neka druga istraživanja, neću reći da su relevantnija ili ne, koja kažu da SNS, da su danas izbori, ima 57%, ta ujedinjena opozicija ima 12% i svi ostali ispod toga. To su istraživanja.

Istraživanja su dobra da mi pratimo kako narod razmišlja, u kom pravcu razmišlja, da vidimo šta mi možemo bolje da uradimo, ali najbolja istraživanja su izbori. Jer, kada narod izađe na izbore, kada izađe na svoje biračko mesto, kada pogleda papirić sa predloženim kandidatima, odnosno listama, kad zaokruži i kada se ti glasovi prebroje, kada budu zvanični rezultati - to je jedino relevantno. To su pravi izbori. To su prava istraživanja.

Kada pričamo o predstavnicima bivšeg režima, ja sam uveren da predstavnici bivšeg režima apsolutno ne znaju da su skoro bili izbori u Lebanu. U Lebanu su bili izbori za članove saveta mesnih zajednica, a s obzirom na to da se SNS izuzetno posvećuje apsolutno svim izborima, na svim nivoima, važno je napomenuti da smo u 32 mesne zajednice na 36 biračkih mesta osvojili apsolutno sve mandate. Osvojili smo 146 mandata, uz izlaznost od preko 50%. Znači da narod podržava politiku SNS.

Nikakva istraživanja, apsolutno nikakva istraživanja nisu važna, jer je jedino ono što je relevantno izborni rezultat i ono što na kraju piše, dakle, zvaničan izborni rezultat.

Ovo što mi imamo takvu podršku i podrška naroda nama ne dozvoljava da se opustimo, već naprotiv, nas obavezuje da u narednom periodu radimo još više, da imamo planove, da pravimo planove, ali i da te planove sledimo. To je politika za koju se zalaže SNS. Dakle, rad na terenu, rad sa građanima, da građani Republike Srbije znaju ko se bori za njih i da nam pokažu na jedini relevantan način da oni to zaista i vide.

Taj snažni demokratski legitimitet koji ima SNS znači za nas sprovođenje politike mira, sigurnosti i stabilnosti. Mi ćemo nastaviti u narednom periodu da radimo na ostvarenju naših planova, mi ćemo nastaviti da jačamo Srbiju na svim poljima, nastavićemo da radimo na povećanju plata i penzija. Kada pričamo o tome, važno je napomenuti da je povećanje plata u javnom sektoru planirano i da će ono iznositi preko 7%. Dodatno uvećanje penzija kreće već od 1. januara i iznosiće 5,5% i jednokratna pomoć svim penzionerima od 20 hiljada dinara.

Mi na taj način pokazujemo da je nama naš narod bitan, da su građani Republike Srbije važni, da su oni nama na prvom mestu i da se na taj način mi borimo za njih. Mi delima pokazujemo da se mi borimo za naš narod. Neki su se smejali za mnoge stvari, neki nisu verovali, a te stvari su sada realnost.

Mi ćemo isto tako nastaviti da se borimo i da radimo na jačanju pravosuđa, a neka narod uporedi sve ono što je opozicija radila dok je bila na vlasti, dakle da uporedi sve ono što su predstavnici bivšeg režima radili dok su bili na vlasti i sve ono što je Aleksandar Vučić i što politika Aleksandra Vučića propagira i sve ono što je urađeno, planovi koje mi imamo i planove koje sprovodimo. Neka narod uporedi realne političke programe koje ima SNS i neka uporedi, ja mogu slobodno da kažem, jedini politički program koji ima opozicija, a to je mržnja prema Aleksandru Vučiću.

Smatram da je jaka Srbija koja je predvođena politikom Aleksandra Vučića jedini garant nastavka napretka i zbog toga - Živela Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem!

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Vuku Mirčetiću.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministar sa saradnikom, dame i gospodo poslanici, pravosuđe je nezavisna grana vlasti i zaista većina sudija i tužioca radi svoj posao časno i pošteno, međutim, postoji onaj mali procenat koji to ne radi.

Jedan od sudija, ja ću mu sada reći samo inicijale, svi znamo o kome se radi ali ću kasnije da kažem ime i prezime, ne kao ja nego ću citirati šta kaže Udruženje sudija i tužilaca, a sada ću reći da me čudi da niko iz tužilaštva nije pokrenuo postupak zbog silnih uvreda i pretnji smrću gospodinu predsedniku, Aleksandru Vučiću.

Niko nije pokrenuo bilo kakav postupak, a radi se o prebijanju njegovog brata, radi se o stalnom maltretiranju kompletne porodice, o njegovoj deci. To je slučaj bez presedana. Nikada u istoriji nisam čula da je neko pričao, omalovažavao, pretio deci bilo kog predsednika na svetu. Sramotno je to.

Zašto jedan reditelj, verovatno nije dobio novac za svoj projekat, preti smrću i kaže da gospodin Vučić treba da završi kao što je završila porodica Čaušesku u Rumuniji? Sramota jedna. Taj čovek treba da odgovara. Kome on preti? Predsedniku države? Sramotno.

Zašto je Vučić kriv? Zato što je napravio 400 km auto-puteva? Hajde, setimo se koliko su oni za 12 godina vlasti napravili auto-puteva? Hajde, 32 km, 34 km, a mi za devet godina napravili 400 km auto-puteva. Trenutno se gradi 250 km auto-puteva. Jel zato kriv gospodin Vučić? Zašto je kriv? Zato što u projektima ima još hiljadu kilometara da se izgradi auto-puteva? Jel mu se zato preti smrću? Jel zato što je napravio 750 km železnica, što se završava, sledeće godine će biti puštena u rad, brza pruga od Beograda do Novog Sada, brzina 220 km? Jel zato kriv?

Jel kriv zato što je otvorio preko 260 fabrika sam, što je zaposlio preko 250 hiljada ljudi? Jel zato kriv? Jel mu se zato preti smrću?

Jel kriv što posle 50 godina praznih priča o izgradnji metroa je počela izgradnja metroa? Jel kriv za najveći projekat u ovom delu sveta "Beograd na vodi", najlepša i najveća promenada u ovom delu sveta? Jel zato kriv? Jel kriv što brine o zdravlju građana Republike Srbije, pa je otvorio i napravio tri kovid bolnice? Imamo pet vrsta vakcina, dragi moji, građani to treba da znaju. Jel kriv zato što je sada kupio lek, jedan od 10 u svetu državnika je kupilo lek i naš predsednik Vučić? Jel ga zato treba ubiti?

Da li je kriv što je zaposlio ljude? Dakle, 26% je bilo nezaposlenih 2012. godine, sada je 10,5%, zato što smo imali koronu. Da li je zato kriv?

Tako bih mogla do sutra, šta je čovek sve napravio i šta radi. Da li je kriv što je potpisao „Mini Šengen“ i što ćemo imati četiri vrste slobode? Da li je zato kriv? Pa, treba ga veličati u zvezde.

Sada malo o sudiji M.M, zatim ću citirati posle šta kaže Udruženje sudija i tužilaca. Taj sudija M.M, ozloglašeni sudija, M.M. Kako je moguće da jedan sudija ima nevladinu organizaciju? Ja bih volela da mi neko objasni. Mislim da je to sukob interesa. Kako je moguće da taj sudija pusti ozloglašenu Gnjilansku grupu? Setimo se ko je bila Gnjilanska grupa – ubice koje su ubijale Srbe, koje su silovale Srpkinje, koje su sekle i pekle dojke, to je bila ta grupa. E, gospodo, taj M.M. je oslobodio tu grupu. To je taj gospodin.

To je gospodin koji je rekao za silovanu devojčicu od trinaest godina da je to folklor među Romima. Sram ga bilo! Ne, to nije folklor. To je teško delo i za takvo delo treba se ići u zatvor, barem dvadeset godina, što se mene tiče.

Sada ću, pošto ja ovde imam pet strana o tome šta kaže Udruženje sudija i tužilaca. Naravno da neću da navedem sve, ali deo hoću. Znači, sad ću reći ime i prezime, jer ne kaže Ljiljana Malušić, nego kaže Udruženje sudija i tužilaca.

Udruženje sudija i tužilaca Srbije uputilo je otvoreno pismo sudiji Apelacionog suda Miodragu Majiću u kome želi ovom vrhunskom sudiji, pod znacima navoda, kako sam sebe predstavlja javnosti, da skrene pažnju da probleme sa svojim super egom, gospodin ima jak super ego, i samoreklamom ostavi za sebe, kao i da u tom svakodnevnom isticanju svog besprekornog rada, možete misliti na šta to liči kad čovek sam sebe hvali, izostavi uvrede na račun svojih kolega, drugih sudija.

Uvaženi kolega Majiću, kaže Udruženje sudija i tužilaca, dozvolićete da među nekoliko hiljada nosilaca pravosudnih funkcija ove države postoji još mislećih ljudi koji se iz dana u dan hvataju u koštac sa svojim poslom, rešavaju probleme građana u fer i zakonitim sudskim postupcima i, za razliku od onih koje vi poznajete ili prepoznajete, ne čekaju mig ni sa vrha, ni sa strane da im kažu kako da sude.

Molimo vas da vaše metafore i likove iz basni o zečevima i čoporima zadržite za beletristiku kojoj sve više naginjete i razmislite da ostale sudije i tužioci svoj posao shvataju daleko ozbiljnije od vaših ilustracija. Dok vi pišete basne, drugi pišu presude.

Nemojte omalovažavati i klevetati celu struku radi stilske figure, jer ti ljudi od primanja koja ostvaruju od sudijske i tužilačke plate žive i drugih prihoda nemaju. Nemaju ljudi nevladine organizacije, oni rade za platu samo od svoje države.

Takvim kontinuiranim vređanjem kolega i čitave profesije urušavate poverenje građana u pravosuđe i na samo vama svojstven način pozivate na nepoštovanje zakona, institucije i vladavine prava.

Obraćamo vam se sa molbom da svoje probleme sa super ego frustracijama i neopisivom potrebom za samopromocijom uokvirite između korica vaših sadašnjih i budućih knjiga, zadržite ih na pozorišnim daskama u predstavama u kojima glumite u beskrajnom prostoru internet sveta u kome virtuelno živi vaš lik koga se svesrdno trudite da prestavite kao poslednjeg zaštitnika posrnulog pravosuđa.

Nismo zaboravili da ste umeli da pogodite u srž problema, da prepoznate neke deformitete sistema, ali i tada nismo mogli, kaže Udruženje sudija i tužilaca, da ne primetimo jednu nedoslednost u vašem navodno revolucionarnom poletu, a zapravo samo demagogiji.

Pričali ste o sistemu koji je porozan, selektivan prema poslušnima, blagonaklon prema sledbenicima koji su spremni da zanemare savest, pa možda i sam zakon da bi udovoljili moćnom.

Možemo da kažemo da se i tu slažemo sa vama, što bi rekli – ne bismo vam ni zarez mogli staviti, ali počelo je da nas proganja pitanje zašto to govorite sada, tek sada? Zašto ste ćutali kobne 2009. godine i 2010. godine, sećate se, kad je bilo otpušeno preko 1.000 sudija, pa smo mi kad smo došli na vlast morali da isplatimo ljudima koji su ničim izazvano dobili otkaze, samo što nisu bili lojalni tadašnjoj vlati, 44,7 miliona evra? Bilo, ne ponovilo se.

Kolega Majiću, ljudi profesionalci sudije i tužioci su precrtavani sa vama dobro znanih spiskova samo zato što nisu bili podobni. U toj nesrećnoj reformi su u najvišim pravosudnim telima, čiji sastav i strukturu sada želite da prikažete kao sjajnu, osnovanim radi zaštite prava sudija i tužilaca, na najflagrantniji način kršeni zakoni, pa i sam Ustav ove države.

Odvajali su tada žito od kukolja, čemu se načelno ne protivimo i smatramo da mora da postoji odgovornost prema radu i građanima, ali odvajanje žita od kukolja se ne može raditi po spiskovima lokalnih partijskih odbora, uz rukom dopisane komentare lokalnih poslušnika koji znaju da je sudija taj i taj blizak sa ovim ili onim.

I tako, gospodo. Sleći put ću da nastavim. Znači, to nisam rekla ja, nego Udruženje sudija i tužilaca, a ja molim tužilaštvo da odreaguje na sve policajce koji su jedva ostali živi, da odreaguju za onaj slučaj gde su policajcu polomljene noge, da odreaguju za ovakve slučajeve gde se maltretira predsednik svaki dan, preti mu se smrću.

To što govorimo, neko govori ko šta hoće, svako govori o sebi, ali decu nam ne dirajte.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.