Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na par tema hoću da se osvrnem koje ste imali priliku da čujete u prethodnih nekoliko minuta od nekoliko govornika, pa ću da pođem redom.
Kada je regionalni razvoj naše zemlje u pitanju, ja mislim, ispravićete me, da nema grada ili mesta u našoj zemlji u kojem u proteklih 10 godina nije urađen bar neki kilometar lokalnog puta, vodovodne mreže, kanalizacione mreže, nije ulagano u životnu sredinu, nije ulagano u magistralni put koji povezuje taj grad ili to naselje sa susednim, nije ulagano u nove fabrike, nova radna mesta, u rekonstrukciju ili izgradnju novih domova zdravlja, bolnica, škola, vrtića.
Potrudili smo se da maksimalno svaki kraj naše zemlje razvijemo tako da nam cela zemlja ide napred upravo sa ciljem da ne bude samo grad Beograd centar i da ne bude da svi žele da dođu grad Beograd. Zato imate 250 fabrika koje su se otvorile u našoj zemlji u proteklih 10 godina. Imate rekordnu nisu nezaposlenost upravo iz razloga što smo se trudili da poboljšamo infrastrukturu kako bi ta mesta učinili atraktivnijim, kako bi tu otvorili radna mesta, kako bi u tim mestima naši mladi svoje snove mogli da ostvare.
Kada pogledate spisak projekata koji su danas ovde pred vama u budžetu, mi stalno govorimo da gradimo 10 autoputeva i 10 brzih saobraćajnica, malopre je tema bila jug Srbije, pa, čekajte, uradili smo i Južni i Istočni krak Koridora 10, posle 10, 12, 15 godina, koliko već, upravo kako bi i taj deo Srbije učinili dostupnijim i atraktivnijim. Kada govorimo o auto-putu koji povezuje Auto-put mira, koji povezuje Niš – Pločnik – Merdare, pa to je autoput na jugu Srbije.
Juče smo čuli veliki broj kritika - nemojte i ne treba graditi stadion u Leskovcu, a evo sada kaže - a zašto ne investirate više novca u Leskovac i jug Srbije?
Dakle, apsolutno nam je prioritet da se svaki deo naše zemlje razvija, da svaki deo naše zemlje ide napred, a ono što hoću da znate, što je možda i vest za vas, 22. decembra, dakle, za samo desetak dana, potpisaćemo i sporazum o izgradnji brze pruge Beograd – Niš. Dakle, kako sada vozovi idu brzom prugom Beograd – Novi Sad, a za tri godine će ići od Beograda do Budimpešte, tako ćemo potpisati sporazum i za par godina brzi vozovi kilometrima, odnosno 200 kilometara na sat ići će i do Niša, pa dole skroz do Preševa. To će biti dodatni podsticaj za razvoj i juga Srbija i cele naše zemlje i dovoljno govori o ozbiljnosti naše ekonomske politike kada je regionalni razvoj u pitanju.
Čuli ste, takođe, ili čuli smo par netačnih informacija oko prihoda našeg budžeta. Mislim da smo svi zajedno ovde pre samo tri nedelje kada smo predstavili i kada ste glasali za rebalans budžeta 2022. godine, pa smo rekli da imamo veće prihode u budžetu za 192 milijarde dinara upravo zbog toga što smo konzervativno planirali prihode za ovu godinu.
Povećanje prihoda za narednu godinu, za 2023. godinu je 7,8%. Ne znam odakle nekome da je 11%, pa je nazvao prihode inflatornim prihodima? Dakle, 7,8%. Pa, ne može konzervativnije od toga, manje od neke projektovane stope inflacije za narednu godinu, a svi se pozivate na izveštaj Fiskalnog saveta. Pa, pročitajte kada su prihodi u pitanju. Da li su rekli da su prihodi planirani kako treba, konzervativno, upravo kako treba u ovim uslovima, teškim uslovima, neizvesnim uslovima.
Više puta sam to ponovio da nam je politika takva da želim da budem iznenađen prihodima naredne godine i da rebalans budžeta svi zajedno pravimo zbog toga što imamo veće prihode u budžetu, a ne zbog toga što su nam manji prihodi ili veći rashodi, kao što je bio primer kada je neko drug pre nas bio na vlasti. Dakle, domaćinski projektujemo prihode. Tačka. Tako ćemo nastaviti i dalje, a tako smo radili i u godinama koje su za nama i potvrda toga je 2022. godina, kada imamo 192 milijarde dinara veće prihode od planiranih.
Čuli smo, takođe, komentar jednog poslanika. Kaže – vi projektujete inflaciju. Ja da budem iskren, prvi put čujem da država projektuje inflaciju, ali biću dovoljno ozbiljan, pa ću reći da je ovo inflacija koja je izazvana ne kod nas, ne u Srbiji, ovo je svetski problem, svetska inflacija. Niti smo mi krivi za to, niti smo imali bilo kakve veze sa tim, ali kovid, poremećaj u lancima u snabdevanju, porast energenata cene, energenata struje, gasa i svih ostalih energenata, konflikt u Ukrajni doveo je do toga da imate nikada veću inflaciju i nikada veću ekonomsku krizu u svetu i Evropi, nikada veću od Drugog svetskog rata.
Srbija se pokazala žilavijom i otpornijom ekonomijom u odnosu na većinu ostalih i većih od nas, ali ne i imunom na ovu krizu, ali se zato trudimo da svakim svojim potezom, svakim svojim dinarom koji imamo u budžetu pomognemo i našu privredu, pomognemo i naše građane.
Kada je kontrola cena goriva u pitanju i benzina i dizela, gde smo se odrekli velikog dela akciza kako bismo cene goriva održali što niže je moguće, pa kada i dalje držimo nisku cenu i struje i gasa, najnižu u Evropi, kada i dalje kontrolišemo cene osnovnih životnih namernica, to neko mora da plati. S druge strane, to plaća država i preuzima teret ove krize ponovo na sebe, kao što smo preuzeli teret krize koja je bila izazvana Kovidom 19. Tako se bori protiv inflacije, uz povećanje plata i povećanje penzija.
Imate jedan podatak, ali žao mi je što ne čitate statistiku. Dakle, prosečne plate za prvih deset meseci u Srbiji su u realnom iznosu u privredi veće za 2,7%. Dakle, u privatnom sektoru u privredi 2,7% su veće plate u realnom iznosu. Pa, tako se borimo protiv inflacije i sa porastom penzija i sa porastom plata koje planiramo u budžetu, sa porastom minimalne zarade, koja takođe kreće od 1. januara, naravno da je to jedini odgovoran, jedini održiv način borbe protiv inflacije, a taj koji je rekao da mi projektujemo inflaciju bolje da ne komentarišem.
Kada je zaduživanje u pitanju i kada su kamate u pitanju, da li neznanje, da li bilo šta, dakle, čuli smo po kojom se kamatnom stopom zadužuje Republika Srbija kada je izgradnja dunavske magistrale u pitanju od Požarevca, pa tamo ka Golupcu, za nas veoma važna investicija, po kamatnoj stopi 3,58 plus tromesečni belibor, to je negde oko 8%.
Poštovani poslanici, u dinarima na sedam godina, a kolega poslanik je pominjao 7,25 u dolarima na deset godina, samo da vidite kolika je to razlika u troškovima zaduživanja i koliko je to pre bilo neodgovorno što nas je dovelo do bankrota pre samo deset godina.
Na kraju krajeva, nije važno, to znate i vi iz vaših domaćinstava… Naravno, važna je kamatna stopa, ali je veoma važno za šta se zadužujete. Oni su se tada zaduživali da bi nadoknadili manjak u svom budžetu, da bi to što se zadužuju otišlo u potrošnju, a ne u stvaranje BDP-a, a mi stvaramo nove kilometre puta i povezujemo Koridor 10 sa istokom Srbije, upravo kako i treba da se radi.
Ovde je ovaj grafikon koji sam poneo samo da vam pokažem. Dakle, ovaj visoki iznos ovde su prosečne kamatne stope. Ne vidi se sada dobro. To su prosečne kamatne stope 2012. godine, a ovaj mali iznos su prosečne kamatne stope 2022. godine u septembru mesecu. Verovali ili ne, prosečna kamatna stopa 2012. godine bila je 13.68%.
Dakle, to je skoro 14%. Danas na dinare ponderisana kamatna stopa je 4,34. Dakle, samo neki tri, tri i po puta razlike i toliko je razlika u jačini srpske ekonomije, stabilnosti naših javnih finansija i poverenju koje danas investitori imaju u naše javne finansije u odnosu na pre samo deset godina.
Konačno, oko „Ziđina“ i ekstra poreza. Ja se nadam da onaj koji pominje ekstra porez, da je dobro razmislio o posledicama svojih odluka. Ima nekih zemalja koje to planiraju, pogotovo i samo isključivo ili većinom vezano za energetski sektor.
Pominjan je „Ziđin“. „Ziđin“, dame i gospodo, u ovom trenutku zapošljava sedam hiljada ljudi na istoku Srbije i ko zna koliko još desetina hiljada ljudi indirektno zapošljava, kroz komponetaše, dobavljače. Jel smo zaboravili pre deset godina kako je izgledao istok Srbije, kada su ti koji su bili pre nas tu hteli da prave kikiriki ili šta već. Ljudi ostali bez posla, istok Srbije tonuo potpuno u bezdan.
Sada je istok Srbije lider u razvoju naše zemlje. Jel znate kolika je prosečna plata u „Ziđinu“ – 110 hiljada dinara i više od toga. Zamislite sada kada dođete jednom takvom investitoru i kažete – e, sad, nema se snilo pa nam je milo da uvedemo neki ekstra porez vama, a oni kažu – hvala lepo, toliko o sigurnoj, kredibilnoj, atraktivnoj Srbiji, bezbednoj Srbiji, predvidivoj Srbiji, mi odosmo iz Srbije. Ko onda preuzima odgovornost? Zašto ne kažete – ako uvedemo ekstra porez, postoji mogućnost da svi ti investitori u Srbiji odu. Tako recite tim porodicama i tim ljudima koji tamo rade i zarađuju svoj novac.
Ekonomija je malo više odgovorna kategorija i sa svakim potezom koji pravite, sa svakom izjavom koju dajete, vi možete da pomerite tržište levo ili desno, možete da utičete na nekoga da donese odluku da uloži novac kod vas ili da izađe i ode iz vaše zemlje. Mi imamo politiku da dovodimo investitore. Ono što mi je malo pre guvernerka rekla, mi već krajem novembra imamo četiri i preko četiri milijarde evra stranih direktnih investicija. Preko 60% stranih direktnih investicija koje dolaze u region zapadnog Balkana dolaze ovde u Srbiju.
Teško smo se borili da pokažemo da smo kredibilni, atraktivni, stabilni, da svako obećanje koje dajemo održimo i da svako obećanje koje dajemo ispunimo, a ne sada, eto, snilo nam se da uvedemo neki ekstra porez. To govore oni koji su prodali NIS za 400 miliona evra, manje nego što su vredele „Robne kuće“ u tom trenutku. Zašto ste prodali tada ono što je energetski sektor ili stub energetskog sektora a sada hoćete da uvedete ekstra porez za one koji rade u tom energetskom sektoru? Gde je tu neka predvidivost? Ne znam ni šta hoćete, ne znam ni kako da se izrazim, ni kako da odgovorim na ta pitanja i te, rekao bih, najblaže rečeno, kontradiktorne želje, čestitke i argumente. Hvala puno i ostajemo na raspolaganju za sva ostala pitanja.