Zahvaljujem, ministru Vesiću.
Sledeći po prijavi za reč je Vojislav Vujić. Izvolite.
(Zoran Lutovac: Poslovnik.)

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Ja bih da pozovem kolege iz pozicije i opozicije da se potrudimo svi zajedno da malo čuvamo dostojanstvo ove Skupštine.

Svi se žalimo da je gledanost mala, ali gledanost neće da bude veća ako nastavimo u nekom svađalačkom tonu, zato bih da zamolim sve da se vratimo na temu.

Poslanička grupa JS će podržati i glasati za ovaj budžet. Ja imam potrebu da poželim svim građanima Srbije i svima nama ovde prisutnima da ovaj budžet za 2023. godinu pre svega potrošimo u miru. Ja sam siguran da će ovaj budžet odgovoriti svim izazovima vremena u kome se nalazimo, pre svega mislim na energetsku krizu, mislim na povećanje cena bitnih sirovina koje se dalje prenose i na povećanje svih cena u maloprodaji.

Ono što sigurno primećujem i to bih voleo da, pre svega ministar finansija i njegovi saradnici shvate, a da se i oni potrude da ovo primete, da ne rastu cene u našim marketima samo zato što su poskupeli energenti i samo zato što su poskupele sirovine. Te cene ne rastu ni zato što su povećane trgovačke marže. Pre svega, mislim na maloprodajne marže.

Te cene rastu zato što postoje i neki ljudi koji se između kupca i proizvođača toliko ugrade da to prevazilazi i cene sirovina i cene energenata. To je isto kada poljoprivrednom proizvođaču, kako bi predsednik moje poslaničke grupe JS, Dragan Marković Palma, rekao – gospodinu seljaku koji je ozbiljno namuči da proizvede sve ono što poljoprivrednik na selu može da proizvede, a onda se pojave neki nakupci, prekupci i mešetari koji se tako dobro organizuju da ne dozvole seljaku, poljoprivrednom proizvođaču da proda cenu onako, robu po ceni kako bi on hteo.

Zato tražim od vas, pre svega, ministre finansija, da se preko inspekcijskih službi potrudite da ove mešetare nekako sklonimo i da umanjimo njihovo delovanje. To je isto bila situacija kao kada smo u vremenu pandemije imali onih koji su maržirali cenu tada zaštitnih maski koje su svima bila neophodne za po dve hiljade procenata. Znači, ne 50, ne 100, nego dve hiljade procenata. Ja sam o tome pričao na odboru i žao mi je što zbog toga niko nije odgovarao.

Da ne skrećem puno sa teme, vraćam se na budžet, to je ono što je najbitnije, a u budžetu su uvek bitne činjenice. Ono što je činjenica, to je da na računu imamo skoro 300 milijardi, kako je rekao ministar finansija, da imamo devizne rezerve koje su preko 18 milijardi evra, da imamo zalihe zlata koje su 38,5 tona. Što se mene tiče, ja mislim da o budžetu više ne treba da se priča.

Neko kaže – zadužujemo se. Da, zadužujemo se, zato što u okolnostima i pod stalnom pretnjom terorista sa Kosova mi moramo da imamo značajna sredstva spremna da ukoliko bude potrebe, a to niko ne želi, možemo da reagujemo.

Stopa nezaposlenosti je nikad manja. Ono što ste ovih dana, ministre, apostrofirali, a to je rast životnog standarda, investicije neće da stanu, velika ulaganja u sektor energetike itd. Niko ne pita odakle nam najjeftinija cena struje. Nije cena struje sama od sebe najjeftinija u Evropi, to je morao neko da se potrudi da takva situacija bude na terenu.

Poruka svima, bez obzira na to, je da moramo više da štedimo. Kad to kažem, ne mislim na građane. Siguran sam da u javnom sektoru postoji još dosta prostora da može da se štedi. Zato apelujem na sve vas koji ste u izvršnoj vlasti da takvu poruku pošaljete javnom sektoru.

Kada pričamo o uštedama, Dragan Marković Palma je rekao – nemojte nikada da kritikujete, ovo šaljem poruku opoziciji, ako nemate predlog da date bar jednu dobru ideju šta može da se uradi. Evo, ja kao član Odbora za finansije, primetio sam, zadnjih deset godina pričam o tome i molim ovu Vladu da to ozbiljno razmotri, razne agencije, razne komisije i razne institucije čije mi finansijske planove usvajamo plaćaju poslovni prostor.

To se ne meri u desetinama miliona dinara. To se meri u stotinama miliona dinara. To tako traje već nekih 13, 14, 13, 12 godina. Ja vas molim da nađete neki prostor koji se ne koristi, da li je to u privredi ili bilo gde i da jednostavno te institucije tamo smestimo. Siguran sam da takvih prostora ima. A i da nema, nije problem, za toliku uštedu vredi i da napravimo takav prostor.

Moram da pohvalim, iako imam vrlo malo vremena i reprogramiranje kredita za poljoprivrednike zbog velike suše koja je bila i to je odlična stvar koju radi Ministarstvo poljoprivrede. Morate da budete istrajni i u isplati subvencija za sve poljoprivrednike koji su već i prošle i ove godine podneli zahteve. Video sam da su u budžetu sredstva povećana. Očekujemo da će to da se desi.

I vrapcima sam dosadio, ali svima vama ne samo ministru finansija šaljem jednu poruku, molbu, jedno od nas iz Vrnjačke Banje da trenažni vaterpolo centar koji smo započeli da gradimo gde smo i mi kao grad uložili dva miliona evra, gde je predsednik Aleksandar Vučić omogućio da dođemo do bazena koji su iz Arene preseljeni u Vrnjačku Banju. Mi nemamo snagu da to uradimo sami.

Dosta velikih investicija se radi, svakako podržavamo i molimo vas da nađete malo prostora da nam pomognete da to nacionalno pitanje zajednički rešimo. Još jedanput, pošto nemam više vremena, moram da ostavim i kolegama, ponavljam, Poslanička grupa JS će svakako glasati za ovaj budžet. Hvala.

Sledeći po prijavi za reč narodni poslanik Đorđe Stanković.

Hvala puno.

Poštovani poslanici, poštovani ministri, poštovana potpredsednice Skupštine, najvažniji zakon koji usvajamo svake godine jeste Zakon o budžetu i ja smatram da je ovde važno da se priča i o manama ovog zakona.

Znači, mislim da je ipak licemerno reći da ko ne glasa za ovaj budžet, on ne glasa za sve projekte koji se u njemu nalaze. Ima ovaj budžet neke dobre stvari, ali verujte mi ima jednu veliku manu, a to je da regionalno sredstva nisu podeljena.

U ovom budžetu takođe ima puno suvišnih možda davanja kao što je kancelarija Tome Nikolića, kao što je izgradnja nekog Kluba poslanika, kao što je na kraju krajeva i uzimanje nekih bespotrebnih kredita. Postoje krediti koji se takođe uzimaju za grad Beograd, a to je i Metro, to je i nacionalni stadion. Metro je u ovom slučaju milijardu evra, nacionalni stadion je trenutno označen kroz 540 miliona, verovatno će dostići daleko veću cifru. To su u suštini neke cifre koje dobija Beograd u ovom slučaju ili možemo da kažemo određeni deo Srbije, ali ne i jug, istok ili zapad.

U ovom slučaju takođe imamo i Vojvodinu koja ima jedan regionalni budžet, koja je na kraju krajeva već evo decenijama tu i zato se i brže razvija nego ostatak Srbije.

Dokaz za ovako nešto jeste iseljavanje konkretno iz juga Srbije i to je nešto što trebamo da sprečimo. Kako ćemo da sprečimo? Pa tako što ćemo uvesti, po mom mišljenju, regionalne budžete gde bi se i jugu Srbije, ali i ostalim delovima kroz određene kapitalne projekte pomagalo i na taj način bi se oni razvijali daleko brže nego što se razvijaju sada.

Naravno reći ćete mi da je tu i železnica, da je tu i autoput. Vidite ne žive se od autoputa, a on jeste jedan važan segment za svaki grad, ali jednostavno i u te gradove treba ulagati, a ti budžeti koje gradovi sada imaju su zaista jako mali naročito posle ove inflacije i svega što se dešava.

Ono što je konkretno moj predlog jeste da u ovom slučaju bi mogao jedan budžet od 500 miliona evra da se odvoji za jug Srbije i to je baš taj nacionalni stadion. Ja vam garantujem da bi u roku od godinu dana jug Srbije doživeo preporod i to ne bi bilo vezano samo za Niš. To bi bilo vezano i za Vranje i za Leskovac i za Prokuplje i za Aleksinac i za bilo koji grad koji je verujte mi odavno zapušten.

Smatram da bi u tom slučaju i ti kapitalni projekti zadržali te ljude u Srbiji, odnosno bolje rečeno, ne bih naterali da dolaze u Beograd da se sele negde van granica naše zemlje, ali bi između ostalog, na kraju krajeva, i taj život bio poboljšan u tim gradovima.

Važno mi je da napomenem da za ovo treba da se bore svi poslanici, znači svi poslanici koji su iz unutrašnjosti Srbije, a ne samo, da kažem, da ovo bude stav opozicije. Smatram da bi se svako na taj način borio baš za svoje mesto iz kog je došao.

Na kraju krajeva, evo gospodine Vesiću, i vi ste, ako se ne varam, iz Kraljeva. Tako da smatram da i vi treba da se zalažete za ovaj regionalni budžet.

Hvala puno i o amandmanima ću govoriti nešto detaljnije o ovome.

Sledeća po prijavi za reč potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Poslaničke grupe Socijalista, gospođa Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem se koleginice Božić.

Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, ima nas u Srbiji koji smo skloni da se bavimo svim poslovima osim onim za koji smo plaćeni i kojim bi trebalo, te se unapred izvinjavam građanima Srbije što ću ipak govoriti o Poslaničkog grupi Dveri koja trenutno nije u sali. Valjda za njih nije radni dan.

Svakako ću govoriti i o rebalansu budžeta, ali sam jutros imala čast da budem edukovana šta znači patriotizam i kako se on reflektuje u odnosu na kolege poslanike ili konkretno na potpredsednicu koja je sticajem okolnosti predsedavala juče i nijednom jedinom rečju nije uvredila bilo koga u sali.

Skloni tome da budemo čak i režiseri, iako među nama ima profesionalaca, pa se ja lično ne bi usudila, napravljen je mini filmić o nepravdi nanetoj poslaničkoj grupi u kome sam ja onako slatko isečena i pretvorena u neku zlu vešticu, što nije strašno. Ali je strašno ako u diskusiji o budžetu čujemo da je štrajk prosvetnih radnika na teret ministra prosvete zato što je poraslo nasilje među maloletnicima kao opasku i zamerku ovoj Vladi, premijerki koja je juče bila ovde, ako čujemo da je ulaganjem u put Niš – Merdare trasiramo neki put prema velikoj Albaniji i sve to kažemo zato što smo patriote bazično i sve drugo nas vređa, evo mog velikog zadovoljstva, da ne pričam u prazno, onda najmanje što očekujem jeste da od pristalica ove poslaničke grupe dobijem tako sjajno obaveštenja kakva su me probudila jutros.

Izvinjavam se građanima Srbije i vama, a tipično je za socijaliste, jer zaista nemamo manir da vređamo apsolutno nikoga u bilo kom trenutku, sada kada budem citirala to će zvučati vrlo ružno.

Kažu između ostalog da sam – Vučkova kučka. Kolega Jovanov, ako slučajno imate dilemu ko je Vučko, citiram – tapšite budale dok ona prima platu i u Peći i u Beogradu i pomaže Vučiću psihopati da rasprodaju Srbiju. Jedan od.

Drugi kaže – kučko, ti podržavaš ustašicu i isključuješ mikrofon pravom Srbinu iz Srbije, i neću dalje da čitam.

Prvo, na moje veliko zadovoljstvo, u ovoj sali sedi čovek koji je moj zemlja, čovek koji nosi velike zasluge zato što su Košare odbranjene, general Ljubinko Đurković i zna da u tom malom gradu ispod Prokletija, a ja sam dođoš tačno iz Peći, nikada nisu živele kučke. Nije da nismo umele da ugrizemo, ali za vrat, a ne za nogu i ne reagujem ja danas kao kučka. Imuna sam ja na – neću da kažem. Ono što je karakteristično za čist patriotizam u Srbiji.

Danas reagujem svesna jednog momenta koji nosim onako kao bol u duši već dvadeset i nešto godina, seća se verovatno dobar procenat vas, kada su krenule kolone sa KiM jedini grad u koji nisu mogli da uđu odlukom Velimira Ilića bio je Čačak. Ti dođoši tada tamo nisu mogli. Ti dođoši danas ne mogu tamo. Ovi dođoši poput mene koji su manje patriote od ovih koji me zovu kučkom očigledno ne mogu da budu u parlamentu.

Da li ja treba da zaslužim poštovanje na način što ću početi da koristim taj rečnik? Neću. Da li treba da objasnim da čak iako napravimo paralelu, iako, da vam kažem nešto, mogla bih ja i da verujem da nema greške kolega jer nisu oni izgovorili ove laži, to će, pretpostavljam, biti odbrana, ali jesu pristalice motivisane jednim kratim filmićem iz skupštinske sale, pa sada iako pripadam Vučku, pod znacima navoda, onda uopšte nije prirodno da i po toj životinjskoj gradaciji budem kučka. Morala bih da budem makar vučica.

I svaki naredni put, kada dođemo do faze da opominjemo našu decu, opominjemo ministra prosvete, kako ne radi dovoljno dobro, ima štrajk prosvetnih radnika zbog nasilja među decom. Ja vas pitam – odakle bazično kreće? Iz parlament Srbije, gospodo.

Pod lažnim izgovorom borbe za Kosovo i Metohiju, ja nisam raseljeno lice, ja sam dođoš. Urede nalik ovima koje sam jutros pročitala, sam dobila i posle one sednice o Kosovu i Metohiji, ali iz redova pristalica Aljbina Kurtija, i jedne i druge su mi na ponos, ali su moja obaveza i kao čoveka i kao potpredsednice Skupštine da ovo kažem naglas.

Kada govorimo o budžetu, rekli smo juče na pres konferenciji ono što mislimo, razvojni je, socijalno odgovoran, tretira sve infrastrukturne projekte. Imala sam čak i pitanje – da li je prirodno da u kriznoj godini prioritet bude nacionalni stadion? Da. jeste. I u ratnim godina Srbija mora da gleda napred, a ne u kriznim. Verovali smo da ova to neće biti, kada smo pokušavali da se izborimo sa kornom. Kao što vidite, nema uticaja da možemo da planiramo, kako će na svetskom nivou izgledati sve krize koje mogu da se dogode, tako da će o detaljima budžeta o kojima se moram, priznati, ozbiljnu diskusiju spremila i ja, ali sam onda došla do faze da moram da objasnim kojoj životinjskoj vrsti pripadam, ako me već neko ne doživljava kao čoveka. Onda sam sebi pojela vreme za diskusiju o budžetu i ostalim tačkama, ali neću pojesti vreme svojim kolegama koji treba da govore posle mene, sigurna sam detaljnije o svemu onome što sadrži budžet, sigurna sam sa još intenzivnijim osvrtom od onoga koji je imao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, magistar Dejan Radenković.

Rekli smo već da ćemo svakako glasati za ovaj budžet i svakako mi mislimo da smo dovoljno velike patriote koje imaju svest da deo sredstava iz budžeta ulože u put Niš – Merdare. Nije to put ka Albaniji, nego zaustavljanje velike Albanije. A, kada budem sa predsednikom Vučićem rasprodala celu ovu Srbiju, koju od nas brane ovako kvalitetno na „fejsbuku“, „instagramu“ i ostalim društvenim mrežama, onda ću doći da građanima Srbije još i kažem – izvini. Ali, mi ta prodaja toliko teško ide da čak nikada nisam probala ni ono u čemu su neki profesionalci, da prodajem maglu u skupštinskoj sali, a to je isplativ posao, ali vredi svega 1,5 do 3%. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Boško Obradović, po replici? (Da.)

Hvala gospođo predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hvala pre svega na ovoj prilici da iznesemo i svoj ugao onoga što se nažalost juče desilo ovde u Domu Narodne skupštine.

Najčešće u toj vrsti incidenata i sukoba nema nevinih, odnosno za tu vrstu sukoba je uvek potrebno dvoje. Istina, mi nismo imali toliko primedbi na predsedavanje uvažene koleginice Snežane Paunović u tom trenutku, izuzev za najvažniju stvar koja jeste bila primedba, a to je zašto nije opomenula predsednika Vlade Republike Srbije Anu Brnabić koja je jednu političku organizaciju u Srbiji, jedan poslanički klub, narodne poslanike Srpskog pokreta Dveri nazvala neofašističkim pokretom, što je za svakog Srbina, priznaćete i sami da ste tako nazvani, verovatno jedna od najvećih mogućih uvreda.

Međutim, onda je usledilo što je usledilo, naša reakcija. Neki pokušaj odbrane naše časti i naravno intervencija predsednika Narodne skupštine Vladimira Orlića, koji nije bio u sali, praktično je preoteo predsedavanje gospođi Paunović, krenuo sa opomenama, kaznama i administriranjem u nečemu u čemu nije učestvovao, u čemu ne zna kako je do toga došlo i samo se da tako kažem, napravio veći problem nakon njegovog uključenja.

Nemam problem da pomognem da mi iz parlamenta počnemo da šaljemo neke druge slike u javnost. Ako smo mi iz Dveri problem, evo da mi uradimo šta treba, da se izvinimo kome treba, da promenimo svoje ponašanje, ali dozvolite, to nije jednosmerni proces. Često je vladajuća većina ona koja gazi, ponižava, vređa, kleveće, opstruiše rad, ne dozvoljava reč, ne dozvoljava repliku, ne dozvoljava dopunske tačke dnevnog reda, sve smo to juče imali, nepotrebno. Znači, vi ste većina, imate svu moć ovog sveta, zašto gušite to malo opozicije koja ima tako malo prostora da se čuje.

U tom smislu rekao bih da je ovo jedan konstruktivan predlog da shvati vladajuća većina da je ona snažnija i jača i da vaši udarci mnogo više bole, nego naši i da mi nekada moramo da se branimo, jer branimo i svoju čast, a u ovom slučaju čast Srbije, jer mi smo potomci srpskih antifašista, mi smo antifašistički pokret Srpski pokret Dveri i uvek smo se borili protiv nacizma i fašizma.

Molim vas da nas niko više nikada ne vređa na taj način.

Drago mi je što ste zaključili da bi trebalo da se izvinite premijerki za situaciju od juče.
Reč ima Snežana Paunović, pravo na repliku.

Dobro je bilo čuti ovakvu repliku, međutim, ja koja sam predsedavala i na čije predsedavanje nema primedbi, ipak sam bila dovoljno veliki motiv da ta mreža pristalica krene na ovakav vid obračuna.

Ono na šta želim da skrenem pažnju zašto nisam prekinula premijerku Srbije, pre svega čini mi se, a i u tom filmu se vidi da premijerka Ana Brnabić nije rekla da se radi o neofašističkom pokretu, već da je ideologija takva. Na to je imala dobacivanje iz poslaničkih klupa koje mogu da citiram, juče nisam danas hoću – šta ti imaš da kome kažeš ustaška lezbejko. Zato sam isključila mikrofon, zato sam prekinula takav vidi komunikacije.

Ne mislim da imamo prava da u naboju sopstvenih emocija kažemo kada smo povređeni sve ono što možemo, a i ja sam danas verovatno mogla da kažem više od onoga što ste čuli i bezobraznije od onoga što ste čuli i da za to imam potpuno opravdanje.

Dakle, čak i ako je reagovala premijerka Srbije Ana Brnabić, reagovala je na nebrojano mnogo postova na društvenim mrežama, mini filmove o njenom ličnom statusu, opredeljenju ili čemu god hoćete. Tako da kada krenemo da budemo uvređeni, onda prvo moramo da shvatimo čime smo to izazvali.

Potpuno se slažem, sve je dvosmerno, ali moramo biti racionalni kada probamo da odredimo koji smer je prvi. Samo to je suština moje priče. Biće mi beskrajno drago ako ova moja današnja diskusija na uštrb rasprave o budžetu Republike Srbije doprinese makar tome da odavde ne budemo motiv za bilo koji vid nasilja na ulici, u školi, u prevozu, u prodavnici ili gde god se nađemo. Hvala.

` PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Obradoviću, jel možemo da se dogovorimo, još jedna vaša replika, pravo gospođi Paunović da vam replicira i da završimo ovaj krug replika?

(Snežana Paunović: Zašto replika?)

Pominjali ste ga.

(Snežana Paunović: Koga?)

Gospodina Obradovića.

(Snežana Paunović: Nijednog trenutka, ali dobro.)