Hvala predsedavajuća.

Uvažiću apsolutno vaš predlog i smatram da je krajnje korektno kada dobijemo mogućnost za repliku. Nama je dovoljno dva minuta da na neki način objasnimo svoj ugao. Građani će onda procenjivati.

Pre svega, veoma mi je neprijatno i naravno ne bih želeo da je bilo koji pristalica iz Srpskog pokreta Dveri uvredio koleginicu Snežanu Paunović na bilo koji način, bilo gde, pa i na tim nesrećnim društvenim mrežama. Svi smo žrtve nenormalnih kleveta i uvreda na društvenim mrežama. Evo pozivam svakoga od vas da ovog trenutka uđe na moj „tviter“ nalog, na bilo koju objavu koja se tiče politike i ne tiče politike, videćete 90% uvreda je od pristalica SNS. Nažalost, društvene mreže su se pretvorile u to i možemo svi zajedno možda da probamo da damo neki drugi primer svemu tome.

U krajnjem, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je odgovorilo na naš upit u svoje vreme da li u programu „Dveri“ ima elemenata bilo čega spornog ili protivzakonitog. Odgovorili su nam, što je bio jedini mogući odgovor, da ne bismo bili mogući registrovani kao politička stranka da je ikada bilo šta sporno.

Dakle, prosto malo da vodimo računa, sve to pogađa, kao što i mi vodimo računa i trudimo se da se ne bavimo tuđim porodicama, da ne ulazimo u privatnost, da kada napadamo, pod znacima navoda, kritikujemo načelno šta je loše kod vlasti i šta bismo mi uradili da smo na mestu vlasti. Hvala vam na ovoj mogućnosti.

Završili smo sa krugom replika.
Sledeća po prijavi za reč je Gorica Gajić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani članovi Vlade, da malo pojednostavim ovu priču o budžetu, jer šta je budžet, nego na prihodnoj strani projektovani prihodi od poreza, akciza, carina i ostalih neporeskih prihoda.

Naravno da ste u ovoj godini, odnosno za 2023. godinu planirali te prihode samo za nekih 11% više nego što su bili predviđeni u 2022. godini. Taman onoliko koliko je otprilike iznosila inflacija u vreme kada ste ovaj budžet ovako doneli, što znači da ovi prihodi nisu realni, već su inflatorni. Ko puni budžet Republike Srbije? Pune ga građani i puni ga privreda.

Što se tiče rashodne strane, to je zbir troškova direktnih i indirektnih budžetskih korisnika koje oni u nekim budžetskim rokovima dostavljaju. To se sintetizuje u jedan sveobuhvatni budžet za 2023. godinu i, naravno, tu su kapitalne investicije i izvori za finansiranje tih kapitalnih investicija.

Juče je premijerka rekla i posebno podvukla da se za sledeću godinu izdvaja, to je sada i gospodin Vesić rekao, 423 milijarde dinara za kapitalne investicije. To je uredu. Ja bih volela da sve ove kapitalne investicije, ne verujem ko to ne bi voleo, da sve to u 2023. godini realizujemo. Sve je to što je pobrojano juče i što ste vi danas rekli i što stoji u ovom Predlogu zakona Srbiji potrebno.

Ali, moramo, ako to vi nećete da kažete, da kažemo mi da smo članom 3, tj. da ste članom 3. ovog Predloga zakona predvideli mogućnost da se Republika Srbija zaduži, odnosno da garancije za 2,3 milijarde evra i u poglavlju B da može da odobri programske i projektne zajmove za još 725 miliona dolara i 30 milijardi evra. Znači, mi smo otvorili vrata da se 90% svih ovih kapitalnih investicija finansira iz kredita i zajmova.

Nije to problem, ako su ti krediti i zajmovi povoljni, ako su kamatne stope povoljne, jer većina država nema, što bi naš narod rekao – naše pare, da ovako krupne investicione projekte iznesemo. Ali, ono što svi treba da znamo, to će platiti i vratiti građani Srbije, svi mi ovde kao pojedinci i građani Srbije. To neće platiti ni vratiti niko od nas kao poslanik, niti niko od vas kao ministar.

Da se osvrnem samo na dve, tri stavke koje su mi bitne da ih istaknem.

Kolega Tomašević je rekao i još neko od kolega i koleginica – gospodo, lokalne samouprave deset godina već dobijaju samo kroz nenamenske transfere oko 33 milijarde dinara. Kako će male i siromašne opštine uspeti da podignu, odnosno da plate uvećane plate za 12,5%, da kupe preskupe energente, da završe svoje lokalne infrastrukturne projekte, a nemaju novca ni da budu sufinansijeri zajedno sa resornim ministarstvima? Ja ne znam. Verujte mi, krajnje je vreme da se lokalnim samoupravama poveća iznos, jer verujem da neće moći više ni kredite da uzimaju jer su prezaduženi.

Naravno, ja bih kao poslanik iz Svilajnca volela da je u ovom spisku kapitalnih investicija i most i obilaznica na Moravi. Nadam se da će to biti u neki godinama koje dolaze.

Gospodine Selakoviću, izašao je ministar Selaković, što se tiče ulaganja u socijalnu zaštitu, na razdelu kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u onom članu 5. gde su kapitalni izdaci, stoje samo dve stavke u iznosu od 738 miliona i to za implementaciju informacionog sistema SOZIS i za informacioni sistem socijalna karta.

Ja sam do pre tri meseca bila direktor Centra za socijalni rad i krenuli smo sa tim SOZIS-om, ali, gospodo, ako su samo to kapitalne investicije, a ja bih zamolila ministra Selakovića da krene po Srbiji, da vidi u kakvom su nam stanju centri za socijalni rad i druge socijalne ustanove i da vidi da prvo sredimo one zgrade. Mi u Svilajncu nemamo ni našu zgradu, sve prokišnjava, instalacije su dotrajale. Nismo protiv digitalizacije ovih sistema, pogotovo ovako složenog sistema, ali dajte prvo da uradimo neke temelje. Odvojeno je samo 200 miliona za zgrade i objekte, odnosno 20 miliona za zgrade, a 140 miliona za opremu i to u onom razdelu 30.

Na kraju, još samo kod poljoprivrede, budžet za agrarna plaćanja je uvećan od 62 na 65 milijardi. Što se tiče direktnih plaćanja poljoprivrednicima, on sada iznosi po ovom budžetu 58 milijardi dinara, a iznosio je 46. To je sada negde oko 2,9% od poreskih prihoda. Kada bude taj iznos na nivou 5% poreskih prihoda, tada ćemo biti zadovoljni i mi, a naročito poljoprivredni proizvođači za svoje subvencije. Hvala lepo.

Sledeći po prijavi je prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, današnja rasprava nije krenula u onom smeru u kom bi trebala krenuti i svi smo bili izloženi određenim neprijatnostima. Ja sam pokušavao da tražim razloge zbog čega je to tako, zašto da iskoristim ovo vreme koje imamo za kvalitetne rasprave o onome što je na dnevnom redu i jedan od razloga je i ovaj da je Predlog budžeta zapravo smešten u preko hiljadu strana i da to treba iščitati da biste mogli kvalitetno govoriti o tom predlogu. Onda je lakše praviti performanse umesto da govorite o onome što zaista trebate govoriti.

Naravno, to ne ide u prilog nikome od nas i mi kao narodni poslanici moramo imati odgovornost za sve ono što se dešava u ovom domu. Ja ću kazati da će poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ovaj predlog budžeta i iskoristiti priliku da ukažu na neke važne stvari koje se nalaze u budžetu, a isto tako da iniciraju možda neke bitne stvari koje treba doraditi ili na koje treba baciti posebno svetlo.

Svedoci smo da nije nimalo jednostavna i laka situacija u kojoj se nalazimo, ni u državi ni u regionu, kao i da je svaka pomoć u investiranje, svaka pomoć u ono što znači budućnost građana Republike Srbije jako važna. U ovom smislu posebno je važno da te takve intervencije krenu prema onim mestima ili područjima koja su decenijama bila izolirana i koja kao takva nemaju jednake uvijete kao centralni prostori države.

Ne sme se dogoditi, kao što se događalo do sada, da samo prilikom elementarnih nepogoda imamo intervencije države, a hvala svakako ministrima koji su došli u Novi Pazar i u Tutin i iskazali zaista spremnost države da pomogne ono što nas je zadesilo prilikom ovih poslednjih poplava. Treba, kao što je sad u ovom budžetu, investirati da se takve stvari ne događaju u budućnosti, tj. treba investirati u ove kapitalne strateške projekte. U tom pogledu, mi svakako podržavamo ovaj budžet i zbog investiranja u obrazovne projekte poput, zaboravljamo izdvajanja za najmoderniju školu koja se gradi u Sjenici.

Isto tako kažemo da treba još mnogo ulagati i u obrazovanje. Ono što smo govorili na Odboru za obrazovanje, da isto tako mnogo više treba povesti računa i o vaspitnoj dimenziji obrazovnog sistema jer smo kao društvo na to isto tako pozvani u svakom smislu.

Važno nam je da se uleže i u kulturu. Važno nam je da se izdvaja što više sredstava za kulturu. Nismo baš zadovoljni ovim što je izdvojeno, ali smo svesni da je to jedino moguće u ovom trenutku.

Važno nam je sve ono što se radi u zdravstvu. Naše društvo je prošlo kroz jedan izuzetno težak period. Ministarstvo zdravlja, zaista to se mora reći, je iskazalo najveću ozbiljnost i svako ulaganje u zdravstvo, u ove najznačajnije bolnice, kliničke centre je nešto što će uvek imati podršku svih nas koji dolazimo iz unutrašnjosti. Posebno naglašavam Klinički centar, bolnicu „Tiršova“, Institut za majku i dete, jer smo mi kao građani, kao roditelji najčešće upućeni na ove institucije i svako izdvajanje za bilo šta u tom pravcu nas radu. Takođe nas raduje izgradnja bolničkog Kliničkog centra u Novom Pazaru i kao što nas raduje da ćemo konačno kao građani Republike Srbije moći da se lečimo i na našem prostoru, a to je, složićete se, nešto što utiče na sve nas i što će nam pomoći, ako Bog da, da još normalnije živimo i da još više budemo privrženi ideji pomirenja i ideji ulaganja u budućnost.

Molim vas, samo privodite kraju.

S tim u vezi, moje zaglavlje se završava time da verujemo da će i ovaj budžet doprineti svim ovim kapitalnim investicijama i svemu onome što sledi da još više poverenje građana Republike Srbije, pa i pripadnika bošnjačkog naroda u institucije države Srbije bude jače i intenzivnije.

Hvala.

Zahvaljujem.
Po prijavi za reč, Borko Stefanović.
Izvolite.

Hvala.

Gospođo predsedavajuća, članovi Vlade, poštovane kolege, Predlog budžeta za 2023. godinu na žalost građana Srbije potvrđuje, cementira rastuću inflaciju u našoj zemlji koja je projektovana na 11,1%, što znači da će u proseku ove sledeće godine sve poskupeti za 25%, naročito hrana. To, poštovani građani, znači ono što smo već govorili, da onih pet ključnih proizvoda koje ste mogli za jednu crvenu da kupite 2012. godine, sada kada odete u prodavnicu, platićete dve crvene. To je sve što treba da razumemo što se tiče inflacije koja je projektovana od strane režima i od strane ove vlasti i od strane ovog Predloga budžeta za 2023. godinu.

Žao nam je što planirano povećanje plata i penzija, nažalost, ni blizu neće moći da pokrije rastuće troškove života za naše građane.

Došlo je, takođe, i do urušavanja, gotovo raspada čitavog energetskog sektora, što, ponavljam, nikakve veze nema sa ratom u Ukrajini, već je taj raspad počeo mnogo ranije. Zašto? Zbog nesposobnih, nestručnih kadrova koje je postavila vlast na čelo tih preduzeća.

Inače, taj raspad će uzrokovati to da se Vlada zadužuje dodatno kroz projekciju ovog budžeta, tako da pored 750 evra koje će svako domaćinstvo biti zaduženo od strane ovog režima, sada imamo projekciju od dodatnih 500 evra. Dakle, 750 evra, pa još 500 za svako domaćinstvo koje nas, poštovani građani, očekuje od strane projektovanog budžeta, kako je ovde predstavljeno.

Nastavlja se enormno zaduživanje. Sada smo već došli do projektovanih osam milijardi evra dodatnog zaduživanja iliti 919 milijardi dinara. Tešite nas, poštovani, ovde neki sa vaše strane da ima država koje su mnogo su više zaduženije, samo zaboravljate da kažete sa kakvom ekonomijom, sa kakvom privredom i sa kakvim platama, ali to nije ni bitno za vas, ja to razumem. Potrebno je naći neko opravdanje za nešto za šta nema opravdanja.

Inače, da vam kažem, jednog dana kad neko ovo bude proučavao, neće više moći da se snađe od koga ste i šta sve zadužili i po kojim kamatama. Mi smo izračunali, da samo na plaćanje vaših kamata za kredite koje ste uzeli, za zaduženja koja ste napravili od 147 milijardi, jednako je iznosu koji se otplaćuje i za socijalu, i za decu, i za porodilje, studente, učenike, nezaposlene, veterane i raseljena lica, to ćete platiti samo za kamate.

Ovde je jedan kolega govorio o stravičnim kamatnim stopama užasnog Mirka Cvetkovića, kaže, od čak sedam posto, skoro, u vreme ekonomske krize. A vi uzimate kredit od Komercijalne banke, dakle od nove Ljubljanske banke, od 8,25% uzimate kredit od banke, poštovana gospodo.

Mi smo predložili uvođenje ekstra profita i predlažemo vam, uvedimo ekstra profit za preduzeća poput Gasproma, poput Ziđina, koji na leđima građana ostvaruju enormni profit, sve države Evrope su to radile i Ruska Federacija je to radila. Objasnite mi molim vas, zašto odbijate uvođenje ekstra poreza, to jest poreza na ekstra profit onima koji su ostvarili enormne prihode tokom ove krize, naročito energetske kompanije.

Zašto ste onda i protiv toga da se kroz taj novac obezbedi, pre svega lekarima, početnička osnovna plata od 150 hiljada dinara mesečno, medicinskim sestrama 85 hiljada dinara i vaspitačima i nastavnicima od 100 hiljada dinara. Dakle, ostvarili bismo kod projektovanog ekstra poreza 640 miliona evra, poštovana gospodo. Recite nam, šta tu ne valja, zašto vam je to neprihvatljivo i zašto nećete da pomognete i omogućite opstanak građanima Srbije usvajanjem ovakvog predloga. Hvala vam.

Po prijavi za reč, Milorad Bojović. Izvolite.