Poštovani građani, poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, uvažena guvernerko Republike Srbije, ja sam prijatno iznenađen da je ovaj budžet zaista visok, bilo bi još bolje da je viši, da je veći, imalo bi više novca i vama bi bilo lakše da ga rasporedite.
Međutim, postavlja se pitanje sa kojim mi pravom o svemu ovome pričamo, a da to pravo ne damo onima koji pune budžet, a to su preduzetnici i privrednici i poljoprivrednici i svi oni vredni ljudi koje nemamo u našim gradskim i opštinskim većima širom Srbije da odlučuju o novcu, o novostvorenim vrednostima koje oni pune.
Podsetiću vas da u Srbiji ima oko 406 hiljada privrednih subjekata od toga 121 hiljada je privrednih društava i 285 hiljada preduzetnika. Oni zapošljavaju, gospodo, 67% naših radnika. Naše privrednike i preduzetnike obilaze redovno sve inspekcije, a da li je to slučaj kod stranih korporacija, multikorporacija koje dolaze da nas učine boljim ljudima i da nam privredni ambijent potpomognu. Ja mislim da nije slučaj i da 93,5% ukupnih subvencija od 2006. godine od Dinkića pa do danas, smo opredelili strancima, a svega 6,5% našim domaćim privrednicima i preduzetnicima.
Čuli smo ovih dana da digitalizacija je to čudo i to je fino, lepo je to čuti, ja to podržavam. Nekako niste shvatili da je predsednik Srpskog pokreta Dveri, gospodin Obradović govorio o nekoj vezi između kanalizacije i digitalizacije. Pa, da smo manje para, a moglo se dati za digitalizaciju, za tu famoznu platformu koju ste rekli, gospodine Mali, da neće koštati poreske obveznike, ali posebno hoće, jer nismo vi i ja dali novac za tu platformu nego građani Republike Srbije i ona svakako košta građane.
Čuli smo da pet hiljada kilometara kanalizacije u Srbiji u 70 opština, a šta je sa još sto opština. Šta će da rade ljudi u mojoj Ivanjici, kada će oni da dobiju kanalizaciju? Kanalizacija se izliva u prelepu reku Moravicu i tako to traje godinama, srećom industrija ne radi, pa fabrike ne zagađuju Moravicu, tako da mogu da ponekad se ljudi i okupaju, posebno noću.
Hteo sam da vam kažem i ukažem na jedan apsurd. Na jednoj strani imate onaj Zakon o porezu na dobit, član 50. tačka a) koji govori da oni privrednici koji u tekućoj godini zaposle sto ljudi i imaju ulaganje od milijardu dinara u osnovna sredstva, oslobođeni su da deset godina sto posto iznosa na dobit. To imate na jednoj strani. A ja vas pitam ko to može u Srbiji da ostvari? Ko može te uslove da ispuni? Pa, naravno strani investitori ili retki domaći, veliki, a njih je vrlo malo.
Na drugoj strani, imate u ovom vašem Zakonu o porezu na dohodak građana jednu novu klasifikaciju, gde ste su uplašili bogatih seljaka, pa ste i oporezovali, napisali ste preduzetnici, poljoprivrednici će se oporezovati. To je nešto novo, nešto moderno. Znači, potrebno je seljaci samo preživljavaju, oni koji to mogu, a oni koji malo se drznu da budu veći proizvođači oni će biti oporezovani i šaljete im latentnu poruku da su oni dobri kao motači kablova u nekim stranim firmama, da zabrave svoje domaćinstvo, da im poraste breza pored dimnjaka i onda pošaljete Milana Krkobabića da doseli mlade bračne parove. Ja vas pita, što je taj vlasnik bivše kuće napustio? Zašto se on iselio? Pa, nije imao održivi razvoj, morao je da pobegne glavom bez obzira.
Predlažem u ime Srpskog pokreta Dveri da te subvencije koje dajete za kupovinu seoskih kuća usmerite na poljoprivredno zemljišta mladim ljudima, tako da mladi ljudi ne idu u te straćare, da od njih prave vikendice, već da obrađuju poljoprivredno zemljište i grade novostvorenu vrednost, neki prihod, pa će lako napraviti kuću ako im je do toga. Ima tu dobrih ideja, ne sporim baš sve, ali recimo, 2,79 milijardi evra po IPARD-u od 2007. godine do 2020. godine. Da li neko zna da mi kaže, koliko je iskorišćeno tih sredstava, pošto mi hrlimo u EU i nikako da stignemo i oni su ljudi u mogućnosti, taj ambijent da mi uzmemo tih para, koliko smo uzeli, vrlo malo.
Ono što ću biti slobodan da vam predložim u ime Srpskog pokreta Dveri i nadam se da ćete malo sujetu tu povući, pa ćete možda nešto i od ovoga prihvatiti. Predlažemo da smanjite porez i doprinos na veće plate. Ja sam slušao vašeg nekog stručnjaka na Radio-Beogradu, čini mi se, koji kaže, da treba taj neoporezivi deo od 21 hiljade 712 dinara, pa sve do 40 hiljada dvadeset dinara, potpuno osloboditi. Pa, to je motiv da ljudi uđu u crnu zonu, da svi isplaćujemo minimalne lične dohodake. Valjda je bolje da napravimo algoritam, pa čovek sa sto hiljada platu koju isplaćuje da ima manje poreze i doprinose na platu i da ga motivišete da daje radnicima veću platu, a ne ovako.
Znači, ovo je anti Robin Hud politika, koja se nama ne sviđa, ali šta je tu je. Nismo vlast. Kada budemo jednog dana, to ćemo menjati.
Smanjiti poreze i doprinose, kao i porez na imovinu za sve mlade bračne parove koji stupe u brak i dobiju decu. To nadam se da ste razumeli da je jedna od podrški demografiji, natalitetu i opstanku mladih ljudi na selu.
Treba zaštiti domaće preduzetnike od nelojalne konkurencije. Imate vanredne ovakve situacije, poput pandemije. Imate situaciju kada se uvozi roba po damping subvencionisanim cenama. Treba štititi domaće tržište.
Gospodine Momiroviću, vi ste pre neki dan na Odboru za poljoprivredu bili naš gost i rekli ste da ćete zamrzavanjem cena regulisati tržište. Ja kažem da je to pogrešno. Jeste kratkoročno, ali na dugoročno nije zato što će doći do nestašice. Treba u korenu problem rešavati, a to je proizvodnja.
Treba stimulisati kupovinu domaćih poljoprivrednih proizvoda. Ja znam da mi po tom famoznom međunarodnom ugovoru, tj. Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ne smemo da diskriminišemo i strane proizvođače, odnosno uvoznike. Međutim, sve ozbiljne države štite svoje tržište. Šta nama smeta da socijalno ugroženim ljudima izdamo vaučere, vrednosne čekove, grantove, uslovljene čekove da kupuju domaće proizvode, po 10.000 dinara najugroženijima? Njih je kažem 400.000 u ovoj zemlji i to je 24 milijarde. Za šest meseci bi tim ljudima obezbedili, što i nije neki iznos kada kažete da imamo 180 ili 190 milijardi višak javnih prihoda.
