Milenko Jovanov ima reč.

Prvo, vrlo slikovitih nekoliko stvari u vezi sa ovim o čemu je govorio prethodni govornik.

Prvo, čovek nije prisustvovao sednici prethodnih nekoliko dana. Hajde molim vas izvadite listing i pokažite koliko vam je kartica bila u sistemu od ponedeljka. Ako ukupno ima dva sata, evo glasaćemo za se vaše amandmane. Ako ukupno ima dva sata za celu nedelju što smo radili.

Sada vi nama pričate šta se ovde dešavalo. To je pod jedan.

Pod dva, vi ste podneli 177 amandmana, imate sada u sistemu. O 177 amandmana treba da govorite 348 minuta. Šta vam je to neko zabranio? Kako vam je neko zabranio?

(Nebojša Cakić dobacuje.)

Ovaj što dobacuje, ovaj pripadnik režima, kolega iz režima, ovaj kolega iz režima je podneo šest amandmana na isti član. Veliki pravnik sa pravosudnim ispitom – šest amandmana na isti član. I sada vi kažete zašto smo odbacivali amandmane. Zato što nisu bili ispravni. Zato što nisu bili ispravni.

(Srđan Milivojević dobacuje.)

Recite gospodinu ribizli da.. Pa on se i obukao u ribizlu danas.

Dakle, zbog toga što su bili neispravni i pričali smo već o tome i sada vi posle četiri dana dolazite i sada sve ispočetka. Imate 177 amandmana, branite, objasniste šta ste hteli pa ćemo videti šta ćemo da podržimo, šta nećemo da podržimo.

Najzad što se tiče nasilja, sada ste imali prilike da čujete nasilje. Nije vas bilo briga što je poslanik psovao majku Arsiću dok je govorio i mene vređao iz mesta, a vas baš briga. Ovaj mi preti šamaranjem, pa kaže – toliko sam mu iritantan da ni Gandi ne bi mogao da me izdrži, a onda mi krene salva uvreda i pretnji od njegovih sledbenika. Doduše, procesuirano sve visokotehnološkom kriminalu pa će tamo objašnjavati koga će da šamaraju, gde i kako, a neka ih brani lider koji ih je na to pozvao.

I vi pričate o nasilju. Pa ako pričate o nasilju, ja nemam problem da pričamo otvoreno i svemu, a ne ovako paušalno. Vi ste žrtve nasilja. Kog nasilja? Kakvog nasilja?

Prema tome, imate 177 amandmana. Tu smo. Slušamo vas. Hvala.

Evo prilike.
Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Aleksandar Olenik, Enis Imamović, Selma Kučević i Šaip Kamberi.
Aleksandar Olenik ima reč.

Jeste, imam 177 amandmana i to sam objasnio. Svima se traži brisanje zbog ne nasilja, nego političkog nasilja.

Mi smo ovde predstavnici građana, ali ne obični, nego smo politički predstavnici građana. Kada kršite naša prava, onda je to političko nasilje, a ne verbalno vređanje i ovo što ste malopre naveli.

Političko nasilje je mnogo opasnije od bilo kog drugog oblika nasilja, i to vi dobro znate.

Odbacili ste 80 amandmana bez obrazloženja. Da ste napisali šta je sporno u tim amandmanima, pa da smo raspravljali o tome, onda bi bili u pravu, onda to ne bi bilo političko nasilje, ali pošto niste obrazložili nego ste po principu – može nam se, odbacili 80 amandmana, zato je to političko nasilje i zato vas to toliko žulja. Zato nam nije jasno zašto imate potrebu da ovde pred svima vršite političko nasilje.

Šta je sporno da poslanici pričaju dva minuta po amandmanu? Jel to tako strašno? Jel ćemo govoriti o kriminalu i korupciji u vašim redovima? Hoćemo, govorićemo.

Evo, prvo je Bavanište u opštini Kovin gde ste krenuli da sečete šumu, da vršite krivična dela i radite to organizovano, i to SNS u Bavaništu i u Kovinu, i to uz asistenciju policije. Jel se to krije? Jel to ne sme da se kaže ovde?

Podnećemo i 1.700 amandmana ako treba, ali ćemo građanima reći sve što misle da treba da čuju i sve što mi mislimo da treba da čuju, jer su ti građani nas birali zbog toga, a ne da bi nas vi sprečavali da govorimo.

Hvala vam.

Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Ponovo replika.

Pa, vi ste, kolega, član Odbora za ustavno-pravna pitanja. Jeste li branili svoje amandmane pred Odborom za ustavno-pravna pitanja? Ni tamo niste došli. Vi svratite ponekad ovde u Skupštinu i onda se pitate šta se dešava. Sad mi vas treba da informišemo sve što je bilo u prethodnom periodu, da vam damo kratak siže onoga što je bilo u prethodnih pet dana, šta se dešavalo?

Ni na jedan Odbor za ustavno-pravna pitanja niste došli. Ni na jedan. Nula. Niti ste slali zamenika.

Dajte, uozbiljite se. Advokat ste. Šta se dešava ako se ne pojavite na ročištu?

Dakle, vi svoje sopstvene amandmane niste branili i sada ih ne branite. Umesto da pričate o njima vi nama držite predavanje ko se služi kakvim nasiljem i da li ima nasilja ili nema nasilja.

Dakle, nema nasilja. Primenite Poslovnik, primenite nomotehniku, primenite ono što je predviđeno za podnošenje amandmana. Izveštaj Odbora ste dobili. Zakon o budžetskom sistemu pročitajte. Taksativno je navedeno kako amandman treba da izgleda. I, to je to i tu se priča završava.

Dakle, nemamo problem da razgovaramo o bilo čemu, ali evo vi i sada pokazujete koliko vam je stalo do amandmana.

I vas ću podsetiti, mada vas ne treba na to podsećati jer vi ionako vrlo retko boravite ovde – ovaj deo sale odakle je došao najveći broj amandmana je bio potpuno prazan kada se o tim amandmanima glasalo na prethodnoj sednici. Potpuno prazan, nikog nije bilo. Eto, to je odnos prema amandmanima.

Prema tome, hajde pričajte o tim amandmanima. Ja vam kažem – tu smo da vas čujemo. Nikako da čujemo šta je to što predlažete tim amandmanima. Pričate nam o kriminalu, o korupciji, o Bavaništu, a u amandmanu šta piše? Kako da glasam za amandman? Što bismo glasali, niste nas ubedili?

Hvala.

Gospodine Cakiću, ali ja vas ne vidim u sistemu.
Po kom osnovu se javljate?
(Nebojša Cakić: Replika, pomenuo me je, poslanik koji je položio pravosudni ispit.)
Nije vas niko pomenuo, pažljivo sam pratila.
Ali, nije vam pomenuo ime. Ima ovde dosta poslanika koji su položili pravosudni ispit.
Molim vas, dozvolite da…
(Nebojša Cakić: Po Poslovniku onda, član 107. stav 2.)
Javite se.
Izvolite.

Dakle, gospodine…

Zbog zapisnika ponovite koji član.

Član 107. stav 2, već sam rekao.

Možete li da zapamtite rečenicu koju sam izneo pre pet sekundi? Nemojte da me prekidate.