Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane kolege, spletom srećnih ili nesrećnih okolnosti imam priliku da vam se obratim na samom kraju ove diskusije. Sa pažnjom sam u ovih prethodnih pet dana slušao sva izlaganja i moram iskreno da vam kažem da mi je žao što su građani Republike Srbije imali priliku da svedoče jednoj ovakvoj raspravi.
Dugo sam razmišljao o tome na koji način da koncipiran današnje izlaganje s obzirom na ozbiljnost teme i na činjenicu da toliko toga može i mora da se kaže.
Uvažena predsednice Vlade, pre neki dan ste izneli niz kritika povodom izlaganja jednog mog kolege predstavnika državotvorne opozicije. Posle njegovog, a daću sebi za pravo da kažem, odgovornog i trezvenog izlaganja, koje je u potpunosti bilo lišeno bilo kakve politikanske retorike, posle jednog, doduše kritičkog izlaganja u kom smatram da vas ni na koji način nije uvredio ni vas, ni bilo koga od vaših kolega, optužili ste ga da vam se obraća sa medijskih visina, sa Olimpa. Rekli ste tada, da ne ubacujemo i stručnjake, citiram vas – u to blato u kome se svaki dan valjamo. Pitam vas, da li je to ideja kako treba da radimo i kako treba da funkcionišemo?
Da se valjamo u blatu, to ste danas ponovili još jedanput. Da, plivamo u koritu, šta treba da radimo. Da se ponašamo kao šakali, hijene, bez vaspitanja, bez poštovanja, bez dostojanstva. Duboko verujem da je problem ovog društva to što ga njegove političke elite vuku na dno, a na dnu vlada anarhija, beščašće i haos. Na dnu nema kodeksa, nema reda, nema poštovanja. Hoću da vam kažem da mi na to ne pristajemo i da mi u tom blatu ne želimo da se valjamo. U predstavnicima Srpske stranke Zavetnici nikada nećete imati saučesnike u tome. Pet dana sedimo ovde i raspravljamo o svemu osim o onome što treba da bude tema ove sednice.
Nekoliko desetina puta tražili ste od nas predstavnika opozicije da osudimo izjave Jove Bakića i Milovana Brkića. Od nekoliko stotina hiljada građana Republike Srbije koji su na ulice grada Beograda izašli mirno i dostojanstveno da na takav način odaju i pokažu empatiju i saosećanje prema porodicama žrtava, koji na ulicu nisu izašli niti zbog jedne političke partije, ja u to duboko verujem, niti zbog jedne političke ideologije, vi ste uspeli da izvučete izjave dva, po meni, potpuno marginalna lica.
Njihovi stavovi ni na koji način, ponavljam, u to duboko verujem, ne oslikavaju mišljenje i osećanja većinskog dela onih ljudi koji su bili na ulicama toga dana. I to je u redu i to je vaše pravo. Možda nije pošteno, možda nije moralno, ali nije ništa na šta već nismo navikli sa vaše strane. Ja nemam nikakav problem da osudim te i takve izjave, ne da se od njih ogradim, već da ih javno i nedvosmisleno osudim.
Želim da vas pitam jednu stvar. Ne sećam se da ste osudili, a vi ćete me sigurno ispraviti ako grešim, kada su vaše partijske kolege vodili jednu prljavu kampanju i hajku protiv predsednice stranke koju ja predstavljam, jednoj budućoj majci, jednoj dami u blagoslovenom stanju kačili ste albansku kapu na glavu, crtali joj metu na čelu i onda te plakate lepili po kući njene porodice. Ne sećam se da ste to osudili. Ali, danas ste ovde i imate priliku da to uradite.
S druge strane, sećam se da je jedan potpredsednik Vlade, Vlade kojoj ste vi predsednik, ministar odbrane, takvu hajku nazvao, citiram: „političkim koloritom“. Rekao je tada - meni nije problem plakat, mnogo gore stvari su viđene i rađene. Ne mislim da će ikome pasti kosa sa glave.
Ako ste ovu sednicu već obesmislili na ovaj način i pretvorili je u priču o političkom nasilju, a to nije nebitna tema, ali treba da bude tema neke druge sednice, onda budite dostojni, budite pošteni, pa osudite i nasilje koje dolazi sa vaše strane.
Srpska stranka Zavetnici upozoravala je da će se ova sednica pretvoriti u priču o mitinzima i o kontramitinzima. Zato smo i tada insistirali da pre bilo kakvih javnih okupljanja, protesta, mitinga i kontramitinga održimo sednicu Narodne skupštine, na kojoj ćemo hladne glave, racionalno, ako je moguće bez preteranih emocija, razgovarati o uzrocima koji su doveli do ove tragedije i o onome što treba da budu rešenja da kao društvo izađemo iz situacije u kojoj se nalazimo.
Zato smo pre održavanja bilo kog protesta, u ponedeljak 8. maja, održali u ovoj Narodnoj skupštini, najvišem zakonodavnom domu, konferenciju za štampu, ne preko neke televizije, ne u stranačkim prostorijama, nego ovde u Narodnoj skupštini. Na toj konferenciji za štampu smo predloži konkretne mere iz sfere prosvete, bezbednosti itd. Smatram da smo time pokazali veliku dozu odgovornosti i spremnost da konstruktivno razgovaramo o rešenjima. O tim konkretnim predlozima i rešenjima verujem da će biti priče da u narednim danima govorima više, ja i moje kolege. U principu, to rešenje jeste jednostavno.
Našem društvu je, gospodo, u situaciji u kojoj se nalazimo, pre svega, potrebno jedinstvo, potreban nam je povratak tradicionalnim i moralnim vrednostima i potreban nam je povratak sebi i Bogu.
Zato želim da iskoristim ovu priliku da vas sve i vas moje kolege i građane, kako grada Beograda, tako i Republike Srbije, pozovem da se danas 25. maja, na Spasovdan,, okupimo tamo gde su se okupljali naši preci vekovima unazad, da se okupimo na Spasovdanskoj litiji i da iza moštiju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića pokažemo jedan dostojanstven i moralni lik našeg naroda, za koji smatram da nam je u ovom trenutku preko potreban. Hvala.