Hvala.
Reč ima predsednica Vlade Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Takođe bih se pridružila ministarki pravde da kaže da zaista ne razumem takvu političku debatu – plašite se dece. A vi se ne plašite dece. Vi ste uz decu, a mi se plašimo dece. Koje dece? Vaše dece, moje dece, njihove dece, koje dece? Deca se zato ne koriste u političkim obračunima i političkim debatama. Nije u redu da nam kažete da se plašimo dece. Prvo, ne plašimo se dece i ne plašimo se nikoga, ali vi nas delite na vas koji ste sa decom valjda i uz decu i deca su uz vas i decu koja su valjda protiv nas. To je krajnje nekorektno. To zaista nikakvog smisla nema. Ni u jednoj civilizovanoj i normalnoj zemlji, ja mislim ni u jednoj zemlji, necivilizovanoj i nenormalnoj, to niko ne radi. Postoji razlog za to. Kako ja da vam dokažem da se mi ne plašimo dece i da deca nisu protiv nas? Kako vi uopšte dokazujete to da se mi plašimo i da su deca uz vas? Kako? Kakve je to politička debata? Na šta smo mi spali, još jednom vas pitam? Vi ste kao nova snaga na političkoj sceni Srbije, valjda treba da unesete neku novu energiju. Valjda ne treba da unesete novo blato u kome ćemo se valjati svi.
Jednu stvar da vam pokažem koja se tiče mera, jer mere me zanimaju i kritike na račun mera. Vi kažete – nama ne treba još policajaca u školi, mi treba da uložimo u nešto drugo. Vaša koleginica narodna poslanica je izjavila, pa da ne interpretiram, istakla da u našim školama ne postoje tri prsta obezbeđenja i složila se da sistem ne funkcioniše. Obezbeđenje ne postoji, u školi u koju moja deca idu školska policija pokriva dve osnovne škole. Dakle, osoba koja je u vašoj političkoj opciji, u vašem poslaničkom klubu, nam je pre 20 dana zamerila to da u školi u koju njena deca idu ne postoje tri prsta obezbeđenja i ne postoji dovoljno policajaca, a vi nam danas zamerate to što zapošljavamo još 1.200 policajaca da budu u školama.
Šta nam zamerate? Da li nam kao odgovorna politička opcija zamerate što nema policajaca ili što ima policajaca? Šta nam vi tačno zamerate i šta vi predlažete građanima Srbije? Koja je vaša mera? Da ima tri prsta obezbeđenja i da u svakoj školi ima policajac ili da nema tri prsta obezbeđenja i da u svakoj školi nema i da na sto metara nema policajaca? Šta je vaša politika, osim toga što ćete nam reći – deca su uz nas i za nas, a vi se dece plašite? Šta je tu politika? Jel treba tri prsta obezbeđenja ili ne treba tri prsta obezbeđenja? Jel treba još 1.200 policajaca ili ne treba 1.200 policajaca? Pošto jedan dan govorite jedno, drugi dan govorite potpuno suprotno. To je odgovorna politika od novih snaga u političkom životu Srbije? E, baš nam se lepo piše.
Da vam kažem, nove snage, da li jesu ili nisu, ja takođe ne mislim da jesu, ali tako se predstavljaju, pa hajde da uvažim to njihovo predstavljanje. I ja tražim da mene uvaže kad se ja predstavljam nekako, pa koga briga.
Da vam kažem još jednu stvar, mi pričamo o borbi protiv nasilja, vi pozivate na borbu protiv nasilja.
Vaša koleginica, takođe stranačka, vaša perjanica koja je bila vaš kandidat za predsednika Republike Srbije juče pozove sve. Kaže ovako - pokažimo Vučiću da ga Beograd ne podržava. U petak, kada uplašeni ljudi budu dovezeni na miting neka zateknu crne marame, trake, oznake na našim prozorima, automobilima, odeći. Crnim florom pokazujemo svoju tugu zbog žrtava AV režima.
Prvo, da vam kaže, dakle ona simplifikuje da kaže da su ovo žrtve režima. Ima veze sa vama, zato što je ona bila vaš predsednički kandidat. Sa vama je na protestu protiv nasilja, vaša je politička opcija. Dakle, i te kako ima veze sa vama. Svakako ima veze sa vama.
Dakle, i poziva da svi okačimo crni flor u petak, a u subotu da svi izađemo i da se radujemo. U prošli petak je stavila stoličicu na Koridor 10, međunarodni putni pravac i smejala se iz svega srca. Pa, jel tugujete ili ne tugujete? Jel crni flor petak, a radost u subotu i radost prethodni petak? Na šta to liči? Kakve su to podele u društvu? Šta želite da izazovete? Šta je poenta svega ovoga?
Danas, ako ni to nema nikakve veze sa vama, danas, samo da nađem… Pričam o borbi protiv nasilja, a vama sam postavila pitanje. Ne znam na koje pitanje da odgovorim, na ono što ste postavili pre 20 dana, da je sistem zakazao zato što nema policajaca u školi ili na ovo koje ste me danas pitali, a to je – zašto zapošljavate policajce, ne trebaju nam policajci u školi.
Ima vas sve skupa, ja ne znam koliko, evo recite mi, četvoro ili petoro u poslaničkom klubu, imate dva različita mišljenja, potpuno međusobno isključiva.
Danas ste pozvali opet na crni flor i rekli – kada su Musolinijevi fašisti marširali ka Rimu 1922. godine građani Firenci su ostali u kućama i zatvorili žaluzine na svojim prozorima. Šta smo mi, Musolinijevi fašisti? Mi smo Musolinijevi fašisti? I to je vama građenje normalne države?
O merama sam vam rekla šta sam vam rekla. Dakle, samo se dogovorite koje mere, mi ćemo vas zaista sa najvećom pažnjom i uvažavanjem saslušati. Samo da se dogovorite jel treba tri prstena obezbeđenja i dodatno policajaca ili ne treba ništa policajaca i da otpustimo sve policajce i da uložimo u nešto drugo.
Hvala vam.

Hoćete repliku?

Ali, isključili ste se iz sistema.

Dakle, ako stvarno nekome obećavate da ćete ga pažljivo slušati, ovo sigurno nije primer pažljivog slušanja.

Ja sam vama pročitala zahteve đaka beogradske gimnazije i rekla sam da su mladi na protestima, kao što su mladi protestovali širom sveta, i u Americi i na mnogim mestima kada su se ovakve stvari desile. Rekla sam da vas brine, i treba da vas brine što se mladi bore protiv nasilja jer vi očito sa tim ne znate da se nosite. Dakle, organizujete nekakav skup, kontra skup protiv nasilja gde su u velikom broju mladi i studenti.

Ako hoćete da saslušate onda uvažite ono što se govori i nemojte da izvrćete. Moja koleginica je na pitanje da prokomentariše govor vašeg ministra u ostavci rekla da u njenoj školi nema tog sistema zaštite o kome ministar govori. Nikada nije rekla – treba da imamo ne znam koliko prstena zaštite i samo da se opsadimo u policijama i da imamo nekakve različite vrste naoružavanja nastavnika i sve to, da idemo u tom smeru. Ne, dakle, niko nikada zvanično tako nešto nije rekao. Vi se držite nečega, dakle, da iskrivite, potpuno izignorišete ono što vam se zvanično govori.

Više puta sa ovog mesta, sa različitih drugih zvaničnih mesta smo jasno istakli, dakle, manje ulaganja u vojsku, policiju, više ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, prosvetu, socijalnu zaštitu. Nije reč o tome da ne treba da postoji ni jedan policajac, ali dok vi imate nastavnike koji neće da rade svoj posao, sve će ih biti sve manje i manje, to vam ti đaci poručuju. Vi to nećete da čujete, na to nećete da odgovorite.

Dakle, ni na šta što sam vam ja rekla niste odgovorili. Imputirate ovde nešto, ne znate ko kome pripada. Danima vam je najveća pretnja univerzitetski profesor. To vam je najveća pretnja i da on kvari omladinu zato što sarađuje sa studentima.

To je bilo vreme za repliku.
BILjANA ĐORĐEVIĆ: Nemate problem sa… (Isključen mikrofon.)
Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić.
Izvolite.

Gde odoste sada? Uh, čoveče.
Danima mi univerzitetski profesor najveća pretnja. Pa, neverovatno je da vi mislite da nije i sramota je da mislite da nije. Univerzitetski profesor, profesor Filozofskog fakulteta koji predaje sociologiju govori…
(Biljana Đorđević: Vi ne znate šta je sociologija.)
Ja ne znam šta je sociologija? E, dobro je. Važno da vi znate šta je sociologija. Dobro.
Evo opet, mi smo glupi i neobrazovani, a vi ćete da mi objasnite šta je sociologija. To je borba protiv nasilja? I to je borba za bolju Srbiju, jel? Ja ne znam šta je sociologija, ali vi znate šta je sociologija? Divno, stvarno neverovatno.
(Biljana Đorđević, narodna poslanica dobacuje sa mesta.)

Koleginice, jel stvarno mislite da je to način za komunikaciju?

Da, ja sam izuzetno zabrinuta što postoji profesor na bilo kom univerzitetu u sistemu Republike Srbije, a moram reći posebno na Filozofskom fakultetu koji predaje sociologiju, koji svaki dan, svaki dan svojim studentima priča da, pretpostavljam, ne znam ni šta priča u učionici pošto ovo priča na medijima, koji kaže – ne možete da ih pobedite na izborima, jurite ih po ulicama.
Da, ja sam zabrinuta. I da, neverovatno mi je da vi koji kažete da se borite protiv nasilja niste.
I neverovatno mi je, takođe, da sam čula od još jednog univerzitetskog profesora da je to samo mišljenje. Šta mislite, kako mislite – to je samo mišljenje? To je indoktrinacija dece. Rezultat smo videli posle dva dana, bukvalno. Napadnut je politički analitičar u sred Beograda dok je sedeo u kafiću i čekao svoju suprugu da bi otišli kući. Vi ne mislite da je to problem? To jeste problem. To je problem i vaše političke opcije i to je problem vas koji se deklarativno borite protiv nasilja. Ali, kada profesor kaže – nasilje, jurite ih, bacajte ih, ubijte ih, vi kažete – sve je u redu. Kakav je to problem. Problem je. Taj čovek je svaki dan sa mladim ljudima i predaje im nešto što bi trebalo da znači da je društvo, društvo u kome niko nikog ne sme da dira, valjda, ali dobro, ako vam nije to problem to dovoljno govori o vašoj iskrenosti u borbi protiv nasilja.
Meni je žao što je to tako. Mislim da ovaj trenutak treba da nas ujedini. Mislim da treba da pričamo o merama. Nemojte da mi pričate o tome šta je rekla vaša koleginica narodna poslanica i u kom je to kontekstu bilo, zato što je rekla – sistem ne funkcioniše, ne postoje školski policajci u svim školama ili obiđu dva puta dnevno. Što? Mogla je odmah da kaže – nije to problem. Evo, ne postoje, obilaze samo dva puta dnevno, ali ne bi trebali ni ta dva puta dnevno da obilaze, bolje da te pare upotrebimo za nešto drugo.
Nemojte tako da se ponašate, nemojte da se politički oportunisti kao ove vaše kolege koje su jedan dan ksenofobi, a drugi dan brane migrante, koji su jedan dan homofobi, a drugi dan se brinu za LGBT prava. Nemojte da radite to. Nećemo, niko od nas, a posebno naša deca neće živeti u boljoj društvu dok god vi to radite.
Mogu tri sata da vam dajem primere licemerja i licemerja od strane tajkunskih medija. Borimo se protiv nasilja, svaki dan se širi nasilje i ludilo u ovoj državi. Evo, danas su našli nekog, opet na jednoj od tajkunski medija, da spočitava kako je Aleksandar Vučić posetio žrtve, porodice žrtava u Mladenovcu i kako je to strašno i kako deli žrtve, a juče mu je isti taj tajkunski mediji je njemu upravo, mu je zamerio to što svi pričaju o „Ribnikaru“. Pa, ljudi, šta želite. Na šta to liči da mi delimo žrtve. Na šta liči uopšte da imamo političku debatu o ovome.
U redu, sedimo ovde pet dana, vama hvala, lično zato što ste vi sedeli ovde pet dana, vi se niste pomerili i hvala vam, vi ste ozbiljni i odgovorni. Ne znam gde su vaše kolege? Pošto ste vi tražili ovu sednicu i tražili ove izveštaje i pošto ste mislili da je dovoljno važno. Pošto možete i svaka čast, izađete svaki petak da protestujete na ulicama, super, ali gde ste u Skupštini da razgovarate pred svim građanima Republike Srbije? Gde ste? Samo ste vi ovde sedeli, gospodin pored vas je dolazio i odlazio, više nije bio tu, nego što je bio tu, ali dobro, vi jeste. Tako da svaka vam čast, makar na tome, odgovorni ste i ozbiljni. Ne slažemo se, žao mi je što ste rekli da nije važno šta priča jedan univerzitetski profesor, izuzetno je važno. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima, Boško Obradović.

Poštovane kolege i poštovani građani Srbije, Srbija se još uvek nalazi u dubokoj žalosti zbog dve ogromne tragedije gde smo izgubili 18 mladih života. Prošlo je jedva polovina od 40 dana koliko žalost inače traje u našem narodu i zaista nam ovih dana treba mnogo više reči utehe, mira i ohrabrenja, nego sukoba i podela.

Danas je jedan takav dan, Spasovdan, pa se koristim prilikom da čestitam slavu svim gradovima, crkvama i manastirima, selima, koji danas slave svoje krsne slave i ovih dana svoje obetine, pre svega, prestonom gradu Beogradu, gradovima Vrbasu, Loznici, Čačku i drugima koji danas proslavljaju ovaj veliki crkveni praznik.

Takođe, želim da istaknem ogroman događaj koji se sinoć desio u Beogradu, a to je dolazak moštiju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, po rečima još jednog savremenog srpskog svetitelja Justina Popovića, najvećeg Srbina posle Svetoga Save, i zaista je to možda povod da se svi malo zamislimo, spustimo tenzije i porazmislimo o njegovim rečima da je potrebno da se vratimo Bogu i sebi, da nas ne bi preovladala jeziva tama tuđinska sa lepim imenom i šarenom odećom.

Tu dolazimo do onoga što ja mislim da ovde nismo do kraja ispričali, a to je ipak objektivna odgovornost aktuelne vlasti za sve što se desilo, jer ipak ste vi 11 godina na vlasti. Nije tačno da nismo upozoravali i nije tačno da nismo nudili konkretne mere. To je krupna neistina i manipulacija kojom se služite već pet dana.

Ne samo da smo još 17. maja predali preporuke Vladi Republike Srbije za zabranu rijaliti programa i svih medijskih sadržaja koji sadrže nasilje. Istog dana predali preporuku Vladi Republike Srbije o hitnim merama u prosvetnom sistemu. To su dve jedine skupštinske inicijative koje se u ovom trenutku nalaze u Skupštini kao predlozi mera da izađemo iz ove situacije.

Vlada Republike Srbije nije predala Skupštini nijednu meru. Još 20. jula 2017. godine na Odboru za rad sam rekao - problem je u sistemu vrednosti koji je slomljen, porodicama koje su rasturene i medijima koji su zagađivači javnog prostora i morala. Za to vreme zanemaruje se uloga tužilaca, sudija, političara, policije i svih onih koji u lancu odgovornosti izbegavaju odgovornost. I takođe, istakao, da neko u Srbiji tada, pazite, to je 20. jul 2017. godine, da neko u Srbiji štiti nasilnike u policiji, u sudovima, među političarima, kao što je u to vreme bio čuveni Aleksandar Stanković, koji nije otišao na odsluženje zatvorske kazne, iako je imao pravosnažne presude.

U novembru smo predali preporuke Vladi Republike Srbije o prevenciji nasilja. U decembru tražili da predsednik Vlade i ministar prosvete dođu u Skupštinu da razgovaramo o tome. Niste došli.

Za kraj ću vam pročitati nešto, ako mene ne slušate onda poslušajte ovog čoveka - kada pošaljete dete na ulicu ne znate više ko će da ga ubije, da li će da ga ubije kriminalac ili policajac, pri tome, da me neko pogrešno ne razume, nisu policajci krivi, 99,90% tih ljudi pošteno obavlja posao, imate 0,01% onih neodgovornih. Valjda neki ministar unutrašnjih poslova koji treba da snosi odgovornost, valjda neki Ivica Dačić, kada je već drugi čovek ubijen, drugo dete ubijeno, pa podnesite, bre, ostavku, nije tvoja fotelja važnija od života. Rekao je Aleksandar Vučić u predizbornoj kampanji 2012. godine. Hoćete li poslušati vašeg predsednika?