Zatvaramo krug.
Reč ima Zoran Stojanović.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ministre Selakoviću, poštovani građani Srbije, nemam baš puno vremena da kažem ono što bih hteo i da odgovorim na neka pitanja, jer u toku ove današnje debate po ovoj tački dnevnog reda se išlo malo po marginama, malo van tačke, malo u tačku, ali, svejedno, priča se o nama, ali je sve prisutniji visoki stepen optuživanja jedni drugih.

Neprestano se ovde koristi jedna populistička vrlo po meni opasna alatka, da je za sve kriv neko drugi tamo u tom nekom vremenu. Pobogu, ljudi, malo čas sam ministra Selakovića čuo da je rekao da je 2006. godine narod doneo Ustav. Tako je, narod je doneo Ustav, ali je neko trebao da pripremi taj Ustav, da pripremi preambulu, da usvoji u Skupštini, da usvoji Ustavni zakon. U tome je učestvovala i Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije.

Ja sad nemam puno vremena da izvršim rekonstrukciju svega onoga što je bilo, ali nije samo narod. Znači, mi smo deo tog naroda i predstavnici naroda.

Nikako ne mogu da zaboravim 2006. godinu kada je Aleksandar Vučić, onda narodni poslanik, mandao lisicama i pidžamom na kojoj je pisalo „Mlađan Dinkić“, da bi kasnije čitavu G17 ili Ujedinjene regione Srbije inkorporirao u Srpsku naprednu stranku, a onda je sve tamo neko drugi kriv iz onoga vremena, a oni su sa vama. Šta vi ljudi pričate? Dajte, odredite se, budite jasni. Ti ljudi koji su činili onda sramotu su sada sa vama. Vi se pozivate na sopstvenu sramotu.

Gospodine ministre Selakoviću, kao iskusan pravnik, vi dobro znate da svako onaj ko se poziva na sopstvenu sramotu, da se ne sluša ni jednu jedinu reč.

Što se tiče Baste, čuli smo mnogo stavova, mišljenja, bilo je i ozbiljnih, neozbiljnih, bilo je i tendencioznih i onakvih i onakvih. Jedno je vrlo opasno. Odgovornost se baca na premijera, tj. na premijerku. Podražavam, ona je odgovorna. Gde je odgovornost onoga koga danas ovde nema, a čija su usta juče bila puna pravde i istine? On ga je predložio i znao je koga predlaže. Znao je odlično ko je Basta. Njegova prvo odgovornost, a onda i odgovornost premijera. Hvala vam.

Prvo povreda Poslovnika.

Predsedavajući, povredili ste član 104. Poslovnika, zato što mi niste omogućili da dam repliku ministru Selakoviću posle njegovog izlaganja, s obzirom da je on meni direktno odgovarao na prethodno izlaganje.

Šta kaže taj član 104? Ko određuje pravo na repliku?

Ako niste pročitali, dozvolite da vam pročitam. Član 104. kaže: „Ako se narodni poslanik, a odnosi se i na sve ostale koji učestvuju na sednici, u svom izlaganju uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku ko nije član iste političke grupe, navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku“.

Šta kaže dalje član 104, niste pročitali ceo.

Samo trenutak, vi ste ovde spiker a ne profesor. To zadržite za sebe. (Isključen mikrofon.)

Znači, nećete da pročitate ceo.
Ja ću da vam dam sad malo vremena da vi natenane pročitate ceo član 104. i da ga dobro razumete.
Treba li da se glasa? (Ne treba.)
Hvala vam puno.
Pravo na repliku.

Sad ste imali priliku da vidite kako izgleda kada neko ne razume ono o čemu se govori, ali misli da će vikom i urlanjem, kao što je radio i prošli put, nešto da dobije. Inače, čovek koji je ovde prozivao ljude da su svi izdajnici, izdajnik ovaj, izdajnik onaj, itd, sada poziva na nekakvu naročitu raspravu itd. Međutim, šta je ovde interesantno?

On nama zabranjuje da mi govorimo o nekim prethodnim vremenima. Jer, kaže – uvek je neko ranije kriv. Ne, ne radi se o tome. Radi se o tome da nema legitimitet da nam govori i drži predavanja o nekim stvarima neko ko je radio deset puta gore stvari. Pa kako su tada te stvari bile dobre, a sada nisu dobre?

Šta kažete? Ja sam bio tamo. Ja sam bio tamo i onda kada ste govorili da postoji nešto što je državni razlog. Sad ste saznali da sam bio u DS-u? Šta se ti kliberiš? Jel imaš opet onog od 20 kilograma da ga biješ u hodniku? Sad si saznao da sam bio u DS-u i ti si srećan. Ajde, raduj se još malo. Ajde, skakući! Jesi zadovoljan? Srećan?

Tada su za svaku odluku koja je bila donošena rekli – državni razlog.

Postoji državni razlog zašto je ovo, postoji državni razlog zašto je ono. Ok. Postoji državni razlog. Odjednom danas od kad su u opoziciji državni razlog ne postoji. Nego je izdaja, nego je prodaja. Ne postoje okolnosti, ne postoji Svetski rat na pomolu, ne postoji ništa.

I nema opravdanja za bilo koju odluku. Opravdaće generale poslate u Hag, ceo državni vrh, to je u redu, bio je pritisak, zemlja siromašna, ok ali danas svaka odluka, nema veze, nema veze okruženje, nema veze ništa. Pa to ne može.

I najzad, što se tiče G17 plus, četiri godine Vlade, odnosno 2003-2008 godine, pet godine vlade Vojislava Koštunice sve vreme je taj G 17 plus bio u vlasti.

(Zoran Stojanović: Tri plus jedan.)

Molim, šta tri plus jedan?