A niste? Dobro. Niste, e sada ću da vam objasnim. U ovoj sali vi vičete svaki put kada govori poslanik Jovanov i ja sam vam lepo rekao, vi sa te strane, dokle god vi to radite, čovek ima pravo da završi. Što se vi budete duže oglašavali na taj način, biće više potrebe da njemu kompenzujemo vreme. To sam rekao, ne jednom, nego deset puta, ali ste zaboravili.
Kao što ste prošle nedelje zaboravili da će da bude dan za glasanje, pa ste otišli iz sale, pa vam posle kriv Bog, posle kriv đavo, svi su krivi samo vi niste krivi, što niste bili tu kada je bilo vreme da glasate o onoj tački za koju ste vi tražili čak svojim potpisom zahtevali da se o njoj glasa i onda su krivi svi drugi, a vi bili u sali pre podne, čuli od mene da će da bude glasanja, seli u kola, otišli iz sale kud koji i onda vam je neko kriv. To ste sve zaboravili u međuvremenu, kao što ste zaboravili i ono što sam vam rekao, dok dobacujete, drugi će imati mogućnost da odgovore.
Sada ste se malo podsetili, vidite kako i to može.
Da li treba da se glasa za član 104. što ste rekli?
Ne treba, i toga ste se podsetili.
Vidim kako uspevam da doprem do vaše memorije, strpljivim radom i svojom blagošću, vidite.
Reč ima ministar Nikola Selaković.

Zahvaljujem uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici. Dve stvari koje sam morao da primetim, dakle, tačno je, narod je doneo Ustav na referendumu, tačno je da je više različitih političkih stranaka učestvovalo u njegovoj izradi, da je tada formulisani tekst preambule, da je i tada ustavno pravno gledano, čvrsto ustavopisac vezao KiM, za naš ustavno pravni sistem, ali nekako ne dobismo odgovor na to kako je moguće da se 7. oktobra 2000. godine, predsednik države zakune na Ustav, a 12. marta 2002. godine, svojim potpisom poništi Ustav.
Kako je to moguće, da predsednik koji se zakleo na Ustav, kaže puj pike ne važi, i potpiše ukidanje tog Ustava?
Vi mislite da je tu zavladala neka kolektivna amnezija pa da se toga više niko ne seća. Dakle, te godine, samo da podsetim, tog 12. marta 2002. godine, bivši generalni sekretar NATO iz vremena agresije na Srbiju i Crnu Goru, na SRJ, u njegovom prisustvu u Beogradu, tadašnji predsednik SRJ, predsednik Vlade Srbije, potpredsednik Savezne vlade, predsednik Crne Gore i predsednik Vlade Crne Gore, potpisom svojim ukidaju Ustav države na koje se predsednik te države 521 dan pre toga zakleo.
Čekajte ljudi, 21. vek, to nije normalno. Zašto je važno da to isteramo na čistac, zato što ti koji nisu poštovali svoju reč i zakletvu su u stanju nas da prozivaju za izdaju koji nikada ništa tome slično nismo uradili, nikada ništa.
Što se tiče toga što ste pominjali predsednika Vučića iz vremena opozicionog njegovog delovanja i staža, i kako je nastupio ovde, reći ću vam, upravo, oni koji su napali malopre predsednika Vučića, za taj gest i nastup u Skupštini, su najzaslužniji za uvođenje političke kreature, Mlađan Dinkić u politički život Srbije, a predsednik Aleksandar Vučić, svojim maestralnim delovanjem, za uklanjanje iz političkog života Srbije, iste te političke kreature zvane Mlađan Dinkić.
Dakle, njemu za to svaka čast i poštovanje, a onima koji su takvu vrstu političkog delovanja uveli na političku scenu Srbije, za nauk da nikada više tako nešto ne rade.
Ono naš narod da ne zaboravi, zamislite to poštovani građani, položi se zakletva na Ustav, a onda se isti takav Ustav prekrši, pogazi i anulira jednim potpisom u prisustvu onoga koji je vodio NATO u vreme kada je sejao smrt nad našim gradovima, selima, ubijao našu nejač i našu decu i otimao nam KiM.

Reč ima Staša Stojanović.

Uvaženi predsedniče, cenjeni ministri, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, podsetiću vas sve na jednu reč koja je bila ključna prošle godine od strane mandatarke Ane Brnabić, a to je reč kontinuitet.

Premijerka je obećala Vladu kontinuiteta, Vladu koja će da čuva i brani našu nezavisnost i našu samostalnost. Takođe, još tada je premijerka rekla da će Srbija uložiti maksimalne napore da sačuva mir i da ćemo dati sve od sebe da povežemo, ekonomski otvorimo, budemo stabilan i prosperitetan region.

Od 28 ministara, od kojih je troje bez portfelja, u najmanju ruku očekujemo da apsolutno svaki od njih radi za zemlju koju predstavlja, a to je za Srbiju.

U danu za glasanje podržaću predlog za razrešenje ministra privreda gospodina Baste, jer je Vladi potrebno jače zajedništvo, da bude manje disonantnih tonova, manje individualnih razmatranja u odnosu na ono što Vlada i predsednik Srbije definišu kao državnu politiku.

Državna politika za nas predstavlja brigu za narod, a briga za ljude se upravo ogleda kroz lokalnu politiku koja je ključ i temelj svega.

U Novom Sadu, u gradu odakle dolazim, smo od početka 2023. godine bogatiji za niz infrastrukturnih, ekonomskih, obrazovanih, zdravstvenih i drugih projekata koji su unapredili dosadašnju mrežu projekata i učinili Novi Sad komfornijim mestom za život svih mojih sugrađana.

S ponosom želim da kažem da je završena izgradnja biciklističke staze Novi Sad – Begeč, koja pripada jednoj od tri biciklistička koridora koji prolazi kroz Srbiju. Deonica 10,5 kilometara, od kojih je 6,7 kilometara potpuno nova biciklistička staza, dok je na 3,8 kilometara urađena rekonstrukcija.

Reč je o radovima koje smo zajednički finansirali mi iz grada Novog Sada zajedno sa, kažem, pokrajinskom Vladom i vrednost investicija je bila 170.000.000 dinara.

U Novom Sadu je broj biciklista povećan sa 10.000 na 40.000, a mi kao grad potpomažemo konstantnim subvencijama od po 12.000 dinara i nedavno smo i završili konkurs za naših 1.500 sugrađana.

Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji je uveo subvencije za kupovinu bicikala kao održivog vida prevoza koji ne zagađuje životnu sredinu, koji rasterećuje saobraćaj i koji svakako pozitivno utiče na zdravlje.

Što se naših najmlađih tiče, u mom komšiluku na Grbavici, to je deo Novog Sada, gradi se vrtić kapaciteta za 225 dece. Kamen temeljac je položen 2. februara ove godine, a do kraja 2024. godine, to jest za par meseci biće i gotov ovaj vrtić.

Preponosna sam što će se liste čekanja u vrtiće Novom Sadu postati prošlost. U proteklih deset godina smo izgradili šest vrtića, a rekonstruisali smo i dogradili čak osam, pored ovog vrtića kod mene u komšiluku na Grbavici, biće otvoren još jedan vrtić kapaciteta 250 dece na Adicama.

Na pomenula bih da je Novi Sad prvi grad u Srbiji koji je obezbedio potpuno besplatan boravak dece u vrtićima „Radosnog detinjstva“, tako da se za 17.360 dece iz budžeta izdvaja 750.000.000 dinara, dok se za subvencionisanje boravka 3.700 dece u privatnim vrtićima izdvaja čak 380.000.000 dinara.

Kao što sam rekla, Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji je uveo subvencije za kupovinu bicikala. Prvi smo obezbedili besplatan boravak deece u vrtićima i nedavno smo pustili u saobraćaj prvi kružni turbo tok u Srbiji.

Pre same raskrsnice, ali i u samom kružnom toku signalizacijom je naznačeno kojom trakom treba da se krećemo i do ulaska u kružni tok, kao i do izlaska iz njega idemo tom trakom. To je zaista jedna velika i olakšavajuća okolnost, pogotovo za sve nove vozače, vozače početnike koji se i te kako plaže ulaska u kružni tok.

Kada sam već i kod vožnje, grad Novi Sad je kupio deset potpuno novih električnih autobusa koji ne zagađuju životnu sredinu. Naši vozači autobusa imaju sigurne i stabilne poslove, imaju 93.000 dinara prosek plate.

Mi na svaki mogući način pokazujemo i realizujemo brigu za sve ljude na teritoriji grada Novog Sada. Zato sam vam evo i danas navela nekoliko lepih primera iz moje lokalne samouprave da se i drugi malo ugledaju i vide kako mi to radimo – red, rad, trud, zalaganje, razgovori sa našim ljudima, rešavanje lokalnih problema. To je naša politika.

Nastavićemo istim tempom zbog svih dobrih ljudi koji vole naš grad, ali i našu zemlju.

Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima Đorđo Đorđić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vi ste još pod utiskom one priče o procentima?

Ne, sada sam u kružnom toku i biciklovima.

Ja se izvinjavam, zaista.

Dobro, ni to nije loše za promenu.
Poslanik Gavrilović je izgubio svaki tok malopre.
Nastavite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista, pod utiskom sam svega ovoga što je rekla koleginica. To je stvarno lepo. To nije tema, ali ovo do sada nisam čuo, jer mi u Sremskoj Mitrovici nemamo besplatne biciklove, ne dobijamo ih i kružni tok je potpuno normalan, kao i u svakoj drugoj zemlji, tako da nemamo problem sa ulaskom u kružni tok.

Ovo je sve dobronamerno. Ja sve dobronamerno govorim. Samo da kažem ja, pa onda vi meni itd.

Danas se ovde raspravlja o razrešenju ministra Baste. Zaista, u medijima već više od tri meseca se priča o ministru Basti. Čovek je dostigao planetarnu popularnost. To je neverovatno. Samo me interesuje koga uopšte interesuje ministar Rade Basta? Ja ne znam čega je on bio ministar?

Samo malo da se vratimo unazad. Ministar Rade Basta je bio ministar privrede i on je trebao da se bavi… kako da vam kažem, sama reč privreda, preduzeće, investicije, kolike će ljudi imati plate, šta će ljudi raditi, u kakvim će uslovima da rade u razgovoru sa ministrom finansija itd.

Mi smo dostigli jedan nivo da čovek se nije pojavio ja mislim nijednom u Skupštini Srbiji i to što se pojavio, ja ne znam zaista da li bih ga mogao i prepoznati. Jak je čovek, pa bih ga prepoznao inače. Ja stvarno ne znam čemu je on služio?

Pitao bih ljude koji su ga predložili, to su njegovi koalicioni… kako da vam kažem, bio je kod vas u stranci, sigurno je vaš prijatelj. Šta se desilo sa tim čovekom? Da li je on dobio neko prosvetljenje? Da li je on nešto video kako od takvog patriote pređe u ove NATO lobiste? Šta se desilo sa njim, da li to može neko da nam kaže? Mene to zaista interesuje.

Ja znam da su mnoga prosvetljenja bila u oktobru 2000. Ne kažem za sve. VAma koji niste bili, svaka čast, ali da li je on uhvatio taj sindrom 5. oktobra 2000. godine, ja ne znam, pa bih to voleo da znam.

Ja bih takođe voleo da pitam zašto ovde nema možda i njega? Meni je žao što ste vi kao ministarka poljoprivrede ovde, ali moram da se vama obraćam. Vi ovde prestavljate Vladu.

Ajde da vam kažem kako stoje stvari u Srbiji na jednom malom plastičnom primeru iz mog grada. Priča se stalno o platama. Početna plata ljudi u livnici "Metalfer" u Sremskoj Mitrovici je 41 hiljada dinara. Kada imaju prekovremene sate…. Početno radno mesto. Početno radno mesto je peć od 60 stepeni, gde oni gube svoje zdravlje zbog svojih porodici. Sve je to u redu i svi se mi žrtvujemo zbog svojih porodica, ali moje pitanje je zašto početna plata na takvim mestima nije 80 hiljada, pa da on kroz svoj rad, kroz stimulaciju itd. dostigne platu od 1000 evra? Zašto to nije tema? Kakav ministar Basta, ljudi? Koga interesuje ministar Basta? Šta će se promeniti kada ne bude ministar Basta? Ja ne znam ni ko je bio prethodni ministar? Mislim da to niko u ovom sazivu to ne zna. Zašto o tome ne pričamo?

Ja mislim, takođe, da to što je on bio čovek kikbokser, to je u redu. Zaista mislim da neko ko je završio Fakultet fizičke kulture da nije manje stručan. Ja znam u mom gradu ljude koji su završili Fakultet fizičke kulture i vrlo su uspešni. To što su profesori i rade u nekim agencijama za nekretnine itd. Vrlo uspešni ljudi. Nemojte da omalovažavamo te ljude. Sportisti su najbolji ambasadori Srbije, šta god vi mislili, ali on čovek očigledno nije bio za ministra privrede, uz dužno poštovanje. Možda je on dobar čovek, ja ne kažem, ali nije bio za svoj posao.

Na kraju, pošto je došla ministarka, ja sam dobio poruku i da pitam, recite ministarka, ja nisam poljoprivrednik, ja bih voleo da mi odgovorite, ako želite, a sigurno želite. Doneli ste malo osveženje ovde u ovaj dom, skroz smo se pogubili bili.

Godine 2002. godine ječam je bio 36 dinara, a danas je 16 dinara. Pita proizvođač poljoprivredni iz mog kraja kako će da preživi? On je samo jedan čovek koji želi da preživi, da othrani svoju porodicu, da pošalje decu u škole. Kao što je pšenica, pretpostavljam da znate, pošto ste ministarka od 19 do 21 dinar, a bila je prošle godine 35, kako će taj čovek da preživi i da othrani svoju porodicu?

Izvinjavam se i zahvaljujem se.