Reč ima Jelena Milošević.
(Aleksandar Jovanović dobacuje sa mesta.)
Izvinite, gospođo Milošević, nadoknadićemo vreme.
Pošto ste vi zaboravili o čemu smo sve razgovarali prethodnih dana, nadam se da ćete da se podsetite tokom narednih sednica.
Izvinite. Nastavite.

Zahvaljujem.

Za samo tri meseca u gradovima na jugu Srbije preko 800 ljudi je ostalo bez posla u Leskovcu i Vlasotincu. Otpuštanja su počela u aprilu u fabrici „Gruner“, potpuno iznenada, bez ikakvih najava. Najpre je 30 radnika ostalo bez posla. Potom u ciklusima smo došli do neke cifre, kako zvanično tvrdi kompanija „Gruner“ 102 radnika.

U Leskovcu je stvar bila drugačija. Radnici su danima unazad sumnjali da će ostati bez posla, da će „Džinsi“ napustiti Leskovac. Sedamsto ljudi ostalo je na ulici. To nisu samo radna mesta, to su subvencionisana radna mesta.

(Veroljub Arsić: Vraćene pare. Šta sad?)

Nisu vraćene pare, gospodine Arsiću, jer je „Gruner“ odgovorio ministru Basti da smatra da ne treba da vrati novac. Ja ovde imam odgovor sada već verovatno bivšeg ministra Radeta Baste, koji kaže da „Gruner“ duguje državi Srbiji 394.235 evra. Ja to pozdravljam.

Takođe, tražila sam da se od tog novca radnicima „Grunera“ isplate otpremnine u skladu sa zakonom, a ne stimulativne otpremnine koje su mizerne, da bi se nakon toga, evo odgovor na poslaničko pitanje zvanično od ministra Baste.

(Nebojša Cakić dobacuje.)

… u zvaničnom saopštenju kompanije „Gruner“ stoji da „Gruner“ smatra da ne treba da vrati novac državi…

Lakše, Cakiću.

… da tvrdnja Ministarstva privrede nije tačna. To možete proveriti u dva klika. Svi mediji su objavili integralno saopštenje fabrike, kako je fabrika u samom pismu medijima i tražila.

Radnici su prevaren način ostali bez posla. Ukoliko se taj novac vrati, najmanje što možemo jeste da im se isplate otpremnine u skladu sa zakonom. Potom, žao mi je što ministar Selaković nije ovde, da ga obavestim da u „Leoniju“ žene rade smene koje traju i po deset sati, da je rad organizovan tako da druga smena traje do dva ujutru. „Leoni“ je van grada. Imaju prevoz do negde. Zamislite ženu koja u dva ujutru treba od neke stanice da stigne do kuće sama. Tim ženama je ugroženo zdravlje.

Zato pozivam ministra Selakovića da pošalje inspekciju i u fabriku „Leoni“, kao što je to učinio u fabrici „Gruner“, pa imam i njegov odgovor ovde, gde jasno stoji da je „Gruner“ prekršio zakon. To je odgovor ministra Selakovića. Ja to nisam izmislila.

Niko se nije od zvaničnika pojavio u tim gradovima, ni u Leskovcu, ni u Vlasotincu. Kada su se radna mesta otvarala bio je red za slikanje, ko će pre da se slika sa tim ljudima koji dobijaju posao. Ja razumem tržište, razumem da ljudi ostaju bez posla, turbulentna je scena, ali ne razumem da se država pravi da ti ljudi ne postoje. Zašto neko od 28, 29 ministara koliko ih imamo ne može da obiđe te ljude, da znaju da nisu sami? To, gospodo, nije teško.

Potom, prošle nedelje i pretprošle pola Srbije bilo je Venecija. Svedoci smo poplava koje su zadesile našu zemlju. Neke jesu posledica zaista elementarnih nepogoda, ali negde postoji i ljudski faktor, jer ako vam se poplava dešava iz godine u godinu na istom mestu, složićete se da ne možete da pravite dva puta istu grešku, sem ako to ne činite svesno, odnosno činjenjem ili ne činjenjem.

Ovde je odnesen most u opštini Gadžin Han. Potom u Prokuplju je poplavljeno groblje.

Pazite sad, u Stubli, selu pored Bojnika, iz godine u godinu se Pusta reka izliva i ljudima plavi useve. Ministarko poljoprivrede, vi znate da kada voda poplavi useve od toga nema ništa. Šteta je u više miliona dinara.

Šta su oni uradili? Oni su blokirali put i šta se desilo? Uzović, direktor „Srbijavode“ je zvao ljude na video poziv i rekao da iako Pusta reka nije u programu on će poslati mašinu samo da oni odblokiraju put. Jel to naš sistem koji ne zakazuje, da ljudi moraju da blokiraju put da bi se očistilo korito reke?

Potom, ovo je Prokuplje. Tu je onaj ministar koji prebraja decu, čije ime neću da pomenem, bio. Kao da je agent osiguranja, a ne ministar, rekao je ljudima da se osiguraju jer naselje Garić plavi Toplica iz godine u godinu i do sada nismo imali rešenje.

Za kraj želim da vam pokažem Niš koji ne plavi Nišava, ali ga plavi voda, plavi ga kiša. To u našem gradu nikada do sada nije bilo. To se prvi put dešava sad da grad posle svakog jačeg pljuska bude u fekalnim vodama.

Budući da Niš ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih velikih gradova i da mi definitivno ne možemo sami da finansiramo kanalizaciju, ja vas molim da nam Vlada u tome pomogne.

Za kraj, ministarka, dobila sam pitanje, pošto ste ovde, upućeno vama. Poljoprivrednik iz Južnog Banata Jovan Petrovački je zamolio da vas pitam – koliko još subvencija po hektaru nije isplaćeno zbog vaših, odnosno njihovih tehničkih grešaka u programu E-agrar iako su ljudi uredno predali dokumentaciju koja je tražena? Rok za isplatu je 45 dana od dana podnošenja, a prijave su bile otvorene još pre tri meseca. Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Jelena Tanasković.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Puno ste toga vi sad ovde rekli, ali nedovoljno jasno. Ajmo da krenemo od poplava.
Znači, nisu se poplave desile zato što neko nešto nije uradio, nego zato što je bila vremenska nepogoda. Inače je palo kiše više nego 2014. godine. Setite se koliko je 2014. godine bilo uništeno svega, pa ćemo sada videti koliko je uništeno sada. Ja vam kažem, pošto se popisi uveliko prave i od 60 jedinica lokalne samouprave ja sam lično obišla 15 i više u trenutku kada su se poplave dešavale, razgovarala sa ljudima, gledala upravo što se useva tiče i vrlo se angažovala da im se to nadoknadi.
Znači, mislim da nije korektno da tako pričate, pošto nigde, ali bukvalno nigde ove godine se nije ponovila ista priča tamo gde smo radili. Tamo gde je investirano, tamo se nigde poplava nije desila i nigde se nije izlilo.
Rekli ste da se iz godine u godinu ponavlja, a da država ništa ne radi. Znači, bujični potoci su ove godine koji su zasušeni već unazad 20 i 30 godina na pravili kompletan kolaps. Izvinite stvarno, ali to niko nije mogao da predvidi. Neovisno to, vrlo intenzivno se popisuje šteta u svakoj jedinici lokalne samouprave, formirane komisije. Što se poljoprivrednih useva tiče, najvećim delom imam potpuno definisano, već sam krenula i u obnavljanje, već sam krenula u sredstva kao što ste verovatno mogli da ispratite ili niste ali kada sam bila prošle nedelje u Rimu, razgovarala sam sa direktorom „Faola“ i tražila sam mu određen iznos sredstava upravo kako bi napravili pakete i nadomestili ljudima štetu koja je nastala na poljoprivrednim usevima i verovatno ću sledeće nedelje već biti u Budimpešti da vidimo da li možemo da realizujemo to što pre.
Što se tiče e-agrara, mislim da stvarno na današnji dan je potpuno smešno komentarisati da li je tehnička greška naša, vaša u e-agraru. Znači, iznose za hektare nisu dobili, što se 9.000 tiče, samo ona poljoprivredna gazdinstva koja su duplo prijavila parcele koje obrađuju. Desilo se da negde se prijavi parcela i vlasnik parcele i obrađivač parcele. Ide kontrola, ide inspekcija poljoprivredna. Nakon utvrđivanja sledljivosti troškova ko je stvarno obrađivač te zemlje biće isplaćena. Samo tamo gde postoji nekakav problem, bilo katastar, bilo duplo prijavljivanje, sredstva nisu isplaćena.
Znači, svima drugima su sredstva isplaćena i krenuo je novi krug od 9.000 dinara.
U ovom sada trenutku se intenzivno radi obrada za isplatu mere, za genetiku, za tov. Kao što znate, ti su zatvoreni javni pozivi. Pčelarima je već isplaćeno, tako da mislim da je potpuno neumesno komentarisati, na današnji dan kada sve funkcioniše i sve ide, da e-agrar i dalje, ne znam, škripi.
Svako ko nije dobio sredstva može da se informiše šta je razlog tome. Kažem, ili se čeka izlazak inspekcije i kontrole ili nešto u dokumentaciji nije, ali svako ko nešto u dokumentaciji nije dobro uradio, podneo on je o tome obavešten.
Tako da, što se toga tiče apsolutno, verujte mi, do nas zasigurno nije.
Hvala vam.

Cakiću, vas dvojica kao u onoj reklami – kad si gladan nisi sav svoj.
Određujem pauzu do 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Možemo da nastavimo.
Borislav Novaković, nije tu?
Dubravka Filipovski.
Prijavite se, molim vas.

Predsedniče, ja sam tu.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, mogu da kažem da ova sednica traje jako dugo, od 18. maja, privodimo je kraju, ali smo za ovih skoro dva meseca, koliko traje rasprava, mogli smo da čujemo uglavnom, neprimerenu diskusiju od kolega iz opozicije, ali i ne konkretne predloge kako da prevaziđemo ovu užasnu tragediju koja nas je zadesila 3. i 4. maja ove godine.

Naravno, od početak je potpuno jasno da su žrtve građani Srbije, koji su zloupotrebljeni u političke svrhe, jer deo opozicije pokušava preko njihovog nezadovoljstva da dođe do vlasti bez izbora.

Odbili ste i poziv na dijalog predsednika Srbije, koji je i dalje blanko otvoren, jer dijalog je lekovit, a koliko vidim, vi se ovih dana, uvažene kolege iz opozicije bavite i prebrojavanjem botova u SNS.

Nasuprot tome, predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije, odmah su dali konkretne predloge i mere kako da radimo na prevazilaženju ove užasne tragedije koja nas je zadesila, a najavili smo i za sledeću godinu povećanje plata i penzija. Uz sve to, nijedna investicija, uprkos svim unutrašnjim i spoljnopolitičkih izazovima nije zaustavljena.

Godine 2019. godine predstavljen je investicioni plan 2025. godine, tim programom predviđeno je 14 milijardi evra ulaganja u infrastrukturu. Tada smo rekli da će do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji biti 1000 evra, a prosečna penzija 430 evra, i na putu smo da sve to ostvarimo. Samo ove godine prosečna plata u Srbiji je 820 evra, a početkom ove godine u javnom sektoru povećali smo plate za 12%, odnosno, kumulativno 30,6% ili kao što sam rekla najavili smo i povećanje i plata i penzija, a i isplata za našu decu do 16 godina jednokratne pomoći.

Takođe, moram da podsetim da je 400 hiljada ljudi 2012. godine, ostalo bez posla, u periodu od 2008. god 2012. godine, i da je tada inflacija iznosila 11,4%.

Plan zaduživanja za ovu godinu se ne menja, naš javni dug je na nivou Mastrihta. Do kraja maja ove godine u budžetu Republike Srbije ušteđeno je 85 milijardi. Kada kažete da Vučić deli naše pare, moje pitanje za vas je – a, zašto vaši prethodnici nisu delili novac iz budžeta 2009, 2010, i 2011. godine?

Dakle, potpuno je jasno da država vodi odgovornu politiku na svim nivoima i da građani Srbije u stvari vide jednu borbu i zalaganje koje je neprekidno. Uprkos najgoroj ekonomskoj krizi, mi imamo najmanju brojku nezaposlenosti, to su činjenice ispod 10% i to su činjenice u konkretnim brojkama.

Na kraju moja poruka je da Srbija neće stati, jer Srbija ne može da stane. U prilog tome govore konkretni rezultati i dela, mreže auto-puteva, brze pruge i vozovi, fabrike koje se otvaraju, IT parkovi, nove bolnice, i sve što menja kvalitet života građana Srbije.

Dakle, na sve izazove odgovaramo radom i borbom, povećanjem plata i penzija i u danu za glasanje podržaću smenu ministra Baste.

Zahvaljujem.

Hvala vam.
Pre zaključivanja, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa i neko ko nije iskoristio pravo iz člana 96.?
Preostalo vreme poslaničke grupe, četiri minuta i 39.
Reč ima Srđan Milivojević.