Hvala predsedniče.

Predsednice Vlade, članovi Vlade, ja danas želim da se osvrnem na izbor novog ministra, tačnije nove ministarke prosvete i to ću učiniti u svojstvu predstavnika Bošnjaka u ovom parlamentu.

S obzirom na sve ono što se dešava u prosveti i u vezi sa obrazovanjem poslednjih dana, meseci, pa i godina, moguće je da ovaj vaš predlog da na čelu Ministarstva prosvete izaberete doktorku psihijatrije ipak nije tako loše rešenje. Ako uzmemo u razmatranje poslednji slučaj dodele punih državnih stipendija dvema studenticama iz Bosne i Hercegovine koje su tu stipendiju zaslužile tako što su 11. jula na dan obeležavanja genocida u Srebrenici, slavile taj genocid, veličali osuđene ratne zločince rečima – ma, nek smo vas pobili.

Ako uzmemo u razmatranje taj slučaj zaključujemo da stanje u obrazovanju i usmeravanju mladih ljudi nije sasvim bezazleno u ovoj zemlji, a to što su ove dve studentice uradile je nemoralno i neljudsko vređanje žrtava genocida, njihovih porodica i vređanje čitavog bošnjačkog naroda, a podsetiću vas da i vi u vašoj Skupštini koju nazivate vašom Skupštinom i ovoj našoj zajedničkoj zemlji imate veliki broj pripadnika tog naroda.

Isto tako, ne postoji termin koji može da predoči koliko lošu i opasnu poruku zapravo šalje nagrađivanje za javno iznošenje ovakvih zločinačkih stavova. Dodela stipendija nije samo napravila štetu koja se godinama nanosi čitavom akademskom vrednosnom sistemu, ovaj postupak je takođe suprotan članovima Ustava i Krivičnog zakonika Republike Srbije, jer Krivični zakonik ove zemlje koji smo mi ovde doneli u članu 387. stav 5. izričito zabranjuje negiranje genocida, ratnih zločina i tako dalje i po njemu će se kazniti, ne nagraditi stipendijom, nego kazniti svako ko veliča genocid, odobrava, negira postojanje genocida, značajno umanjuje genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti.

Dakle, vi nagrađujete ljude koji iznose stavove koji su direktno u suprotnosti zakonima Republike Srbije. Ali, da se vratimo mi na ekspertizu predložene ministarke. Očekujem da ona iskoristi svoju stručnost i proveri da li su u ovom slučaju ispunjeni svi konkursni uslovi za upisa na fakultet bezbednosti u kojima između ostalog stoji da posebni uslovi koji kandidati moraju ispunjavati su uslovi u pogledu zdravstvenih i psihofizičkih sposobnosti.

Možda buduća ministarka kao stručno lice može da pomogne kako javnosti tako i njihovom budućem fakultetu i da nam kaže da li neko ko javno veliča genocid i osuđene ratne zločince, rečima – ma, nek smo vas pobili, ispunjava uslove zdravstvene i psihofizičke sposobnosti da se obučava, a kasnije i obavlja poslove bezbednosti ljudi ili je pak možda umesto studentskog doma neka druga institucija bila prikladnija za njihov prihvat.

U isto vreme, mladi Novopazarac, Omer, državljanin Srbije, koji je primljen na Oksford, skuplja pare za stipendiju i pri tom nema ni dinara pomoći od države. Kakva je to poruka? Naš državljanin, genijalac, primljen na jedan od najpriznatijih svetskih univerziteta nije prepoznat za jedan jedini dinar podrške, a strani državljanke, nadarene samo za mržnju dobijaju apsolutno sve.

Kakvu poruku šaljete Bošnjacima? Kakvu poruku šaljete roditeljima širom Srbije koji svoju decu odgovorno vaspitavaju, da poštuju tuđe i da poštuju svoje? Kakvu poruku šaljete poštenim i čestitim ljudima širom Srbije koji su prodali njivu,

prodali auto, prodali stan, podigli kredit da bi školovali svoju decu? Da je njihovo čojstvo uzaludno? Da treba svoju decu samo da nauče da mrze i da pozivaju na ubijanje drugih? Onda se čudimo odakle nam nasilje u školama, odakle nasilje u društvu, nasilje u društvu u kome se genocid, slavi genocid kao najviši akt nasilja poznat čovečanstvu.

Pitam vas, koliko nas koraka deli od izjave – ma, nek smo vas sve pobili.

Povreda Poslovnika, Dragan Nikolić.

Gospodine predsedniče Skupštine, ja moram da reklamiram povredu Poslovnika koju ste vi učinili ovde kao predsedavajući ovom Skupštinom.

Povređeni su članovi 106. i 107.

Naime, prethodni govornik je zloupotrebio skupštinsku govornicu. Prethodni govornik je, govoreći o navodnoj mržnji, zapravo izneo mržnju prema svima nama u ovoj sali.

Njihova mržnja nema granice. Njihova mržnja seva iz svake njihove rečenice. Ovde se konstatuje da je izvršen genocid u Srebrenici, iako u Srebrenici nije izvršen genocid. Znate zašto nije izvršen genocid? Zato što iz Jasenovca nema jasenovačkih majki, a u Srebrenici ima srebreničkih majki. Ima i žena, ima i supruga, a genocid podrazumeva da pobijete žene, decu, odrasle i da porušite sve objekte, da zatrete tu naciju. U Srebrenici je nula žena ubijeno. U Srebrenici je nula dece ubijeno. U Srebrenici nije porušena ni jedna džamija, ni jedan verski objekat, nijedna kuća. U Jasenovcu je bio genocid, u Srebrenici nije.

Te laži koje nam se plasiraju i koje su na osnovu presuda tzv. suda u Hagu su jedna sramota i mi nemamo nameru da ćutimo.

Prestaćemo da pričamo onog momenta kada Bošnjaci kažu da tamo nije bilo genocida zato što i predsednik Turske neće da prizna da je u Srebrenici bio genocid, zato što ga nije bilo.

Hvala vam.

Razumeo sam vas, samo moramo da se držimo Poslovnika.
Što se tiče članova 106. i 107, razumem, ovo ste, pre svega, videli kao mogućnost da odgovorite na ono što ste smatrali da zahteva odgovor s vaše strane, ali mislim da nisam kršio Poslovnik time što sam ga primenjivao na način na koji to radim inače tokom svih rasprava, pružajući mogućnost svakome da kaže ono što misli.
Koliko je to uspešno, nekada i umesno, uvek zavisi, pre svega, od narodnih poslanika.
Treba li da glasamo za 106. i 107?
(Dragan Nikolić: Ne.)
Vidim mnogo Poslovnika, ali da zamolim sve da ovo sada ne pretvorimo u otvaranje novog međusobnog obračuna i fronta na ovu temu.
Znači, samo ako možete to svi da imate u vidu koliko će sve ono što ćete dalje da kažete, a dobićete priliku, da bude korisno za bilo koga, uključujući i nas ovde i ljude koji ovo slušaju.
Povreda Poslovnika, Bojan Torbica.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Pozivam se na član 108.

Učinili ste povredu Poslovnika, pre svega, što ste dozvolili poslaniku Enisu Imamoviću da povišenim tonom se obraća svima nama ovde, da se poziva na stvari koje nisu istinite.

Niko ne stoji iza toga da dve devojke nisu napravile nepromišljeni potez i dale nepromišljen komentar, ali, budimo iskreni, koliko pretnji i kakve su dobile pre tog komentara. Prećeno im je ubistvom, prećeno im je sakaćenjem.

Da da li su trebali da završe u kazanima iznad Sarajeva? Da li bi to bila pravda zato što su okačili sliku sa tri prsta? Da li je uvreda za bilo koga okačiti sliku sa tri prsta i onda dobiti pretnje smrću, pretnje ubistvima, pretnje progonom?

Srbija je zaštitila svoje dve devojke. Srbija je zaštitila svoja dva studenta i dovešće ih ovde zato što im je bio ugrožen život, zato što im je prećeno ubistvom i smrću.

Niko ne kaže da su pole tih pretnji pametno i ispravno postupile kada su napisale što su napisale, ali, budimo iskreni, pomirenju neće dovesti, pomirenju neće doprineti ako optužujemo jednu stranu.

Jeste, bile su nepromišljene, ali, jeste, prećeno im je. U stotinama poruka je prećeno njihovom telu, njihovoj bezbednosti i njihovim životima.

Budimo spremni da priznamo šta smo učinili i jedni i drugi, inače pomirenja nikada neće biti.

Hvala.
Da li treba da se izjasnimo o povredi?
(Bojan Torbica: Ne.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Borko Puškić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege i koleginice Narodni poslanici, ukazujem na povredu Poslovnika od strane vas, gospodine predsedavajući, član 109. stav 6. gde se prethodni govornik u svom izlaganju na jedan vrlo uvredljiv način ophodio, generalizovao prema srpskom narodu.

Ja se vrlo ozlojađeno osećam. Srpski narod nije genocidni narod. Nad srpskim narodom se u nekoliko navrata sprovodio genocid. Srpski narod i srpske vojskovođe, kako oni iz Srbije, kako oni iz Republike Srpske, nikada nisu ni pokušali a kamoli izvršili genocid u srednjem Podrinju. To je uradio Naser Orić i njegovi zlotvori. On za to nije odgovarao.

Pre neki dan je pretio Srbiji. Pre neki dan je rekao kako su se tri i po hiljade probijalo vojnika punoletnih i izgubilo je život. Dakle, to je stvarna slika Srebrenice, a ona druga Srebrenica, o kojoj se ćuti, o kojoj ne zna i ta demokratska zapadna Evropa prećutava to već dugi niz godina, to jeste onaj Božić, to jeste onaj Stefandan, to jeste onaj Petrovdan 1992. godine, gde su mahom civili ubijani, žene, deca, silovani mnogi i šta je to? Šta je to? To je etničko čišćenje, dragi moji.

Niko o tome danas nije pričao. Priča o Evropi, ne čuje se ta reč u Evropskom parlamentu. Niko to nije našao za shodno da osudi.

Ja kao narodni poslanik koji dolazi iz Raške oblasti, koja je kičma Srbije prema Crnoj Gori, prema Republici Srpskoj, gde živim sa Bošnjacima, sa muslimanima, sa mojim prijateljima, sa mojim komšijama, ja odgovorno tvrdim da je srpskom narodu i bošnjačkom narodu, muslimanskom narodu, potreban ne suživot, nego život. Potrebno nam je istinsko, ali sa obe strane, pomirenje. Potrebno je da sve iza nas što je loše ostavimo po strani, a ne da glorifikujemo jednu stranu, a druga strana je tobož kriva.

Zahvaljujem.

Razumeo sam i vas, mada je potpuno jasno da sada svi ovo koriste kao mogućnost za repliku, odnosno za reakciju kroz povrede Poslovnika, tako da ne vidim da će to biti korisno da radimo na dalje, ali dobro je što je negde zaključak bio i kod gospodina Torbice, a i vaš u poslednjoj rečenici da treba da govorimo o zajedničkom životu, miru i budućnosti.
Uz sve teškoće da se neke stvari čuju koje ljudima nisu prijatne i smatraju ih neispravnim, pogrešnim, to razumem, samo član 109. nema stav 6. tako da neću da pitam ništa vezano za to .
Dalje reč ima Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, ministre, zloupotreba tema očito danas želi da nas skrene sa prave teme koje su ovde na dnevnom redu, a to je 30 tačaka koje govore o predlozima i izmenama i dopunama zakona i 12 sporazuma koji upravo govore koliko Srbija napreduje.

Sada možemo da vidimo koliko jedna tragedija zaista je šokirala, zaustavila Srbiju kada imate današnji dnevni red i kada vidite u stvari koliko Srbija napreduje, pogotovo kada je u pitanju ta zelena gradnja, zelena transformacija i kada je u pitanju ekonomski održivi rast.

Prva tema od ovih svih 30 tačaka je predlog novog ministra prosveta, koji je premijerka Brnabić dala i govori se o prof. dr Slavici Đukić Dejanović.

Ono što je vrlo važno reći jeste da je ovaj kandidat, pre svega, politički iskusan, stručno respektabilan i da ima dobru referencu upravo da obavlja ovaj posao baš zbog toga posttraumatskog perioda kada govorimo o prosveti, a koji je potreban zaista da se negde i deca i roditelji i nastavnici okupe oko zajedničkih interesa kako dalje menjati postupke i aktivnosti u prosveti i na jedan zajednički način sa Vladom Srbije to raditi.

Mislim da je to jako dobro rešenje i da će poslanici SNS podržati ovaj predlog koji je SPS dao, jer ima razloga za to.

Što se tiče Predloga izmena i dopuna zakona, govorimo o rešavanju problema građana. Zakon o ozakonjenju i Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji se čekao godinama, da reši sve one probleme koji su se nagomilali poslednjih 30 godina. Mi smo do sada pre ovog predloga imali 15 izmena i dopuna zakona i nijedna izmena i dopuna zakona nije donela određena rešenja sa kojim bi se smanjio broj predmeta koji su bili u ovom zakonu.

Ono što je za nas ovde bitno, to je pokazatelj, u stvari, Vlada Republike Srbije, su ovde jedan skup tema koji pokazuje koliko Srbija ide dobrim putem. Pored ovog Predloga zakona o planiranju i izgradnji i ozakonjenju, mi imamo predlog koji se odnosi na IPARD program, odnosno podrška poljoprivrednicima IPARD 3, koji u vrednosti od 377 miliona evra, u stvari, treba da podrži kompletnu održivu poljoprivredu, a u skladu sa direktivama EU.

Koleginice Tomić, oprostite mi što ću vas na kratko prekinuti.
Poštovane kolege, koleginice Kučević, kolega Imamoviću, napravili ste atmosferu u sali da koleginica Tomić ne može da govori.
Ja vas molim, nemojte me dovoditi u situaciju da moram da primenim Poslovnik kada je u pitanju kaznena politika. Hvala vam.
Izvinite, koleginice Tomić.