Poštovani poslanici, iako mi nije direktno upućeno pitanje, niti je ijedna sugestija, bilo kakva primedba ili bilo kakav komentar dat kada je u pitanju Predlog izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, osetila sam se prozvanom, a imala sam zaista i ličnu želju kao lekar da se javim kada su dati zluradi komentari, kada je u pitanju lečenje dece od retkih bolesti.
Takođe navikli smo kada su lepe stvari, kada su očigledni rezultati naše zemlje u pitanju, da tada se izbegavaju bilo kakvi komentari, da svi putevi, sve bolnice koje su izgrađene, da se to nekako podrazumeva, ali evo danas me pozitivno iznenadila gospođa Milenković koja je rekla – ne mogu da kažem da Zakon o finansijskoj podršci porodice sa decom je loš. To je valjda nešto što je najbliže pohvali iako znamo da je ovaj zakon na svim prethodnim odborima jednoglasno prošao.
No, ja ću da samo ukratko iskomentarišem ove kritike koje su bile malopre na račun, na tretiranja dece sa retkim bolestima, nažalost, nemam kome da se obratim jer poslanica koja nam se obraćala otišla. Vidim da je uzela i karticu, što znači da je verovatno nećemo večeras ovde videti više. Ali, još jednom je to veliko izvrtanje teza opet smo čuli da smo prethodnih godina ulagali u puteve, stadione a da nismo lečili decu.
Znate, poštovani građani Srbije spinalna mišićna atrofija nije nova bolest, postojala je ona i 2000, 2002, 2008. godine i evo samo jedan podatak da li znate u periodu od 2008. do 2012. godine koji broj dece se leči u inostranstvu od različitih retkih genetskih po život ugrožavajućih stanja. Ukupan broj u periodu od 2008, 2012. godine je bio 440. Od 2012. do 2023. godine taj broj je 11 puta veći, on je bio 4.887. Od 2008. do 2012. godine za lečenje retkih bolesti izdvojeno je bilo 130 miliona dinara a u periodu od 2012. do 2023. godine 12,3 milijardi dinara.
I još nešto, prilično banalisanje sa frazama, a evo tek ste se sada setili da uvedete skrining na spinalnu mišićnu atrofiju, samo da kažem par rečenica.
Ne samo neodgovorne, nego pre svega zemlje koje su finansijski stabilne mogu da uvedu ovakvu vrstu skrininga. Skrining je primena testova konkretno kada je u pitanju skrining kod novorođene dece, na svim novorođenim bebama, a generalno skrining je primena različitih procedura kod zdravih osoba. Na prvi pogled zdravih osoba koje nemaju nikakve simptome, sa ciljem da se otkrije bolest ukoliko postoji, u najranijoj fazi kada ne daje nikakve simptome da bi se terapija rano primenila i da bi dovela do potpunog izlečenja. Takva je ideja i sa neonatalnim skriningom, znači sa skriningom u porodilištu.
Mi smo do sada imali skrining na tri bolesti kada je u pitanju neonatalni skrining. To je cistična afriboza, hipotiroza i fenonolketonorija. Kada je u pitanju spinalna mišićna atrofija, to je sada sledeća bolest, znamo da je u prethodnih par meseci u GAK Narodni front bila pilot studija i da se tamo primenjivao skrining na spinalnu mišićnu atrofiju i da su otkrivene dve bebe sa ovim genetskim poremećajem i treće dete je bio brat jedne devojčice kod koje je prepoznato da ima bolest i koji su dobili terapiju odmah u ranoj fazi kada još nisu imali simptome. Zahvaljujući tome, imaće priliku da imaju zdravo detinjstvo i zdrav život.
Upravo sada uvođenjem organizovanog skrininga na spinalnu mišićnu atrofiju, ovo retko oboljenje, ali po život ugrožavaju, degenerativno, znači autoimuno oboljenje ćemo moći da otkrijemo i omogućićemo da ranom intervencijom, ranom terapijom koja nam je isto dostupna o trošku našeg fonda ćemo omogućiti da sva ova deca imaju zdravo i bezbrižno detinjstvo.
Napominjem, samo je mali broj zemalja uveo ovako nešto zato što je potrebna jedna ekonomska stabilnost, zato što su potrebne finansije, a naša država je u mogućnosti da to radi i upravo izdvaja na one koji su nam najznačajniji, a to su deca. Hvala.
(Tamara Milenković Kerković: Replika)

Ne, ovo se nije odnosilo uopšte na ono što ste vi govorili. Vi niste pričali o lečenju.
Reč ima Dragan Jovanović.
Izvolite.

Uvaženi predsedniče Skupštine, gospođo ministarke, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, evo govorimo na ovom dnevnom redu o 30 tačaka dnevnog reda, gde imamo 12 zakona. Sedimo u ovom parlamentu već dva meseca, slušamo različite priče kako je danas i juče objedinjena rasprava, a mi smo skoro dva meseca ovde potrošili uvaženi građani Republike Srbije da slušamo i da gledamo kako neko jednu ogromnu tragediju koja se desila u Srbiji prosto politizuje do iznemoglosti.

Danas kada imamo objedinjenu raspravu o zakonima i odlukama koje čekaju više meseci da budu usvojene, onda je to problem. Ono na šta bih hteo da se osvrnem u vremenu koje imam, a želim da ostavim vreme i svojim kolegama iz poslaničke grupe jesu dve stvari.

Najpre, govori se kako se danas zadužujemo i kako klizimo ka dužničkom ropstvu, a sa druge strane se kritikuju izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kojim se ukida konverzija i koji bi u stvari trebao da pospeši punjenje budžeta, kako lokalnih, tako i republičkog budžeta.

Ali, kada se govori oko zaduživanja, a pre svega država Srbija se zadužuje samo za investicije, ja bih pomenuo nešto što moje kolege nisu danas spomenule, a tiče se davanja saglasnosti za zaduženje EPS-a za nekih 49 miliona evra, a taj novac će se upotrebiti da se u centralnoj Šumadiji, a to su seoska područja Topole, Rače, Kragujevca i područja gradova Kraljeva i Niša, reši pitanje niskonaponske mreže.

Juče smo bili svedoci nevremena, a i prethodnih meseci i kada imamo vremenske nepogode, prvo što strada to je nisko-naponska mreža na seoskom području i da bi tim ljudima omogućili da imaju normalno snabdevanje kao u drugim velikim gradovima, bitno je da se ova stavka realizuje i da mi već u naredne dve godine imamo betonske stubove i kabliranu nisko-naponsku mrežu na seoskom području u centralnoj Šumadiji i kako rekoh na područjima južne i zapadne Srbije.

Ono što takođe hoću da podvučem, a tiče se nečega što sam govorio na javnom slušanju i na Odboru za saobraćaj i građevinu, a tiče se današnjih komentara koje sam slušao od kolega iz opozicije, a to je zašto se ponovo uvodi Agencija za prostorno planiranje? Da li nam je ona potrebna? Jedan sam od narodnih poslanika koji je 2014. godine kada je ukidana ta Agencija podneo amandman i tražio da ona ostane. Zašto sam tražio i zašto danas podržavam odluku da se Agencija vrati? Upravo zbog toga, koleginice i kolege, jer vi danas imate manje opštine u Šumadiji u centralnoj Srbiji koji nemaju ni kadrovskog potencijala, a nemaju ni finansijskih sredstava da odrade komplet urbanistički plan lokalnih samouprava.

Danas ako vi hoćete da kupite neku napuštenu kuću na seoskom području i hoćete da dobijete od opštine informaciju šta možete da gradite na pomenutoj parceli, nećete dobiti ništa. Zbog toga je važno da postoji jedno telo na nivou republike, a Agencije najbolji model i mnogo efikasniji nego što je to ministarstvo koje će kontrolisati rad lokalnih samouprava i tamo gde ne postoje kadrovski potencijali ili novčana sredstva u zakonskom roku, a zakon kaže – to je u roku od 10 godina će Republika doneti kompletne urbanističke projekte svih lokalnih samouprava ako one to ne mogu same da urade. To je važna stvar koju moramo da napomenemo.

Treća stvar koja je veoma važna – ministar Vesić je jedno vreme bio odsutan ovde iz sale i nije mogao da sluša moje drage koleginice iz opozicije koje su govorile kako ukidanje konverzije predstavlja, ne znam kakav ustupak tajkunima, kako će sve to biti naopako, kako ćemo mi poklanjati zemlju.

Još jednom da napomenem kako neko ko je 15 godina bio predsednik opštine, uvažene koleginice i kolege, opština Topola je prihodovala tačno milion i sedamsto hiljada dinara za 15 godina primene konverzije. Da nije bilo te konverzije, a jedan sam od poslanika koji je glasao protiv kada je to uvođeno, moram da kažem da bismo najmanje pet do deset puta prihodovali više samo od poreza na imovinu i od različitih komunalnih dažbina, kao što je naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Očekivao sam od kolega, žao mi je što sad tu nije kolega iz Kragujevca koji je govorio i tražio da li postoje analize za primenu zakona, aj a ću vam govoriti i nekako mi para uši, kada kolege koje dolaze iz unutrašnjosti ovde u Narodnu skupštinu govore o primerima „Beogradskog sajma“ ili „Luke Beograd“.

Hteo bih da govorim samo o primerima tamo gde znam iz Šumadije kako je to izgledalo. Preduzeće „Integral“ iz Topole, vlasnika Ljubiše Đukića koji zapošljava više stotina naših sugrađana je 2003. godine kupio od preduzeća iz Kragujevca koji se time bavilo „Zastava Partner“, zemljište i objekte na potezu, to svi Šumadinci tamo znaju Vićije, to je ulaz u Topolu iz pravca Beograda kod sela Belosavce i Zagorice. I, kada je hteo da gradi i kad je uradio projekat ulaganja više miliona evra, kada je hteo da gradi došao je do situacije, iako je imao overeno od strane tadašnje ministara finansija gospodina Božidara Đelića, da može da raspolaže i sa zemljištem i sa objektima ispostavilo se da sa zemljištem ne može i da je potrebno da plati novu konverziju.

To je problem bio zašto je Milanović otišao u Kragujevac, a nije otišao u Topolu, jer upravo zbog toga, zbog zemljišta koje je pripadalo poljoprivrednim kombinatima, najviše poljoprivrednom kombinatu „Oplenac“, a moralo je da se plaća dodatna konverzija, pojedini investitori su zaobilazili i odlazili u druge krajeve.

Samo da kažem, veoma kratko, zbog mojih komšija iz Šumadije koji me zovu, konverzija se još jednom da napomenem, ne odnosi na državno poljoprivredno zemljište i na odnosi se, što je veoma važno na poljoprivredne zadruge koje su trenutno u stečaju i gde imamo jednu količinu, odnosno jednu površinu zemlje koja treba da se vrati putem restitucije prethodnim vlasnicima. To je veoma bitno da se zna i da se čuje.

Na kraju, gospodine predsedniče dozvolite samo jedno ličnu stvar, dolazim iz Blaznave, lepog sela iz centralne Šumadije, između Oplenca i Rudnika. Kako se u Blaznavi se desila jedna velika tragedija i kako je danas sahranjen naš dvanaestogodišnji sugrađanin, Miloš Jeremić, koristim i ovu priliku da izjavim saučešće i porodici i svim mojim Blaznavcima, jer ovo je velika tragedija. Ovo je još i moj poziv roditeljima da obrate pažnju na decu kada su učesnici u saobraćaju i da vodimo računa o njima i da se ovakve tragedije više nikada ne ponove. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Gorica Gajić.

Hvala predsedniče.

Očito je da ponovo nastavljamo praksu, odnosno poštovani predstavnici Vlade, gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predsedniče, ponovo nastavljamo praksu da više različitih predloga zakona objedinjujemo u jedinstvenu raspravu i time omogućavamo sebe i mi kao poslanici ne možemo o svakom predlogu zakona podrobno da raspravljamo, a time i građanima pojasnimo svaki predlog zakona koji je ovde u Skupštini, a koji je vrlo bitan i tiče se njihovog života.

Osvrnuću se na izmene i dopune predloga Zakona o planiranju i izgradnji, na izmene Zakona o ozakonjenju i naravno na sporazume o zajmovima. Gospodine ministre, vi ste istakli neka četiri principa kada se i na Kokusu i na javnom raspravi istakli, šta je cilj izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Pa, ste rekli da je to e-platforma, odnosno e-sistem koji će doprineti da se i transparentnije i brže izrađuju planska akta, da se uvode principi zelene gradnje, da će biti sve to transparentnije i da je ovaj zakon usklađen sa propisima EU. Sa tim ja mogu da se složim da je to vaše obrazloženje.

Sada ću da iznesem šta je ono sa čime mi možemo da se složimo kada je u pitanju predlog Zakona o planiranju i izgradnji. Princip zelene gradnje treba podržati pogotovo što tu hoćemo da koristimo materijal koji je ekološke prirode. Pogotovo što hoćemo da smanjimo emisiju otrovnih gasova. Pogotovo što hoćemo da zaštitimo životnu sredinu, a nadam se da to svi hoćemo i pogotovo što objekti sa, kako ste rekli deset hiljada bruto površine treba da dobiju i obavezni su da dobiju zeleni sertifikat. Možemo da se složimo sa tim da kažemo da je to nešto što je prihvatljivo.

Drugo, dobro je što se povećava odgovornost izrađivača planskih akata, na svim nivoima, od lokalne samouprave do Republike. Naravno, treba to jednostavno ustrojiti, treba biti odgovoran, treba dati rokove do kada se izrađuju neki planovi i to je za pozdraviti. Nadamo se da će ovaj elektronski sistem e-prostor doprineti, kako rekoh efikasnosti, transparentnosti i da će razmena informacija kod svih učesnika u donošenju planskih akata rezultirati i efikasnošću i transparentnošću.

Dobro je što će investitori morati da se priključuju na postojeću infrastrukturu. Znači, neće morati da ih zaobilaze. Slažemo se da su izgrađeni objekti u obavezi, rekoh, da se priključe na tu infrastrukturu i dobro je što će novi objekti koji se budu gradili morati da imaju određeni, odnosno potrebni broj garažnih mesta i neke zelene površine koje pripadaju naravno veličini tog objekta koji se gradi.

Slažemo se i sa tim da novi investitori moraju da imaju polisu osiguranja i da obezbede sve one stanovnike i objekte koji se nalaze u neposrednoj blizini objekta koji se gradi i da se u slučaju kako se neki slučajevi dešavali, svi ti ljudi obeštete.

Znači, to bi bile neke primedbe sa kojima mi možemo da se složimo i da kažemo da su onako pozitivne promene kod izmena Zakona o planiranju i izgradnji, ali, gospodine ministre, bez obzira na vašu nameru koja je za respekt kada pet puta ponavljate da je ovaj Zakon izuzetno dobar i da apsolutno svi treba da glasamo za njega, ja moram da vam skrenem i pažnju na neke odredbe ovog Zakona koje su diskutabilne za nas i koje mi ne možemo tek tako da prihvatimo.

Prvo, zakonom nam uvodite ponovo Agenciju za planiranje i izgradnju. Neko reče da je to dobro, a ja ću vas podsetiti, a i vi ste to rekli, Agencija za planiranje i izgradnju Republike Srbije doneta je u vreme vlasti Demokratske stranke i Borisa Tadića, a vi ste, kada je bila hiperinflacija… Agencija jeste doneta tada, vi ste to rekli, ali vi ste tu Agenciju ukinuli 2014. godine. Na čelo te agencije tada je bio direktor koji je pripadao SNS grupi, koja je bila više naklonjena Tomislavu Nikoliću. Ljudi stručni oko njega nisu udovoljili svim zahtevima investitorima za „Beograd na vodi“ i Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka, je ukinula agenciju, vratila sav taj posao agencije u ministarstvo za građevinarstvo. Naravno, tu postoji i sektor. Kažu ljudi stručni da taj sektor, gospodine ministre, u vašem ministarstvu sada izuzetno dobro radi taj posao. Nema kašnjenja, stručni su ljudi i prosto nema potrebe za osnivanjem nove agencije, ali vi kažite da ste srećni da taj deo posla izmestite iz vašeg ministarstva u agenciju, ali tu postoji, po nama, nekoliko primedbi.

Prvo, Agencija će se finansirati po trećoj tački načina finansiranja, iz izvora koje će donirati, sponzorisati pravna i fizička lica. To je diskutabilno, jer. znate, ako neko plati i ako neko donira ili sponzoriše pa ima pravo da nešto i traži zauzvrat. Vi ste rekli na javnoj raspravi - pa, mi smo to jednostavno pripisali iz Zakona o agencijama i šta je tu sporno? Tako ste rekli

Isto tako, da da biste osnovali ovu agenciju moraćemo za sledeću budžetsku godinu, 2024. i 2025. godinu, da izdvojimo po 16 miliona dinara. Znači li to, gospodine ministre, da ćete te ljude koji sada rade u sektoru kod vas u ministarstvu ovaj deo posla preseliti u agenciju ili da li ćete tamo zaposliti nove ljude koji će, naravno, imati platu, biće više zaposlenih i opteretićete budžet za 32 miliona dinara?

Zamerka na ovaj Predlog Zakona je i što smanjujete učešće građana u postupku donošenja planskih akata. Do sada, po ovom postojećem Predlogu zakona, građani su mogli da učestvuju i u ranom javnom uvidu i u javnom uvidu. Sada, ovim izmenama, građani više ne mogu da učestvuju u javnom uvidu, već samo u ranom javnom uvidu i po tome ostaju uskraćeni i za svoje primedbe i za odgovore koje bi trebalo da dobiju kada se odvija proces javnog uvida.

Dalje, u Predlogu zakona stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole po ovom predlogu je sada samo investitor. Ovom odredbom, ja da vas podsetim, krši se član 44. Zakona o opštem upravnom postupku, koji kaže da su stranke u postupku i fizička i pravna lica. Znači, kako će neko ko je oštećen, ko ima parcelu do susedne parcele na kojoj se gradi objekat, koji je eventualno suvlasnik, koji ima primedbe na rešenje o gradnji za investitora, kako će on da zaštiti svoje pravo ako nije stranka u postupku?

Sertifikat o energetskim svojstvima, institut koji se uvodi i koji je obavezan kod kupoprodaje stanova. Možda je u redu za novu gradnju. Zna se po kakvim se standardima sada gradi, ali da li ćemo i da li će uvođenje ovog instituta energetskog sertifikata znatno usporiti promet nekretnina, pogotovo kada su u pitanju stare zgrade?

Znate, obavezan sertifikat o energetskoj efikasnosti košta. Pitanje je ko će to da plati?

Vi ste dali rok tri godine, pet godina i deset godina da se faktički energetska efikasnost svih zgrada upodobi. Mi mislimo da taj rok nije rok u kome sav ovaj posao može da se završi.

Izdavanje lokacijskih uslova do sada su radile stručne službe lokalnih samouprava. Sada se taj posao prenosi i na javne beležnike. Znači, i oni mogu da izdaju informacije o lokacijskim uslovima, mogu da izdaju i registrovana pravna lica, fizička, preduzetnici ako su se registrovali i sada se postavlja pitanje da li u tim institucijama koje uvodimo u ovaj posao da li imaju stručni kadar da taj posao nose.

Lokalne samouprave imaju stručni kadar, uglavnom sve ili je bolje zaposliti stručne kadrove i još koga u nadležne sekretarijate za urbanizam i planiranje nego sav ovaj posao deliti i na ova pravna lica.

Kruna svih izmena Zakona o planiranju i izgradnji jeste, svi su to ovde opozicioni poslanici rekli, ukidanje naknade za konverziju iz prava korišćenja u pravo svojine na građevinskim zemljištima.

Vi ste se ubili objašnjavajući kako je ta izmena izuzetno dobra za celu Srbiju, za razvoj privrede, za povećanje prihoda u budžet, kroz novozaposlene, kroz porez na prihod od zarada, kroz porez na prihod od imovine itd, ali ja vas, gospodine ministre, pitam i sve vreme vas slušam, pet hiljada parcela kažete da je zarobljeno i da ne može da se koristi za gradnju. Ne znam šta to znači pet hiljada zarobljenih parcela građevinskih, ili su u stečajnoj masi kod firmi koje su u stečaju. To može da se izuzme iz stečajne mase, proda NN licu, to lice plati konverziju u njegovo vlasništvo i neka zida šta god hoće.

Prosto, ne možete da nas ubedite koliko god hoćete da je ovo dobro za sve nas. Slušala sam i bila na javnoj raspravi na kokusu, svi koji su govorili tamo su bili čisti lobisti krupnog kapitala, što stranog, što domaćeg. Verujte mi, to je bio moj utisak. Ne možete da me razuverite drugačije.

Tako da, ovim postupkom mi činimo dobro samo domaćim i stranim tajkunima, to je za džabe. Mi im za džabe dajemo atraktivne građevinske lokacije, nije istina da, ako postoji građevinska lokacija i nad njom su objekti i svi oni pristupni putevi, šta ako postoji još deset ili petnaest hektara koje nije pod objektima i nije pod tim površinama koje služe za upotrebu. Šta će biti sa tih deset, petnaest ili sto pedeset hektara koji su atraktivni, a nisu pokriveni građevinskim objektima? Poklonićemo im za džabe.

Kažete da je to recidiv komunizma, da više nigde ne postoji ni u jednoj republici Jugoslavije bivše i kažete da je samo 30 miliona naplaćeno za 12 godina. Kažete, složena procedura, kažete investitori su čekali i čekaju godinama, pa zar nije bilo logičnije da tu proceduru skratimo, da je upodobimo, da donesemo neki lek specijalis? Vi se smejete gospodine ministre, vama je verovatno smešno. Vama je verovatno smešno, ali što nismo pojednostavili proceduru, a ne da poklanjamo tajkunima atraktivne hiljade i hiljade hektara. To je naše mišljenje.

Zajmovi i krediti. Ovde su svi govorili da se mi prezadužujemo i ja to nikada neću propusti da ne kažem da se mi iz sednice u sednicu zadužujemo i na ovoj sednici ćemo se zadužiti milijardu i 260 miliona evra. Dobro je, grade se putevi i pruge, rekonstruišu se bolnice, grade se tehnološki parkovi i da ja ovde ne nabrajam. Nekome ste spočitavali što ne kaže šta se gradi.

Nije problem, gospodine ministre, što se gradi i nemojte da kažete da smo mi protiv što se gradi. Znate šta je problem? Problem je što grade samo investitori bliski SNS. To ne kažem ja, to kažu ljudi koji su u građevinskom sektoru. Problem je što se gradi po cenama znatno višim nego što su stvarne cene, problem je što se aneksiraju osnovni ugovori samo posle mesec dana za 30 i 40 posto i problem je što vi kao SNS promovišete da to samo vi gradite.

Kada nama spočitavate da mi ovde sakupljamo jeftine političke poene, time što nešto najdobronamernije, na kraju krajeva, kritikujemo, mi vama možemo da kažemo da vi sakupljate najmoguće skuplje poene za ove silne milijarde za koje se zadužujemo, a vi kažete - samo SNS gradi i niko više. Hvala.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Gospođo Gajić, prvo, ja vam se zahvaljujem što ste bili na javnoj raspravi. Vidim da ste zaista slušali pažljivo i zahvaljujem se što ste slušali argumente.
Prvo, drago mi je da ste razumeli da je ovaj zakon veliki napredak. Drago mi je da podržavate zelenu gradnju, jer to se nije ranije dogodilo, a moglo je. Mogao je neko drugi da uvede sertifikate zelene gradnje, ali mu nije padalo na pamet. Prema tome, sada će imati sertifikate zelene gradnje za većinu objekata koji se grade u Srbiji, svih preko 10.000 kvadrata, plus i javni objekti.
Drago mi je da ste primetili da smo povećali odgovornost za one koji izrađuju planove i da će sada plaćati kazne, kao što smo povećali odgovornost za one koji ne budu izdavali građevinske dozvole i lokacijske uslove na vreme, jer je vreme da odgovaraju i oni službenici koji zakasne, jer mislim da je red da postoji odgovornost i mislim da se oko toga svi slažemo.
Drago mi je što razumete da uvodimo e-prostor, što je valjda cilj svih nas, da će biti bolji, kako da kažem, način na koji ćemo pomoći da svi učestvujemo u izradi planova. Drago mi je što ste primetili i oko garažnih mesta. Samo da vam kažem, i po sadašnjem zakonu je postalo obaveza izgradnje garažnih mesta. Nije to nešto novo. Ono što smo mi uradili, povećali smo broj garažnih mesta i uveli smo obavezu da postoje garažna mesta sa elektro punjačima, što do sada nije postojala kao obaveza i to zavisno da li je objekat rezidencijalan ili poslovni i čak smo uveli obavezu i pumpama na autoputevima da imaju elektro punjače.
Drago mi je što ste primetili da smo uveli polisu osiguranja, što znači da će građani koji žive pored objekta koji se gradi biti bolje zaštićeni, što mislim da je jako dobro.
Žao mi je što niste razumeli određene stvari. Prvo, ja nikada nisam rekao ko je uveo Agenciju za prostorno planiranje. Ja sam rekao da je postojanje Agencije za prostorno planiranje dobro. Drago mi je što ste primetili da u mom Ministarstvu taj sektor radi dobro. I to što je predviđen novac za rad Agencije za prostorno planiranje, toliko će manje biti novca za ministarstva, jer ljudi koji su u ministarstvu, preći će da rade u Agenciju za prostorno planiranje, što je normalno. Ne možete da imate dva ista sektora, da imate Agenciju i isti sektor takav u ministarstvu. Ja zaista mislim da će Agencija to raditi bolje.
Čuli ste neke predsednike opština, kao gospodina Jovanovića, nije tačno da sve opštine imaju kapacitete kadrovske. Nažalost, mnoge male opštine nemaju kadrovske kapacitete, ne zato što su one krive za to, nego zato što nemaju dovoljno stručnih ljudi. Lako je imati u ovom delu Srbije ili veći gradovi, ne znam, kao što su, i Valjevo, i Kraljevo, i Čačak, i Šabac i, ne znam, Mitrovica. Lakše je tu naći ljude sa kadrovskim kapacitetima, ali nađite ih za male gradove koji imaju po 10.000, 12.000, 8.000 stanovnika. Tu je mnogo teže.
Niste razumeli i opet vam kažem, nije dobro da govorite o donacijama kada je u pitanju Agencija, jer je prepisan Zakon o javnim agencijama, ono što je Republika Srbija propisala za javne agencije. To vam isto stoji i za APR i za svaku drugu agenciju. Ova agencija će imati mnogo novih prihoda. Oni će vršiti sertifikacije kada je u pitanju zelena gradnja. Oni će vršiti sertifikacije kada su u pitanju energetski pasoši. Oni će, e sada da dođemo do onoga što takođe niste razumeli, što mi je žao, oni će, između ostalog, davati, sertifikovati one, zajedno sa ministarstvom, koji budu mogli da izdaju informacije o lokaciji.
Prvo, da vam kažem nešto, informacija o lokaciji je informacija koja ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Znači, informacija o lokaciji ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Informacija o lokaciji kaže šta možete da radite na osnovu postojećih urbanističkih planova. To može da vam izda, da vam napravi uvid svaki arhitekta. Ne treba vam neki stručnjak. Znači, to ne proizvodi pravno dejstvo.
Ali, neću da dozvolim da ljudi čekaju na informaciju o lokaciji po 10, 15 ili mesec dana, jer ta informacija mora da se dobija za jedan dan, za jedan dan ili za nekoliko sati. I nismo oduzeli to pravo lokalnim samoupravama, niste dobro pročitali, već smo uveli ili mogućnost da svako izabere da li će otići u lokalnu samoupravu i tražiti informaciju o lokaciji ili će otići kod notara ili kod druge kompanije koja će za to biti sertifikovana u ministarstvu na osnovu uredbe koju ćemo doneti. Znači, moraju da imaju zaposlenog arhitektu, moraju da imaju programe, moraju da daju bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla. I mislimo da će tako biti brže, jer ima ljudi koji će otići kod notara i dobiti tu informaciju, neće čekati u sekretarijatu.
Znači, nismo nikome oduzeli pravo da ode u sekretarijat da to radi. Svako i dalje može da ode u opštinu. Nije oduzeto to nikome, već smo samo dali mogućnost. Živimo u društvu gde postoje notari, pa kad idete kod notara, jel verujete da radi posao u skladu sa zakonom? Ne verujete? Onda zaista imate problem što ne verujete u ono što je sistem društva. Oni su pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da rade sa zakonom. Nisam siguran da nikad niste bili kod notara.
To je isto kao kad biste rekli da ne verujete zubaru zato što nije u sistemu zdravstvenog osiguranja zato što imate privatne zubare. Nisam baš siguran u to. I nije dobro da tako mislite.
Ja vam sad kažem, zna se kako se prenose javna ovlašćenja i kako se to radi u skladu sa zakonom. To neće moći da radi svaki notar i neće moći da radi svaki projektni biro. Moći će da rade oni koji budu izvršili sertifikaciju, ili da prevedem na srpski, dobili licencu u ministarstvu, za šta moraju da daju garanciju za dobro izvršenje posla i da dokažu kadrovski kapacitet, da imaju zaposlenog arhitektu i verovatno određene programe koji omogućavaju da čitaju planove.
Prema tome, to je dobro za sve koji se bave, znači, ne samo za veće investitore, to je dobro za sve, zato što će se tako ubrzati postupak.
Žao mi je što niste primetili da ćemo rešiti veći deo problema sa divljim deponijama, jer to je takođe deo ovog zakona.
Kad pričamo oko energetskih pasoša, ja vam se stvarno izvinjavam, ali niste razumeli šta je cilj ovog zakona. Nije tačno da ljudi moraju da ulažu, to sam više puta rekao i na javnoj raspravi, upravo zato što se u medijima to pojavilo, ne traži se ni od koga da povećava energetsko svojstvo zgrade, ali se traži da uradi studiju da se zna kakvo je energetsko svojstvo zgrade. Ja se nadam da će kasnije i povećavati energetsko svojstvo zgrade. Prvo, ovo se odnosi samo na nove zgrade. I sada nove zgrade imaju obavezu da imaju energetski pasoš, i sada po postojećem zakonu, ali nije postojala obaveza da u novogradnji ne možete da kupite i prodate stan bez energetskog pasoša.
Znači, ništa novo nismo doneli, ali pošto i sada nove zgrade imaju obavezu da imaju prilikom izgradnje i to plaća investitor, investitor mora da izvadi energetski pasoš, znači, pre nego što završi zgradu, odnosno pre upotrebne dozvole ili odmah posle i pre prodaje zgrade. Sada smo uveli obavezu da stan ne može da se proda bez energetskog pasoša u novogradnji, a već je obaveza da se radi energetski pasoš ne sada, postoji u ovoj zemlji od 2012. godine, samo što smo sada uveli ovu obaveznost.
Za stare zgrade postoje tri roka. Prvi rok je tri godine za državu. Sami smo sebi dali rok tri godine da uradimo energetske studije i da svaka zgrada, računajući i ovu zgradu gde mi sedimo, ima svoj energetski pasoš i to država treba da uradi, da da primer svima drugima kako se to radi. Zato smo sami sebi dali rok od tri godine. Pet godina je rok za pravna lica, za kompanije, za banke, za osiguranja. Oni to mogu da urade i treba da urade, jer to im treba. Sutra će im tražiti kad budu hteli da stave hipoteku u banci tražiće im energetski pasoš, jer to je nešto što je evropski standard. Za njih je dobro to da urade.
Poslednji rok je 10 godina za stare zgrade, starije zgrade, kažem, u kojima žive građani. Napisali smo u zakonu da to ne plaćaju građani, već lokalna samouprava. Zato smo dali rok od 10 godina, da svaka lokalna samouprava ima vremena da to uradi, jer nije isto da li u Koceljevi radi to lokalna samouprava ili radi u Beogradu ili u Novom Sadu, jer u Beogradu i Novom Sadu ima mnogo više zgrada i treba dati duži rok. Lakše je u nekim manjim mestima.
Prema tome, to neće plaćati građani, i to je dobro za našu zemlju. To je dobro za građane da imamo energetske pasoše, da za deset godina ne može ni jedna nekretnina da se proda bez energetskog pasoša. To vam je standard u EU. Pošto hoćemo u EU, onda hajde da prihvatimo standarde, a ne da budemo protiv svega što je novo. To nije uredu.
Poslednja stvar koju ste rekli, i to mogu da razumem da vi imate svoj ideološki stav, ja to shvatam, ne mogu da se mešam u to, volite te ostatke, recidive starog sistema, ono poslednje što sam vam rekao, što me inače čudi, s obzirom na stranku kojoj pripadate, ali ne znam šta se tu dešava, jedino mogu da objasnim to što je samoupravljanje gospodin Kardelj uzeo od Benita Musolinija, pa možda ima tu neke simpatije, ne znam, nije važno.
Da se razumemo. Pitate me da li smo mogli da uprostimo proceduru. Uprostili smo je 2015. godine i nikakvih efekata nije bilo. Država je zaradila 30 miliona evra. Ne pričajte prazne priče o milijardama evra koje ne postoje. Ne postoje, jer da postoje naplatilo bi se ovih 14 godina, 15 godina, naplatile bi se. Izvinjavam se 12. Naplatile bi se, da postoje naplatile bi se.
Nemojmo da živimo u zabludama. Ne živimo u zabludama, jer da ima efekta tog instituta naplatilo bi se nešto. Prvo je od 2006. do 2009. godine bila konverzija bez naknade, postojala, kada je Ustav promenjen, pa je onda 2009. godine to ubačeno u Zakon o planiranju i izgradnji, rekao sam vam kako. Ima poslanika koji se toga sećaju. To je bila jedna ishitrena odluka koja nije donela rezultate. Čak mogu da razumem da je možda iz neke dobre namere doneta, ali je bila pogrešna. Dovela nas je dotle da smo kaskali u broju kvadrata poslovnog prostora i danas kaskamo za drugi zemljama u okruženju. Pričam samo o glavnim gradovima, a to se odnosi i na druge gradove.
Godine 2015. je pokušano da se to pretvori u zakon, da se uprosti procedura, pa je rečeno i zemljište pod objektom i zemljište za redovnu upotrebu ne mora da se plati konverzija, samo ono što nije to, pa i dalje nema efekta. Zato što ne mogu svi to da urade.
Nije tačno da možete da izvučete iz stečajne mase, jer to je upravo problem što ne možete takvu lokaciju na kojoj nije urađena konverzija ni da prodate, ni da izvučete iz stečajne mase. Ne možete, i to je problem. To su vam rekli da je problem. Pričam vam deseti put o primeru Pirota. Čuli ste i neke druge predsednike opština. Čuli ste predsednika opštine Topola, čuli ste predsednika opštine Ćuprija. Ima i drugih koji verovatno mogu slične stvari da vam kažu. Nije to tačno.
Prema tome, imamo institut koji ne donosi novac. Imamo institut koji koči i koji zarobljava za sada, koliko znamo, oko 5.000 lokacija. Umesto da to stavimo u funkciju, umesto da naplatimo doprinose za izgradnju za građevinsko zemljište, umesto da naplatimo porez na imovinu, umesto da naplatimo porez na prenos apsolutnih prava, porez na imovinu je inače prihod lokalne samouprave i ovo drugo je prihod lokalne samouprave, umesto da zaposlimo više ljudi… To jednostavno nije tačno. Žao mi je što nisam uspeo da vas ubedim u to, ali i dalje ne mogu da verujem da želite da se zadrži institut koji koči razvoj zemlje, a ne donosi prihode.
Inače, kada pričamo o građevinskoj industriji, pošto vi govorite o tome kako samo određene firme dobijaju poslove, voleo bih da vam pokažem jedan grafikon i da vidite kako izgleda… Rekao sam vam da su zarade u građevinskoj industriji porasle za preko 12% u prvom kvartalu ove godine, da iznose skoro 95.000 dinara. Pokazao sam vam danas da u građevinskoj industriji Srbije radi 170.000 radnika. U trenutku kada se i kod nas oseća recesija u građevinskoj industriji raste nam broj zaposlenih i raste nam broj radnika. Šta to znači? Da ima posla za sve.
Nema danas građevinske firme bez posla. Nema ni jedne. Prema tome, sve imaju posla. Nemojte da pričate o tome kako postoje građevinske firme koje nemaju posao. Zato između ostalog i menjamo Zakon o zapošljavanju stranaca, jer nam trebaju strani radnici. Ne možemo da nastavimo sa ovim rastom BDP bez toga. Zato će u Srbiji biti sigurno, kako kaže ministar Selaković, 50, 60, možda i 70.000 stranih radnika. Umesto da se ponosimo time da smo postali zemlja u kojoj toliko raste privreda, da nam trebaju radnici sa strane, vi se ponašate kao da treba da živimo u getu. Ajde da oteramo sve od sebe. Hajde svi da pobegnu, samo nekako da se zatvorimo sami, tu nešto da živimo. Odakle vam ta ideja, kao da hoćete da živimo pod sankcijama?
Ja vas molim, razumite da zemlja mora da se razvija. Prestanite da živite u predrasudama i prestanite da živite i prestanite da pričate o opštim mestima. Ovo je život i izmene ovog zakona omogućiće da se ova zemlja razvija. Pričate o nekim tajkunima, pa kada su ti tajkuni kupili firme? Pričate o tajkunima, a ja vam kažem da niko od tih tajkuna ne bi platio konverziju, niko ne bi platio, ali bi izgubili dve, tri, četiri, pet godina da to dokažu. Pričate o tome kako su bili lobisti, i to je inače još jedna stvar koju hoću da vam kažem, a koja govori o licemerju.
Kada dođe novinar „Danasa“, ekonomski novinar, Miša Brkić, pa dobro, ja znam za njega 20 i nešto godina i ne slažem se… Recimo, svašta bih mu rekao za njegov predlog koji rekao, koji je skandalozan oko botova, svašta bih mu rekao kada bih ga video. Kada dođe i podrži ukidanje konverzije, onda je on najgori na svetu, onda nećete da ga pomente, onda je on zlo, on je đavo, on je plaćen. Pozvan je kao jedan od novinara koji se bave ekonomijom. Bilo ih je više pozvano. Dođe i čovek kaže – treba ukinuti konverziju, pa onda dođe Dragoslav Šumarac, koga je znam iz Đinđićevog vremena, bio Đinđićev ministar, i podrži zakon – ne daj Bože, on je katastrofa, on se prodao, on je ne znam šta, a bio vaš ministar u senci pre ne znam koliko godina, bio ministar građevine u senci. Znači, oni kada dođu i kažu nešto dobro, ne zato što imaju interes, nego zato što misle da je to tako, onda ih niko ne pominje, onda su oni najgori.
Isto moram da kažem – kada ja opomenem stranu firmu koja je sa zapada da se ne ponaša dobro prema radnicima, onda svi ovi tajkunski mediji ćute, a kada se to desi u kineskoj kompaniji, oni prave šatore ispred te kompanije. Ne kažem da je sve bilo dobro i u toj kineskoj kompaniji, ali treba da imamo iste aršine. O tome je danas govorio ministar Selaković.
Prema tome, molim vas da razumete da nijedna zemlja bivše Jugoslavije i nijedna zemlja istočne Evrope nema ovaj nakaradni sistem, nema, a da je dobar imao bi neko. Jedna zemlja koja je imala ukinula ga je. Bosna i Hercegovina. Ukinula ga je. Nemaju ni Slovenci, nemaju ni Hrvati. Rekao sam vam šta rade Makedonci. Jedan evro, povlaka 61 denar. To je kao da je poklon, kao da nema ništa. Prema tome, da je dobar taj sistem neko bi ga drugi imao. Pošto je to nemoguće i pošto nemamo to, ovo je završetak svojinske transformacije u Srbiji. Ovo je izlazak naš iz socijalizma, hteli vi to da prihvatite ili ne. Meni je žao što vi koji pripadate stranci, koja je desne orijentacije, to ne razumete i podržavate, kao što sam rekao, ovaj Kardeljovski način upravljanja zemljištem. Opet vam kažem, jedino što je Kardelj samoupravljanje uzeo od Musolinija.
Molim vas da ne razmišljate, ima zakona koji su iznad stranaka, da ne razmišljate na taj način. Pokušalo se u ovoj zemlji. Pokušalo se 2009, pokušalo se 2015. godine. Ne kažem da je neko imao lošu nameru. Nije išlo. Raskrstimo sa zabludama i menjajmo zakone koji ne donose korist ovoj državi. Hvala.

Reč ima Marko Ristić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, uvaženi građani Republike Srbije, danas učestvujemo u skupštinskoj raspravi na čijem dnevnom redu se nalazi 30 tačaka oko kojim mi vodimo jedinstvenu i objedinjenu raspravu.

Zanimljivo je to što više od trećine tačaka ovog dnevnog reda čine ugovori i sporazumi o kreditima i garancijama naše države. To praktično znači da će, ukoliko usvojite ove sporazume, građane Republike Srbije i državu Srbiju zadužiti kod inostranih i domaći banaka za novih milijardu i 300 miliona evra.

Uvaženi ministre, juče ste nakon izlaganja mog kolege poslanika izneli optužbe na račun Srpske stranke Zavetnici da zastupamo politiku Edvarda Kardelja i Komunističke partije, a zapravo politika zaduživanja i prezaduživanja je politika kontinuiteta koju je vodio Josip Broz Tito i Komunistička partija. Mi i danas osećamo te posledice. Država Srbija kao pravni sledbenik bivše države i danas vraća dugove iz tih nekih davnih perioda.

U predlozima zakona koji su pred nama definisani su i krajnji rokovi otplate ovih kredita. Oni variraju u vremenskom intervalu između 2027. i 2034. godine. Vi tada nećete biti na vlasti, pa s pravom postavljam pitanje - ko će vraćati ove dugove kojima se vi zadužujete? Ko će platiti ceh eventualno pogrešnih ekonomskih i pogrešnih drugih odluka koje ste doneli?

Srpska stranka Zavetnici smatra da ekonomska politika koja je zasnovana na prekomernom zaduživanju predstavlja pogrešan ekonomski model razvoja naše države i teži ka dodatnom osiromašenju naših građana, pogotovo kada pričamo o zaduživanju po ovako nepovoljnim uslovima.

Ja lično negde mogu i da razumem zaduživanje kada su u pitanju neki infrastrukturni projekti, kao što je na primer izgradnja brzih saobraćajnica, brzih pruga, auto-puteva, kada je eventualno pripremanje nekog terena oko dovođenja nekih investicija, ali nikako ne mogu da prihvatim da uzimamo kredite, evo iz materijala što smo videli - kredit za izgradnju zatvorskih objekata i realizaciju politike zelenog rasta.

Ako smo zaista toliko finansijski stabilni kao što stalno imate priliku da nam govorite, zašto onda uzimamo kredite za izgradnju ovih objekata? Zar i to moramo iz kredita da gradimo?

Molim vas, kada mi budete odgovarali, nemojte da koristite onu argumentaciju koju inače koristite. Nemojte da pričate o tome koliko se zaduživala ona prethodna vlast. Mi ovde decenijama slušamo o tome koja se vlast više zaduživala, da li ona prethodna ili ova sadašnja?

U ovoj Skupštini pojavile su se neke nove političke snage. Pojavili su se ljudi koji nikada nisu bili u sistemu. Pojavili su se ljudi koji nisu participirali ni u prethodnim vlastima ni u sadašnjim. Ali, zapravo nije pitanje oko tih ljudi. Najvažnije je pitanje koje postavljaju građani Republike Srbije, njih se ovo tiče. Dakle, oni postavljaju pitanje koliko će se zadužiti ova država i da li će se nastaviti ovakva politika zaduživanja? Jer, građani Republike Srbije će da vraćaju ove dugove. Postavlja se pitanje koliko ćemo i da li ćemo našoj deci ostavljati dodatne dugove? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Vesić. Izvolite.