Hvala, predsedniče.

U javnosti Srbije, na neki način, kao šok je doživljena činjenica da ćemo ovih dana raspravljati o predlogu Vlade u vezi dodatnog zaduženja po osnovu kredita, zajmova ili garancija za dodatnih milijardu i skoro 300 miliona evra.

Dodatak tome je bila i ona izjava predsednika Republike, koji je rekao da mi imamo na računu keša oko pet milijardi evra, što malo koja država u svetu ima, ako sam ga dobro citirao, a ako nisam, nije bilo zlonamerno.

Ove izjave su možda dobre za lakoverne građane, koji bi mogli da pomisle da su naše finansije u fenomenalnom stanju, da imamo toliko keša i da nema nikakvih problema. A ilustrativno bi bilo, da ljudi mogu da zamisle kako to izgleda u realnom životu, to je kao kada bi se hvalili da imate velike pare na vašem računu, ali sutradan, kada morate da platite struju, da vam ne bi isključili, da platite kredite prema banci, da snosite druge svoje račune da ne bi došli pod udar izvršitelja i onda se nađete u situaciji da vam taj veliki keš koji imate na računu nije dovoljan, nego morate da se zadužujete.

Da bih bio jasniji, podsetiću na neke stvari iz našeg Zakona o budžetu. Taj Zakon o budžetu je prilično jasno odredio nevesele obaveze Srbije koje mora da izmiri u 2023. godini. U članu 1. tog Zakona na rashodnoj strani kao obaveze po otplati kamate i pratećih troškova zaduživanja to je negde oko 1,225 milijardi evra za 2023. godinu. U članu 2. Zakona o budžetu se ukazuje na potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze Republike Srbije, što je ukupno kad se prevede ovaj veliki dinarski iznos oko 7,842 milijarde evra. U istom članu se dalje precizira, sada da ne navodim, na koji način je bilo planirano da se ta sredstva pribave i ukupno, kada se to opet prevede u evre, radi se o iznosu od oko 10,637 milijardi evra. Istina, naglašava se da su to maksimalna sredstva, koja će da budu gornja granica zaduživanja i ukoliko se ostvare predstavljaće, kako je rečeno tamo, pozitivnu promenu stanja na računu.

Sve u svemu, Srbija mora da obezbedi 1,225 milijardi evra za kamate i 7,8 milijardi evra za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje zajmova kredita itd, da ne bi otišla u bankrot. To je razlog zaduživanja. Znači, situacija je krajnje ozbiljna, iako nas vlast ubeđuje da nikad nije bolja. Spoljni dug takođe raste. On se ne vraća iz BDP-a, on se ne vraća iz neke novostvorene vrednosti, iz nekog viška koji imamo.

Pored budžetskog, tu je i ogroman spoljnotrgovinski deficit, koji je negde oko sedam milijardi evra. On se takođe stalno reprogramira i vraća iz novih kredita. Sada je situacija za državu pogoršana. Ranije su bile niske kamate, sad više nisu niske kamate, pa je i to problem.

Naravno, spas je morao da se traži preko MMF-a, pre svega zbog spasavanja javnih finansija, ali i zbog spasavanja energetskog sektora. Saradnjom sa MMF-om ni jedna država ne može da se pohvali u Evropi. Ako imam tačan podatak, to su samo, pored Srbije, Severna Makedonija i Moldavija. Saradnja sa MMF-om je obično nešto što preostaje državama koje su u dosta očajnom finansijskom i ekonomskom stanju. To je pravo poređenje. Nije pravo poređenje ovo što vi dajete kako je veći stepen zaduženosti u odnosu na Srbiju Nemačka. Mogao je ministar Mali da stavi i Ameriku, ona je još zaduženija. Ne znam koliko su mnogo zadužene Japan, Francuska. Ali, to su ekonomije koje imaju toliku snagu da mi i naši građani objektivno to ne možemo ni da sagledamo. Znači, ovo je nešto gde Srbija može da se poredi.

Ono što ja mislim da je legitimno, a vidim da vi danas na bilo kakvu kritiku imate jednu vrstu alergije, niste u stanju da podnesete bilo kakvu kritiku. Kritika neki put može da bude i neosnovana, ali to ne mora da kod vas izaziva uvek ljutnju i potrebu da diskvalifikujete, na neki način i uvredljivo govorite prema opozicionim poslanicima koji iznose kritiku. Jednostavno, vama kao partiji na vlasti i odgovara ako imate kritiku koja je neosnovana. Ne morate da se ljutite zbog toga.

Ono što je legitimno, jeste da se ja, recimo, kao predstavnik ili jedan od predstavnika opozicije u ovom parlamentu brinem da Srbija korača ka jednom dužničkom ropstvu i to je jedan problem podjednako težak i za vas koji ste na vlasti i za nas koji smo opozicija i za sve građane ove zemlje. Jer, ako idete na to da pokušavate da obezbedite da Srbija bude suverena, neutralna, nezavisna zemlja, to je nemoguće ostvariti u situaciji kada se nalazite de fakto u nekoj vrsti dužničkog ropstva.

Kad je u pitanju ovaj glavni zakon koji danas brani ministar Vesić, ja sam imao, tako da kažem, preuzeo sam jednu obavezu od Advokatske komore Srbije da zastupam ovde primedbe koje je Advokatska komora Srbije dala još u onom periodu kada je ovaj zakon bio u fazi nacrta. Međutim, video sam da je u Predlogu samo došlo do prenumeracije. Te primedbe su se odnosile na odredbe člana 27, bile su suštinske i vrlo ozbiljno i temeljno izanalizirane. Vidim da je Ministarstvo to prihvatilo gotovo doslovce, tako da o tome ne treba više da govorim kada su u pitanju primedbe koje je dala Advokatska komora Srbije.

Ono na šta bih ukazao ministru, a što se takođe nalazi u tim komentarima Advokatske komore Srbije, jeste da je loša praksa da neke probleme koji su uočeni u praksi i o čemu ste vi govorili u zadnjih 10-15 godina, kada su u pitanju razni problemi zbog kojih se i menja ovaj zakon, da je vrlo važno da se ne dira u ono što su standardi Zakona o standardima, svojinski propisi.

Dakle, zakonodavac mora da ima u vidu da je neopravdano prekinut rad na dovršetku građanskog zakonika. Mislim da Srbija sebi ne sme da dozvoli, jedan veliki profesor Pravnog fakulteta, Slobodan Perović je umro, i nakon njegove smrti i nakon te ogromne energije i znanja koje je on upotrebljavao, da rad na tom građanskom zakoniku, koji je, mislim, ključan kada je u pitanju uopšte razvoj srpskog društva u tom pravdu, na tome ne treba stati. Eto, to je ono što sam hteo da kažem danas u ovom svom izlaganju. Hvala vam.

Najpre jedno obaveštenje.
Saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, danas će Narodna skupština raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da što pre usvoji akta iz dnevnog reda ove sednice.
Sada reč ima sledeći prijavljeni, a to je Života Starčević.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, predsednice Vlade, ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku ovog izlaganja prosto moram da se osvrnem na jedno poslaničko pitanje koje je postavljeno jutros u onom delu sednice za postavljanje poslaničkih pitanja, a koje je postavljeno Vladi Republike Srbije, odnosno vama, premijerka. Ne znam da li je postavljeno u ime proletera, penzionera ili zemljoradnika ili svih zajedno, ali je svakako postavljeno u ime jednog ministra i državnih sekretara i direktora koje ta grupacija ima.

Naime, narodni poslanik je, postavljajući poslaničko pitanje, kritikovao obračun penzija. Kako on kaže - taj procentni način obračuna penzija nije dobar. Verovatno da ima i on i njegov ministar neka bolja objašnjenja za to. Tom prilikom je, onako krajnje demagoški, izjavio da je jedini način da se pomogne onima sa najnižim penzijama uvođenje trinaeste penzije, ali ne na račun PIO fonda, već na račun i teret lokalnih samouprava.

To pokazuje, zaista, prema nama, jednu nepodnošljivu lakoću neodgovornosti. Pored toga što pokazuje i neznanje, pokazuje i nebrigu kako prema penzionerima, tako i prema lokalnim samoupravama i prema državi u celini.

Da li njima smeta to što će 1,6 miliona, 650.000 hiljada, naših najstarijih sugrađana imati prosečnu penziju od 45.390 dinara, da li im ne odgovara to što će 1. oktobra penzije biti povećane za 5%, a 1. januara 2024. godine za 14,6%, odnosno kumulativno preko 20%? Ako na to dodamo i 20,8% dosadašnjeg povećanja penzija, to je povećanje od ukupno preko 40%.

Prosto, ja moram da kažem da JS se protivi takvoj demagogiji i podržava svaki napor da se položaj poljoprivrednika, penzionera, pa i tih proletera o kojima govore, mora biti realan i održiv i da se rešava na taj način, a ne demagoškom pričom.

Jednostavno, umesto demagogije predlažem da krenu da rešavaju istinske probleme ruralnih sredina i resora za koji su preuzeli odgovornost.

Kad smo već kod ruralnih sredina, ruralne sredine se prazne demografski i prosto, eto, jednog predloga da utiču na to, a to mi je ovako dobar deo da se vežem za drugo, odnosno za prvo što sam hteo da govorim, o tačkama dnevnog reda, a to je Zakon o privremenom registru majki i drugih lica radi pružanja novčane pomoći. Jedinstvena Srbija će podržati taj predlog, jer je to deo borbe države Srbije da se popravi demografska slika Srbije ili, narodski rečeno, borba protiv bele kuge.

Vi znate da naša demografska situacija nije sjajna, da godišnje u proseku gubimo oko 35.000 stanovnika, da smo u vreme korone, recimo 2022. godine, izgubili čak 74.000 stanovnika. Sve mere koje je Vlada Republike Srbije preduzela po tom pitanju su dobro i davanja za prvo, drugo i svako naredno dete, neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje, podizanje starosne granice žena za vantelesnu oplodnju i sve te druge mere, Bogu hvala, dale su i rezultate. To smo mogli čuti i ovih dana i ove godine da je broj rođenih beba veći, da je samo u periodu januar – februar 2023. godine taj broj veći za 487 beba, odnosno za 5,1%.

Jedinstvena Srbija se, naravno, slaže sa tim merama i podržava ih, jer je i sama bila pionir u tim merama. Mi u Jagodini sprovodimo takav program od 2004. godine i rezultat toga jeste da smo u zadnjih 10 godina svake godine upisivali po jedno odeljenje đaka prvaka više.

Ne bih da pominjem sve te mere, to narod jako dobro zna. Ono što bih ovom prilikom rekao jeste da ćemo tu, kao i sve ostale tačke dnevnog reda, podržati.

Na kraju, ono što je naravno za JS važno i za našu koaliciju, ali mislim i za sve u ovoj sali i za čitavu državu, JS će podržati predlog da se za ministra prosvete izabere dr Slavica Đukić Dejanović. Mislim da njeno znanje, iskustvo, ugled u narodu, njena staloženost, razložnost i sve ostale osobine, ne govoreći o bogatstvu njene profesionalne karijere je kandiduju za jednog dobrog ministra prosvete. Hvala.

Reč ima Danijela Grujić.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, kao prosvetni radnik, želim da kažem da raspravu o izboru prof. dr Slavice Đukić Dejanović za novog ministra prosvete, prema mišljenju Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Pravac Evropa, treba usmeriti sa strogo kadrovskog pitanja kako je tome prvobitno pristupila premijerka koja je predlagač gospođa Ana Brnabić, te kasnije smo čuli nešto više na ovu temu, na goruće probleme našeg obrazovnog sistema i potrebu da se ministarstvo na čelu sa novom ministarkom suoči i uhvati u koštac sa njima.

Kao prvo, u aktuelnoj situaciji kada nam nova školska godina, takoreći, kuca na vrata, svega 40 dana je do početka nove školske godine, postavlja se pitanje šta je Ministarstvo prosvete učinilo do sada i šta namerava da učini u narednom periodu da obezbedi regularne uslove za otpočinjanje nove školske godine i da osigura bezbednost naših učenika, posebno kada imamo u vidu da je prethodna školska godina okončana na prečac, ranije, suprotno planu u školskom kalendaru, nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i možemo slobodno reći talasa nasilja i panike koji se potom proširio školskim sredinama.

Ovo su veoma važne i aktuelne kontroverze, a dugoročno gledano postavlja se pitanje – da li nova ministarka u sklopu postojeće Vlade ima kapacitet da značajnije podigne plate prosvetnim radnicima, zatim da zaštiti školstvo od pogubnom političkog uticaja, posebno na zapošljavanje, da smanji školska odeljenja na 20 do 25 učenika i da pokrene i izvede neophodnu prosvetnu reformu.

Zašto je to bitno? Zato što moramo osigurati da se ovako nešto, kao ove dve tragedije, nikada ne dogodi, da izađemo iz kruga nasilja, a za to je potrebno imati i izložiti već oformljenu viziju, a o čemu nismo čuli ništa, osim onih 10 tačaka o kojima je premijerka govorila.

U pitanju je prvo humanizacija društva u duhu evropske tradicije koju treba sprovesti, koja se temeljno odvija, naravno, kroz obrazovni sistem, na bazi svestranog razvoja ličnosti dece i mladih, a posebno razvoja kritičkog mišljenja i interkulturalnosti. Ovo podizanje kulturnog i obrazovnog nivoa našeg stanovništva treba da počiva na uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja i posebno kontinuiranog negovanja brige o talentima. Zatim, podizanje ugleda i dostojanstva prosvetnih radnika koji taj proces treba da izvedu kroz transparentne kriterijume pri zapošljavanju, oslanjene na znanja i postignuća, odnosno na studijske proseke, smanjenje norme neposrednog rada, plaćeni prekovremeni rad i rad u organima upravljanja, potpuniju zaštitu od nasilja i sistemski organizovano uvođenje prosvetnih radnika u nastavu, odnosno pripravnika.

Jako važno je ispravljanje dugogodišnje nepravde učinjene prosvetnim radnicima zaposlenima u obrazovnim ustanovama, koji su zaposleni bili na određeno vreme u toku gotovo desetogodišnje zabrane zapošljavanja, njihovim momentalnim prevođenjem u zaposlene na neodređeno i treba omogućiti svima koji nisu blagovremeno bili prijavljeni za pripravnike i rade bez licence da budu prijavljeni odmah.

Važno je zatim, zaštita neposrednog tipa nastave radi očuvanja kvaliteta nastavnog procesa i postignuća učenika, što je narušeno od perioda korone. Učvršćivanje vrednosnog sistema društva treba obezbediti razuđenijom klasifikacijom, zakonskom disciplinskih povreda učenika i radnih povreda prosvetnih radnika i njihovim nezastarevanjem u najtežim slučajevima.

Suočeni sa najnovijim značajnim prilivom stranaca, značajno je razviti sistemsko rešenje za uvođenje dece bez znanja srpskog jezika u naš obrazovni sistem, obavezom pohađanja jednogodišnjeg kursa i polaganja ispita iz srpskog jezika.

Da li neko u ovoj zemlji misli da je aktuelna vlast kadra za ovakve promene, za vraćanje poverenja u naše obrazovanje, za promene koje nisu bazirane u represiji?

Sve ovo sadržano je u zakonskom predlogu krovnog zakona o obrazovanju SSP i poslaničke grupe „Pravac-Ujedinjen“ koji je založen u skupštinsku proceduru sredinom aprila. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima Uglješa Marković.

Zahvaljujem se predsedniče Narodne skupštine.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, pored niza važnih zakona kao što je Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, i izmene postojećeg Zakona o energetici, mislim da ovu sednicu Narodne skupštine, prema sadržaju dnevnog reda mogli bi smo nazvati i sednicom namenjenoj infrastrukturi, jer danas raspravljamo o planiranju i izgradnji o Zakonu o ozakonjenju, o stanovima za snage bezbednosti, železničkoj infrastrukturi, zajmovima za infrastrukturne i saobraćajne projekte, kao i za izbor člana Vlade.

Najpre bih kao i većina mojih kolega pohvalio izmene i dopune Zakon o ozakonjenju u kome im se daje prilika vlasnicima porodičnih objekata da u narednom periodu dok su u postupku legalizacije mogu da ostvare prava na, da kažem, osnovna prava u 21. veku, to jeste pravo na priključak na električnu energiju, da se mogu priključiti na vodovod, kanalizaciju i da mogu dobiti priključak za gas. Tu govorimo, kao što sam rekao, to su porodični objekti, to će važiti za one objekte gde ta lica imaju svoje prebivalište i neće podrazumevati druge objekte, objekte koji će imati drugu svrhu ili namenu.

Ipak, čini mi se da centralno mesto u ovom setu zakona čine izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koji obuhvata više značajnih pitanja daljeg pravnog uređenja ove znatno značajne, ali pokazalo se i prilično osetljive oblasti. Važne, kao što sam rekao, zato što se pitanjem uređenja prostora i gradnje, odnosno, urbanizacije prostora suštinski uređuje ukupan životni način ostvarivanja svih potreba građana i društva u celini, ali i utvrđuje odnos prema našim prirodnim resursima.

Od toga da li smo gradili planski, oslanjajući se na krovna planska dokumenta, kao što je prostorni plan naše države, da li smo valjano planirali i gradili kapitalne infrastrukturne objekte, ali i obdaništa, škole, domove zdravlja, stambena naselja, javne objekte ili fabrike, zavisiće kvalitet svih nas i budućih generacija. To je resurs ograničenih kapaciteta, zato je njegova vrednost upravo i neprocenjiva.

U tom smislu, je značajan zakonski okvir jer on upravo potvrđuje taj odgovorom odnos države. Zakon o planiranju i izgradnji je od 2009. godine ukupno menjan preko 10 puta i to možda na najbolji mogući način govori o dinamičnosti ovog sektora, potrebe da se stalno usklađujem da se inovira, da prati nove standarde i nove ciljeve koje postavljamo ispred sebe.

Potrebe usklađivanja sa pravnim tekovinama EU deo je našeg puta ka članstvu u EU u oblasti planiranja, izgradnje se uglavnom odnosi na implementaciju „Zelene agende“ imajući u vidu uticaj građevinske delatnosti na životnu sredinu i na energetsku efikasnost koja je sve značajnija, imajući u vidu ograničene i skupe energente na globalnom nivou.

O tome je u ovom periodu svetske ekonomske krize izazvane sukobom na tlu Ukrajine, posebno moramo obratiti pažnju ne samo u svakodnevnoj potrošnji energenata, već i u dugoročnom planiranju štednje energije i afirmacija zelene energije, odnosno energije iz obnovljivih izvora u sektoru gradnje. Upravo ovaj Predlog zakona nudi bolja sistemska rešenja za energetsku efikasnost u građenju i uvodi veću odgovornost investitora.

Novim rešenjem povećava se energetska efikasnost zgrada i uvodi obaveza dobijanja sertifikata zelene gradnje za sve javne objekte i za sve objekte preko 10.000 kvadrata, što će Srbiju svrstati u red prvih evropskih zemalja sa obavezom ovakvog sertifikovanja zgrada.

Tako se, na primer, ovim zakonom propisuje obaveza da se prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i zaključenja ugovora o zakupu obavezno dostavlja i sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela, čime se dodatno unapređuje energetska efikasnost i kupcu garantuje kvalitet.

Dobro je rešenje po kome je investitor dužan da u zahtev za dobijanje upotrebne dozvole priloži i plan deponovanja građevinskog otpada koji se do sada uglavnom deponuje, nažalost, na divljim deponijama.

Treba pomenuti nova rešenja kojim se utvrđuje odgovornost investitora za štetu koju svojom gradnjom može naneti trećim licima i ovde se pre svega misli na urušavanje zgrada neposredno uz gradilišta, što smo u prethodnom periodu, nažalost, imali kao veliki problem.

Zakonom se i mnogo preciznije štite nacionalni parkovi. Zaštićeno je nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja i kulturna dobra upisana u listu svetske kulturne i prirodne baštine od divlje nedozvoljene gradnje, degradacije zemljišta i na taj način će sada Vlada donositi prostorni plan za ova područja i tako smanjiti mogućnost nestručne brige.

Novina je i osnivanje nekoliko novih institucija čiji će cilj biti odgovornije upravljanje prostornim planiranjem, gradnjom i građevinskim zemljištem. Osniva se agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, koji će pored ostalog voditi Centralni registar planskih dokumenata. Zatim, pored glavnih urbanista, u jedinicama lokalne samouprave ustanovljava se i glavni državni urbanista koji će biti odgovoran za celu teritoriju Republike Srbije.

Ono što je bez sumnje izazvalo najviše polemike u javnosti, pa i ovde u parlamentu jeste institut besplatne konverzije koji se uvodi ovim izmenama i dopunama zakona. Praktično je u pitanju pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine bez nadoknade. Različiti tonovi su se čuli u utorak 18. juna na javnom slušanju.

Ja ću sada iskoristiti priliku i kao predsednik nadležnog odbora da se i zahvalim i ministru i njegovim saradnicima, naravno i svim učesnicima same javne rasprave. Mislim da smo tada već dosta toga odgonetnuli što su bile donekle sumnje. Podsetiću i da je ministar ponovio više puta i pozvao sve predstavnike poslaničkih grupa da dođu kod njega na sastanak i da ako imaju neke, da kažemo, savete ili predloge se odazovu tom pozivu i da uzmu učešća kako kad pričam i o ovom zakonu, ali i o narednim zakonima koji se tiču svih građanki i građana.

Suština ovog predloga leži u ciljevima koji se žele postići a to je rešavanje vlasničkog statusa na građevinskom zemljištu i kako je ministar Vesić obrazložio ovo zakonsko rešenje treba da doprinesu ubrzanju gradnje koja je u zastoju zbog komplikovane procedure dokazivanja od strane korisnika građevinskih parcela, a to su privatizovana preduzeća, preduzeća kupljena u stečaju ili lica koja su dobila pravo da grade građevinske objekte još o starim propisima gradnji i da ne nabrajam sve njih, ali oni su morali da dokazuju da im određeno zemljište oko kupljenih objekata potrebno za redovno obavljanje delatnosti, što je obaveza po važećim Zakonu o pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljište uz nadoknadu.

Besplatna konverzija odnosno sticanje pravo svojine na građevinskoj katastarskoj parceli po ovom predlogu odnosiće se na lice koje upisano kao vlasnik objekta ili više objekata koji se nalaze na određenoj parceli, odnosno lice koje upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu.

Besplatna konverzija se ne odnosi na lica čiji je položaj uređen zakonom kojim se uređuje sport, zatim zemljoradnički stambene zadruge, na lica na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i drugih međunarodnih ugovora, koji se uređuju iz aneksa sporazuma po pitanju sukcesije i na društvena preduzeća.

Pitanje pretvaranja prava korišćenja u prava vlasništva za ove kategorije treba da se uredi posebnim zakonom.

Smatram da će besplatnom konverzijom kojom su obuhvaćena privatizovana preduzeća kao brojni započeti građevinski, infrastrukturni projekti, obezbediti intenzivniji privredni i infrastrukturni rast.

Ono što se otvara kao otvoreno pitanje, odnosno postavlja kao otvoreno pitanje jeste da li će stranci koji su kupili poljoprivredne kombinate u budućnosti, dakle te kupovine i to je ono što se moglo čuti na javnom slušanju moći da ostvare pravo svojine na velikim površinama poljoprivrednog zemljišta tako što će kasnije to poljoprivredno zemljište prenameniti u građevinsko i ostvariti to pravo.

To ne bi smelo da se dozvoli, jer i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu zabranjena je prenamena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište od prve do pete kategorije, osim ako se utvrdi javni interesi.

Ali, siguran sam da će država Srbija kao zemlja čije je strateško opredeljenje u EU da zaštiti svoja poljoprivredno i šumsko zemljište, što nas obavezuje i direktiva Evropske komisije.

S druge strane, takođe je poznato je nedefinisana imovinska struktura, čime nažalost smo mogli mnoge investitore kočila da ostvare svoje pravo, ovim ćemo predlogom s druge strane uspeti da otkočimo te pravne barijere i da pospešemo naš privredni rast.

Kada govorimo o zakonu, na samom kraju rekao bih još jednu stvar. Ministre, voleo bih da vam samo sugerišem, jedan predlog radi o osobama sa invaliditetom. Tu govorim o sprovođenju postojećeg Zakona o planiranju i izgradnji jer donekle govorimo o pitanju pristupačnosti stambenih i javnih zgrada, licima sa invaliditetom i zakonsko rešenje koje već postoji investitori ga baš ne poštuju, tu obavezu koju imaju uglavnom zbog nedostatka prostora i zakonske odredbe da sam nagib rampe ne bi smeo da bude ispod nekih 9%. Međutim, postoje alterantivno rešenje, kao što je platforma i to bi bila neka sugestija da se u nekom narednom periodu malo više prosto povede računa koliko sami investitori vode računa o sprovođenju ove odredbe.

Na samom kraju bih rekao par reči i o izboru ministra prosvete. Kandidat, kao što znate, jeste uvažena profesorka Slavica Đukić Dejanović. Juče je o tome već govorila i njenu biografiju izložila poslanicama i poslanicima uvažena premijerka. O tome je govorio i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Dačić. Ja neću govoriti o njenoj biografiji koja je u svakom slučaju i obimna i veoma bogata.

Ono što želim da kažem jeste da mislim da iako je bilo reči da je to deo koalicionog dogovora, što je neosporno, mislim i mišljenja sam da je gospođa Slavica Đukić Dejanović pravi izbor, ovako složeni i delikatnim vremenom, ne samo za naše obrazovanje već i za celokupno naše društvo nakon tragičnih događaja u maju mesecu koji su ostavili ogromne posledice, izazvali jedan kulturološki šok po naše društvo.

Mislim da je to osoba koja je pravi predlog, pravi kadrovski predlog jer ima iskustva, ima znanja kako naučnog i obrazovnog, tako i iz sfere medicine, odnosno zdravstva, ali i sfere politike i mislim da će na najbolji mogući način odgovoriti teškim zadacima koji će biti postavljeni pred nju, a na nama je, to je problem svih nas, celog društva da u svemu tome i njoj pomognemo.

U svakom slučaju, Poslanička grupa SPS – Ivica Dačić će u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala.

Da odgovorim na neke od kritika koje su upućene, pa pre svega neću pričati više o ovom dužničkom ropstvu. Toliko smo već pričali da to zaista postaje smešno da svaki put oni pričaju isto, mi damo pet primera koji pokazuju suprotno. Oni opet pričaju isto i takav je to krug.

Zaista sam ubeđena da to razumeju građani Republike Srbije. Dakle, kada imate zemlju koja je blizu dužničkog ropstva ta zemlja nema gde da se zaduži jer niko neće da da novac, a i ti špekulanti koji hoće da daju novac to je pod takvim kamatnim stopama da pokazuje zaista da ta zemlja jeste pred dužničkim ropstvom.

Još jednom, naši građani znaju to zato što smo bili u toj situaciji i mi smo se zaduživali po stopama od sedam do 11% zato što je rizik da se takvoj Srbiji tada daju pare bio toliki da su to bile kamatne stope.

Mi ne da nismo blizu dužničkog ropstva, mi smo zemlja koja ima neke od najstabilnijih finansija na Evropskom kontinentu, što pokazuje i to što je naša stopa javnog duga u ovom trenutku oko 51%. Nivo Mastrihta je 60%. Nemamo problem. Nijedan problem nemamo.

Sad, to što vi kažete da mi treba sve da finansiramo iz keša, iz budžeta, to prilično nema nikakve finansijske logike. Na kraju krajeva, da ne pričam o kreditnom rejtingu, sada ga vi komplikujete, ali i da finansirate nešto iz budžeta, a nešto finansiramo iz budžeta kada procedure potraju tako dugo da odustanemo već od kredita kao što je slučaj, reći ću vam konkretno, na primer sa Kliničkim centrom Kragujevac. Tu imamo kredite Evropske investicione banke u okviru kredita za kliničke centre. Tender da uradimo projektno-tehničku dokumentaciju traje toliko dugo zbog procedure Evropske investicione banke da smo na kraju mi odustali od toga i plaćamo to iz budžeta i dalje ćemo, pretpostavljam, graditi iz kredita, ali ovde je zaista bilo besmisleno više da čekamo po tri, četiri nedelje na njihove odgovore. Tako da smo odlučili i već smo potpisali ugovor sa firmom koja radi projektno-tehničku dokumentaciju.

Da radite sve iz budžeta, prvo ne bi imalo smisla zato što možete da uradite mnogo manje. Drugo, ne bi to radili ni kada vi vodite vaš kućni budžet. Pa to bi značilo da nećete da kupite stan svojoj porodici ako nemate keš da isplatite ceo stan. Imate keš, imate i dobar posao, imate dobru platu, ali neću da uzimam kredit dok ne nakupim toliko para da mogu da kupim ceo stan za taj keš, jel bi to imalo smisla vama? Ne bi sigurno. Tako isto i za državu.

Ja sam ubeđena da to građani razumeju zato što je državni budžet kao i svaki domaćinski budžet, kao budžet svakog pojedinca. Isto tako. Zaduživanja, potraživanja, zarada, isto funkcioniše državno zaduživanje kao kod privatnika ili kod neke porodice ili domaćinstva. Isto. Koliko ste zaduženi, koliko zarađujete, koliko možete da servisirate vaše dugovanje i to je toliko.

Imate 50% zaduživanje, ne znam, imate platu pet hiljada dinara, imate dug dve hiljade dinara, pa možete, nije problem.

Imate dug dve hiljade dinara a platu hiljadu petsto dinara, kao što smo nekada imali pa nam je deficit bio minus 4,7% , 6,1% 2009. godine, gotovi ste, propast. Tako da su to prilično jednostavni koncepti, zato neću ni ići u to sad kreditni rejting ili to. Zaista, budžet države kao budžet domaćinstva. Prihodna strana kao prihodna strana domaćinstva, rashodna strana i dugovanja kao rashodna strana domaćinstva i dugovanja domaćinstva ili pojedinca. I to je tako, dakle to dužničko ropstvo, ja ne znam možda vama deluje kao povoljna teza da na tome vodite svoju politiku, ali zaista baš nema nikakvo smisla, pošto je jednostavna za objasniti i ponovo zaista, mislim da svi razumeju.

Takođe, finansirate sve iz budžeta. Pa dobro, možete. Onda kad finansirate sve iz budžeta, date novac i uradite jedan autoput, pa onda čekate prihode, prihode pa uradite onda jednu prugu. Ovako iz kredita, uradite pet autoputeva, dve pruge i servisirate te dugove zato što imate dobru prihodnu stranu. Mislim čista logika, zaista, nikakvog smisla baš nema da raspravljamo o tome dva dana i pri tom sam sigurna da vi to znate. Zato mislim da vas je malo mrzelo da tražite neke ozbiljnije kritike na naše zakone ili ih nemate pa se onda bavite tom vrstom paušalnih i plitkih kritika.

Ajde sada da pričamo takođe, da još jedna stvar koja mi je pala na pamet kao dobar primer. Znate, ono što je meni zanimljivo, ja sam potpuno otvorena za kritiku i ja se slažem sa vama, mislim da je dobra konstruktivna kritika odlična i za vlast i za pojedinca. Ne mislim recimo kada se obraćate meni da kažete – alo, glupačo, hajde svi da joj kažemo da je to konstruktivna kritika, a to ste recimo rekli meni, prihvatila bih neku drugu kritiku, ali i ova vam je kritika pandam toga kako mene kritikujete sa – alo glupačo, ali da kažem ovako. Mi kada finansiramo nešto iz budžeta direktno, kao što recimo finansiramo rekonstrukciju stare ložionice u Beogradu, kod Mostarske petlje što trenutno radimo i finansiramo iz budžeta zato što nam je bilo važno da to ide što pre. Imali smo već čitav projekat. Drugo, to je industrijsko nasleđe koje će 2025. godine obeležiti 100 godina od tog industrijskog nasleđa i realno bi se i srušilo da nismo odmah krenuli da radimo na tome. Sa različitih mesta sam čula kritiku da mi to u stvari finansiramo iz budžeta da ne bi imali kontrolu nad tenderskom procedurom, odnosno da neko drugi ne bi pratio tu tendersku proceduru zato što mi iz budžeta možemo taj posao da damo bilo kome.

Tako da kada finansirate nešto direktno iz budžeta, onda vas kritikuju – što niste išli sa međunarodnim partnerima, niste išli da vas niko ne bi kontrolisao. Kada idete sa međunarodnim partnerima, onda kritikujete što ne finansirate sve iz budžeta kada već imate para. Imamo para, nikakav problem. Solventni smo, odlično to sve ide. Nažalost nismo više u suficitu, imamo deficit. Taj deficit se smanjuje iz godine u godinu. Ove godine neće preći 3%, sledeće godine će biti još manji i nemamo problem sa tim.

Takođe mislim da je politički pametno da radimo sa MMF-om i volela bih da vi vidite tu stranu toga zato što da nema MMF-a bilo koja investicija koju imamo recimo iz NRK, neki drugi zapadni partneri bi rekli da u stvari to nije dobro za nas zato što, kako oni vole da kažu – Kina finansira projekte da bi te zemlje potpale pod dužničko robstvo i onda praktično gubile svoj suverenitet.

Vidite, kada radimo sa MMF-om, MMF ima uvid u sve to i u svakom trenutku zna da smo mi fiskalno odgovorni i da bilo koje investicije ili krediti, zajmovi, da li kineske, američke, evropske, međunarodno-finansijskih institucija, komercijalnih banaka, što takođe imamo na dnevnom redu, ne ugrožavaju naš suverenitet i ne dovode zemlju u bilo kakvu fiskalno rizičnu situaciju. Tako da, i sa te strane kad god vam neko kaže – pa da, ali suviše se izlažete kredita i finansijama od strane NRK, mi kažemo – ne, da se to dešava verujemo da bi prvo MMF ukazao na to, a ne ukazuje. Dakle, u redu je.

Na kraju krajeva, MMF nam kao objektivni, pa negde i posmatrač svojim tim garantijama nekako garantuje i dalje unapređuje i kreditni rejting na kraju krajeva naše države, ali i uslove za investicije, jer pokazuje tu stabilnost, ali dobro, ipak sam ušla u to objašnjenje, pa nema veze, koliko god puta treba.

Ono što me više muči, moram da kažem, to je ovaj deo obrazovanja. Sada ću vam reći šta radite izuzetno neodgovorno i meni ne shvatljivo neodgovorno i nerazumno. Vi nama danas kažete i svim građanima Republike Srbije da je ostalo još samo četrdesetak dana do početka nove školske godine i postavljate pitanje – šta ste vi kao Vlada uradili da ta školska godina, ministarstvo, šta je ministarstvo uradilo, uvek gledam nas kao jedan tim pa pričam uvek o tome šta je Vlada uradila. Šta je Ministarstvo prosvete uradilo da ta školska godina počne regularno i da bude bezbedno okruženje za našu decu?

Da vas pitam, jel to znači da je bilo nebezbedno u vreme dok ste tražili da se po svaku cenu školska godina nastavi, jer ne može biti i jedno i drugo. Vi ste tražili, dakle, vi ste nas kritikovali što je prekinuta, kako ste rekli naprečac prekinuta školska godina. Mi smo naprečac prekinuli školsku godinu zato što je to bio direktan i izričit izuzetno emotivan i prilično razumljiv zahtev roditelja ili dela roditelja, nekolicine roditelja koji su izgubili svoju decu u tragediji, u monstruoznom zločinu u OŠ „Vladislav Ribnikar“.

Svaki novi dan im je bio kao so na ranu. Pokušali smo da nađemo neki kompromis. Sa druge strane, veliki broj roditelja je tražio ne samo u OŠ „Vladislav Ribnikar“, nego generalno u Srbiji da se školska godina nastavi. Jednostavno smo ljudski reagovali, pokušali da nađemo neki kompromis, ali to je za to.

Ono što vi kažete danas je da ukoliko sada od 1. septembra nije bezbedno ići u školu, a kako je onda bilo bezbedno ići u školu 4. juna? Ili vi samo koristite to za politički obračun ili kritiku? Čekajte, rekli ste da je 4, 5, 6, 7, 18, 21. juna bilo potpuno bezbedno ići u školu, jer da nije bilo bezbedno vi bi tražili prekid školske godine ili bi pohvalili što smo prekinuli školsku godinu. Ne, rekli ste 5. juna je bilo bezbedno ići u školu, ali zato 1. septembra nije bezbedno ići u školu. Čekajte, ne razumem vi sada stvarate paniku roditeljima. Samo da bi to bila vaša politička agenda, samo da bi mogli nas da kritikujete.

Kažete od 1. septembra nije bezbedno da šaljete decu u školu, ali je 6. juna bilo bezbedno slati decu u školu. Kako možete da pričate takve stvari? Jel to politika, ali zaista vas ljudski pitam jel to politika? Onda ste rekli da je u junu sve lepo i deca moraju da nastave da idu u školu i što ste prekinuli školsku godinu, a sada nas pitate šta ste uradili da regularno krene školska godina i šta ste uradili da deca budu bezbedna. Bila su već bezbedna i biće bezbedna od 1. septembra.

Vaše dve teze su međusobno ne, kontradiktorne, nego potpuno ruše jedna drugu i obe su jednako politički i neosetljive i opasne. Ja ne razumem tu politiku, ja zaista ne razumem tu politiku, evo, vi se sami zapitajte, evo ljudski se zapitajte, jel nije bezbedno ići u školu? Što nas onda kritikujete što smo prekinuli školsku godinu? Da li je bezbedno ići u školu? Što mi postavljate pitanje, šta smo uradili da krene bezbedna škola od 1. septembra? Ne može biti i jedno i drugo.

Evo, sada još jedan eklatantan primer da vam pokažem do koje mere se vi površno bavite politikom, do koje mere se površno bavite politikom? Meni je žao što je to tako, zato što ja zaista cenim svaku konstruktivnu kritiku, a evo, sa druge strane ću vam reći obavezno srednje školsko obrazovanje ste pomenuli. Slažem se sa vama, to je konstruktivna kritika, ja se sa vama slažem.

Mislim da mi treba, pa, pre svega vi u Narodnoj skupštini da pokrenete tu inicijativu, ali da vas podsetim kada smo mi otvorili pitanje izmena Ustava, izmena Ustava, vi niste dali predlog da u okviru tih izmena Ustava uđe i obavezno srednje obrazovanje, zato što mi moramo da izmenimo Ustav, da bi to bilo obavezno. Gde ste tada bili da to, gde ste tada bili da to predložite? Nije vas bilo, ali dobro, ali to mislim to je konstruktivna kritika i ja se slažem sa vama, mislim da treba da pokrenemo pitanje da srednje obrazovanje u Srbiji postane obavezno.

Kažete ovako – jedna od mera za prosvetu i za obrazovanje je smanjiti odeljenja u Republici Srbiji na dvadeset do dvadeset i pet učenika. Vi očigledno nemate informaciju koja je lako dostupna da je tačno 78,2% od ukupnih odeljenja u Republici Srbiji su odeljenja sa dvadeset i pet i manje učenika. Dakle, to što vi kažete smanjiti odeljenja na dvadeset do dvadeset i pet učenika, možda vama zvuči lepo, možda vi mislite da to i građanima zvuči lepo, ali samo da vam kažem, to pokazuje koliko vi nemate informacija o našoj prosveti. Dobro evo, recite mi ovako, ako da ste znali da 78% odeljenja u Republici Srbiji ima do dvadeset i pet učenika, zašto bi nam dali preporuku da odeljenja imaju od dvadeset do dvadeset i pet učenika?

Dakle, prosek, prosek u broju učenika u osnovnom obrazovanju u Republici Srbiji je dvadeset i jedan učenik, u srednjem obrazovanju dvadeset i četiri učenika, tako da ovaj problem realno mi nemamo, ali daću vam tačne podatke pošto kažete treba da bude pravilo. U redu, evo, to je recimo konstruktivna kritika i konstruktivan komentar, samo da ste tako rekli.

Ja znam da 78% odeljenja jeste već ispod dvadeset i pet učenika, ali postoji znate 1,1% odeljenja u Republici Srbiji sa preko trideset učenika, pa, hajte, rešite taj 1%. Mislim da 1%, dakle, mi nemamo problema toliko u prosveti da se vi bavite 1% odeljenja 1,1% odeljenja i vi se bavite njima. Pa, gde je nama prosveta je fenomenalna, hvala vam na tom komplimentu. Imate 5,4% odeljenja koji imaju između 26%, izvinite, 29% i 30% učenika, tako da ste mi dali komentar za tačno 5% odeljenja u Republici Srbiji.

Eto, to pokazuje opet i zaista, paušalnost i površnost sa kojom vi pristupate, ali bukvalno svakoj od ovih tema. Meni je iskreno žao zbog toga, zato što ja mislim da mi samo zajedno možemo da idemo napred i da pravimo veće iskorake. Dobro, do tog trenutka mi ćemo svakako nastaviti da guramo Srbiju napred i da radimo sve ono što smo radili i do sada i da unapređujemo kvalitet života svih građana u Republici Srbiji. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima, Enis Imamović.